ANALIZA STANJA POLITIČKIH ODNOSA U REGIONU U PRVOJ POLOVINI MARTA 2019. GODINE
BALKAN UOČI EVROPSKIH IZBORA 2019. GODINE
Hrvatska
NEOBORIVI HDZ
Koalicija okupljena oko Hrvatske demokratske zajednice pobedila je na prevremenim izborima za Skupštinu Ličko-senjske županije 10. marta ove godine, ali je, pri tome osvojila gotovo upola manje glasova nego na redovnim lokalnim izborima koji su održani pre dve godine. Na izborima za poslanike Skupštine Županije u maju 2017. godine, broj lica upisanih u birački spisak iznosio je 44700, dok je na upravo završenim izborima, broj istih iznosio 43200.
Pre dve godine, svoje pasivno biračko pravo iskoristilo je 26750 građana navedene županije ili 60% od ukupng biračkog tela, dok je na izborima 10. marta 2019. godine, svoje pasivno biračko pravo iskoristilo 22150 glasača ili 51,2% građana od svih upisanih lica u biračke spiskove.
Za listu na kojoj su uz HDZ bile HSS/HSP-AS/ HSU u maju 2017. godine glasalo je 14045 birača (55,3 posto), dok je za listu sa istim strankama-članicama Koalicije, uz dodatak HBS, 10. marta glasalo ukupno 7631 (35, 4 posto) birača. Manje glasova dobila je i opcija Karla Starčevića koji je pre dve godine na izbore izašao sa nezavisnom listom i dobio 5800 glasova (22,8 posto), a 10. marta 2019. godine bio je nosilac liste HSP, gde je osvojio oko 3700 glasova (17,2 posto).
Najdrastičniji pad podrške birača beležimo u rezultatima SDP, koji je u maju 2017. godine osvojio ukupno 2650 (10,5 posto) glasova, a 10. marta svega 851 glas (3,9 posto), dok je za HSLS 2017. godine glasalo 1350 birača, a sada samo 603. Blagi pad podrške, sa 1540 na 1156 birača (sa 6 na 5,4 posto) zabeležio je i SDSS, koji je ipak prešao cenzus. Donedavno neprekosnoveni gospodar „ličke političke scene“ i bivši pripadnik HDZ, a sada nezavisni Darko Milinović, uz nezavisnog Ante Daboa, te stranaka Milana Bandića i Živog zida zajedno su osvojili nešto više od 7600 glasova.
U novom sazivu Skupštine Ličko-senjske županije, koja ima 31 poslanika, Koalicija predvođena HDZ osvojila je 13 mandata; sedam mandata dobila je nezavisna lista Darka Milinovića; šest mesta HSP; tri je dobila lista Ante Daboa, te dva lista SDSS. Na izborima u maju 2017. godine, lista HDZ, koju je predvodio Milinović osvojila je 18 mandata, nezavisna lista Karla Starčevića sedam, SDP tri, SDSS dva i jedan mandat bio je raspoređen HSLS.
Bez obzira na pokušaje dela medija u Hrvatskoj da izbore u Ličko-senjskoj županiji predstave kao dokaz pada popularnosti HDZ, kao najdominantnije stranke u političkoj konstelaciji snaga u državi, možemo slobodno da zaključimo da je frakcija koju neformalno predvodi „umereni modernista“, premijer Plenković, uspela da „potisne“ ili, makar u značajnoj meri da oslabi „tvrdolinijske“ ili konzervativne partijske frakcije, koje se nalaze pod uticajem Tomislava Karamarka, bivšeg lidera HDZ.
Naravno, potpuni krah Socijaldemokratske partije bio je i očekivan, ne samo iz razloga što je Lika tradicionalno „desničarsko uporište“ u biračkom telu hrvatske nacionalne provenijencije, već zbog toga što „hrvatska levica“ od 2015. godine nije u stanju da stabilizuje „sopstvene redove“. Nemušto i neuverljivo izgledaju objašnjenja rukovodilaca SDP da je njihovo biračko telo ostalo pasivno ili da je čak glasalo za Milinovića, iz razloga što je osnovna namera Partije bila da ne dozvoli još ubedljiviju pobedu HDZ. Jednostavno, hrvatski birači veoma su oprezni u pružanju podrške socijaldemokratama, ukoliko svedoče činjenici da u samom „stranačkom vrhu“ ne postoji ni minimum potrebne saglasnosti i jedinstva u vezi sa sprovođenjem programske agende SDP, te da pojedini članovi centralnih stranačkih organa i foruma otvoreno opstruiraju ili osporavaju kvalitet platformi partijske politike.
Značajan uspeh postigle su tzv. „nezavisne liste“. U pojedinim gradovima i opštinama, iste bez većih problema pobeđuju liste najjačih stranaka sa razvijenom partijskom infrastrukturom, sredstvima i uticajima. Primer za navedenu tvrdnju pruža pobeda Nezavisne liste Marine Budimir, aktuelne gradonačelnice Iloka, koja je na prevremenim lokalnim izborima osvojila 52,09% podrške birača od ukupnog glasačkog tela izašlog na izbore. Drugoplasirana lista na izborima jeste koalicija HDZ i HSLS za koju je glasalo, tek 24,52% birača.
Važno je da naglasimo da u susret predstojećim izborima za Evropski parlament u maju 2019. godine, HDZ u „političku utakmicu ulazi“ sa „konsolidovanim snagama“, u priličnoj meri jedinstveno i sa velikim uticajem administracije lidera stranke, Andreja Plenkovića. Nema sumnje, date pozicije HDZ u konstelaciji političkih snaga u Hrvatskoj pred „evropske izbore“, otkrivaju da u naredne četiri godine ne možemo očekivati značajnije izmene u spoljnoj i regionalnoj politici hrvatske vlade i države, što bi trebalo da izazove relativno viši stepen zabrinutosti kod aktuelnih vlada u regionu. U skladu sa svojim snažnim relacijama prema Nemačkoj, Hrvatska će održavati „sistem kontrolisane uzdržane napetosti“ prema političkim izazovima u regionu, posebno u odnosima sa Bosnom i Hercegovinom i Srbijom. Datu platformu promeniće jedino u slučaju značajnijih transformacija „evropske i američke političke agende“ prema zemljama Zapadnog Balkana ili u samoj Evropskoj uniji.
Severna Makedonija
PREDSEDNIČKI IZBORI
Makedonski premijer Zoran Zaev i lider pojedinačno najuticajnije opozicione stranke VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski dogovorili su da predstojeći predsednički izbori u Severnoj Makedoniji budu „kristalno čisti i fer“. U toku susreta 11. marta ove godine, razgovarali su o obezbeđivanju uslova za demokratski proces predsedničkih izbora, kao i o reformskim zakonima, između kojih su i zakoni o obaveštajnim službama. Sagovornici nisu razgovarali o prevremenim parlamentarnim izborima, a nije bio prihvaćen ni zahtev VMRO-DPMNE da se na osnovu njihovog predloga izabere državni javni tužilac.
„Obezbedićemo da izbori budu kristalno čisti što je veoma važno sa aspekta državnog interesa“, izjavio je makedonski premijer Zaev, ističući da je ubeđen da će tokom predizbornog perioda, izborne kampanje, kao i tokom samog izbornog procesa svi čionioci delovati u smeru koji bi dao Evropskoj uniji argument o slabostima uoči dobijanja datuma o pregovorima sa Evropskom unijom u junu ove godine.
Prema rečima Mickoskog, susret je bio koristan kako bi se relaksirali politički okolnosti o kreiranju kredbilnog izbornog procesa i predsedničke trke, kao i o neophodnoj reformskoj agendi kako bi država dobila datum za pregovore sa Evropskom unijom. „Mnogo toga zavisi od Vlade, jer ona organizuje izbore“, istakao je Mickoski.
Mickoski je istakao da je tokom susreta sa premijerom Severne Makedonije izneo zabeleške u smeru obezbeđivanja kredibilnih predsedničkih izbora i da je posebno stavio naglasak na izborna mesta za koje njegova stranka ima dokaze o nepravilnostima tokom referendumskog izjasnjenja. Tokom susreta Zaeva i Mickoskog dogovoreno je da radne grupe vladajućeg Socijaldemokratskog saveza i opozicione VMRO-DPMNE rade na izradi predloga zakona o javnom tužilaštvu koji predviđa integrisanje Specijalnog tužilaštva u Javno tužilaštvo Severne Makedonije. „Naš stav je jasan. Specijalno tužilaštvo treba da se integriše sa sistemom javnog tužilaštva Republike Severne Makedonije“, istakao je Zaev. Sa druge strane Mickoski je rekao da je specijalno tužilaštvo izgubilo profesionalni kredibilitet.
Kandidat vladajuće makedonsko-albanske koalicije, predvođene SDSM i DUI, za predsednika Republike Severne Makedonije, Stevo Pendarovski, gotovo istovremeno, podneo je prijavu policiji u Skoplju da je pod stalnim praćenjem „tajne obaveštajne službe bliske jednoj velikoj opozicionoj stranci“. Tom prilikom naveo je: „To su strukture vezane sa jednom velikom opozicionom strankom, o kojoj je u javnosti bilo izveštaja da na dnevnoj osnovi vodi evidenciju gde idete vi, ja… Ovo je danas treća ili četvrta fotografija u nizu poslednjih 10 dana. Tvrdim reč je o 24-časovnom fizičkom praćenju mene, verovatno i članova moje porodice. Jedan njihov deo radi u institucijama, neke znam po imenu i po liku. To, na žalost, rade duže vreme prema svojim političkim oponentima…Te fotografije završavaju na socijalnim mrežama nepoznatih profila i ljudi, kako se krećem po gradu, ne radi se o paparacima, već se prati s kim se družim, susrećem…U vreme Nikole Gruevskog nas su prisluškivali, ali fizički nas nisu pratili, bar ja nisam video…“.
Kandidatkinja za predsednika države iz reda opozicione koalicije na čijem čelu je VMRO-DPMNE, profesorka Gordana Siljanovska Davkova, pre nekoliko dana je pozvala Pendarovskog da prijavi policiji slučaj praćenja. Pored Steve Pendarovskog i Gordane Siljanovske Davkove, u kampanju za predstojeće predsedničke izbore u Severnoj Makedoniji, zakazane za 21. april, (eventualno drugi izborni krug 5. maja), za sada je Državnoj izbornoj komisiji prijavljen i kandidat opozicionih albanskih stranaka – Alijanse za Albance i BESA, Blerim Reka.
Bosna i Hercegovina
KOALICIJA SNSD, SDA I HDZBIH… NA VIDIKU?
Bakir Izetbegović, predsednik Stranke demokratske akcije izrazio je uverenje da je dobio odgovore od Hrvatske demokratske zajednice Bosne i Hercegovine, kao i od Saveza nezavisnih socijaldemokrata da su „vrlo blizu dogovora“, kao i da se nada da će naredne nedelje biti održan sastanak lidera ove tri stranke. „Srpski blok i hrvatski su se već okupili, neka i nama daju vremena da okupimo stranke koje su bošnjačke i bosanske stranke“, izjavio je Izetbegović.
U tom „bošnjačko-bosanskom bloku“, Izetbegović svrstava i Savez za bolju budućnost, Fahrudina Radončića, te Demokratsku frontu, člana Predsedništva Bosne i Hercegovine, Željka Komšića, iako je Radončić najavio da će se povući iz pregovora, ukoliko DF bude participirala u vlasti sa SDA.
Lider SDA nije želeo da precizira da li će usvajanje Godišnjeg nacionalnog programa za NATO i dalje biti uslov SDA za imenovanje predsedavajućeg Saveta ministara, navodeći da to nije sadržano ni u dokumentu predloženom HDZ i SNSD, što ukazuje na stihijsko odustajanje SDA od pomenutog dokumenta, koga je SNSD odlučno odbacio. „Dopustite nam svima da spasimo obraz, da nađemo neko rješenje koje je najbolji presjek onoga za šta smo zainteresovani i da ova zemlja nastavi naprijed…“, zaključio je Izetbegović. 
Sa druge strane, predsednik SNSD, Milorad Dodik, izrazio je uverenje da će veoma brzo biti potpisani principi za formiranje vlasti na nivou Bosne i Hercegovine koji će, između ostalog, potvrditi privrženost ustavnom poretku BiH i Dejtonskom mirovnom sporazumu. „To nije nikakva koalicija, niti platforma, već principi koji odražavaju našu podršku ustavnom poretku BiH, Dejtonskom mirovnom sporazumu, međunarodnom kapacitetu i teritorijalnom integritetu BiH. Tu nema ništa sporno jer je reč o sprovođenju najviših akata na kojima se BiH zasniva, a to su Dejtonski mirovni sporazum i Ustav“, izjavio je Dodik.
Prema njegovim rečima, kroz taj dokument SNSD, HDZ i SDA potvrdiće privrženost navedenim principima koji nisu sporni. „Nije sporno ništa ni kada je reč o borbi protiv kriminala i korupcije, te raznim vidovima terorističkih i drugih aktivnosti. To je usaglašeno kao što je usaglašeno i opređeljenje za nastavak sprovođenja ekonomsko-socijalnih reformi“, rekao je Dodik. Dodik je naveo i da je ostalo pitanje NATO integracija, gde ne postoji saglasnost.
„Sa obzirom na to da postoje ranije doneseni zakoni i strategije, ali i Rezolucija o vojnoj neutralnosti koju je usvojila Narodna skupština Republike Srpske, smatram da je rešenje da se konstatuje da se to pitanje ostavi na pažnji i da se prilikom donošenje odluka u vezi s tim uvaži mišljenje svih strana u BiH“, rekao je Dodik, koji je i predsedavajući Predsedništva BiH. Istakao je uverenje da će uskoro biti stvoreni uslovi da Predsedništvo predloži kandidata za predsedavajućeg Saveta ministara i da se izvrši podela resora. „Mislim da to neće biti toliko teško jer treba da se zna koji resori u Savetu ministara pripadaju kojoj strani i da se konačno uđe u njegovo što brže formiranje“, rekao je Dodik.
Istovremeno, nakon što je poglavar Islamske zajednice u BiH, Husein Kavazović uputio pismo članovima Predsedništva BiH, u kojem, između ostalog, apeluje na državne institucije i pravosudne organe da zaustave zlonamernu kampanju pritisaka i napada na povratnike i Islamsku zajednicu u Republici Srpskoj i da zabrane postrojavanje paravojnih formacija, stigao je i odgovor od srpskog člana Predsedništva BiH i predsedavajućeg Milorada Dodika.
Dodik u pismu upućenom reisu Kavazoviću navodi da institucije Republike Srpske čine sve da muslimanima, kao i drugim građanima Srpske, omoguće sigurnost i da bi želeo da je tako i u drugom delu BiH. „Izuzetno cenim što kao verski poglavar izražavate zabrinutost za bezbednost svojih vernika i tražite da se procesuiraju svi koji ugrožavaju njihovu sigurnost ili sigurnost njihove imovine. Na to Vas između ostalog poziva i funkcija koju obavljate. Informacije kojima trenutno raspolažem govore da instutucije Republike Srpske, na koju posebno aludirate u svom pismu, čine sve da muslimanima, baš kao i svim drugim građanima Republike Srpske omoguće i ličnu i sigurnost njihove imovine“, istakao je Dodik u pismu.
Dodik je naglasio da u Republici Srpskoj nije i neće biti tolerisano bilo kakvo nasilje, bez obzira na to da li je motivisano nacionalnim, verskim ili nekim drugim motivima. „Institucije treba da rade svoj posao i na to ih ne bi trebalo posebno pozivati ni s pozicije reisa, ni s pozicije člana Predsedništva ili bilo kog zakonodavnog nivoa vlasti“, naglasio je Dodik. Takođe, Dodik je naveo da će biti zahvalan ako Kavazović sa istom pažnjom bude ukazivao na potrebu mirnog života i bezbednosti nemuslimana u Federaciji BiH, koji su neretko bivali napadnuti ili izloženi raznim neprijatnostima, dodavši da tu posebno misli na Srbe-povratnike.