1. Geografija
Rumunija je zemlja jugoistočne Evrope, ukupne površine 238.391 kilometara kvadratnih. Graniči se sa Bugarskom (605 km), Mađarskom (424 km), Moldavijom (683 km), Srbijom (531 km) i Ukrajinom (601 km). Izlazi na Crno more, a ukupna dužina obalskog pojasa iznosi 225 kilometara. Najviši vrh je Moldoveanu i iznosi 2.544 metara nadmorske visine. Rumunija se deli na tri geografske i istorijske celine: Transilvaniju, Vlašku niziju i Moldavski plato. Klima je umereno-kontinentalna, dok je tlo izuzetno bogato prirodnim resursima od kojih se izdvajaju: nafta i gas, zlato, srebro, drvo, so, gvozdena ruda ali i mnoge druge. Među pronađenima je i uranijum. Zemlja je veoma plodna i obradiva, a ne izostaje ni hidropotencijal.
2. Kratak istorijski pregled
Iako se Rumunija poziva na antičke korene, odnosno poreklo od drevnih Dačana i Rimljana, razmatraćemo njenu istoriju od obnove nezavisnosti u 19. veku. Kneževine Vlaška i Moldavija, koje su vekovima bile pod turskom okupacijom, 1856. godine dobijaju autonomiju, da bi se 1862. ujedinile pod današnjim nazivom Rumunija. Nakon Rusko-turskog rata 1878. Rumunija dobija nezavisnost od Turske, koja je priznata na Berlinskom kongresu. Značajno je reći da je rumunska elita u 19. veku, namerno promenila karakter nacije. Najznačajnija promena je velika ,,vesternizacijaˮ, odnosno u rumunskom slučaju, okretanje ka Francuskoj kulturno i jezički, što će u budućnosti imati velike posledice. Vladajuća klasa je odbacila ćirilicu kao pismo koje je do tada bilo u zvaničnoj upotrebi i zamenila je latiničnim pismom. Jezik je doživeo reformu koja ga je približila drugim romanskim jezicima, ponajviše francuskom.
U Prvom svetskom ratu Rumunija se priklonila strani sila Antante i kao zemlja pobednica dobila značajna teritorijalna proširenja (Transilvaniju i Dobrudžu) i današnji oblik. U Drugom svetskom ratu ratuje na strani sila Osovine, kao ozbiljan Nemački saveznik na Istočnom frontu na početku rata. (Rumunske snage zauzimaju Odesu te sa Nemcima napreduju do Staljingrada; veći deo nafte za nemačku vojsku dolazi iz Ploeštija). Nakon nemačkih poraza, kada je Sovjetska vojska prešla rumunsku granicu, u Bukureštu se dešava prevrat. Vlada maršala Antoneskua je pala, te rumunski kralj sa novom vladom, zemlju odvodi u tabor saveznika. Promena strana tokom rata Rumuniju nije spasla Sovjetske okupacije, slične drugim zemljama istočne Evrope. Na vlast 1965. dolazi komunistički diktator Nikolaje Čaušesku, koji će vladati do 1989. godine, kada će biti zbačen i streljan. Vlast Čaušeskua je obeležilo veliko siromaštvo i represija zloglasne obaveštajne službe SEKURITATE-e. Nakon pada komunizma, Rumunija teško prolazi kroz tranziciju na putu ka Evropskoj uniji (EU). Članica NATO-a postaje 2004, a 2007. godine pridružuje se velikoj porodici evropskih naroda i EU.
3. Stanovništvo
Ukupan broj stanovnika Rumunije, prema popisu iz 2019. godine je
19.401.658. Sagledavajući etničku strukturu: Rumuni čine 83,4 odsto, Mađari 6,1; Romi 3,1; Ukrajinci 0,3; Nemci 0,2 i Srbi 0,1 odsto stanovništva. U pogledu religije pravoslavni hrišćani dominiraju sa 81,9 odsto, zatim protestanti (raznih denominacija) 6,4; potom katolici 4,3; dok muslimani zauzimaju 0,9 odsto.
Starosna struktura stanovništva:
0-14 godina: 14,12 odsto,
15-24 godine: 10,31 odsto,
25-54 godine: 46,26 odsto,
55-64 godine: 11,73 odsto,
preko 65 godina: 17,58 odsto.
Prosečna starost iznosi 42.5 godina, što Rumuniju svrstava u stare nacije, dok prosečan životni vek iznosi 76 godina (za muškarce 73,1 a za žene 79,6 godina). Glavni grad države Rumunije je Bukurešt sa 2,3 miliona stanovnika (metropolitan area). Drugi veći gradovi su : Kluž (324.576 stanovnika), Temišvar (319.279), Jaši (290.422), Konstanca (283.872), Krajova (269.506).
Ono što je veoma važno je da Rumunija izdvaja znatna budžetska sredstva za obrazovanje i zdravstvo, što im daje veoma visok nivo HDI (human development index) od 0,816.
Fertilitet po ženi je 1,6 dece, dok je tokom 90-ih i 2000-ih iznosio prosečno oko 1,30. Stoga možemo reći da je Rumunija napredovala u tom pogledu, ali je još uvek daleko ispod 2,1 deteta po ženi, što je nivo proste reprodukcije.
Negativna stopa prirodnog priraštaja i masovna emigracija u zemlje EU, stvorili su ogromne demografske probleme koji se ogledaju u: manjku radne snage, brzom starenju stanovništva, padu ukupnog broja stanovnika. Naravno, ove pojave će negativno uticati na stope rasta u budućnosti. Možda najbolje možemo ilustrovati demografska kretanja u Rumuniji, ako uporedimo ukupan broj stanovnika popisanih 1992. godine, gde je Rumunija ostvarila istorijski maksimum od 22.810.035 stanovnika, sa ukupnim brojem stanovnika iz 2019. koji iznosi 19.401.658. Lako uočavamo da je Rumunija izgubila preko 3.400.000 stanovnika u poslednjih 27 godina, a stanovništvo je dodatno ostarilo u tom periodu. Iako se stanovništvo Rumunije smanjuje, ono je i dalje daleko brojnije i sa većim potencijalom od bilo koje susedne balkanske zemlje, a takva situacija će se nastaviti i u predstojećim decenijama.
4. Uređenje Rumunije i njena unutrašnja politička scena
Rumunija je parlamentarna demokratija sa klasičnim sistemom podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Što se tiče izvršne vlasti, ona je predstavljena kroz ličnost predsednika i premijera, odnosno Vlade. Rumunski sistem se može definisati kao polu-predsednički, gde premijer vodi Vladu, a predsednik predstavlja državu ka inostranstvu, (potpisuje/ odobrava zakone i ukaze, daje mandat za sastav Vlade…)
Zakonodavna vlast se nalazi u Parlamentu koji je dvodomi i čini ga Predstavničko telo (Camera deputaților) i Senat. Pravo glasa imaju svi punoletni državljani Rumunije (stariji od 18 godina), a mandat oba predstavnička tela traje četiri godine. Predstavničko telo čine 332 deputata, odnosno po jedan deputat na 70.000 stanovnika, dok Senat broji 137 senatora, tj. po jedan na 160.000 stanovnika.
Izbori su jednokružni, proporcionalni, sa cenzusom od 5 odsto, dok je za manjine predviđen manjinski cenzus. Deputati glasaju za mandatara i sastav Vlade. Zanimljivo je reći da Srbi imaju jednog predstavnika u Predstavničkom telu. Stranka koja predstavlja naš narod u Rumuniji nosi naziv ,,Savez Srba u Rumunijiˮ, a izabrani predstavnik u parlamentu je gospodin Slavoljub Adnađi.
,,Savez Srba u Rumuniji“ je na izborima 2008. osvojio 10.878, a na izborima iz 2016. svega 5.468 glasova. Ovaj trend treba da zabrine i podstakne Vladu Republike Srbije da učini više na političkom organizovanju srpskog naroda u Rumuniji.
Predsednik Rumunije se bira na mandat od pet godina u dvokružnim izborima, izuzev ako u prvom krugu osvoji više od 50 odsto glasova.
Rumunija ima 41 upravni okrug, a grad Bukurešt nosi poseban status kao prestonica.
Trenutni predsednik Rumunije je Klaus Johanes, etnički Nemac, a premijer je Ludovik Orban. I predsednik i premijer su predstavnici Nacionalne liberalne partije.
Predsednik Rumunije Klaus Johanes
Kada govorimo o političkim partijama u Rumuniji su vodeće: Socijal-demokratska partija (Partidul Social Democrat) – centar levo, Nacionalno-liberalna partija (Partidul Național Liberal) – centar desno, Savez za spas Rumunije (Uniunea Salvați România) – široka koalicija, Demokratska alijansa Mađara u Rumuniji (Uniunea Democrată Maghiară din România) – manjinska stranka, Alijansa liberala i demokrata (Alianța Liberalilor și Democraților – ALDE) – partija centra i Partija narodnog pokreta (Partidul Mișcarea Populară) – centar desno.
Nakon nabrajanja vodećih partija, napravićemo kratak osvrt kojim ćemo objasniti trenutnu političku situaciju u zemlji.
Socijal-demokratska partija (Partidul Social Democrat) je partija koja je nastala od komunista nakon rušenja diktatora Čaušeskua. Uglavnom je dominirala političkim životom od uspostavljanja demokratskog poretka, izuzev perioda 2004-2012. Posle izbora 2012. socijalisti osvajaju najviše glasova, a premijer postaje Viktor Ponta (podneo ostavku 2015). Na izborima 2016. socijalisti ponovo osvajaju najviše glasova, čak 45,68 odsto imenuju svoje kandidate za premijera, prvo Dačijana Čiološa (2015-2017) koji menja Pontu, a zatim Sorina Grindeanua (januar-jun 2017.) Nakon skandala o kojima će dalje biti reči, socijalisti gube predsedničke izbore kao i izbore za Evropski parlament 2019. godine. Trenutni rejting im je oko 24 odsto, odnosno prepolovljen je od izbora 2016. Krajem 2020. slede redovni parlamentarni izbori.
Nacionalno liberalna partija (Partidul Național Liberal), je trenutno vladajuća i najpopularnija partija u Rumuniji. Njen kandidat Klaus Johanes je 2019. osvojio drugi uzastopni predsednički mandat, dok je i premijer iz istih redova, iako vodi manjinsku vladu. Budući da im je trenutni rejting preko 35 odsto, sa nestrpljenjem očekuju redovne izbore krajem 2020. godine.
Na sadašnju političku situaciju u Rumuniji presudno su uticali skandali oko državnog tužilaštva i sudstva. Naime, 2013. imenovana je sada već čuvena Laura Koveši za glavnog tužioca Nacionalnog antikorupcionog direktorata (Direcția Națională Anticorupție – DNA). Do kraja 2016. tužilaštvo je odličnim radom poslalo u zatvor više hiljada korumpiranih političara, tajkuna i drugih do tada nedodirljivih kriminalaca. Socijalisti su više puta pokušali da smene državnog tužioca, ali su ih pritisak javnosti, Ustavnog suda i EU omeli u tome.
Nakon pobede na izborima i formiranja vlade 2016. socijalisti pokušavaju da proguraju zakon o dekriminalizaciji korupcije i tako obesmisle rad tužilaštva, te oslobode iz zatvora mnoštvo svojih partijskih kolega. Zakon je predložen januara 2017. tokom rasprave o budžetu, da bi se skrenula pažnja javnosti. Suština zakona je bila da se mitom prema državnim funkcionerima smatraju sume iznad 44.000 evra, što je krajnje bizarno.
Opravdanje za ovakav zakon je bilo da su zatvori prenatrpani i da treba pustiti oko 3.000 ljudi na ovakav način.
Malo je reći da građani nisu imali razumevanja za ovakve poteze Vlade, a usledila je i žestoka osuda Evropske unije. Više od 300. 000 ljudi je izašlo na proteste u centru Bukurešta, što je najviše od 1989. godine. Kombinacija pritiska javnosti, spoljnih faktora i Ustavnog suda je onemogućila donošenje ovakvog zakona, Vlada je pala, a socijalistima se podrška prepolovila. Ubrzo zatim menjaju se još tri premijera iz socijalističkih redova, da bi se zatim uspostavila manjinska vlada Ludovika Orbana.
Ludovik Orban je etnički mađar, predsednik je Nacionalno liberalne partije i trenutni je premijer Rumunije.
Nakon svega navedenog, možemo zaključiti da je politička situacija od januara 2017. veoma nestabilna, te da ćemo neko razrešenje moći da očekujemo nakon parlamentarnih izbora krajem 2020. Takođe je važno reći da Laura Koveši i antikorupciona kampanja nisu slučajna pojava u Rumuniji, budući da je korupcija višedecenijska pojava koja košta Rumuniju 15 odsto BDP-a i u širokim narodnim masama se smatra jednim od vodećih problema. Međutim, to nije sve. Iza Laure Koveši je snažno stao inostrani faktor, kako EU tako i Sjedinjene američke države (SAD). Zašto? Sa jedne strane interes EU je da njihove kompanije nesmetano posluju i da se Rumunija što više integriše u evropski sistem, dok je sa druge strane interes SAD kako ekonomski tako i geostrateški. Naime, SAD žele što jaču Rumuniju koju neće preterano kočiti korupcija i koja će na što bolji način moći da bude brana ruskom uticaju. Na Rumuniju se jednostavno gleda kao na južno sidro budućeg projekta ,,Intermarijumˮ. Kada sve to uzmemo u obzir, možemo konstatovati da će strani faktor u budućnosti delovati pozitivno na ekonomske prilike, te da će se raditi na tome da se korupcija svede na prihvatljiv nivo. Laura Koveši je danas Evropski javni tužilac.
5. Ekonomija
Tranzicija u Rumuniji počela je sa padom komunizma 1989.godine. Zemlja je tada imala zastarelu industrijsku bazu sa loše prilagođenom proizvodnjom prema potrebama stanovništva. Stvari se brzo menjaju na bolje, te Rumunija pristupa Evropskoj uniji 1. januara 2007. ispunjenjem većine standarda EU.
Danas Rumunija ima brzo rastuću ekonomiju sa visokim indeksom HDI (human development index) i školovanom radnom snagom.
BDP Rumunije je 2019. bio 243,7 milijardi dolara što je stavlja na 46. mesto u svetu, odnosno preračunato, uzimajući u obzir PPP, BDP je iznosio 549,2 milijarde dolara. (Neki autori tvrde da je Rumunija 2019. dostigla BDP od 250,7 milijardi dolara).
Ekonomiju našeg suseda odlikuju visoke stope rasta, izuzev perioda nakon svetske ekonomske krize, odnosno 2009. i 2010. godine, kada je Rumunija imala negativne stope rasta.
Nakon ekonomske i političke stabilizacije 2012. kreće period velikog ekonomskog uzleta sa zaista velikim stopama rasta BDP-a, malom inflacijom, padom nezaposlenosti i relativno malim javnim dugom.
Tabela prikazuje procente uzimajući u obzir realan BDP, a ne BDP prilagođen PPP-u. Ovo ističemo jer se često mogu videti projekcije javnog duga Rumunije prema BDP PPP-u koji je onda znatno niži. Izvor podataka je Evropska komisija, jun 2019.
PPP ili Purchasing power parity (PPP) prikazuje nivo usklađenih cena kroz kupovnu moć različitih zemalja.
Rumunija ima radnu snagu od 8,9 miliona ljudi, a nominalni prihod u 2019. je 12.575 dolara po glavi stanovnika. Minimalna mesečna zarada u Rumuniji od 1.1.2020. je 2230 leja (RON), odnosno oko 465 evra.
Struktura rumunskog GDP-a je: poljoprivreda 4,2 odsto, industrija 33,2 i usluge 62,6 odsto.
Poljoprivreda, kao što je rečeno, obuhvata 4,2 odsto. Najzastupljenije poljoprivredne kulture su: pšenica, kukuruz, ječam, šećerna repa, suncokret, krompir i vinova loza. Proizvodnja mesa je takođe na zadovoljavajućem nivou.
Rumunija je samodovoljna u proizvodnji hrane, a ostvaruje i prihode od izvoza.
Industrija zauzima 33,2 odsto a čine je: električne mašine i oprema, auto industrija, tekstil i obuća, lake mašine, metalurgija, hemijska i prehrambena industrija, rudarstvo, naftna industrija i energetski sistem…
Što se tiče industrije, značajno je istaći, da je rumunskog proizvođača automobila ,,Dačijuˮ kupio francuski proizvođač ,,Renoˮ, a pogone u Brašovu ,,Fordˮ. U 2019. u Rumuniji je proizvedeno 490.412 automobila, autobusa i kamiona.
Nakon velikih ulaganja i prenosa tehnologije ,,Dačijaˮ veoma uspešno posluje i izvozi širom sveta. Zanimnjivo je da ,,Reno“ prodaje ,,Dačijineˮ modele na afričkom i južno-američkom kontinentu pod oznakom ,,Reno“. Niska cena proizvodnje u Rumuniji čini ,,Dačijine“ automobile konkurentnim. Rumunska auto industrija upošljava preko 150.000 ljudi. Italijani su najveći investitori u rumunsku ekonomiju. Iako su mnogo investirali u uslužne delatnosti, što se tiče industrije u glavnom su ulagali u laku industiju, auto industriju, tj. komponente i eksploataciju sirovina.
Značajni rudarski projekti su veliko nalazište zlata ,,Rosia Montana” za koje se procenjuje da ima više od 300 tona zlata i 1.600 tona srebra, a postoji i manje nalazište u Transilvaniji od oko 80 tona zlata. Rumunija je od nekadašnjeg značajnog snabdevača naftom u Evropi postala uvoznik. Naftna industrija svojom proizvodnjom može da pokrije ispod 50 odsto domaćih potreba. Svake godine se prizvodnja nafte smanjuje usled iscrpljivanja resursa, a potrebe rastu. Energetski sistem uspeva da proizvede nešto više struje nego što je potrebno, pa je Rumunija i izvoznik električne energije, tj. ima prostora za daljim rastom potražnje kako joj se industrija bude razvijala.
Najveći izvori proizvodnje električne energije su: hidroelektrane 28 odsto, zatim termoelektrane (ugalj) 25, nuklearna elektrana ,,Černa vodaˮ 18, nafta i gas 17, vetroparkovi 10, solarna energija 2,6 i biomasa koja iznosi ispod 1 odsto.
Usluge pokrivaju 62,6 odsto, te je ovo najveći deo rumunske ekonomije kao i u većini zapadnih ekonomija. Rumunija ostvaruje 70 procenata spoljne razmene sa zemljama EU, najviše sa Italijom, Francuskom i Nemačkom.
Na ovakav način želim da skrenem pažnju čitaocima na važnost IT sektora u Rumuniji. Trenutno, IT sektor zapošljava oko 80.000 ljudi, programera koji su odlično plaćeni, a predviđa se da će u 2020. dostići vrednost od 6,3 milijarde evra!
Rumunija je svoj IT sektor bazirala oko univerzitetskih centara: u Bukureštu, Temišvaru, Jašiju, Klužu, Brašovu, Krajovi i Sibiu-u koji godišnje osposobe preko 5.000 inženjera.
Izuzetno važna stvar je da IT sektor u Rumuniji ne plaća poreze na prihod, a ostala poreska opterećenja su mala u poređenju sa ostatkom Evrope!
Na sve to treba dodati odličnu infrastrukturu koja obezbeđuje veliku brzinu interneta.
Pored svega navedenog, Rumunija uspeva da pokrije tek 50 odsto ukupne potražnje svog IT sektora, tj. mogla bi da zaposli dvostruko više inženjera kad bi ih imala. Ovaj problem pokušava da reši pravljenjem svoje verzije ,,Silicon valley-a” koja sa niskim porezima ima zadatak da privuče programere sa Balkana i iz Ukrajine. Posledice ovog delovanja se već osećaju u Srbiji, gde sve veći broj inženjera počinje da podiže platu u Temišvaru da bi plaćali manji porez. Vlada Srbije mora nešto da uradi kako bi parirala merama Rumunije ili će se srpski IT sektor postepeno pretvarati u rumunski .
6. Posebne veze sa Francuskom i Rumunija u EU
Iako je Rusija ključno uticala na oslobođenje Kneževina Vlaške i Moldavije od Turske vlasti, a kasnije i na njihovo ujedinjenje u Rumuniju, prve elite nove države se masovno školuju u Parizu, i zemlju postepeno okreću ka Francuskoj. Kao što smo već naveli: izbacuju ćirilično pismo kojim su pisani svi istorijski dokumenti, uvode latinicu i prave takvu reformu jezika da se on veoma približava drugim romanskim jezicima, najviše francuskom. U nauci, Rumuni ovakve reforme jezika zovu re-romanizacija.
Zbog romansko-jezičkih, istorijskih i strateških veza, vremenom dolazi do približavanja Rumunije i Francuske. Tome je doprinelo i savezništvo Rusije i Francuske koja se nije protivila romanizaciji Rumunije, izuzev u delu Moldavije koji je pripojen tadašnjoj Rusiji, danas Ukrajini (Besarabija). Dakle, rumunska elita pametno ,,vesternizujeˮ zemlju i vezuje je za Francusku, a kroz pravoslavnu veru i svoje slovenske elemente (koji su kasnije potisnuti) za Rusiju. Tako gradi državu, tj. koristi savezništvo dve velike sile za ostvarenje svojih interesa. Čak se i sam Bukurešt gradi i širi po ugledu na francuske gradove, pa dobija naziv ,,Balkanski“ ili „Mali Parizˮ.
Plodovi ovakvog rada se najbolje mogu videti posle Prvog svetskog rata kada je potpisivanjem ,,Trijanonskogˮ sporazuma, Rumunija dobila velika teritorijalna proširenja i reparacije.
Upravo se nakon Velikog rata javlja ideja o ,,Intermarijumuˮ tj. uspostavljanju ,,Sanitarnog kordonaˮ između Nemačke i Rusije koja je zaživela u poslednjoj deceniji, gde bi pored Poljske i Rumunija igrala značajnu ulogu.
Možda bismo Srbiji najbolje dočarali ulogu Francuske na putu Rumunije ka EU, ako bismo rekli da je danas Francuska Rumunima ono što je Nemačka Hrvatima. Već devedesetih godina Fransoa Miteran počinje da govori da je interes Francuske da Rumunija postane član Evropske unije, iako je tada bila veoma daleko od evropskih standarda. Predsednik Žak Širak koji je nasledio Miterana nastavlja da pruža podršku Rumuniji, te tako ona postaje članica NATO-a 2004, a Evropske unije 2007. godine, iako objektivno nije ispunila uslove. Međutim, postojao je jak pritisak Francuske da bi do prijema došlo.
Rumunija se dakle pametno istorijski vezuje za Francusku, koja u samoj Evropskoj uniji igra jednu posebnu igru očuvanja svojih nacionalnih interesa, sutprotno duhu i pravilima EU. Ovakvi manevri se ogledaju u velikim podsticajima ključnim granama francuske ekonomije: poljoprivredi, bankarstvu i industriji, te plasmanu podstaknutih proizvoda na zajedničko tržište EU. Sa druge strane Francuska i dalje ključno zavisi od neokolonijalnog položaja u svojm bivšim kolonijama na Afričkom kontinetu. Jednom prilikom je predsednik Širak priznao da bi Francuska bankrotirala bez ,,specijalnih vezaˮ sa svojim bivšim kolonijama.
Iz svega ovog vidimo da Rumunija istorijskim vezivanjem za Francusku i SAD preko ,,Intermarijumaˮ ne zavisi životno od sudbine Evropske unije, što se ne može reći za Nemačku i zemlje koje su ključno vezane za nju. Nakon što smo sagledali sve ove činjenice, ne možamo a da ne odamo priznanje rumunskoj eliti koja je oblikovala i vodila naciju tokom dva prošla veka.
Iskreno smatram da imamo šta da naučimo od suseda.
7. Rumunija u NATO-u i odnosi sa SAD
Nakon pada komunističkog bloka, čiji je Rumunija bila deo i komunističkog diktatora Čaušeskua 1989, zemlja se postepeno demokratizuje i okreće Zapadu. Već američka administracija Bila Klintona ignoriše obećanja data Rusima i nastavlja širenje NATO-a na Istok. Taj trend se mnogo agresivnije nastavlja tokom oba mandata Džordža Buša i tako Rumunija 2004. postaje punopravna članica NATO pakta. Prijemom Rumunije i Bugarske u NATO 2004, a pre toga: Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske i Mađarske, završio se jedan proces pravljenja ,,sanitarnog kordonaˮ prema Rusiji, starom geopolitičkom rivalu zapadnih sila. Dakle sada imamo situaciju da NATO pakt (SAD) garantuje bezbednost nepromenljivost granica od Baltika do Mediterana i tako odseca eventualni upliv ruskog uticaja u centralnu i južnu Evropu.
Srbija se nažalost, uverila u praksi u tu činjenicu, kada su Rumuni odbili da propuste rusku vojnu donaciju tenkova Srbiji koja je plovila Dunavom. Naravno, pre toga su Mađarska, Rumunija i Bugarska zabranile prelet ruskih aviona preko svojih teritorija.
Na svu sreću, diplomatska aktivnost i veština predsednika Srbije, uspeli su da postignu dogovor sa mađarskom stranom, te je donacija ipak stigla u Beograd vazdušnim putem. To je jedan mali primer koji nam govori da NATO smatra istočne granice Rumunije, Poljske i baltičkih država svojim granicama, i sve zapadno od njih svojom interesnom zonom, oko čega neće biti kompromisa. Pre ulsaka u NATO Rumunija je profesionalizovala svoju vojsku i ustrojila je po NATO standardima. Nakon ulaska u NATO, Amerikanci prave više vojnih baza, a počinje se razmatrati i postavka anti-raketnog štita u istočnoj Evropi. Danas je anti-raketni štit operativan, njegovi delovi sa raketama presretačima su u Deveselu u Rumuniji. Američka mornarica redovno koristi rumunsku luku Konstanca na Crnom moru, a uočljivo je i prisustvo američke pešadije i tenkova koji održavaju redovne vežbe sa Rumunima, Poljacima, Mađarima, Bugarima…
Možemo reći da je Rumunija posvećen član NATO pakta, godinama već izdvaja oko 6 odsto BDP-a (predviđeni minimum je 2 procenta za NATO države) na troškove i modernizaciju svoje vojske američkom vojnom opremom, učestvuje u vojnim misijama NATO-a, ustupila je svoju teritoriju za raketni štit i NATO baze, te u spoljnoj politici sledi stavove SAD, ponekad i na svoju štetu (uvođenje sankcija Rusiji). Možemo takođe reći, da su ulazak u NATO i EU drastično pomogli ekonomskom napretku Rumunije. Naime, otvaranje i uređenje, kao i ljudski i prirodni potencijali zemlje su privukli kako evropske tako i američke kompanije. Upravo strani kapital, tehnologija i bezbednost guraju rumunski životni standard ka evropskom proseku, što je ne tako davno bilo nezamislivo.
Rumunija je za SAD još zanimljiva kao druga zemlja potencijalnog projekta ,,Intermarijumaˮ. ,,Intermarijumˮ (Međumorje) je ideja poljskog državnika Pilsutskog, koji je zagovarao pravljenje saveza od Baltičkog do Crnog mora, koji bi bio sposoban da se odbrani i od Rusije i od Nemačke, i da među njima napravi prepreku sa centrom u Varšavi.
Kako Rusija ponovo jača i agresivno se ponaša na svojim zapadnim granicama, i kako Berlin teži za samostalnijom politikom te lukrativnom saradnjom sa Moskvom, u Vašingtonu se sve više razmatra ideja stvaranja projekta ,,Intermarijumaˮ; čak se može reći da je počeo rad na njemu. Potencijalne zemlje tog budućeg saveza se ekonomski i vojno osnažuju, grade se moderne komunikacije, raspoređuje se američka vojska na njihovim granicama, američke visokotehnološke firme investiraju u istočnu Evropu… ,,Intermarijumomˮ Vašington u isto vreme preti i Moskvi i Berlinu. Zaista bio bi dovoljan jedan novi ,,Maršalov planˮ za istočnu Evropu i tešnje ekonomsko povezivanje sa Amerikom i Britanijom i moglo bi lako doći do uspostavljanja Međumorja.
Time bi Nemačka bila uskraćena za privelegovan položaj u istočnoj Evropi, odnosno jeftinoj radnoj snazi, sirovinama, tržištu, a Rusija bi mogla biti odsečena od svog najboljeg tržišta u zapadnoj Evropi od koga zavisi. Pored Poljske, Rumunija bi bila druga zemlja nosilac ,,Intermarijumaˮ zbog svoje veličine, vojnog i budućeg ekonomskog potencijala. Pored Poljske i Rumunije međumorskom savezu bi se po promisli stratega iz Vašingtona pridružile još Češka, Slovačka, Mađarska, Bugarska a možda i Hrvatska i vremenom Ukrajina. Na vrhuncu snage taj savez bi imao stanovnika kao Rusija, a u savezu sa SAD bi postao prvi centar moći u Evropi.
Sam Džordž Fridman, koji je zbog starosti Kisindžera i posle smrti Zbignjeva Bžežinskog postao najuticajniji aktivni geopolitičar, u svojoj knjizi ,,The next 100 years” predviđa sukobe Poljske i Turske u istočnoj Evropi. Naravno on ne misli na samu Poljsku već na koaliciju koju predvodi Poljska kroz ,,Intermarijumˮ.
Ovakve prognoze treba uzeti ozbiljno i misliti o njima, jer su se obistinile pri raspadu Jugoslavije, što je bilo katastrofalno po srpski narod. Potrebno je delovati unapred i ići u susret događajima.
8. Geopolitika Rumunije i pitanje Moldavije
Rumunija leži na severno-istočnoj granici Balkanskog poluostrva i zapadnoj obali Crnog mora.
Karpati su domintna odlika njenog reljefa. Visok, širok, bogat prirodnim resursima, ovaj planinski lanac je istorijski služio kao brana raznim osvajačima. Čak i sa modernim oružjem, ove planine pružaju stratešku dubinu u inače prohodnom okruženju. One su vekovima pružale utočište narodu od raznih osvajača. Rimljani, Goti, Huni, Avari, Pečenjezi, Kumani, Sloveni, Mognoli, Turci, Rusi i Nemci su morali da ih prelaze ili češće obilaze. Karpati takođe dele samu Rumuniju na 3 dela: Vlašku niziju, Transilvaniju i Moldavski deo Rumunije. Dunav koji protiče Vlaškom nizijom obezbeđuje veliki hidro-potencijal za Rumuniju, kao i trgovinski put ka Evropi. Možemo takođe reći, da je Rumunija između dva krizna žarišta, Balkanskog na jugu i Moldavsko-Ukrajinskog na istoku, tako da deluje kao oaza stabilnosti i bezbednosti. Treći dominatan geografski element je Crno more, koje preko velike luke Konstanca povezuje Rumuniju sa blisko-istočnim i kavkaskim zemljama.
Možemo sumirati situaciju rečima ,,koja sila drži Karpate ima odlučujuću prednostˮ. Otuda možemo shvatiti želju Rusije da se ,,usidriˮ na Karpatima kao i poteze SAD koji su zaključali svoj položaj primanjem Rumunije u NATO pakt.
Pitanje Moldavije i Transilvanije
Do pokušaja ujedinjenja sa Moldavijom dolazi 1990-ih godina,
što je sprečila geopolitika! O pitanju Moldavije su napisane knjige, ono je veoma kompleksno, te se u ovom tekstu njime možemo pozabaviti samo po osnovnim tačkama. Dakle, Moldavija je istorijski, etnički, verski i jezički deo rumunskog životnog prostora. Jedna od najvažnijih istorijskih ličnosti kod Rumuna, Stefan Veliki (Stefan Cel Mare) bio je kralj Moldavije, savremenik i saveznik princa Vlada II Cepeša (grofa Vlada Drakule). Njihove pobede nad Turcima, pored kasnijih koje je izvojevao vojvoda Mihail Hrabri, ispisale su najslavnije strane rumunske istorije. Vremenom Turci osvajaju sve rumunske kneževine, nedugo zatim sa istoka nastupa Ruska imperija koja preuzima deo Moldavije od Turaka, a kasnije pomaže kompletno oslobođenje ostatka Rumunije. Ruska imperija zadržava ,,svojˮ deo Moldavije, a kasnije u doba SSSR-a Staljin pravi ključne promene, čije se posledice osećaju do danas. Posle Drugog svetskog rata Staljin je prekrojio granicu Republike Moldavije, oduzevši joj severnu Bukovinu i južnu Besarabiju sa izlazom na Crno more. Te delove pripojio je Ukrajini, a Moldaviju kompenzovao (opteretio) tako što joj je pripojio Pridnjestrovlje koje je etnički Rusko-Ukrajinsko. Upravo se Rusko-Ukrajinski element usprotivio prisajedinjenju i došlo je do kratkog građanskog rata, a Moldavija je i danas podeljena zemlja. Bukurešt se u ovom slučaju opredelio za real-politički pristup i umesto da ide u konflikt sa Moskvom i Kijevom, odlučio je da se pomiri sa postojanjem dve rumunske države. Zanimljivo je reći da je strah od narastujuće Rumunije doveo do saradnje između Kijeva i Moskve i to u toku rata u Donbasu, koja se ogleda u tome da Kijev propušta rusku pomoć Pridnjestrovlju, do koga drugačije Rusi ne bi mogli da dopru. Nedavno su se u Ukrajinskom parlamentu mogli čuti glasovi da će Rumunija vremenom tražiti povraćaj Bukovine i Besarabije. U međuvremenu došlo je do izgradnje posebnog moldavskog nacionalnog identiteta, tj. stvaranja moldavske nacije u političkom smislu, sa čime mi, na području bivše Jugoslavije, imamo nažalost velikog iskustva. Situacija je čudna! Iako se u Moldaviji govori rumunskim jezikom, zastava je u bojama kao i rumunska. U himni se pominje rumunski narod, ali sve više jača moldavski nacionalni identitet, posebno odvojen od rumunskog.
Uprkos svemu, pitanje Moldavije je najvažnije spoljno-političko pitanje za Rumuniju i nema sumnje kako Rumunija bude jačala, stalno će pokušavati da Moldaviju uvuče u NATO i EU, i tako na neki način, izvrši integraciju sa sebi bratskom republikom.
Ovome će se suprotstaviti Moskva, Kijev kao i novoformirani moldavski identitet, a ishod ovog procesa ćemo videti u narednim decenijama.
Što se tiče pitanja Transilvanije/Erdelja, ono je istorijsko, etničko i versko, nastalo nakon Prvog svetskog rata, pripajanjem velikih oblasti do tada Austro-Ugarskih, državi Rumuniji. Novopripojena oblast je bila u sastavu mađarske srednjovekovne kraljevine do pada pod tursku vlast, a i tada je deo tih teritorija bio pod Austrijskom odnosno Habzburškom vlašću.
Nakon što je pobedila Tursku, Austrija uzima celu Transilvaniju. Vremenom se pretvara u Austro-Ugarsku koja gubi Veliki rat, a sa njim i pomenutu teritoriju. Međutim, na toj teritoriji ostaje da živi velika Mađarska i Nemačka populacija koja dolazi u težak položaj. Ulaskom u Trojni pakt, Rumunija je primorana da vrati veći deo Transilvanije Mađarskoj, a na kraju Drugog svetskog rata ponovo dobija istu u sastav svoje države. Tokom komunizma, režim diktatora Čaušeskua sprovodi brutalne mere protiv etničkih manjina (zabrana upotrebe jezika, nacionalnog izjašnjavanja…). Svi navedeni faktori dovode do toga, da i danas postoji tenzija između Mađarske koja ne može da prežali gubitke i Rumunije za koju je stvar davno rešena. Vremenom se smanjio broj Mađara u Rumuniji, i danas iznosi svega 6,1 odsto na nivou Rumunije, mada su kompaktni u delovima Transilvanije, ali ne toliko da bi mogli da pomišljaju na secesiju.
Ovo će pitanje nastaviti da opterećuje mađarsko-rumunske odnose ali više političko-simboličkom smislu, jer je demografski, stvar rešena u korist Rumuna.
9. Perspektiva iz Srbije
Budući da su ratovali sa svima u okruženju izuzev sa Srbijom, Rumuni imaju izreku ,,Da su im jedini prijatelji Crno more i Srbiˮ. Među ljudima postoje osećanja da su Srbi i Rumuni prijateljski narodi i uzajamne simpatije između njih. Rumunija je Srbiji jedan od najbližih saveznika u Evopskoj uniji, a naročito po pitanju Kosmeta, čiju nezavisnost Rumunija nije priznala i tome se protivi u EU i NATO-u.
Naravno Rumunija se tako ponaša iz svojih razloga, odnosno pitanja Transilvanije/Erdelja, gde postoji znatna mađarska manjina, odnosno Moldavije, tj. ne dozvoljava presedan po kome bi moglo doći do teritorijalnih promena na štetu Rumunije. Istorijski, Rumuni i Srbi su bili saveznici protiv Turaka. Svaki put kada su se Rumuni sudarali sa Turcima, znatan deo njihove vojske su činili Srbi. Recimo čuveni Starina Novak je poginuo boreći se za Mihaila Hrabrog. Nakon 1878, rumunske nezavisnosti i proterivanja Turaka, Srbija i Rumunija su saveznice i u Prvom svetskom ratu. Nakon Velikog rata dolazi do tenzija oko pitanja Banata, koje se rešava ženidbom kralja Aleksandra I Karađorđevića rumunskom princezom Marijom Hoencolern 8. juna 1922. godine, kada su granice utvrđene i traju do danas.
Drugi svetski rat Rumunija počinje na strani sila osovine ali završava na strani saveznika, te je ubrzo Staljin stavlja pod kontrlu SSSR-a dovođenjem komunista na vlast.
Diktatori Jugoslavije i Rumunije, Josip Broz – Tito i Nikolaje Čaušesku, imaju odlične odnose, koji se ogledaju u uzajamnoj podršci i mnoštvu zajedničkih projekata ( HE ,,Đerdap“, proizvodnja borbenog aviona). Raspadom SSSR-a i Jugoslavije, obe zemlje se bave sopstvenim problemima.
U jugoslovenskoj krizi je Rumunija bila uzdržana ili prijateljski nastrojena prema Srbiji („žmurenje“ rumunskih vlasti na šverc nafte i druge robe prema Srbiji koja je pod sankcijama UN). Tokom 1999. Rumunija je nevoljno, tj. protiv svog javnog mnjenja, pod velikim pritiskom SAD ustupila svoj vazdušni prostor i baze NATO paktu, međutim i dalje ne priznaje samoproglašenu nezavisnost Kosmeta, a rumunski mirovni kontingenti se korektno ponašaju prema srpskom življu na Kosmetu i u Bosni i Hercegovini. Srbija i Rumunija imaju trenutno dobre odnose, a Rumunija nas podržava na putu ka EU.
Srbi u Rumuniji i Rumuni u Srbiji
I za jedne i druge možemo reći da su lojalna manjina u svojim državama. Srbi u Rumuniji: prema popisu iz 2011, broj Srba u Rumuniji iznosi 18.076, što iznosi oko 0,1 odsto ukupne populacije. Međutim, ako taj broj uporedimo sa popisom iz 1992, vidimo da je broj Srba tada iznosio 29.408. Ako uzmemo u obzir brzinu nestanka srpskog stanovništva i da je sada 2020, možemo konstatovati da se broj našeg življa u Rumuniji u poslednjih 30 godina prepolovio.
Dokumentovano najstarije srpsko naselje u Rumuniji se zove Svinice i prvi put se pominje 1020. godine, odnosno pre tačno 1.000 godina. Zanimljivo je da Srbi i danas tamo čine 90 odsto stanovništva i da govore arhaičnim srpskim jezikom! Svinice se nalazi na rumunskoj strani Dunava.
Ovo mesto se bratimilo sa više opština i gradova iz Republike Srbije. Drugde, Srbi se u glavnom nalaze u rumunskom delu Banata i uz granicu sa Srbijom. U Temišvaru, koji je nekad imao znatnu srpsku populaciju, Srbi čine manje od 2 odsto stanovništva. Asimilacija, iseljavanje i loš natalitet čine da se broj naših zemljaka u Rumuniji brzo smanjuje.
Kao što smo već naveli, politička stranka koja predstavlja srpski narod u Rumuniji nosi naziv ,,Savez Srba u Rumuniji“.
Sedište ove partije je u Temišvaru. Neguje se folklor i često obeležavaju datumi iz srpske istorije, slave i drugi praznici.
Broj Rumuna u Srbiji iznosi 29.332. na osnovu popisa iz 2011. godine. Kao i Srbi u Rumuniji, i Rumuni u Srbiji imaju problem asimilacije, iseljavanja i negativnih demografskih trendova, te se i njihov broj nažalost smanjuje. Rumunska zajednica u Srbiji je uglavnom locirana u pograničnom delu sa Rumunijom, tj. u Banatu i Podunavlju, prema rumunskoj granici. Neki od poznatijih Rumuna koji su ostavili traga u Srbiji su: Vasile (Vasko) Popa, kraljica Marija Karađorđević (rođena Hoencolern), prof. dr Radu Flora, prof. dr Koriolan Gilezan i mnogi drugi.
Rumunska zajednica je izuzetno lojalna Republici Srbiji, što se moglo videti i u ratnim vremenima 90-ih, kada je odziv na mobilizaciju u rumunskim sredinama bio viši nego u Beogradu. Česti su i brakovi između Srba i Rumuna.
Problemi koji opterećuju srpsko-rumunske odnose -Vlaško pitanje
U Republici Srbiji postoji nacionalna manjina koja se izjašnjava kao Vlasi. Po svim evropskim standardima i po Ustavu i zakonima Republike Srbije svaki građanin ima pravo da se slobodno izjasni o svojoj nacionalnoj i verskoj pripadnosti. To je jedna od vrednosti koja se ubraja u osnovna ljudska prava i garantovana je dokumentima Ujedinjenih nacija i Evropskog parlamenta. Pouzdano znamo da Vlasi postoje na teritoriji Srbije još od srednjeg veka. Pominju se i u Dušanovom zakoniku iz sredine 14. veka. Danas je stanovište organa Republike Srbije da građani Republike Srbije koji su pripadnici Vlaške nacionalne manjine imaju pravo da se tako izjasne, te da čuvaju svoj jezik, kulturu, običaje i čak da imaju predstavnike u Narodnoj skupštini preko manjinskog cenzusa. Problem je u tome što Rumunija ne priznaje postojanje Vlaha kao posebnog naroda, zabranjuje takvo izjašnjavanje i smatra ih sve Rumunima.
Rumunija uporno, već decenijama, traži od Republike Srbije da svoje građane koji se izjašnjavaju kao Vlasi, preimenuje kao pripadnike rumunskog naroda suprotno Ustavu i zakonima Republike Srbije.
Rumunska strana sada već ozbiljno i dugo radi na pridobijanju Vlaške nacionalne manjine u Srbiji kroz programe školovanja u Rumuniji, ekonomskim podsticajima i mogućnošću dobijanja rumunskog državljanstva koje je postalo atraktivnije od kako je Rumunija ušla u EU.
Možemo biti sigurni da će Vlaško pitanje biti postavljeno u završnoj fazi pristupanja Srbije EU.
Ukoliko bi Rumunija uspela da ostvari cilj i da Vlahe prevede u Rumune, dobila bi veću rumunsku nacionalnu zajednicu u Srbiji, dakle nešto više mesta u parlamentu bi otišlo predstavnicima rumunske nacionalne zajednice, ali, mnogo važnije, bio bi ojačan položaj Rumunije u pograničnom prostoru sa Srbijom. U nekoj perspektivi bi Rumunija mogla da se umeša u unutršnja pitanja Republike Srbije i takvim nastojanjima se Srbija na vreme mora suprotstaviti.
Crkveno pitanje
Među pravoslavnim crkvama, po crkvenom pravu i kanonu postoje jasna određenja nadležnosti patrijaršija, odnosno eparhija. One se uglavnom poklapaju sa teritorijama, uglavnom većinski pravoslavnih država u kojima deluje istorijska pravoslavna crkva. Postoji sporazum između Srpske pravoslavne crkve (SPC) i Rumunske pravoslavne crkve (RPC) po kome obe crkve mogu delovati ,,u bratstvu i sloziˮ u celom Banatu, tj. i u rumunskom i u srpskom delu, i obavljati obrede. Ovaj sporazum se tiče samo Banata. Do nedavno ova pravila su se poštovala među crkvama, međutim u poslednjih dvadeset godina, sve je više primera da sveštenici Rumunske pravoslavne crkve prelaze u pogranična područja Timočke krajine i činodejstvuju u improvizovanim crkvama, bez blagoslova SPC. Ovakvo delovanje je usmereno kao uticaj na populaciju vlaške nacionalne manjine, te pokušaj da se vremenom počnu izjašnjavati kao Rumuni. U ovom slučaju možemo konstatovati da Bukurešt koristi RPC kao oruđe za svoje interese, a moramo podsetiti da je Rumunija blokirala put Srbije ka EU 2012. upravo zbog ,,Vlaškog pitanja“.
Rad rumunske obaveštajne službe
Nedavno su primećene pojačane aktivnosti SRI (Serviciul Român de Informații), naslednice zloglasne SECURITATE-e prema političarima rumunskog porekla u Srbiji. Naročito se govori u obaveštajnoj zajednici, da su viđeniji opozicioni političari rumunskog porekla dobili više hiljada stranica osetljivog materijala koji se koristi za napad na vlast u Srbiji. Ova obaveštajna služba ima godišnji budžet od 561 milion evra i predstavlja regionalnog igrača u tom smislu.
Sve ove aktivnosti imaju isti cilj, povećanje uticaja Rumunije u Srbiji, gde će Rumunija kao veća zemlja koja ubrzano napreduje, zadobiti bolje pozicije na Balkanu, i moći da se u perspektivi meša u unutrašnja pitanja u Srbiji. Srbija na vreme mora delovati i suzbiti ovakva nastojanja dok još nisu uzela maha.
10. Zaključak
Srbi i Rumuni istorijski imaju dobre odnose, pa tako i naše dve države. Dva naroda povezuje pravoslavna vera, vizantijski kulturni uticaj, svest o nekim zajedničkim precima, iako to zvanična rumunska istorija negira, izmešano stanovništvo sa obe stane granice i savezništvo u istorijskoj borbi protiv Turaka i Prvom svetskom ratu. Danas, pored svega navedenog, Rumunija je na strani Srbije u rešavanju pitanja Kosmeta, tj. ne priznaje samoproglašenu nezavisnost. Možemo još reći da široke narodne mase Srba i Rumuna, sa simpatijama gledaju jedni na druge, česti su i mešoviti brakovi. Uprkos nekoliko otvorenih pitanja, odnosi su svakako dobri, a ima i mnogo prostora za njihovo unapređenje.
Rumunija je najviše okrenuta ekonomskom napretku, unutrašnjoj političkoj krizi, svojim istočnim granicama, obavezama prema NATO paktu i pitanjem Moldavije i tim problemima posvećuje najveći deo svoje snage.
Naravno, znamo da i Srbija ulaže najveći deo svojih napora u ekonomsku obnovu, dok je teško opterećena pitanjem Kosmeta, kao i stalnim potresima u BiH. Dakle, pitanja koja opterećuju odnose Rumunije i Srbije su za obe strane drugorazredna, ali ih treba rešavati, jer može doći do komplikacija u dužem periodu, naročito ukoliko Rumunija nastavi da ekonomski jača i tako zauzme superioriniju poziciju, što je više nego izvesno.
Robna razmena između Srbije i Rumunije je mala, uzimajući u obzir veličinu dve ekonomije, te tu ima puno prostora za napredak. Bilo bi dobro da se počne rad na auto-putu Beograd-Temišvar-Bukurešt. Pogodnost je što na ovom auto-putu insistiraju neke diplomate SAD kao deo NATO infrastrukture. U neformalnim razgovorima sa srpskim predstavnicima je objašnjeno da bi ovakav auto-put bio deo puta, koji povezuje bazu Aviano sa Odesom u Ukrajini i obezbeđuje brzu komunikaciju (dakle auto-putevi kroz Italiju do slovenačke granice, kroz Sloveniju zatim auto-put Beograd-Zagreb i onda, u perspektivi, Beograd-Temišvar koji bi se nastavio rumunskim auto-putevima do ukrajinske granice). Ovakav projekat bi mogao da privuče saobraćaj i investicije u Srbiju.
Što se tiče ekonomskog povezivanja, na njemu se može raditi preko evropskih fondova prekogranične saradnje, na obostranu korist, drugim rečima, možemo iskoristiti saradnju sa Rumunijom za pristup sredstvima EU. Naročita oblast u kojoj se može sarađivati je IT sektor. Rumunija doživljava pravi uzlet u ovoj oblasti usled velikih investicija stranih (uglavnom američkih) kompanija. U ovoj oblasti bi bilo dobro kopirati napore rumunske Vlade (podsticaji, niski porezi) te pokušati preliti deo tih investicija u Srbiju, budući da Rumunija nema dovoljan broj inženjera da zadovolji potrebe u ovoj oblasti. Takođe, možemo imati, kroz saradnju sa Rumunijom, jakog saveznika na putu ka EU. A u perspektivi, ukoliko dođe do realizacije projekta ,,Intermarijumˮ posebnim sporazumima sa Rumunijom, možemo postati neformalni član takvog saveza, koji će imati najdinamičniji rast ekonomije u Evropi.
Ekonomski, vojni i politički rast Rumunije je nesumnjiv. Nastaviće se u perspektivi, jer Rumunija ima još mnogo prostora do dostizanja evropskog proseka. Sa ovakvim rastom, naš sused će moći da projektuje svoj uticaj na manje balkanske zemlje oko sebe. Ukoliko Srbija bude postupala mudro, rešavala probleme na vreme, suzbijala negativan uticaj, jačala ekonomsku saradnju i lobirala uspon Rumunije od 19 miliona stanovnika, može biti velika šansa za ostvarenje nekih nacionalnih ciljeva i ekonomski napredak.
Korišćeni izvori i literatura:
- International Monetary Fund
- Heritage foundation
- European parliament
- Convergence programme for 2019-2022 Government of Romania
- Statista ,,GDP in current prices from 1984-2021
- Trading economics
- Worldometers
- Politico
- Government of Romania (gov.ro)
- The world bank
- Business-review.eu
- Reuteurs
- Romanian parliament (Cdep.ro)
- European Commission ,,Statistical Factsheet Romania”)
- CIA Factbook
- Ceicdata.com (Romania Forecast:Gov. Expenditure 1990-2024/ yearly /RON/ IMF)
- Stratfor
- ,,The next 100 years” George Friedman
- Ustav Rumunije
- Atlantic Council