1. Оснивање специјализоваих већа и специјализованог тужилаштва
Специјализована већа и специјализовано тужилаштво основани су Законом о специјализованим већима и специјализованом тужилаштву који је парламент тзв. Косова*[1] донео дана 03. августа 2015. године ( у даљем тексту Закон). [2]
Доношењу Закона претходила је ратификација споразума путем Закона о ратификацији међународног споразума ( „Размена писама „) који је скупштина тзв. Косова* усвојила у априлу месецу 2014. године. [3]
Будући да Устав тзв. Косова* није садржао одредбе на основу којих би се омогућило оснивање Специјализованих већа и специјализованог тужилаштва усвајању закона претходила је измена Устава тзв. Косова*, усвајањем амадмана и уношењем у Устав члана 162 којим се отворио пут за даље законско регулисање питања оснивања Специјалне коморе и Канцеларије специјалног тужиоца у оквиру правног система тзв. Косова*. [4]
Специјализована већа и специјализовано тужилаштво део су судског система тзв. Косова*, са привременим седиштем у Холандији. Наиме споразумом од 15.фебруара 2016. закљученим између тзв. Косова* и Краљевине Холандије седиште Специјализованих већа и специјализованог тужилаштва измештено је у Холандију као као земљу домаћина и лоцирано је у Хагу. Наведеним споразумом детаљно је регулисан положај Специјализованих већа у земљи домаћину, који дефакто представља екстериторијални орган тзв. Косова*, на који се примењују закони матичне државе у погледу уређења, систематизације, начина финансирања. [5]
1.1. Повод за оснивање
Директан повод за оснивање Специјализованих већа и специјализованог тужилаштва био је извештај Дика Мартија о истрази поводом трговине органима. У својим мемоарима Карла Дел Понте бивши тужилац Међународног кривичног суда за бившу Југославију изнела је податке о злочинима Ослободилачке војске Косова ( ОВК) на Косову и Метохији. Она у мемоарима описује десетине догађаја, између осталог:
„Долазе нам подаци да су лидери ОВК у току 1998. и 1999. године заробили на стотине Срба и Рома, косовских Албанаца и припадника других етничких група. Неки од заробљеника су држани у логорима-шталама, неки су мучени и убијени, а један дио је једноставно нестао.
Тужилаштво је дошло до информација да су припадници ОВК користили силу и застрашивање да би натјерали Роме и Србе да напусте своје куће и села, а они који су остали су убијени. Такође смо добили податке да је ОВК користила заробљенике као људски штит.
Стизале су и вијести о масовним убиствима на обали једног језера, о транспорту затвореника и тијела убијених у сусједну Албанију….
Након мог доласка у Приштину у новембру 1999. године, Наташа Кандић је предала Тужилаштву извјештај у којем су идентификоване 593 нестале особе. Ти Срби, Роми, Црногорци и Муслимани су након 12. јуна 1999. године, када су на Косову размјештене снаге КФОР-а, једноставно нестали.
Начини на које су ови људи нестајали били су чудни. Указивали су на то да се није радило о уобичајеним одмаздама које се дешавају након сукоба. Највећи дио несталих потицао је из области гдје нису забиљежене велике борбе……….“[6]
У предметима који су се односили на трговину органима Карла Дел Понте у својим мемоарима наводи:
„Након тога, представници и истражитељи УНМИК-а су Тужилаштву прослиједили информације које су добили од поузданих новинара, који су тврдили да су косовски Албанци у прољеће и лето 1999. године камионима транспортовали отете особе у сјеверну Албанију. Те особе су прво биле затворене у баракама у околини градова Кукес и Тропоје. Према изјавама новинара, дио заробљеника – млађих и физички јачих – није био малтретиран.
Ти људи су били добро храњени, љекари су их редовно прегледали, да би након тога били пребачени у Буррелл и околину, између осталог и у једну бараку која се налазила иза једне „жуте куће“. Новинари су тврдили да је у једној од соба те „жуте куће“ била операциона сала, гдје су хирурзи затвореницима одузимали органе. Ти органи су, затим, по свједочењу новинара, слани, преко аеродрома Ринас код Тиране, у хируршке сале по иностранству, гдје су били трансплантирани пацијентима који су за те органе платили.
Један од људи који су нам те информације дали је лично учествовао у једном од транспорта органа на аеродром Ринас. Неким жртвама је одузиман само један бубрег.
Након операције жртве су држане у бараци, до момента када би им били одузети и други витални органи. Тако да су неки од тих људи унапријед знали шта их чека и – према свједочењу – молили чуваре да их убију одмах. Међу затвореницима су биле и жене, отете на Косову, у Албанији, Русији и другим околним земљама.
Неки свједоци су тврдили да су лично учествовали у укопавању тијела убијених у дворишту „жуте куће“ или на оближњем гробљу. Према тврдњи свједока, те операције узимања органа су се вршиле уз знање и сарадњу виших официра ОВК. Истражитељи Суда су утврдили да су информације добивене од новинара кохерентне и да потврђују оно сто је Суд директно утврдио.
„Материјал Суда додуше не садржи конкретне податке везане за Албанију, али изјаве свједока и други материјал који посједујемо потврђује и допуњава наведене податке“, стоји у једном извјештају везаном за овај случај.
Сви они које су свједоци навели као особе држане у камповима у Албанији у току љета 1999. године, били су вођени као нестале особе и никада нису пронађени. Препоруке су биле јасне:
„Имајући у виду екстремно тешку природу ових случајева, чињеницу да ниједно тијело тих жртава ОВК није пронађено на Косову и имајући у виду да су ти злочини почињени од стране јединица којима је командовао средњи и високи кадар ОВК, овај случај мора бити истражен темељно и прецизно од стране професионалаца и стручњака“.
Истраживање злочина ОВК је било много компликованије него истраживања која смо водили у остатку бивше Југославије. У јуну 1999. године Косово није имало властиту полицију, а НАТО и УНМИК су нерадо пристајали да обављају ту функцију.
Косовски званичници нису имали довољну моћ на Косову да би стручњацима Суда могли да помогну да дођу до доказа и свједока. Јако мали број Албанаца на Косову је био спреман да свједочи или да дá информације о злочинима почињеним од стране ОВК, а и тај мали број је морао да буде заштићен, што је у неким случајевима значило пребацивање цијелих породица у треће земље.
Косовски Албанци су екстремно затворено друштво, у чијим клановима још увијек постоји крвна освета, тако да су се они који би хтјели да свједоче бојали одмазде. Свједоци српске националности су побјегли у Србију или у Црну Гору…….“[7]
Парламенарна скупштина Савета Европе вођена наводима садржаним у мемоарима Карле Дел Понте, именовала је Дика Мартија као шефа тима истражитеља са циљем да се провере наводи из мемоара. Резултата рада комисије на челу са Мартијем био је извештај о трговини органима и другим нечовечним поступањима на теритирији Косова и Метохије. Парламентарна скупштина Савета Европе усвојила је извештај 07. јануара 2011. године.
Наведени извештај био је повод за формирање Специјализованих већа и специјализованог тужилаштва. Ивештај у себи садржи доказе и наводе до којих су дошли истражитељи на челу са Мартијем. Између осталог помињу се места на северу Албаније која су коришћена као логори у којима су затварана нестала лица са територије Косова и Метохије, као и локације на којима су се налазиле клинике у којима је вршено принудно вађење органа.
У извештају се наводе и лица која су одговорна за наведене злочине, која су чинила сам врх ОВК, између осталих Дреничка група ОВК на челу са Хашимом Тачијем . [8]
2. Законска регулатива
Закон о Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву
Наведеним законом утврђена је и уређена организација, функције и надлежност Специјализованих већа и Специјализованог тужилаштва.
Закон је подељен у девет поглавља и 65 чланова. У односу на остале законе који уређују правосудну материју овај закон представља lex specialis односно посебан закон који има примат у односу на остале законе, који су у супротности са овим законом.
2.1. Опште одредбе
У првом поглављу Закона садржане су опште одредбе, имеђу осталог регулисан је обим примене Закона и сврха његовог доношења. У погледу обима примене дефинисано је да се овим Законом утврђује и уређује организација, функције и надлежност Специјализованих већа и Специјлизованог тужилаштва, а која се оснивају са циљем како би се осигурао безбедан, независтн, непристрасан, правичан и ефикасан кривични поступак у вези са наводима о тешким прекограничним и међународним кривичним делима извршеним у току и после сукоба на Косову*, а која се тичу дела извештаја Парламентарне скупштине Савета Европе Доц. 12462 од 07.01.2011. године ( Извештај Скупштине Савета Европе)
2.2. Темељна начела
У другом поглављу дефинисана су темељна начела. Између осталог дефинисано је да се Специјализована већа оснивају при сваком нивоу судског система на тзв. Косову* и то као Основни суд, Апелациони суд, Врховни суд и Уставни суд. У погледу законске регулативе дефинисано је да Специјализована већа суде и раде у складу са Уставом тзв. Републике Косово*, овим Законом као lex specialis, другим одредбама закона на Косову*, међународним обичајним правом које име примат над домаћим законима на основу члана 19. став 2. Устава тзв. Косова*, међународним правом људских права којим се утврђују стандарди кривичног права укључујући Европску конвенцију о људским правима и основним слободама те Међународни пакт о грађанским и политичким правима која имају предност над домаћим законима на основу члана 22. Устава .
2.3. Надлежност и меродавно право
Треће поглавље посвећено је уређењу надлежности и меродавног права. У погледу стварне надлежности дефинисано је да су Специјализована већа надлежна над кривичним делима из чланова 12-16. овог Закона а која су у вези са Извештајем скупштине Савета Европе као и кривичним делима дефинисаним у члановима 384-386, 388, 390-407, 409-411, 415, 417, 419, 421, 423 и 424 Кривичног законика тзв. Косова* из 2012. године.
Временска надлежност дефинисана је самим Законом у погледу кривичних дела из оквира стварне надлежности која су извршена између 01.01.1998. године и 31.12.2000. године .
У погледу месне надлежности иста је дефинаисана у члану 8. Закона као надлежност над извршеним кривичним делима из стване надлежности која су покушана или извршена на територији целог Косова* ( Косова и Метохије).
Специјализована већа имају надлежност на физичким лицима, која су држављани тзв. Косова* односно Савезне Републике Југославије или над лицима која су извршила кривична дела из стварне надлежности обухваћене Законом над лицима која су држављани тзв. Косова* односно Савезне Републике Југославије без обзира где су та дела извршена. Чиме се шири круг надлежности и излази из оквира месне надлежности дефинисане у члану 8. Закона.
У оквиру своје надлежности Специјализована већа имају примат над сваким другим судом на тзв. Косову*.
Меродавно право дефинисано је у члану 12. Закона где је прописано да Специјализована већа примењују међународно обичајно право и материјално кривично право тзв. Косова* у оној мери у којој је оно у складу са међународним обичајним правом, а које је било на снази у време када су кривична дела извршена, у складу са чланом 7. став 2. Европске конвенције о људским правима и основним слободама и чланом 15. став 2. Међународног пакта о грађанским и политичким правима, а који су садржани и заштићени чланом 19 став 2, чланом 22 став 2 и 3 , као и чланом 33 став 1 . Устава тзв. Косова*.
Поводом кривичних дела регулисаних овим Законом потребно је напоменути да су иста дефинисана у члану 13. као Злочини против човечности према дефиницији међународног права, члану 14. као Ратни злочини према дефиницији међународног права, као и друга кривична дела према законима тзв. Косова* а што је регулисано у члану 15.
У члану 17. Закона дефинисано је правило non-bis-in-idem, које је дефинисано у складу са чланом 34. Устава тзв. Косова*. Наведено правило предвиђа да се никоме неће судити пред другим судом на Косову* за дела за која му је већ суђено пред Специјализованим већима. Да се никоме неће судити пред Специјализованим већима за дела за која му је суђено пред неким судом на Косову*. Односно да се никоме неће судити пред Специјализованим већима за дела за која му је већ суђено пред Међународним судом за кривично гоњење лица одговорних за тешка кршења међународног хуманитарног права почињена на територији бивше Југославије ( суд у Хагу).
Наведено правило значи да се не може судити поново за иста дела лицима која су правоснажно осуђена односно ослобођена пред неким од горе наведених судова. Правно посматрано применом наведеног начела онемогућава се „ново“ суђење Рамушу Харадинају али и другим лицима која су правоснажно ослобођена у Хагу , односно пред судовима на Косову, услед недостатка доказа.
2.4. Правилник о поступку и доказима
Сам поступак пред Специјализованим већима начелно је дефинисан у самом Закону у IV поглављу, док је детаљнија разрада самог поступка дефинисана Правилником о поступку и доказима пред специјализованим већима тзв. Косова* , наведени правилник усвојен је 17. марта, измењен и допуњен 29. маја 2017. године а ступио је на снагу 5. јула 2017. године. Поред овог правилника дана 21. јула 2017. године усвојен је и Пословник о раду специјализованог већа Уставног суда. [9]
Поред наведеног у овом поглављу дефинисани су службени и радни језици Специјализованих већа и Специјализованог тужилаштва, при чему су као службени језици означени албански, српски и енглески. Начелно су дефинисана права оптуженог, права жртава као и поступак заштите жртава и сведока.
2.5. Организација, структура и надлежност
У погледу организације Законом је дефинисано да се Специјализована већа оснивају као веће Основног суда, веће Апелационог суда, веће Врховног суда и веће Уставног суда. У склопу већа формира се Секретаријат који обухвата Службу одбране, Службу за учешће жртава, Службу за пружање заштите и подршке сведоцима, Јединицу за управљање притвором и Службу омбудсмана.
Специјализовано тужилаштво формира се као независна служба за истрагу и кривично гоњење кривичних дела у надлежности Специјализованих већа.
У зависности од фазе поступка већа могу бити форимрана од судије појединца ( судије за претходни поступак), претресних панела састављених од троје судија и једног резервног судије, панела Апелационог суда сатављених од троје судија, панела Врховног суда састављених од троје судија и панела Уставног суда састављеног од троје судија.
Листу независних међународних судија утврђује независна комисија за избор састављена од три члана при чему су два члана међународне судије са великим искуством у области међународног кривичног права. Судије се бирају на листу без временског ограничења.
Судије специјализованих већа независне су у вршењу својих дужности.
Секретаријат Специјализованих већа одговоран је за управне послове и пружа услуге Специјализованим већима. Састоји се од секретара и другог потребног особља. Секретар се поставља на период од четири године.
Секретаријат у свом саставу има Службу одбране, Службу за учешће жртава, Службу за пружање заштите и подршке сведоцима као и Службу омбудсмана.
Специјализовани тужилац одговоран је за спровођење истраге и кривично гоњење лица одговорних за кривична дела из надлежности Специјализованих већа и независтан је у обављању својих дужности.
2.6. Вођење поступка пред Специјализованим већима
Самим Законом регулисане су фазе поступка пред Специјализованим већима. У погледу фаза поступка разликују се следеће фазе :
- Фаза истраге и припрема оптужнице коју спроводи Специјализовани тужилац, други тужиоци и полиција у Специјализованом тужилаштву
- Претходни поступак пред судијом за претходни поступак. У овој фази врши се преглед оптужнице и потврђивање исте. Судија зе претходни поступак издаје налоге за хапшење, довођење лица пред Специјализована већа, стара се о поштовању права оптуженог, одређује радни језик поступка, даје одобрења за измену потврђене оптужнице и дуге радње дефинисане у члану 39. Закона.
- Главни претрес пред претресним панелом. Претресни панел по окончању претресног поступка доноси и објављује пресуде. Пресуда се доноси већином гласова .
- Другостепени жалбени поступак пред панелом Апелационог суда по жалби на пресуду претресног панела поднетој од стране осуђених лица или Специјализованог тужиоца због погрешне примене права, погрешно утврђених чињеница или грешке у одмеравању казне. Панел Апелационог суда може потврдити, преиначити или изменити пресуде донете од стране претресног панела. Одлуке е доносе већином гласова.
- Трећестепени жалбени поступак, панел Врховног суда Специјализованих већа разматра жалбе на пресуду Апелационог панела ако је Апелациони панел изменио ослобађајућу пресуду и уместо ње изрекао осуђујућу пресуду или у случају када је изречена казна доживотног затвора од стране претресног панела или Апелационог панела.
- Вандредни правни лекови пред већем Врховног суда у случају када се докаже да се пресуда заснива на неком кривотвореном документу, лажној изјави сведока, вештака или преводиоца. Када се докаже да је пресуда произишла из кривичног дела извршеног од стране судије или лица које је вршило истражне радње. Односно када буду откривене нове чињенице или се обезбеде нови докази који нису били познати увреме судског поступка а који би могли да утичу на доношење другачије одлуке. Повреда правила non-bis -in -idem.
- Молба уставном суду. Специјализовано веће Уставног суда је крајња инстанца за тумачење Устава по питањима која се тичу стварне надлежностии и рада Специјализованих већа и Специјализованог тужилаштва.
- Фаза извршења казне затвора.
2.7. Однос са Косовским* судовима и правним лицима
У односу са другим судовима и тужиоцима на тзв. Косову* на свим нивоима судског система у предметима из своје стварне надлежности Специјализована већа и специјализовано тужилаштво има примат.
Било који суд или тужилац на теритирији тзв. Косова* дужни су да поступају по налозима Специјализованих већа, односно дужни у да без одлагања обавесте Специјализована већа и Специјализованог тужиоцима о сазнањима о истрази, предмету, кривичном поступку који спадају у стварну надлежност Већа.
2.8. Помоћ и сарадња са другим државама, организацијама и правним лицима
Специјализована већа, Секретаријат и Специјализовани тужилац могу да захтвеају помоћ и сарадњу од других држава, међународних организација и других правних лица ако је то неопходно за истрагу и кривично гоњење лица оптужених да су починила кривична дела из стварне надлежности Специјализованих већа.
2.9. Функционалне одредбе
Документа, документација, списи и архиве Специјализованих већа, Секретаријата и Специјализованог тужилаштва не сматрају се јавним документима тзв. Косова*. Приступ архивама могућ је једино уз одобрење Специјализованих већа или Специјализованог тужилаштва.
Специјализована већа и Специјализовано тужилаштво имају буџет који је независтан од буџета тзв. Косова*, иста не подлежу ревизији од стране ревизора тзв. Косова*.
3. Закључак аутора
Специјализована већа и Специјализовано тужилаштво представљају позитиван помак по питању коначног решавања и расветљавања кривичних дела почињених на територији јужне српске покрајне Косова и Метохије.
Након вишегодишњег тапкања у месту и симулованих поступака вођених пред судовима тзв. Косова* који нису успели да задовоље правду и казне учиниоце најстрашнијих злочина почињених од стране ОВК коначно се јавио трачак наде. Са зебњом о очима породице жртава гледају у новооснована судска већа са надом да ће коначно добити бар душевну сатисфакцију у виду пресуда за злочине над њиховим најмилијима, који су мучени, затварани, убијани од стране ОВК, чији су органи вађени по „Жутим кућама“ на Косову и Метохији и северу Албаније.
Пут ка тој сатисфакцији је трасиран потврђивањем првих оптужница. По први пута пред судом нашле су се поједине вође ОВК, Салих Мустафа, Хашим Тачи, Реџеп Сељими, Кадри Весељи и Јакуп Краснићи, док други попут Агима Чекуа и Рамуша Харадинаја сада стрепе као што су стрепиле жртве ОВК у небројеним логорима на Косову и Метохији и Албанији, исчекујући са страхом сусрете са својим џелатима.
Поред наде у коначну правду, не можемо да се не осврнемо на поступке против комаданата ОВК пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију, мислећи ту конкретно на поступак Против Рамуша Харадинаја, који се услед недостатка доказа завршио ослобађајућом пресудом. Управо се на том поступку показала сва неспособност и мањкавост у процедурама у поступцима али само у оним предметима када су жртве били Срби. Неспособност суда да заштити сведоке као последицу имала је недостатак доказа услед чега су оптужени ослобођени. А сведоци су нестајали, умирали под непознатим и неразјашњеним околностима. Да ли нас исто чека и у овим поступцима пред Специјализованим већима?
Успех ових поступака у великој мери зависиће од става међународне заједнице. Да ли је међународна заједница коначно спремна да открије истину, да призна да је цар го, и да се суочи са својим гресима. Да ли је спремна да казни своје „чедо“ које је годинама штитила.
Са надом да ће правда коначно бити задовољена а жртве и чланови њихових породица пронаћи коначан мир исчекујемо окончење започетих поступака.
Да ли су Специјализована већа и тужилаштва коначаан пут ка правди или ново изигравање правде овог пута учињено од стране међународне заједнице питање је које у овом моменту остаје без одговора.
Никола Аврић
- У тексту термин Косово* се односи на Аутономну покрајину Косово и Метохију, која се налази под међународном управом по резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација ↑
- https://www.scp-ks.org/sr/dokumenti/zakon-o-specijalizovanim-vecima-i-specijalizovanom-tuzilastvu ↑
- https://www.scp-ks.org/sr/dokumenti/zakon-kosova-o-ratifikaciji-razmene-pisama ↑
- https://gzk.rks-gov.net/ActDetail.aspx?ActID=10997 ↑
- https://www.scp-ks.org/sr/dokumenti/privremeni-sporazum-sa-zemljom-domacinom-potpisan-izmedu-holandije-i-kosova ↑
- Цитат из мемоара Карле Дел Понте преузето са https://pescanik.net/memoari-karle-del-ponte-iv/ ↑
- Цитат из мемоара Карле Дел Понте , преузето са сајта https://pescanik.net/memoari-karle-del-ponte-iv/ ↑
- http://semantic-pace.net/tools/pdf.aspx?doc=aHR0cDovL2Fzc2VtYmx5LmNvZS5pbnQvbncveG1sL1hSZWYvWDJILURXLWV4dHIuYXNwP2ZpbGVpZD0xMjYwOCZsYW5nPUVO&xsl=aHR0cDovL2Fzc2VtYmx5LmNvZS5pbnQvbncveG1sL3hzbC1mby9QZGYvWFJlZi1XRC1BVC1YTUwyUERGLnhzbA==&xsltparams=ZmlsZWlkPTEyNjA4 ↑
- https://www.scp-ks.org/sr/dokumenti/pravilnik-o-postupku-i-dokazima-pred-specijalizovanim-vecima-kosova-ukljucujuci-0 ↑