Odnosi između prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića i oficira-zaverenika iz 1903. godine isprva su bili dobri. Kada su Apis i drugovi osnovali tajnu organizaciju Ujedinjenje ili smrt, poznatiju kao Crna ruka, Aleksandar im je donirao značajnu sumu novca za rad njihovog javnog glasila, lista Pijemont. Međutim, taj prijateljski odnos bio je samo privremen. Aleksandar je u stvari zazirao od ove grupe oficira. Bio je svestan njihove moći i arogancije, a pogotovo toga da su već ubili jednog kralja. Obračun između njih bio je suštinski neizbežan. U tom sukobu Aleksandar se pokazao kao vešt taktičar sa izuzetnim osećajem za politički momenat i delovanje. Nikada nije napadao sam. U prvi mah obezbedio je sebi moćnog saveznika u ličnosti Nikole Pašića. Radikali su i onako vodili gotovo stalnu borbu za uticaj naspram Crne ruke. Time su se dva formalna centra moći, Dvor i parlament, ujedinila protiv onog trećeg, neformalnog, u vojnim krugovima. Aleksandar je dobro znao koliko je bilo važno realizovati presudan politički uticaj na vojne krugove i nije nameravao da taj uticaj u potpunosti prepusti Apisu. Glavni oslonac u toj borbi bila mu je druga oficirska organizacija, Bela ruka. Navedenu grupu osnovali su oficiri učesnici u Majskom prevratu, ali oni koji su se u međuvremenu razišli sa Apisom. Upravo je Petar Živković bio njihov vođa. Zajedno sa Josifom Kostićem, Vladimirom Tucovićem i Antonijem Antićem, on je javno obelodanio informaciju o postojanju te tajne organizacije. Svi oni su posle toga prekomandovani u unutrašnjost. Iz toga se najbolje vidi koliki su uticaj imali crnorukci kako u vojsci tako i u političkim krugovima. Međutim, prestolonaslednik Aleksandar uspostavio je veoma bliske političke i konspirativne veze sa Živkovićem, a Živković je oko sebe i Dvora okupljao protivnike Crne ruke. Uskoro su činili najbliže okruženje samog prestolonaslednika, njegovu tzv. dvorsku kamarilu. Tako je Bela ruka, osnovana nepunih godinu dana posle Crne ruke, postala njen pandan i oružje u rukama prestolonaslednika za suzbijanje uticaja organizacije Ujedinjenje ili smrt.