Након Другог светског рата долази до покретања тзв. црногорског питања, а нова нација је рођена 1. маја 1945. године након објављивања текста „О црногорском националном питању“ у листу Борба, аутора Милована Ђиласа. Тим чином комунисти су само наставили оно што су започеле црногорске усташе Секула Дрљевић и Савић Марковић Штедимлија. Од тада па до данашњег дана, у континуитету, у Црној Гори траје акција убијања душе и националне свести Црногораца. Тада су то радили комунисти, а данас њихови идеолошки следбеници, који се, додуше, јесу преобукли у нова одела и заменили пароле, али је суштина остала иста. Та суштина се састоји у „десрбизацији“, стварању нове нације, брисању колективног памћења и свести. Начин рада је остао исти. Разорити народ у моралном, духовном и националном смислу, изазивајући раскол и поделе у становништву, спроводити атеизацију и аморализацију и као што је међу првим акцијама након Другог светског рата новонастали режим прво кренуо у уништавање цркве као чувара националне свести, тако се и данас у њиховој борби највише напада црква. Јер циљ је јасан – прво уништити народ у духовном смислу.