Краљ Александар Обреновић, син краља Милана и краљице Наталије, најзанимљивија је и најтрагичнија личност у историји династије Обреновић и бурног историјског раздобља на крају XIX и почетком XX века. Након абдикације краља Милана Обреновића, Александровог оца, у Србији је успостављено Намесништво, које је преузело надлежности из домена вршења краљевске власти. Поменуто стање требало је да остане на снази све до пунолетства краља Александра, међутим, 1893. године, још увек малолетни српски краљ извео је свој први у низу државних удара, када је преузео власт од Намесништва. Наведени потез изазвао је велику популарност младог владара у српској јавности, али је означио и почетак компликованих односа између српског краља и осталих органа државне власти, што ће у дугорочном смислу, и те како, извршити утицај на потоње трагичне догађаје и пад династије Обреновић у Мајском преврату 1903. године. Покушаћемо да прикажемо биографију последњег српског владара из династије Обреновић, као и да понудимо неухватљиви одговор на питање: због чега и данас, након више од једног века, у српској јавности постоји извесно „нерасположење“ према личности и владавини краља Александра и да ли њега, заиста можемо окарактерисати као „тиранина и апсолутисту“, како је о краљевом карактеру сведочила српска историографија из XX века, те да ли је дата теза „засенила“ чињенични војно-политички и привредни развој који се догодио у време његове владавине.