Иако су демонстрације 1968. разбијене и окарактерисане као „иредентистичке“ и „контрареволуционарне“, антисрпски и антијугословенски покрет наставио је са својим деловањем у јужној српској покрајини. То се највише огледало кроз исписивање парола, бацање летака, лепљење плаката непријатељске садржине, који су углавном били на политичким позицијама Енвер Хоџине Партије рада Албаније. Све је било усмерено ка доказавању угрожености Албанаца у Југославији што је „аргументовано“ чињеницом да немају своју републику. Демонстрације албанских студената избиле су у Приштини 11. марта 1981. године, увече, у студентској мензи. Повод је била наводно лоша храна, споро послуживање и дуго чекање. Почело се са лупањем инвентара, да би се, потом, група од око 500 студената окупила у центру града, док је њих око 2.000 блокирано у простору око мензе.