U prvoj godini Velikog rata, kada je situacija na frontu u toku Bitke na Drini postala kritična po pozicije i opstanak srpskih oružanih snaga i uprkos savetima vojvode Stepe Stepanovića da kralj „ni slučajno ne dolazi na front, jer vojnici njega psuju i kunu, zbog stanja u kome su se nalazili“, Petar je sa oba sina došao na front, ušao u rov i okupljenoj vojsci obratio se znamenitim govorom, koji je efektno i presudno uticao na postojanost neophodnog morala kod branilaca otadžbine. Tom prilikom kralj Petar je rekao: „Deco moja! Vi ste se zakleli da branite otadžbinu i svoga Kralja, ali ja vas razrešavam zakletve date meni, jer životi, i vaši i moj, pripadaju samo Srbiji za koju moramo sada pobediti ili umreti! Ja sam došao među vas da je, sa onima koji hoće da se bore za njenu slobodu, odbranimo ili poginemo! Sad je došlo vreme da mi branimo svoju zemlju, njive, ognjišta. Među vama ima i onih koji su posustali i zato svaki onaj koji ne može, neka slobodno odloži oružje i neka se vrati kući, ja mu praštam. Ostali, napred!“.