Рођен је 1962. године у Градачцу у Босни и Херцеговини. Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду 1988. године, на Катедри за филозофију и социологију, а на истом факултету је и магистрирао 2001. на Катедри за српску и упоредну књижевност. Докторску дисертацију „Српско-словачке књижевне и културне везе у доба романтизма” одбранио је 2009. године на матичном факултету и стекао звање доктора књижевних наука.
Био је заменик главног уредника новосадског студентског листа Гаудеамус 1988. и 1989. године, и уредник у Књижевној заједници Новог Сада од 1989. до 1994. године. Радио је у уредништвима часописа «Кровови», «Писац» и «Адреса». Издавачку кућу Источник основао је 1994. године, и водио је све до 1998. Од 1995. члан је Друштва књижевника Војводине. За главног и одговорног уредника Књижевног клуба ДИС из Бачке Паланке, изабран је 1999. године. Крајем 2001. године основао је у Бачкој Паланци часопис за културу, књижевност и уметност “Сунчаник“, и био главни и одговорни уредник. Од 2003. био је главни и одговорни уредник Друштва за науку и стваралаштво Логос. Од 2002. године члан је Матице српске и Матице словачке у Србији. Друштво чланова Матице српске – Бачка Паланка основао је 2012. године, чији је био и први председник. Од 2019. године члан јеУдружења књижевника Србије, а од 2024. члан Друштва новосадских књижевника.
Есеје, приказе, стручне и научне радове објављује од 1986. године у новосадским часописима и листовима: «Поља», «Савременост», «Летопис Матице српске», «Култура полиса», «То јест», «Глас омладине», «Став» и «Дневник», затим у сремскокарловачким «Крововима», београдском «Савременику», «Књижевности», «Збиљи», «Вуковој задужбини», и «Даници», суботичкој «Лучи», шамачком «Коридору», мариборском «Контакту», подгоричком листу «Овдје», у панчевачком часопису за књижевност, културу и уметност «Свеске», онлајн часопису «Балкански књижевни гласник» из Београда, ромском часопису «Реч Рома» («Alav eRromengo“), првом словеначком онлајн часопису «Locutio“ из Љубљане, гајдобранском «Изворнику» и бачкопаланачком «Сунчанику». Објављивао је у словачком књижевном часопису «Нови живот» («Novy život“) из Бачког Петровца, листу «Hlas Ľudu“ («Глас народа»), као и у следећим часописима у Републици Словачкој – «Нови дан («Novy den“), «Култура» («Kultura»),«Књижевни магазин» («Literárny týždenník“, časopis Spolku slovenskýchspisovateľov) и «Slavica Slovaca“, као часописима из Братиславе, и у«Словачким народним новинама» («Slovenske narodne noviny“) и «Словачка»(«Slovensko“) – лист Матице словачке, као часописима из Мартина.
До сада је објавио преко две стотине стручних и научних радова и 25 књига.
Највише општинско признање – „Октобарску награду Општине Бачка Паланка”, за област друштвених делатности и за развој мултикултуралних веза и односа добио је 2004. године, а медаљу Министарства културе Републике Словачке доделила му је министарка културе 2019. године.
Председник Републике Србије Александар Вучић одликовао га је Сретењским одликовањем – „Златном медаљом за заслуге” 2020. године.
У октобру 2020. године постао је носилац „Октобарске награде Града Новог Сада”.
Држава Израел (Кнесет и МСП) му је 2022. доделила „Повељу за изузетан допринос јачању веза између Израела и Србије”, а исте године Бар Илан Универзитет из Рамат Гана у Израелу „Почасну диплому за значајан допринос сећању на Холокауст и сарадњу Србије и Израела”. Председник владе Републике Словачке Кузмановићу је 2022. године у име ове државеуручио „Захвалницу за дугогодишњи рад на развијању словачко-српских односа”.
Председник Републике Српске одликовао га је 14. фебруара 2025. године у Бања Луци, поводом државног празника Сретења, “Орденом части са сребрним зрацима“.
Скупштина АП Војводине Кузмановића је 2016. поставила за заменика секретара за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Oд јуна 2018. године обавља дужност директора Архива Војводине у Новом Саду.
