Saradnik Centra za društvenu stabilnost Nemanja Starović dao je intervju agenciji „Anadolija“[1],vodećoj novinskoj agenciji u Turskoj. Tekst objavljujemo u celosti, u prevodu sa engleskog jezika na kojem je načinjen.
Srbija veze sa Kinom posmatra kao način da uhvati korak sa Evropom
Kina smatra Srbiju odskočnom daskom za širu Evropu, kaže politički analitičar Nemanja Starović.
Beograd, Srbija
Srbija vidi saradnju sa Kinom kao priliku da sustigne ostatak Evrope, naglašava politički analitičar govoreći o vezama Beograda sa Pekingom. Srbija razvija odnose sa Kinom u raznim oblastima, uprkos perspektivi članstva u EU koju zadržava kao političku viziju. Povećava se i trgovinska razmena dve države, dostižući 2,5 milijardi dolara u 2018. godini.
U razgovoru za agenciju „Anadolija“ vođenom putem elektronske pošte, politički analitičar Nemanja Starović iznosi tvrdnju da su kinesko-srpski odnosi gotovo savršeni. „Budući da je Srbija prošla kroz veoma težak period tokom 90-ih, ona znatno zaostaje za ostalim zemljama centralne i istočne Evrope na planu ekonomije, kao i u pogledu tehnološkog razvoja“, ističe Starović.
„Saradnja sa Kinom u Beogradu se doživljava kao prilika da se krupnim koracima sustigne ostatak Evrope. Uzmimo, na primer, srpsku namensku industriju koja dobija značajan transfer tehnologije iz Kine, što će rezultirati zajedničkom proizvodnjom sofisticiranih bespilotnih letelica, čime će unosni poslovi izvoz oružja biti dodatno unapređeni. Uprkos zabrinutosti u nekim zemljama EU, Beograd je pozvao kineski „Huavei“ da izgradi 5G mrežu u Srbiji, a takođe je uključio tog tehnološkog giganta u razvoj državnih data-centara, ključnih za pružanje naprednih usluga e-uprave građanstvu. Između dveju zemalja nema otvorenih političkih pitanja, a ekonomska saradnja cveta. Povrh toga, posvećenost srpske vlade jačanju veza s Pekingom uživa široku podršku naroda u Srbiji, koji Kinu doživljava kao dobronamernog partnera, onog koji ne uslovljava investicije bilo kakvim političkim zahtevima, za razliku od nekih zapadnih zemalja “, dodaje naš sagovornik.
Čelično prijateljstvo
Mnogi srpski i kineski zvaničnici odnose između dveju zemalja opisuju kao „čelično prijateljstvo“.
Starović kaže da se time opisuju trenutni odnosi, koji prevazilaze puku političku saradnju ili ekonomsko partnerstvo.
„Uz kineske investicije u vrednosti od 10 milijardi dolara, Srbija je na vrhu liste zemalja centralne i istočne Evrope koje su uključene u okvir „17 +1“ namenjen saradnji između Kine i zemalja centralne i istočne Evrope. Kako su brojne kineske kompanije, uključujući i najvažnije banke, otvorile svoja regionalna sedišta u Beogradu, okvir „17 +1“ se sve više doživljava kao „16 + 1 + 1“, čime se potcrtava centralna uloga koju je Srbija zauzela. Na planu međunarodnih odnosa, gde se Srbija bori da spreči secesiju svoje pokrajine Kosovo i Motehija, kineska podrška je od vitalnog značaja za Beograd, gotovo kao podrška Rusije „, naglašava Starović.
Govoreći o političkoj podršci Srbije Kini, on ističe da Srbija snažno podržava „politiku jedne Kine“, dok Kina vidi Srbiju kao odskočnu dasku ka Evropi u širem smislu.
„Srbija snažno podržava„ politiku jedne Kine “i svrstava se uz Peking kad god se pitanje Tibeta ili Sinđijanga pokrene u međunarodnoj areni. Pošto još uvek nije članica EU, Srbija nije obavezna da sledi zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku Brisela, što Beogradu daje značajan prostor za manevrisanje i prilagođavanje Pekingu po određenim političkim pitanjima. Ipak, status države kandidata koja vodi pristupne pregovore daje srpskim kompanijama skoro potpun pristup tržištu EU, što predstavlja snažan podsticaj za kineske investitore. Mnoge od njih smatraju Srbiju odskočnom daskom ka Evropi u širem smislu, dok u nekim slučajevima projekti koji se sprovode u Srbiji, poput mosta koji su Kinezi izgradili preko reke Dunav u blizini Beograda, služe kao izložbeni primer kineskih kapaciteta za realizaciju zahtevnih projekata duboko unutar Starog kontinenta „, kaže Starović.
Kina investira u infrastrukturu i energiju
Dva najznačajnija sektora u kojima postoje velike kineske investicije su infrastruktura i energetika.
Starović ističe kako je upravo Kina zaslužna za izgradnju pruge Beograd-Budimpešta, kao i modernizaciju pruge Beograd-Niš.
„Kao deo šireg koridora koji povezuje Grčku i Mađarsku, kada bude završene, ove pruge će omogućiti vezu između najvećih srpskih gradova sa vozovima koji saobraćaju brzinama od 200 km/h, u poređenju sa trenutnom prosečnom brzinom manjom od 50 km/h. Takođe, Kina finansira velike delove autoputa „Koridor 11“ koji će Beograd povezivati sa Sarajevom i Podgoricom, prestonicama susedne Bosne i Hercegovine i Crne Gore“, dodaje Starović.
„U oblasti energetike, kineske kompanije su uključene u modernizaciju i izgradnju dodatnih kapaciteta u jednoj od najvećih elektrana u Srbiji, Kostolac B, što predstavlja najznačajniju investicija u proizvodnju električne energije u Srbiji još od 80-ih“, primećuje naš sagovornik.
„Kineska grupa HeStil (tada poznata kao HBIS) preuzela je 2016. godine smederevsku čeličanu. Čeličana se u tom momentu borila se za opstanak, a investitor ju je u vrlo kratkom roku podigao do vrha liste najvećih srpskih izvoznika. Krajem 2018. godine, kineska kompanija Ziđin Majning kupila je Rudarsko-topioničarski kombinat Bor za blizu 1,5 milijardi dolara, uz obećanje da će uložiti dodatna sredstva u tehnološka unapređenja i primenu ekoloških standarda.“
Prema Starovićevim rečima, kineska ulaganja u Srbiji već premašuju šest milijardi dolara, a uzimajući u obzir ugovore koji su zaključeni u proteklih godinu dana, investicije će u dogledno vreme dostići blizu 10 milijardi dolara.
„U Srbiji ima oko 6.000 kompanija koje su u vlasništvu Kineza. Dve najveće, smederevska čeličana i Rudarsko-topioničarski kombinat Bor, zapošljavaju po više od 5.000 radnika. Ulazak Kineza u obe ove kompanije bio je od izuzetnog značaja za Srbiju, budući da su dva regionalna centra, gradovi Smederevo i Bor, u velikoj meri zavisna od uspešnog poslavanja ovih preduzeća“, ističe naš sagovornik.
Kineski izvoz u Srbiju je u očitom porastu i na njega odlazi više od 90% trgovinske razmene dve zemlje. Međutim, to se može objasniti velikim količinama određenih sirovina koje uvoze kineske kompanije uključene u projekte infrastrukturnog razvoja u Srbiji.
Kineske kompanije su najveći srpski izvoznici, koji svoje proizvode uglavnom prodaju na tržištu EU i time doprinose trgovinskoj razmeni EU i Srbije.
„U poređenju sa EU, Srbija je i dalje ekonomski slabo razvijena zemlja. Beograd se stoga mora osloniti na strane kredite i investicije. Uslovi i procedure koje diktira EU, kao i njihovi finansijski instrumenti, veoma su zahtevni. Strategije EU ponekad ne prepoznaju značaj određenih koridori koji su od vitalnog značaja za Srbiju. Tu nastupa Peking sa direktnijim pristupom i izdašnim sredstvima na raspolaganju, nadomešćavajući sve nedostatke EU, i to ne samo u Srbiji, već i u širem regionu. Posmatrano na krupnom planu, može se videti da evropske transportne strategije favorizuju povezivanje zemalja centralne i istočne Evrope sa nemačkim industrijskim centrima duž ose istok-zapad. Kina je prepoznala tu potrebu i uspostavila okvir„ 17 +1 “sa zemljama centralne i istočne Evrope, uključujući Grčku. Kroz sredstva koja je Peking namenio tom okviru realizovani su mnogi infrastrukturni projekti, naročito oni koji povezuju luke u kineskom vlasništvu u Grčkoj sa centralnom Evropom. Imajući u vidu geografski položaj Srbije, razumljivo je kako je Beograd imao koristi od tog pristupa“, ističe Starović.
Srbija i Kina planiraju da krajem marta 2020. godine izgrade industrijski park u vrednosti od 332 miliona dolara u Borči, predgrađu Beograda.
„Svrha industrijskog parka je da obezbedi potrebnu infrastrukturu za kineske kompanije srednje veličine, pre svega u oblasti informacionih tehnologije, ali i drugih inovativnih grana, koje planiraju da prošire svoje poslovanje u Srbiji. Kada bude završen, industrijski park će imati kapacitet da ugosti kompanije koje zapošljavaju do 10.000 radnika. Očekuje se ogromno interesovanje kineskih privrednih subjekata, pošto se „Bank of China“ obavezala da će obezbediti adekvatne finansijske instrumente za sve kinesku kompanije koje dođu u ovaj industrijski park“, zaključuje Starović.
Srbija je prošla kroz niz političkih i ekonomskih problema od raspada bivše Jugoslavije početkom 90-ih. Trenutno je zemlja kandidat za članstvo u EU koja održava neutralan stav prema članstvu u NATO-u. Srbija takođe održava snažne političke, vojne, kulturne i ekonomske veze sa Moskvom.
- https://www.aa.com.tr/en/europe/serbia-sees-china-ties-as-way-to-catch-up-with-europe/1659699 ↑