
У вихору наступајућег рата, који је тако срдачно поздрављен од стране великог броја грађана на улицама Београда и других српских градова, уништене су све тековине српске борбе 1914 – 1918 године.
Држава коју су Срби створили престала је да постоји, а самим тим и државно правни оквир који је за време постојања Краљевине СХС и Југославије омогућавао какву такву гаранцију за равноправност српског народа. Комунистичка партија Југославије сматрала је до последњег момента свога постојања да је прва Југославија била тамница народа као и да је била плод великосрпске буржоазије створена да експоатише све друге народе. Управо је та КПЈ креирала судбину Српског народа друге, Титове, Југославије водећи се упаво крилатицом слаба Србија – јака Југославија.
И још преко тога у Другом светском рату изгинуло је преко милион Срба у незапамћеним мукама, уништена је грађанска класа, а о размерама разарања не вреди ни говорити.
Ко су лица која су извршила пуч или у њему учествовала? Како су стране обавештајне службе и страни интереси били предоминантни у потезима политичких и војних елита. Како је пуч припреман и изведен и како српски народ ову епизоду своје историје никада не сме заборавити као горку опомену за будућност. Управо ова епизода из историје нашег народа треба да буде водич и опомена данашњим и будућим генерацијама за анализу и учење.