Српска револуција има посебно место у плејади револуционарних процеса који су се одвијали током 19. века. Она није попут Француске револуције имала само социјално-економске карактеристике. Српска револуција је прва у низу револуција које су имале одлику борбе за национално ослобођење и послужила је као узор другима, јер је дала позитивне резултате: српски народ је стекао слободу. Личност Карађорђа, који је започео ту револуцију, наџивела је све изазове заборава и до данашњих дана обележава један од најзначајних догађаја из историје српског етноса, који је своју судбину поставио у контекст сагледавања Српске револуције са почетка 19. века и ускрснућа српске државе као важног „удеоног камена” у изградњи аутохтоног српског националног идентитета. Својим личним примером пожртвовања, војностратегијске спретности, неустрашивости и визионарства, Ђорђе Петровић Карађорђе, вожд Устанка, оснивач краљевске лозе Карађорђевића, „утиснуо је” вечни „лични печат” у фундамент националне идеје, према којој су слобода и достојанство појединца и народа највиши идеали и вредности разума европског бића.