АНАЛИЗА СТАЊА ПОЛИТИЧКИХ ОДНОСА У РЕГИОНУ У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ МАЈА 2019. ГОДИНЕ
ПРЕДИЗБОРНА КОМБИНАТОРИКА
Избори за бугарске представнике у Европском пареламенту биће одржани у недељу 26. маја 2019. године. Бугарска ће том приликом изабрати својих 17 европарламентараца који ће је представљатри у новом петогодишњем мандату ове европске институције. Како се ближи дан одлуке тако се тензија на
политичкој сцени Бугарске повећава. Разне агенције за истраживање јавног мњења константно представљају своје најновије анкете, врше анализе и износе процене коначних резултата.
Готово сва истраживања се поклапају у процени да ће се за победу водити неизвесна битка између владајућег ГЕРБ-а, премијера Бојка Борисова, и водеће опозиционе партије БСП под вођством Корнелије Нинове. Последња истраживања говоре и у прилог томе да БСП има малу предност у односу на ГЕРБ, али да је та предност на нивоу статистичке грешке. Најсвежије истраживање агенције Алфа рисрч (Алфа Рисърч) спроведеено 3. маја 2019. године процењује да ће највећу подршку грађана добити БСП 32,7 % док би ГЕРБ освјила 32,2 %, само 0,5 процентних поена мање од првопласираног.
Поред ова два доминантна чиниоца бугарске политичке сцене своју шансу да освоје мандате у Европском парламенту имаће кандидати ДПС које подржава 9,3 % гласача, Демократска Бугарска са 4,5 % подршке и ВМРО са 6 %. Остале партије и коалиције нису ни близу изборног цензуса од 5 %. Предвиђања ове агенције се више мање поклапају и са подацима других истраживача.
Уколико се ова процена испостави као тачна очигледно је да разлика између БСП-а и ГЕРБ-а у броју освојених мандата не може бити велика. Међутим, такав исход ће сасвим извесно дати ветар у леђа бугарским социјалистима. На изборима за тренутни сазив Европског парламента, одржаним 2014. године ГЕРБ је освојио 30,40 % гласова док је БСП добио подршку тек 18,94 % гласача. За социјаслисте ће то у сваком случају бити велики напредак, док се ГЕРБ евидентно суочава са стагнацијом подршке или минималним растом.
Суштински ГЕРБ је претрпео бројне ударце, а нарочито је уздрман чувеном корупционашком афером у вези са куповином станова њихових функционера по повлашћеним ценама. О том скандалу, у бугарској јавности популарно прозваном Апартман гејт, већ смо говорили у предходним анализама и тада смо закључили да ће се то несумљиво одразити на рејтин владајуће коалиције. Веома је могуће да пад ГЕРБ-а буде и већи него што то показују анкете. Борисов је иначе одлучио да се од поменуте афере не брани по принципу напад је најбоља одбрана, већ превасходно самокритиком и кажњавањем компромитованих партијских колега. Међутим, тешко да ће посипање пепелом бити довољна одбрана. ГЕРБ-у је потребан неки већи политички добитак како би покушали преокренути ситуацију. Посета папе Фрање Бугарској јесте искориштена не само за подизање угледа земље у свету већ и угледа владе у земљи, али само то засигурно није довољно. Већ смо помињали да би акција тужилаштва у виду неке истраге или оптужнице против евентуалних коруптивних радњи њихових политичких противника такође могла бити од помоћи. Највероватније би у овом моменту Борисову највише помогао евентуални долазак неког великог инвеститора, попут Фолцвагена о чему се у Бугарској, али и региону, увелико говори. Засигурно то би могло подићи рејтинг владајуће странке. У противном највероватније их очекује пораз. Питање је само да ли драматичан или вероватније неизвесан.
Румунија
ПРЕДИЗБОРНА ГРОЗНИЦА У РУМУНИЈИ
За разлику од Бугарске, где се анкете реномиранх истраживача јавног мњења углавно поклапају, ситуација у Румунији је знатно другачија. Последња три анкете, презентоване крајем априла, показале су опречне резултате. Очигледно је да се процене разликују зависно од наручиоца истраживања или блискости истраживачке куће са неком од политичких партија. Истовремено то нам говори о једној оштрој политичкој борби која се води у Румунији, а у којој супростављене стране неће бирати политичка средства како би дошли до што бољег резултата.
Априлска анкета, коју је спровела истраживачка кућа Д&Д Рисрч (D&D Research), показује да су Национална либерална странка (ПНЛ), блиска председнику Румуније Клаусу Јоханису, и Социјалдемократска партија (ПСД), под патронатом Ливиа Драганеуа, скоро изједначене међу бирачима који су одлучили да изађу на изборе за Европски парламент. Трећа по снази политичка групација, са заостатком од око 7 процентних поена од водећих партија, је савез УСР-ПЛУС познат по промоцији борбе против корупције и оштрој критици владе социјалдемократа. Тачније, анкета показује да ПНЛ подржава 29,9% испитаника (повећање од 5,9 процентних поена у поређењу са фебруарским истраживањем). ПСД има 29,3% (пад од 0,4 процентних поена у односу на фебруарску анкету), а УСР-ПЛУС је достигао 22,3% (повећање од 3,1 процентних поена). Међутим, узмемо ли у обзир да су наручиоци ове анкете савез УСР-ПЛУС можемо претпоставити да је њихов процењени резултат пренадуван. Уосталом друге анкете им ни приближно не предвиђају тако добар резултат.
Са друге стране, истраживачка кућа ИМАС (IMAS) предвиђа да би либерали освојили највише гласова, наравно да су се избори одржали крајем априла када су вршили истраживање јавног мњења. По том истраживању већ други месец заредом ПНЛ премашује ПСД за скоро 4 %. Тачније ПНЛ би освојио 25,6 одсто, а ПСД око 21,7%. Савез УСР-ПЛУС је на трећем месту са 16,4%. Анкета ове истраживачке куће недвосмислено даје предност либералима у односу на социјал демократе.
Међутим, Центар за урбану и регионалну социологију – ЦУРС (CURS) објавио је најновије податке истраживања на националном нивоу. Анкета се заснива на репрезентативном узорку од 1.500 испитаника на основу интервјуа лицем у лице у њиховом дому. Према том истраживању предност се даје ПСД-у за који је 32% оних који су се определили док ПНЛ подржава тек 25% испитаника. Савез УСР-ПЛУС подржава 12% анкетираних, АЛДЕ би добио 10%, Про Румунија 9%, и ПМП и УДМР 5% гласова. Истраживање је спроведено између 5. и 28. априла 2019. године и има границу грешке од +/- 2,5%.
Управо та шареноликост прогноза говори нам о високом ниво политичке тензије, али и неизвесности изборног процеса. Из предходних анализа у којима смо се бавили политичким односима у Румунији нагласили смо да постоји велики сукоб између председника и владе. Неминовно то ће бити лајт мотив и ових избора. Социјал демократе очекују да победом добију потврду своје политике, а самим тим и смање притисак на своју владу. Са друге стране Јоханис Клаус се нада победи његових фаворита из ПНЛ-а чиме би опозиција добила ветар у леђа и довела владу још тежу позицију. Самим тим, слично као и у Бугарској, ови избори ће мало имати везе са Европским питањима, а много више са унутар политичком борбом за моћ.
Тешко је предвидети која од две најјаче политичке опције Румунији ће однеети превагу. Опозиција се узда у то да је углед владајуће већине довољно пољуљан корупционашким аферама на које је указивала и Европска комисија. Исто тако надају се да ће румунска влада изгубити подршку лево опредељених бирача, због суверенистичке спољне политике која је обично у колизији са идејама европских социјалдемократа. Многи истакнути функционери ПДС-а имају мало додирних тачака са социјалистичком идеологијом и много су ближи десно-конзервативним опцијама. Самим тим многи аналитичари у Румунији процењују да се одређени број гласача ПСД-а неће моћи индетификовати са таквом политиком и таквим лидерима њихове странке. Међутим, румунска влада је неоспорно учинила доста тога када је у питању повећање стандарда грађана. Нарочито оних из јавног сектора којима су драматично повећане плате, попут медицинара. Исто тако водећи независну, суверенистичку, спољну политику утицај Румуније у Еврпи и свету је ипак повећан. Зато бирачи упркос свим мањкавостима имају разлога да подрже такву политику. Тас на ваги би, самим тим, могао бар мало да превагне на страну владајуће већине.
Хрватска
ПРЕДИЗБОРНА ОЧЕКИВАЊА
На изборима за Европски парламент, који ће бити одржани од 23. до 26. маја 2019. године, бираће се укупно 705 посланика од чега ће грађани Републике Хрватске изабрати 12 својих представника. Наравно и у Хрватској постоји одређена тензија када су у питању избори за Европски парламент, али и много мање неизвесност, бар када је у питању победник. За разлику од Румуније и Бугарске у Хрватској је сваком, ко се иоле бави тамошњом политичком сценом, било је јасно, још пре почетка кампање, да ће ХДЗ сасвим извесно убедљиво тријумфовати. Једино се постављало питање са коликом разликом ће надмашити опоненте и чији посланици ће се још поред ХДЗ-ових наћи у Европском парламенту.
Испитивања јавног мњења су само потврдила поменуте претпоставке. Например, према истраживању које је од 1. до 22. априла 2019. године спроведено на 1 200 испитаника од стране агенције Ораклум, ХДЗ ће имати највише разлога за славље након предстојећих избора. Расположење бирача у овом тренутку указује да ће ХДЗ освојити шест места у Европском парламенту. СДП би освојио три мандата, док би Живи зид, Мост и Амстердамска коалиција освојили по један.
Говорећи у процентима, према анкети Ораклума, ХДЗ би освојио 36,1 одсто гласова. СДП би био други са 20,5% гласова, а трећа снага у држави била би Живи зид са 9,7% гласова. Четврти би био мост са 7,4% гласова, а један мандат би још освојила само Амстердамска коалиција са 6% гласова. Старт Далије Орешковић остао би на 3,4% подршке, листа Мислава Колакушића са 3,2% гласова, Независни за Хрватску би добила 2,9% подршке грађана, Суверенисти 2,4% и Милан Бандић 2,2%. Други најважнији ХДЗ-ов коалициони партнер у влади, ХНС, добио би 1,2% гласова. Странка Паметно освојила би 1,1% гласова, а коалиција Зелене левице (Можемо, ОраХ, Нова левица) тачно 1% гласова. 
Други партнер у влади који излази самостално на ове изборе, ХСЛС, освојио би 0,6% гласова на изборима за Европски парламент, док би сви остали добили 2,3%.
Лидере ХДЗ-а, Андреј Пленковић, несумљиво ће искористити ову победу да додатно учврсти своју позицију у партији, али и обезбеди још јачи замах својој странци за неке народне изборе. Најжешћа битка се самим тим неће водити за прво место већ за 
прелазак цензуса. Живи зид и Мост сасвим извесно прелазе ту црту, а Амстердамска коалиција ће морати још доста да страхује за своју позицију. Далија Орешковић су многи видели као могуће изненађење, али ова анкета то не потврђује. Наравно, то не значи да Старт нема никакве шансе и да до неког изненађења ипак не може доћи. Свакако би такво изненађење било извесније да је Старт наступао заједно са Зеленом левицом. У идеолошком погледу између те две опције ионако не постоје озбиљне разлике. Као што те разлике не постоје ни на крајње десном спектру хрватске политичке сцене.
Представници разједињене екстремне деснице у Хрватској се такође надају неком изненађењу. Суверенисти окупљени око Руже Томашић верују да могу доћи до чак два мандата, што је како видимо мало вероватно. Да су којим случајем успели направити договор са Бруном Есих и Златком Хасанбеговићем из покрета Независни за Хрватску свакако би имали неку шансу, овако и једни и други највероватније остају испод цензуса. Очигледно је да сујете политичких лидера у Хрватској онемогућавају укрупњавање мањих опозиционих партија. Несумњиво то може довести до расипања великог броја гласова због тога што ће многе мале партије и савези остати испод цензуса. Томе се засигурно радују и ХДЗ и СДП, као највећа политичке партије којима ће се ти гласови, у највећој мери, захваљујући пост-изборној математици прелити.