Сарадник Центра за друштвену стабилност Немања Старовић дао је интервју агенцији „Анадолија“[1],водећој новинској агенцији у Турској. Текст објављујемо у целости, у преводу са енглеског језика на којем је начињен.
Србија везе са Кином посматра као начин да ухвати корак са Европом
Кина сматра Србију одскочном даском за ширу Европу, каже политички аналитичар Немања Старовић.
Београд, Србија
Србија види сарадњу са Кином као прилику да сустигне остатак Европе, наглашава политички аналитичар говорећи о везама Београда са Пекингом. Србија развија односе са Кином у разним областима, упркос перспективи чланства у ЕУ коју задржава као политичку визију. Повећава се и трговинска размена две државе, достижући 2,5 милијарди долара у 2018. години.
У разговору за агенцију „Анадолија“ вођеном путем електронске поште, политички аналитичар Немања Старовић износи тврдњу да су кинеско-српски односи готово савршени. „Будући да је Србија прошла кроз веома тежак период током 90-их, она знатно заостаје за осталим земљама централне и источне Европе на плану економије, као и у погледу технолошког развоја“, истиче Старовић.
„Сарадња са Кином у Београду се доживљава као прилика да се крупним корацима сустигне остатак Европе. Узмимо, на пример, српску наменску индустрију која добија значајан трансфер технологије из Кине, што ће резултирати заједничком производњом софистицираних беспилотних летелица, чиме ће уносни послови извоз оружја бити додатно унапређени. Упркос забринутости у неким земљама ЕУ, Београд је позвао кинески „Хуавеи“ да изгради 5Г мрежу у Србији, а такође је укључио тог технолошког гиганта у развој државних дата-центара, кључних за пружање напредних услуга е-управе грађанству. Између двеју земаља нема отворених политичких питања, а економска сарадња цвета. Поврх тога, посвећеност српске владе јачању веза с Пекингом ужива широку подршку народа у Србији, који Кину доживљава као добронамерног партнера, оног који не условљава инвестиције било каквим политичким захтевима, за разлику од неких западних земаља “, додаје наш саговорник.
Челично пријатељство
Многи српски и кинески званичници односе између двеју земаља описују као „челично пријатељство“.
Старовић каже да се тиме описују тренутни односи, који превазилазе пуку политичку сарадњу или економско партнерство.
„Уз кинеске инвестиције у вредности од 10 милијарди долара, Србија је на врху листе земаља централне и источне Европе које су укључене у оквир „17 +1“ намењен сарадњи између Кине и земаља централне и источне Европе. Како су бројне кинеске компаније, укључујући и најважније банке, отвориле своја регионална седишта у Београду, оквир „17 +1“ се све више доживљава као „16 + 1 + 1“, чиме се потцртава централна улога коју је Србија заузела. На плану међународних односа, где се Србија бори да спречи сецесију своје покрајине Косово и Мотехија, кинеска подршка је од виталног значаја за Београд, готово као подршка Русије „, наглашава Старовић.
Говорећи о политичкој подршци Србије Кини, он истиче да Србија снажно подржава „политику једне Кине“, док Кина види Србију као одскочну даску ка Европи у ширем смислу.
„Србија снажно подржава„ политику једне Кине “и сврстава се уз Пекинг кад год се питање Тибета или Синђијанга покрене у међународној арени. Пошто још увек није чланица ЕУ, Србија није обавезна да следи заједничку спољну и безбедносну политику Брисела, што Београду даје значајан простор за маневрисање и прилагођавање Пекингу по одређеним политичким питањима. Ипак, статус државе кандидата која води приступне преговоре даје српским компанијама скоро потпун приступ тржишту ЕУ, што представља снажан подстицај за кинеске инвеститоре. Многе од њих сматрају Србију одскочном даском ка Европи у ширем смислу, док у неким случајевима пројекти који се спроводе у Србији, попут моста који су Кинези изградили преко реке Дунав у близини Београда, служе као изложбени пример кинеских капацитета за реализацију захтевних пројеката дубоко унутар Старог континента „, каже Старовић.
Кина инвестира у инфраструктуру и енергију
Два најзначајнија сектора у којима постоје велике кинеске инвестиције су инфраструктура и енергетика.
Старовић истиче како је управо Кина заслужна за изградњу пруге Београд-Будимпешта, као и модернизацију пруге Београд-Ниш.
„Као део ширег коридора који повезује Грчку и Мађарску, када буде завршене, ове пруге ће омогућити везу између највећих српских градова са возовима који саобраћају брзинама од 200 км/х, у поређењу са тренутном просечном брзином мањом од 50 км/х. Такође, Кина финансира велике делове аутопута „Коридор 11“ који ће Београд повезивати са Сарајевом и Подгорицом, престоницама суседне Босне и Херцеговине и Црне Горе“, додаје Старовић.
„У области енергетике, кинеске компаније су укључене у модернизацију и изградњу додатних капацитета у једној од највећих електрана у Србији, Костолац Б, што представља најзначајнију инвестиција у производњу електричне енергије у Србији још од 80-их“, примећује наш саговорник.
„Кинеска група ХеСтил (тада позната као ХБИС) преузела је 2016. године смедеревску челичану. Челичана се у том моменту борила се за опстанак, а инвеститор ју је у врло кратком року подигао до врха листе највећих српских извозника. Крајем 2018. године, кинеска компанија Зиђин Мајнинг купила је Рударско-топионичарски комбинат Бор за близу 1,5 милијарди долара, уз обећање да ће уложити додатна средства у технолошка унапређења и примену еколошких стандарда.“
Према Старовићевим речима, кинеска улагања у Србији већ премашују шест милијарди долара, а узимајући у обзир уговоре који су закључени у протеклих годину дана, инвестиције ће у догледно време достићи близу 10 милијарди долара.
„У Србији има око 6.000 компанија које су у власништву Кинеза. Две највеће, смедеревска челичана и Рударско-топионичарски комбинат Бор, запошљавају по више од 5.000 радника. Улазак Кинеза у обе ове компаније био је од изузетног значаја за Србију, будући да су два регионална центра, градови Смедерево и Бор, у великој мери зависна од успешног пославања ових предузећа“, истиче наш саговорник.
Кинески извоз у Србију је у очитом порасту и на њега одлази више од 90% трговинске размене две земље. Међутим, то се може објаснити великим количинама одређених сировина које увозе кинеске компаније укључене у пројекте инфраструктурног развоја у Србији.
Кинеске компаније су највећи српски извозници, који своје производе углавном продају на тржишту ЕУ и тиме доприносе трговинској размени ЕУ и Србије.
„У поређењу са ЕУ, Србија је и даље економски слабо развијена земља. Београд се стога мора ослонити на стране кредите и инвестиције. Услови и процедуре које диктира ЕУ, као и њихови финансијски инструменти, веома су захтевни. Стратегије ЕУ понекад не препознају значај одређених коридори који су од виталног значаја за Србију. Ту наступа Пекинг са директнијим приступом и издашним средствима на располагању, надомешћавајући све недостатке ЕУ, и то не само у Србији, већ и у ширем региону. Посматрано на крупном плану, може се видети да европске транспортне стратегије фаворизују повезивање земаља централне и источне Европе са немачким индустријским центрима дуж осе исток-запад. Кина је препознала ту потребу и успоставила оквир„ 17 +1 “са земљама централне и источне Европе, укључујући Грчку. Кроз средства која је Пекинг наменио том оквиру реализовани су многи инфраструктурни пројекти, нарочито они који повезују луке у кинеском власништву у Грчкој са централном Европом. Имајући у виду географски положај Србије, разумљиво је како је Београд имао користи од тог приступа“, истиче Старовић.
Србија и Кина планирају да крајем марта 2020. године изграде индустријски парк у вредности од 332 милиона долара у Борчи, предграђу Београда.
„Сврха индустријског парка је да обезбеди потребну инфраструктуру за кинеске компаније средње величине, пре свега у области информационих технологије, али и других иновативних грана, које планирају да прошире своје пословање у Србији. Када буде завршен, индустријски парк ће имати капацитет да угости компаније које запошљавају до 10.000 радника. Очекује се огромно интересовање кинеских привредних субјеката, пошто се „Bank of China“ обавезала да ће обезбедити адекватне финансијске инструменте за све кинеску компаније које дођу у овај индустријски парк“, закључује Старовић.
Србија је прошла кроз низ политичких и економских проблема од распада бивше Југославије почетком 90-их. Тренутно је земља кандидат за чланство у ЕУ која одржава неутралан став према чланству у НАТО-у. Србија такође одржава снажне политичке, војне, културне и економске везе са Москвом.
- https://www.aa.com.tr/en/europe/serbia-sees-china-ties-as-way-to-catch-up-with-europe/1659699 ↑