Crna Gora
BANKAR
U Crnoj Gori je u jeku afera u vezi sa biznismenom Duškom Kneževićem koji tvrdi da je finansijski pomagao Mila Đukanovića. Za Kneževićem je raspisana poternica, policija je pokrenula istragu u vezi sa poslovanjem televizijske stanice koja se nalazi u vlasništvu ovog kontroverznog crnogorskog poslovnog „magnata“. „…Nismo više prijatelji, vrati moje pare…“, glasila je jedna od objava Duška Kneževića na njegovom Instagram-profilu. Poruka je bila upućena predsedniku Crne Gore Milu Đukanoviću, a na svom Instagram profilu Knežević je šefa crnogorske države uporedio sa mafijaškim „bosom“. U pozadini tih objava krije se istraga protiv Kneževića koji je osumnjičen da je bio na čelu kriminalne grupe koja se bavila utajom poreza i ucenama kao i „pranjem novca“ preko Atlas banke.
Za njim je u međuvremenu raspisana Interpolova poternica, a veruje se da boravi u Londonu, jer poseduje i državljanstvo Ujedinjenog kraljevstva. Inače, Duško Knežević je vlasnik Atlas grupe, koja se sastoji od 30 kompanija koje se bave bankarstvom, finansijama, nekretninama, građevinarstvom, turizmom, obrazovanjem, zdravstvom i medijima. U svojoj biografiji na zvaničnom sajtu, Knežević je posebno ponosan na saradnju sa nekadašnjim američkim predsednikom Bilom Klintonom i njegovom fondacijom.
Diplomirao je u okviru studija na dva fakulteta u Beogradu (Pravni i Ekonomski), osnivač je i predsednik dva univerziteta, jednog u Srbiji (Beogradska bankarska akademija) i jednog u Crnoj Gori (Univerzitet Mediteran), a u aprilu 2010. godine, postao je i član Klintonove Globalne inicijative. Svrstavan je u red najbogatijih poslovnih ljudi u Crnoj Gori, a svojevremeno je bio i predsednik Vaterpolo kluba Crvena zvezda. Pravosudni organi terete Kneževića za vrlo ozbiljna i teška krivična dela, ali on sve negira i optužuje Đukanovića i njegove saradnike da isti, zapravo žele da mu „otmu svu imovinu“ i tvrdi da je izložen „političkom progonu“.
Knežević je istakao da su ga iznenadile optužbe na njegov račun da je „vođa organizovane kriminalne grupe“, pa je naglasio: „…Dosad sam mislio da to mogu biti samo oni koji se bave akciznim robama, narkoticima, ratnim zločinima, napadima na Dubrovnik i sličnim rabotama. Ali, možda je to neka nafaka, možda poslije ‘vođe kriminalne grupe’ budem veliki državnik, javni funkcioner ili zaslužni diplomata. Ja se ne stidim moje boje novca. Prodao sam dve banke, jednu osiguravajuću kuću i mnogo nekretnina u Srbiji i odlučio da svoje poslove u ovom regionu skoncentrišem u rodnoj Crnoj Gori. Nikada mi se u Srbiji nije desilo ovo što mi se dešava u Crnoj Gori. Slično mi se desilo samo u Moskvi kada nam je Centralna banka Rusije oduzela licencu za rad zbog uvođenja sankcija od strane Crne Gore“.
Žestok sukob između predsednika Atlas grupe Duška Kneževića i predsednika Crne Gore Mila Đukanovića nastavio se i u poslednjoj nedelji januara, a njegov tok, nema sumnje, iz Londona kreira „odbegli“ bankar za kojim je Specijalno državno tužilaštvo raspisalo poternicu zbog sumnje da je vođa kriminalne organizacije, koja je oprala nekoliko desetine miliona evra. Sukob koji je počeo aferom „Koverat“, posle silnih prepucavanja, negiranja Đukanovića da mu je Knežević plaćao privatne račune i da je vlasnik kuće od deset miliona evra, nastavljen je ulaskom kriminalističke policije u sedište TV A1, čiji je vlasnik Knežević, na kojoj je 25. januara 2019. godine, posredstvom društvenih mreža, vlasnik televizije izneo niz teških optužbi na račun predsednika Crne Gore.
Da dvojica nekadašnjih dobrih poznanika imaju mnogo toga zajedničkog potvrđuje i pisanje crnogorskog portala „Borba“ u kome se ističe i slikom dokumentuje da su imali i zajedničke poslovne prijatelje sa kojima su u veoma komfornoj atmosferi provodili vreme u vili „Atlas“. Na ovom portalu izneseni su navodi da je funkcioner Demokratske partije socijalista Branimir Brano Gvozdenović, aktuelni potpredsednik Skupštine Crne Gore, bio zadužen za sve lukrativne i nezakonite poslove, a da je u realizaciji istih, učestvovao u skladu sa uputstvima koja je dobijao od Mila Đukanovića. Na taj način, jasmo je, da se Gvozdenović nalazi na vrhu spiska, koji je u posedu jednog međunarodnog tima istražitelja koji mesecima proveravaju delatnosti visokih funkcionera DPS, kao i njihove poslove u inostranstvu.
Prikupljena je ozbiljna dokumentacija, u kojoj je kao glavna ličnost svih nedozvoljenih radnji označen, upravo Gvozdenović, a prema nezvaničnim informacijama, pojavio se i svedok-saradnik koji je spreman da o svemu svedoči u nekom budućem pravosudnom postupku. Zanimljivu okolnost predstavlja i činjenica, da je Duško Knežević bio „politički“ i „finansijski mentor“ Brane Gvozdenovića i da je njegovim posredovanjem, Gvozdenović i bio predstavljen Milu Đukanoviću. U proteklih nekoliko dana, Milo Đukanović, nije se oglašavao u vezi sa teškim optužbama koje je izneo Duško Knežević. Takođe, Đukanovićev kabinet nije objavio nijedno saopštenje u vezi sa privatizacijom Telekoma, iako je otkrivena informacija da će uskoro biti prikazan film o tome na koji način je nezakonito otuđeno nekoliko miliona evra iz pomente transakcije. Knežević tvrdi da poseduje dokaze da je, upravo Đukanović proneverio dati novac. Specijalni tužilac Milivoje Katnić na prozivke Kneževića odgovorio je tvrdnjom da niko od članova porodice Đukanović nije imao udela u bilo kakvim nezakonitim radnjama oko privatizacije Telekoma. Istovremeno, Knežević je objasnio kako je Đukanović „zaradio“ svoj prvi milion. Navodno, on je položio 1,5 miliona evra depozita, kao „keš kolateral“, za kredit koji je Đukanović dobio kod Pireus banke u Londonu, 2007. godine. Kako objašnjava bankar, Milo je, navodno, preko tog kredita kasnije „legalizovao svoj prvi milion“.
Bivši viceguverner Centralne banke Crne Gore Velibor Milošević, kao i bivši rukovodioci Atlas banke Đorđe Đurđić, Elvir Kalamperović i Miodrag Knežević, ostaju u pritvoru i njima neće biti omogućeno da brane sa slobode, što je zapravo odluka Apelacionog suda Crne Gore, koji je odlučivao po žalbama njihovih branilaca izjavljenih na rešenje Višeg suda u Podgorici o određivanju pritvora po zahtevu Specijalnog tužilaštva koje ih tereti da su članovi kriminalne grupe koju je osnovao vlasnik Atlas grupe Duško Knežević. Milošević je uhapšen posle objavljivanja audio zapisa i tvrdnji Duška Kneževića da ga je, dok je bio viceguverner, reketirao kako bi podmitio ljude koji u Centralnoj banci vrše kontrolu njegove Atlas banke. Kalamperović je u bekstvu, dok je Milošević na bolničkom lečenju.
Na sve ove optužbe, predsednik Crne Gore i DPS Milo Đukanović saopštio je najbližim saradnicima da iza afera koje plasira biznismen Duško Knežević „stoje i neki funkcioneri vladajuće partije i da će se obračunati sa njima“. Đukanović je saradnicima poručio da se sprema za borbu unutar sistema, jer je jasno da u najnovijim dešavanjima, nema jedinstvenog stava u DPS. Đukanović planira da formira operativni medijski štab, koji će pružiti odgovor na napade biznismena Duška Kneževića.Đukanović je svojim najbližim saradnicima iz najužeg njegovog kabineta kazao i „da je ćutanje nekih njegovih partijskih saradnika po izbijanju ove afere jasan signal da njima sve ovo itekako odgovara“. Sasvim je jasno da je data afera bila samo „varnica koja je osvetlila“ već postoječi sukob unutar vladajuće stranke i u bezbednosnim strukturama države u kojoj je „sigurno nešto trulo“.
Bosna i Hercegovina
IMPLEMENTACIJA IZBORNIH REZULTATA?
„Socijaldemokratska partija (SDP BiH) nije spremna žrtvovati Bosanskohercegovački blok ni zbog jedne koalicije sa etnonacionalnim strankama, poručio je predsednik ove stranke Nermin Nikšić. U centrali SDP BiH održana sednica Predsedništva stranke na kojoj je imeđu ostalog bilo reči i o formiranju vlasti na nivou BiH i Federacije Bosne i Hercegovine. Nikšić je najavio da će 29. januara biti održan sastanak „Bh. Bloka“ (SDP, DF i Naša stranka) na kojem će se znati da li idu u opozciju ili su spremni otvoriti razgovore sa etnonacionalnim strankama. Predsednik SDP istakao je da su vlade u kantonima koje su formirane ili mogu biti formirane bez SDA i HDZ, zapravo vlade gde ne dolazi u obzir da budu paket bilo kakvih razgovora sa blokom etnonacionalnih stranaka.
Istovremeno, Delegacija Evropske unije u BiH, Kancelarija visokog predstavnika (OHR) i Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u BiH oglasili su se danas zajedničkim saopštenjem u kojem su pozvali vlasti u BiH da okončaju proces formiranja Doma naroda Parlamenta FBiH, kako bi sve institucije konačno počele da funkcionišu. Tom prilikom, naglašeno je da: „Napori političkih stranaka treba da se fokusiraju na uspostavljanje nove vlasti, počevši od izbora delegata u novi saziv Doma naroda Federacije BiH od strane kantonalnih skupština. Stoga apelujemo na kantonalne skupštine koje to još uvek nisu učinile, da ispune svoje ustavne obaveze i izaberu delegate bez daljeg odlaganja“. Iz OHR naglašavaju da stari saziv Doma naroda nema legitimitet da donosi bilo kakve odluke, a naročito ne one koje se odnose na budžet. „Pored pravnih pitanja koja proizlaze u vezi s takvim odlukama, donošenje budžeta od strane Doma naroda u starom sazivu predstavljalo bi i opasan presedan koji bi mogao da se zloupotrebi za dalje odlaganje uspostavljanja vlasti u BiH, što je neprihvatljivo“, zaključeno je u zajedničkom saopštenju. 
Međutim, smetnju svim procesima implementacije izbornih rezultata i uspostavljanja nove strukture vlasti u BiH, ometa „politikantska retorika“, koju produkuju bošnjačke političke elite iz redova Stranke demokratske akcije. Generalni sekretar SDA i poslanik u Parlamentu BiH, Halid Genjac, saopštio je stav prema kome, „…da bi se razgovaralo o budućem sastavu Saveta ministara Bosne i Hercegovine potrebno je, pre svega, postići dogovor o poštovanju odluka i zakona u vezi sa evroatlanskim integracijama BiH, pre svega o putu naše zemlje ka NATO…“. Na pomenuti način, kao prepreku za formiranje vlasti na državnom nivou vlasti SDA postavila je uslov u vezi sa procesom pristupanja Bosne i Hercegovine NATO-paktu, iako je poznat stav svih srpskih parlamentarnih političkih partija i Republike Srpske o datom pitanju.
Navedena kapricioznost SDA usloviće višemesečnu „krizu državnih institucija i političkog sistema“ u BiH, što nikako neće umanjiti politički uticaj Milorada Dodika, aktuelnog predsedavajućeg Predsedništva ove države, kao ni njegovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata. Sa druge strane, pomenuta mogućnost dugotrajne krize političkog sistema u ovoj kompleksnoj i nestabilnoj državi, može usloviti opadanje uticaja Hrvatske demokratske zajednice Bosne i Hercegovine na politička zbivanja u BiH. Naravno, njen uticaj u biračkom telu hrvatskog nacionalnog korpusa ostaće „neokrnjen“, ali odlaganje formiranja vlasti i implementacije izbornih rezultata i to bez jasne podrške zvaničnog Zagreba, umanjiće kapacitet HDZBiH da efektivno utiče na procese od suštinske važnosti za funkcionisanje Federacije Bosne i Hercegovine, kao i same države. Iz datog razloga HDZBiH, zalaže se za hitno sprovođenje izborne volje građana i formiranje Saveta ministara Bosne i Hercegovine.
Naredni sastanak SDA i SNSD trebalo bi da se održi početkom februara 2019. godine. Genjac je najavio da će, osim o pristupanju BiH „atlantskim integracijama“, razgovarati i o drugim bitnim pitanjima za BiH, kao što su izgradnja infrastrukture, jačanje ekonomije, borba protiv korupcije, jačanje institucija, itd. Izrazio je i uverenje, kako rešavanje ovih pitanja ne bi trebalo da predstavlja veliki problem, a što se tiče eventualnog poziva drugim strankama za učešće na sastanku početkom februara, zauzeo je stav prema kome okosnicu svih budućih pregovora o formiranju državne vlasti moramo posmatrati u okviru dijaloga između SNSD i SDA.
Sa druge strane, HDZ BiH i dosadašnji član Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda, Dragan Čović, najavio je odsustvo podrške formiranju Vlade Federacije Bosne i Hercegovine, sve dok se ne postigne izmena izbornog zakona. Navedena okolnost predstavlja zanimljivi kuriozitet, iz razloga što smo videli da se HDZBiH zalaže za hitno formiranje organa vlasti na državnom nivou, dok „brzinu tog procesa“ osporava kada su u pitanju entitetske vlasti.
Pomenuta platforma HDZBiH navodi nas na uverenje da se HDZBiH „plaši“ marginalizovanja njenog uticaja na političku stvarnost u BiH u slučaju da SNSD i SDA postignu koalicioni dogovor i bez njih, dok na entitetskom nivou, u prilici je da „sebi dozvoli taj luksuz“ prema kome institucije entiteta ne bi morale da funkcionišu sve dok bošnjački segment istih ne ispuni uslove koji uistinu mogu da zaštite vitalne interese hrvatskog naroda u BiH. Zbog toga je i Hrvatski narodni sabor u Mostaru uputio inicijativu članovima Predsedništva BiH, Šefiku Džaferoviću i Željku Komšiću da bez odlaganja podrže imenovanje Zorana Tegeltije, kandidata SNSD za predsedavajućeg Saveta ministara BiH, uz ispravno obrazloženje da „u ovom mandatu to mesto pripada nekome iz srpskog naroda“.
Inače, Federacija BiH mogla bi se naći u finansijskom kolapsu ukoliko do 31. januara 2019. godine Parlament ovog entiteta ne usvoji budžet za ovu godinu. Naime, ukoliko se do tog datuma ne nađe rešenje, 500.000 penzionera neće dobiti svoje penzije, a budžetski korisnici neće biti u prilici da koriste svoje zarade. Iz kabineta Fadila Novalića, premijera Federacije BiH, potvrđeno je da neusvajanje finansijskog plana Fonda Penzijsko-invalidskog osiguranja Federacije BiH dovodi u pitanje isplatu penzija i da će do toga doći ukoliko Dom naroda Parlamenta ne bude formiran, te ukoliko ne usvoji entitetski budžet.
Hrvatska
I NA KRAJU, OPET SDP!
Nakon više od dva meseca pauze, predsednik Socijaldemokratske partije Davor Bernardić bio je najavio sednicu Predsedništva stranke, koja na kraju nije bila održana u formalnom smislu reči. Članovi Predsedništva koji su preživeli unutarstranačke sukobe (četiri su suspendovana, a Bojan Glavašević je napustio partiju) imali su zadatak da oforme listu kandidata SDP za Evropski parlament, a u povodu predstojećih izbora u maju ove godine. Bernardić je pripremio spisak od 12 ličnosti, ali bez hijerarhijskog poretka na listi. Na samom spisku nije se našlo njegovo ime. Zbog lošeg ličnog rejtinga (prema istraživanjima ne nalazi se ni među imenima prvih deset političara koji beleže pozitivan utisak u biračkom telu, a SDP je dodatno izgubio podršku u anketama, te njihov rejting sada stoji na 16,1 posto) Bernardić nije ni stavio svoje ime na kandidatsku listu. Sa druge strane, potpredsednici SDP, Zlatko Komadina i Rajko Ostojić, iz istih razloga, pokrenuli su inicijativu da se Bernardićevo ime „nađe u vrhu kandidatske liste“.
Naime, kada je Komadina napokon odlučio da uskrati podršku Bernardiću na čelu stranke, pri čemu se priklonio strujama u SDP koje su želeli njegovu smenu, za datu inicijativu nije dobio dovoljnu podršku u članstvu Glavnog odbora SDP. Data činjenica predstavlja razlog, zbog kojeg Ostojić i Komadinanameravaju da Bernardića postave na čelo liste za evroparlamentarne izbore, jer bi se, onda na izborima vrlo egzaktno pokazalo ko je odgovoran za pad uticaja SDP u biračkom telu, a sledstveno tome i za eventaulni poraz na istima.
Kada bi SDP osvojio manje od tri očekivana mandata i ako bi Bernardić bio među kandidatima sa najmanje preferencijalnih glasova, teško bi i dalje mogao da brani svoju poziciju na čelu stranke. Bernardić je, očigledno svestan ove činjenice, zbog čega i ne želi da preuzme rizik. Argumentacija sa kojom Bernardić odbija da bude nosilac liste svodena je na uverenje da predsednici velikih stranaka ne bi trebalo da budu i kandidati na evroparlamentarnim izborima. Od preostalih 14 članova Predsedništva, uključujući i Bernardića, svega njih petoro čvrsto podržava stav koji su zauzeli Komadina i Rajko Ostojić. Pomenutom stavu mogao bi se pridružiti i Predrag Fred Matić.
Svi suspendovani članovi Predsedništva koji su inicirali pismo kojim se tražila Bernardićeva ostavka ostali su na svojim funkcijama, od potpredsednika Sabora do pozicija u saborskim odborima. Biljani Borzan garantovano je visokopozicionirano mesto na listi, iako je ona među prvima potpisala zahtev za ostavkom predsednika stranke. Napomenimo da bernardić do sada nije dobio nijedno mesto na kandidatskim listama, bilo da su održavni lokalni izbori, kao u Vukovaru ili na „evropskim izborima“.
Članice Predsedništva, Romana Jerković i Ivana Posavec Krivec nalaze se među potencijalnim kandidatkinjama na listi SDP za izbore. Osim njih, od žena bi na listi trebala biti i Borzan, zatim predsednica županijske organizacije u Varaždinu, Barbara Antolić Vupora, predsednica zadarske županijske organizacije Renata Sabljar Dračevac, te Marina Opačak iz Slavonskog Broda. Od drugih kandidata, pominju se Tonino Picula, bivši zamenik ministra inostranih poslova, Joško Klisović, Gordan Maras, dok kandidaturu odbijaju Zlatko Komadina i Domagoj Hajduković.