REGION NA IZMAKU AVGUSTA 2018. GODINE
PRESTROJAVANJE ZA VRUĆU POLITIČKU JESEN
Crna Gora
OD POLICIJSKOG KORDONA DO STRATEGIJE
Zvanično saopštenje, nastalo na osnovu redovnih izveštaja analitičkih službi američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) o stanju bezbednosnih izazova u regionu Zapadnog Balkana, izazvalo je posebnu pažnju javnosti i medija usled tvrdnje da je Crna Gora jedina država na pomenutim prostorima u kojoj postoji ozbiljna opasnost od terorizma. Zanimljivost predstavlja činjenica da najpoznatija obaveštajno-bezbednosna agencija Sjedinjenih Američkih Država nije upozorila na opasnost od terorizma koji bi se mogao uklopiti u već uobičajene koordinatne sisteme u višedecenijskom ratu protiv ove globalne pošasti. Naprotiv, američka vladina agencija navela je da čuvena japanska verska sekta „Aum Šinrikjo“ unapređuje svoju mrežu u Crnoj Gori, iako je većina članova ove terorističke organizacije proterana iz pomenute države, još pre dve godine. Posebne jedinice policije su u martu 2016. godine u podgoričkom hotelu „Ramada“ i hotelu „Perjanik“ u Danilovgradu, uhapsile 58 članova kulta odgovornog za smrtonosni napad sarinom u tokijskom metrou 1995. godine. U toj akciji uhapšena su 43 državljanina Rusije, sedam iz Belorusije, četiri iz Japana, tri iz Ukrajine i jedan iz Uzbekistana. Međutim, u fokusu analitičkih istraživanja CIA, svoje mesto ponovo nisu pronašli dramatični izveštaji o pogoršanju statusa srpske nacionalne zajednice u Crnoj Gori, čiji duhovno-identitetski interesi predstavljaju predmet neprestanih negativnih percepecija i valorizacija teleoloških svrsishodnosti istih u strukturama pozicionih, a delom i opozicionih političkih snaga u navedenoj državi.
Bez bilo kojeg objašnjenja javnosti ostaju preduzete akcije ometanja veroispovednih aktivnosti pripadnika Srpske Pravoslavne Crkve, a te akcije uglavnom sprovode državni bezbednosni organi Crne Gore. Nakon teškog incidenta u Ulcinju, kada je grupa meštana albanske nacionalnosti, predvođena odbornikom vladajuće Demokratske partije socijalista Hadžijom Sulejmanijem pokušala da spreči arhiepiskopa Cetinjskog i mitropolita Crnogorsko-primorskog Amfilohija da održi liturgiju, nova provokacija uperena protiv Mitropolije i vernika zabeležena je na dan pravolsvanog verskog praznika Preobraženje, odnosno 19. avgusta 2018. godine, pred crkvenim hramom na Ivanovim koritima kod Cetinja. Od jutarnjih sati toga dana jake policijske snage zasposele su prostor u okolini pomenutog hrama, te su sveštenstvu i okupljenim vernicima onemogućili pristup predviđenim religijskim obredima, a potom su i zabranili održavanje praznične liturgije. U nadležnoj policijskoj upravi nije objavljeno zvanično saopštenje u kome bi se naveli razlozi zbog kojih je došlo do navedenog incidenta, ali su javnosti postali dostupni podaci o motivima za preduzimanjem ove čudnovate akcije crnogorskih bezbednosnih organa. Naime, pomenuti hram predstavlja predmet imovinsko-vlasničkog sporenja između Mitropolije Crnogorsko-primorske SPC i nekanonske tzv. „Crnogorske pravoslavne crkve“, pa su državni organi izvršili procenu bezbednosnih rizika i u skladu sa istima usvojili zaključak da je potrebno onemogućiti sve potencijalne sukobe između dve grupe građana, kako oni to kažu „pripadnika obe crkve“, koje bi se tog dana eventualno okupile oko hrama, iako nepriznata tzv. „CPC“, nije bila ni najavila skup svojih pristalica. Moramo da napomenemo da su ovaj hram, kao i njegova imovina, u katastar nepokretnosti upisani sa napomenom da predstavljaju vlasništvo Srpske Pravoslavne Crkve.
U vezi sa navedenim, ali i drugim incidentima, oglasila se i najveća opoziciona politička snaga u crnogorskom parlamentu, Demokratski front, tačnije portparol Nove srpske demokratije, jedne od članice pomenute koalicije, Marko Kovačević, koji je još jednom naglasio da postoji realna opsanost od potpunog urušavanja nacionalnog identiteta srpskog naroda u Crnoj Gori, kome ni 12 godina od proglašenja nezavisnosti date države nije regulisan ustavno-pravni status, kao ni osnovna duhovno-kulturološka prava, poput nacionalnog jezika ili pisma. U kontekstu posmatranja komplikovanih političkih odnosa u vezi sa statusom srpske nacionalne zajednice, u protekloj nedelji naglo je aktuelizovano pitanje zamene naziva glavne ulice u Pljevljima, koja od početka devedesetih godina pošlog veka nosi ime u čast kralja Petra I Oslobodioca. Gradonačelnik Pljevalja iz reda vladajuće DPS, Mirko Đačić nedavno je najavio pokretanje inicijative da navedena ulica dobije drugačiji naziv, pod izgovorom potrebe da buduće ime ne narušava emocije bilo koje etničke, verske, nacionalne ili socijalne grupacije. Međutim, predstavnik Srpskog kulturnog centra „Patrijarh Varnava“ iz Pljevalja, Božidar Jelovac, oštro se usprotivio navedenoj inicijativi, koju su podržale Bošnjačka stranka, Socijaldemokratska partija Crne Gore i Socijaldemokrati Crne Gore, navodeći da se jedini smisao pokretanja ove „aktivnosti“ nalazi u nameri vladajućih struktura da izvrše potreban uticaj na kolektivnu svest stanovnika Pljevalja u pogledu percepcije sopstvenog nacionalnog identiteta, a u kontekstu projekcije „poželjnih“ rezultata popisa stanovništva, koji je zakonski predviđen za 2021. godinu.
„…Predlog strategije usvojen je 27. jula ove godine, ali je objavljen gotovo mesec dana kasnije, dok je predviđeno da isti bude predmet rasprave u crnogorskom parlamentu u oktobru 2018. godine…“
Sa druge strane, crnogorska vlada je usvojila Predlog strategije nacionalne bezbednosti Crne Gore, u kome se navodi da ova zemlja „…ima specifično mesto i značajnu ulogu u stabilnosti regiona, a da se opasnosti od direktne vojne pretnje ne mogu isključiti, iako su značajno smanjeni“. Pomenuti predlog strategije pripremljen je u svrhe adekvatne procene bezbednosne situacije u Crnoj Gori, koju bi trebalo posmatrati u regionalnom kontekstu i sa aspekta činjenice da navedena država istovremeno poseduje balkanski i mediteranski karakter. Takođe, istaknuto je da Crna Gora deli strateški pristup izazovima, rizicima i pretnjama po nacionalnu bezbednost, koji su definisani strateškim dokumentima Severoatlanskog saveza NATO. U navedenom dokumentu koji je usvojen od strane crnogorske vlade ocenjeno je da su promene na geostrateškom planu uticale da Zapadni Balkan ponovo postane oblast od posebnog interesovanja „određenih međunarodnih aktera“, pri čemu se, verovatno misli na uticaj Ruske Federacije i na razvijene i bliske odnose koje data država neguje sa Republikom Srbijom i Republikom Srpskom, jer se u Predlogu strategije dalje navodi da pomenuti „međunarodni akteri“ deluju u pravcu ostvarenja svog primarnog cilja sadržanog u namerama da osujete „evropski i evroatlanski put pojedinih zemalja u regionu“. Predlog strategije usvojen je 27. jula ove godine, ali je objavljen gotovo mesec dana kasnije, dok je predviđeno da isti bude predmet rasprave u crnogorskom parlamentu u oktobru 2018. godine. Uvidom u tekst pomenutog Predloga strategije postaje jasno da je dokument pipremljen sa ciljem preciznog pozicioniranja Crne Gore u strukturi država-članica NATO saveza i to kontekstu, sada već višegodišnjeg i permanentnog geopolitičkog sukoba istog sa Ruskom federacijom.
„Pomenuti vid privremenog uređenja međudržavne granice tada su utvrdili ekspertski predstavnici obe zemlje u nekoliko međudržavnih radnih grupa, tako da je sporniji deo međudržavnog razgraničenja ostao neuređen u morskom delu državnih granica Crne Gore i Hrvatske….“
Bezbednosne procene, pa i navedeni Predlog strategije nije se bavio postojećim graničnim sporom između Crne Gore i Hrvatske, kada je u pitanju status međudržavne granice na poluostrvu Prevlaka, odnosno na ulazu u bokokotorski zaliv. Međutim, pomenutim problemom bavio se bivši predsednik Hrvatske Stjepan Mesić, koji je u poslednjih osam godina od završetka njegovog drugog i poslednjeg predsedničkog mandata preuzeo ulogu svojevrsnog neformalnog glasnogovornika političkih planova i ciljeva bilo koje hrvatske vlade, koja je u međuvremenu obavljala svoje ustavne dužnosti. U opisanom smislu, Mesić je izrazio stav da nije potrebno ubrzavati proces rešavanja pomenutog međudržavnog spora iz razloga što je isti solidno opserviran u okviru privremenog režima razgraničenja, utvrđenog na osnovu Protokola usvojenog 2002. godine između Hrvatske i tadašnje Srbije i Crne Gore. Naime, prema datom sporazumu, granica na kopnu je uređena na način da u potpunosti sledi podudarnost sa nekadašnjom međurepubličkom, administrativnom ili tzv. „avnojevskom“ linijom razgraničenja između Crne Gore i Hrvatske. Pomenuti vid privremenog uređenja međudržavne granice tada su utvrdili ekspertski predstavnici obe zemlje u nekoliko međudržavnih radnih grupa, tako da je sporniji deo međudržavnog razgraničenja ostao neuređen u morskom delu državnih granica Crne Gore i Hrvatske. Uz slučaj lišavanja slobode i pravosudnog postupka protiv srpske i kanadske državljanke Sare Vidak na crnogorskom primorju, upravo pomenuto pitanje međudržavne granice u kontekstu istupanja Stjepana Mesića predstavljalo je ozbiljan izazov za razumevanje političkih pozicija crnogorskih vladajućih struktura u njihovim percepcijama regionalne i međunarodne politike.
Rumunija
NOVE RUMUNSKE REVOLUCIJE
Nakon demonstracija građana Bukurešta od 10. avgusta 2018. godine, Vlada Rumunije, koju predvodi premijerka Viorika Dančila suočava se sa ozbiljnim optužbama dela javnosti u ovoj državi, ali i Evropske unije da su vladajuće strukture omogućile, pa čak i podstakle pripadnike rumunske specijalne policije da u pokušajima amortizovanja i neutralisanja protesta nezadovoljnih državljana iz dijaspore, primene prekomernu silu, čime su izazvale nekontrolisano nasilje, kada je preko 450 ljudi ostalo teže ili lakše povređeno, a više desetina demonstranata uhapšeno. Rumunska premijerka pokušala je da opravda upotrebu represivnih mera protiv demonstranata sa obrazloženjem da su isti pokušali nasilnim putem da sruše legalno izabranu Vladu.
„Do sada je podneto više od 200 krivičnih prijava protiv pripadnika specijalnih policijskih snaga u vezi sa pomenutim incidentima….“
Iz istih razloga, premijerka Dančila uputila je pismo predsedniku Evropske komisije Žan Pol Junkeru, gde je posebno istakla da su nasilje na ulicama Bukurešta podstakli „pojedini političari, uključujući i predsednika države Klausa Joanisa“, koji su pokušali nasilno da „uklone“ legitimnu vladu. Dančilin prvi komentar o karakteru protesta usledio je nakon što je portparol Evropske komisije Kristijan Špar ocenio da su „mirni protesti završeni nasiljem, a da nasilje nikada ne može da bude rešenje u politici“. U pomenutom pismu Junkeru,
Dančila je navela da su demonstranti pokušali nasilno da probiju kordon specijalnih policijskih snaga postavljenih oko važnih objekata koje koristi rumunska vlada, te da su bezbednosne snage intervenisale u skladu sa zakonskim propisima. Do sada je podneto više od 200 krivičnih prijava protiv pripadnika specijalnih policijskih snaga u vezi sa pomenutim incidentima, a predstavnici vlade navode da se svi događaji od 10. avgusta ove godine pomno istražuju. Postalo je očigledno da sada već višegodišnja teška politička kriza koja potresa Rumuniju, ne može biti spontano prevaziđena. Navedena kriza i konstantni potresi na političkoj sceni Rumunije otkrivaju znatno kompleksniju prirodu dubokih socijalnih podela, nasleđenih još iz komunističkog perioda u istoriji ovog naroda, koju ni „evropska budućnost“ navedene zemlje nije uspela da sanira.
Bugarska
BUGARSKA, IZMEĐU ISTOKA I ZAPADA
Prvo predsedavanje Bugarske u Evropskoj uniji, od januara do juna 2018. godine, nije „dovelo do katastrofe“, kako su pojedini analitičari opisivali pomenutu okolnost, a sa druge strane, ni na jedan način Bugarska nije uticala na „genezu atmosfere“, koja bi uslovila određene korenite reforme u ovoj evropskoj porodici naroda. Teško bi neko mogao da okrivu zvaničnu Sofiju za očigledne neuspehe briselske administracije da nekontrolisanu ilegalnu migraciju u Evropsku uniju na adekvatan način uredi. Svakako, neuspesi zemalja-članica EU da na adekvatan način postave kriterijume i parametre svoje „migrantske“ i „demografske“ politike izazvali su nepremostive turbulencije u političkim odnosima na Starom kontinentu. Bez obzira, što bugarska vlada nije uticala na produbljivanje razlika i političkih stanovišta između zemalja Zapadne ili „stare“ i „Centralne“, odnosno „nove“ Evrope, ista, svakako, nije pokazala inicijative ili uspehe istih u naporima da se stanje političke stabilnosti u strukturama EU postavi u određene prihvatljive okvire. Na prvom mestu, „bugarsko predsedavanje“, suočilo se sa izazovima proširenja EU na zemlje Zapadnog Balkana, a upravo, date procese, vlada u Sofiji označila je kao jedan od prioriteta u svojoj politici od januara do juna ove godine. Međutim, pomenute inicijative, „ohladili“ su stavovi Francuske, a za njom i Holandije, da je prethodno potrebno izvršiti temeljnu reformu postojeće strukture EU, pa tek onda pristupiti odlučnijoj politici „evropskih integracija“ zemalja Zapadnog Balkana.
Uprkos rečenom, Evropska unija uputila je snažne kritike vladi premijera Bojka Borisova sa nedvosmislenim optužbama da zvanična Sofija vodi nedoslednu spoljnu politiku, te da ne pokazuje dovoljno inicijative da prevaziđe različite prepreke u naporima da fundamentalne principe prema kojima funksioniše „evropska porodica naroda“, konačno integriše u strukture svojih državnih i nacionalnih interesa i entiteta. Moramo da napomenemo da je navedena država i u prethodnom periodu pokazala dovoljno napretka u razvoju svojih odnoa sa institucijama EU, ali samo u meri koja je istoj omogućila da izbegne status i tretman koje „uživaju“ oponentske ili „problematične evropske zemlje“, poput Poljske i Mađarske. Međutim, Bugarska se još uvek nalazi pod specijalnim nadzorom briselske admnistracije. Čuveni „Mehanizam kooperacije i verifikacije (CVM)“,
predviđen da pomogne Bugarskoj da prevaziđe sve razlike koje postoje između iste i EU, ostaje na snazi i 11 godina od pristupanja ove balkanske države „evropskoj porodici naroda“, možda i sa dobrim argumentima. Uostalom, država je postigla dobre rezultate u pogledu održavanja niske stope inflacije i režima stabilnih javnih finansija, a sve u naporima da ispuni formalne kriterijume kako bi se u razumnom roku pridružila „evrozoni“, odnosno fiskalnom i monetarnom sistemu Evropske centralne banke. U tom smislu moramo da posmatramo i odluku bugarskog parlamenta, koji je pozitivnim glasovima 138 poslanika, Ralisu Agajan razrešio dužnosti zamenika predsednika Nadzorne finansijske komisije, dok su tri poslanika glasala protiv te odluke, a tri su bila uzdržana. Ralisa Agajan bila je zamenik predsednika pomenute Komisije u čijoj nadležnosti se nalazila Radna grupa za nadzor osiguravajućih kompanija. Ralisa Agajan podnela je ostavku bugarskom parlamentu 21. avgusta 2018. godine, a bugarsko narodno predstavništvo istu je i usvojilo na svojoj vanrednoj sednici. Ostavka i razrešenje od dužnosti Agajanove dogodili su se nakon skandaloznog bankrota Osiguravajuće kompanije Olimpik i vesti da je zamenica predsednika navedene Komisije imala određenu ulogu u datom slučaju, koji je potresao bugarsku javnost.
„Sigurno, na pomenutu zabrinutost EU uticala je nesporna opredeljenost Borisova i njegovog kabineta da osnaži svoje učešće u relizaciji projekta izgradnje gasovoda „Turski tok“….“
Inače, bugarska vlada Bojka Borisova ovih dana nalazi se pod snažnim „talasom“ kritika zvaničnog Brisela, koji istoj zamera, navodno „nesrazmeran“ uticaj ruskih političkih interesa u državnoj politici zvanične Sofije. Sigurno, na pomenutu zabrinutost EU uticala je nesporna opredeljenost Borisova i njegovog kabineta da osnaži svoje učešće u relizaciji projekta izgradnje gasovoda „Turski tok“. Možda bismo i u navedenom smislu morali da sagledamo najavljenu posetu delegacije bugarskog Ministarstva odbrane, koju će predvoditi zamenik ministra Atanas Zaprijanov, Sjedinjenim Američkim Državama između 27. i 31. avgusta 2018. godine. Poseta je najavljena nakon poziva šefa Kancelarije za pitanja odbrambene saradnje pri Ambasadi SAD u Sofiji. Kako je objašnjeno, najavljena poseta ima za cilj da razvije strateško partnerstvo između bugarskih i američkih oružanih snaga u „specifičnim oblastima odbrambene politike od zajedničkog interesa“. Zamenik ministra Zaprijanov održaće sastanke sa predstavnicima Pentagona, Stejt departmenta i Kongresa.
Bosna i Hercegovina
HRVATSKO-SRPSKA KOALICIJA
Nije moguće izbrojiti izborne cikluse u dejtonskoj Bosni i Hercegovini koji su u protekle dve decenije označavani kao sudbonosni po opstanak strukture navedene države ustanovljene u skladu sa odredbama Opšteg mirovnog sporazuma iz 1995. godine. Da li opšte izbore u Bosni i Hercegovini, raspisane za 7. oktobar 2018. godine, konačno možemo posmatrati u opisanom okviru i da li je zaista došao trenutak u istorijatu postdejtonske državne tvorevine, nakon kojeg bi mogli očekivati fundamentalne promene u izgledu i strukturalnom ustrojstvu Bosne i Hercegovine. „Vetar u leđa“ pomenutim projekcijama budućnosti Bosne i Hercegovine posle 7. oktobra, ponovo je pokrenuo predsednik Republike Srpske i kandidat vladajućeg Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) na izborima za srpskog člana tročlanog Predsedništva BiH, Milorad Dodik. U kontekstu napora koje preduzimaju vlasti Srbije i njen predsednik, Aleksandar Vučić da se postigne istorijski sporazum između srpskog i albanskog naroda, a u pogledu određivanja konačnog statusa južne srpske pokrajine, odnosno Kosova i Metohije, Dodik je snažno podržao inicijativu srpskog predsednika da navedeni, konačni plan mirnog rešenja „kosovske krize“, svakako obuhvati trajno razgraničenje između dve nacije.
Takođe, predsednik Srpske posebno je istakao uverenje da bi pristupanje tzv. „Kosova“ Organizaciji Ujedinjenih nacija, svakako podrazumevalo i pravo Republike Srpske da iznese zahtev za članstvom u ovoj najreferentnijoj svetskoj organizaciji, jer prema Dodiku, u tom slučaju ne postoji nijedan pravno ili moralno-valjani argument koji bi mogao da spreči srpski narod u Bosni i Hercegovini da svoj status determiniše na sličan način, kao što je to uradila albanska nacionalna zajednica na Kosovu i Metohiji. Zapravo, predsednik Dodik je izveo suštinske podudarnosti između potreba da se definišu albanski nacionalni interesi, sa jedne strane i u kontekstu razgraničenja sa oblastima gde je srpski etnicitet prisutan u apsolutnooj većini i interesa srpske nacionalne zajednice za trajnim razgraničenjem između srpskog i bošnjačkog naroda u BiH, sa druge strane. Uz isticanje svoje obaveze da poštuje Dejtonski sporazum, Republika Srpska naglašava da za dvadesetitri godine postojanja, BiH nije uspela da pronađe bazičnu svrsishodnost sopstvenog postojanja, te da je ni pretnje ministra bezbednosti u Savetu ministara BiH, Dragana Mektića, predstavnika, u Republici Srpskoj, opozicione Srpske demokratske stranke, da će u slučaju razvoja opisanih događaja, u skladu sa mišljenjem Milorada Dodika i SNSD, policija Federacije BiH izvršiti oružanu demonstraciju prema granicama navedenog bosanskohercegovačkog entiteta, neće sprečiti da u delo sprovede pomenuti nacionalni program i neformalnu strategiju razvoja srpskog naroda i Republike Srpske u BiH. Dodik neprestano naglašava da su SAD, putem delatnosti poznate američke humanitarne organizacije-USAID, pokrenule ozbiljnu aktivnost usmerenu prema urušavanju ustavnog statusa Republike Srpske u BiH, te da su navedene aktivnosti naročito pojačane nakon odluke Narodne skupštine Republike Srpske da Izveštaj Vlade Republike Srpske iz 2005. godine o zločinima u Srebrenici jula 1995. godine, okarakteriše kao ništavan, jer je usvojen pod prinudom ondašnjeg visokog predstavnika Međunarodne zajednice u BiH, Pedija Ešdauna.
Od 2010. godine, kada je Milorad Dodik prvi put izabran za predsednika Republike Srpske, formirana je svojevrsna i neformalna koalicija između vladajućih struktura srpskog i hrvatskog naroda u BiH ili konkretno između SNSD i Hrvatske demokratske zajednice BiH,
koju predvodi hrvatski član Predsedništva ovde države, Dragan Čović. Na osnovu i dobro izgrađene lične komunikacije između predvodnika dva konstitutivna naroda u BiH, stvoren je jedan „nekonvencionalni“ mehanizam suprotstavljanja srpskog i hrvatskog etniciteta „antidejtonskim“ pokušajima bošnjačkih nacionalnih i političkih elita da realizuju inicijativu o novoj unitarizaciji navedene države, koja je uostalom i bila osnovni uzrok za pokretanjem ratnih sukoba u prvoj polovini devedestih godina prethodnog veka na prostorima BiH. Međutim, poslednjih dana, Koalicija „Hrvatsko zajedništvo“, koju predvodi HDZ 1990, pozvala je hrvatski narod u BiH da osujeti mogućnost realizacije predizbornog programa kandidata za člana Predsedništva BiH iz reda hrvatskog naroda, Željka Komšića, koji se založio za ukidanje osnove „dejtonskog sistema“ u ovoj državi, kada je pozvao sve političke snage da se okupe oko ideje o ukidanju konstitutivnosti tri naroda u BiH, što bi prema njegovom mišljenju, otvorilo put prema uspostavljanju građanskog društva u kome će važiti politika izražena u paroli „jedan čovek-jedan glas“!
Predstavnici pomenute koalicije pozvali su i bošnjačke sugrađane da biraju svog člana državnog predsedništva, a ne da sopstvenim glasovima u komplikovanom izbornom sistemu omoguće pobedu ličnosti iz reda hrvatskg naroda, kojoj taj isti narod ne pruža nikakav legitimitet. Početkom nedelje, Komšić je pozvao „probosanske stranke“ da u procesima približavanja Evropskoj uniji odbace, kako je naveo, „nadiđeni koncept konstitutivnosti naroda i snažnije se angažiraju na uspostavi građanskog načela jedan čovjek jedan glas“.
Bošnjačke i samozvane građanske, a zapravo većinski bošnjačke stranke, koje predstavljaju najbrojniji narod u BiH, zauzimaju se za građanski koncept koji implicira pomenuto načelo, što bi sigurno dovelo do majorizacije malobrojnijih naroda. Inače, Komšić je od 2006. do 2014. godine u dva mandata bio hrvatski član Predsedništva BiH, ali izabran glasovima Bošnjaka. Najavljena saradnja između dva hrvatska politička saveza, predvođena HDZ BiH i HDZ 1990, nakon izbora u oktobru, omogućila bi i institucionalizovanje koalicionog partnerstva hrvatske političke platforme u BiH sa Dodikovim SNSD, naravno, pod uslovom da pomenuta stranka pobedi na izborima u Republici Srpskoj. Na taj način, snovi o „bošnjačko-bosanskoj“ BiH, možda bi morali biti u potpunosti marginalizovani u političkim platformama bošnjačkih nacionalnih elita.
Hrvatska
JASENOVAC, TOMPSON, HOS, MOST…
U Hrvatskoj, ništa novo! Nekoliko nedelja posle još jedne „proslave“ zločina počinjenih u operaciji „Oluja“ 1995. godine, hrvatska država, na određeni način, u potpunosti je legalizovala upotrebu, po monstruoznosti čuvenog ustaškog pokliča – „Za dom spremni“. Naime, Veće Prekršajnog suda u Požegi, kojem je predsedavala sudija Đurđica Cakalić oslobodila je Stanka Dragičevića, koji je optužen, jer je u svom dvorištu na metalni jarbol podigao zastavu tzv. „Hrvatskih obrambenih snaga“ (HOS), u čijem donjem delu grba se nalazi natpis sa spornim pokličem. Sud je usvojio stanovište da sporna zastava predstavlja obeležje sastavnog dela hrvatske vojske – HOS, koji je službeno registrovan i predstavlja izraz volje i legaliteta vlasti Hrvatske. Skandalozna odluka mogla bi da implicira, odavno utemeljen proces u kome demokratske vlasti evropske Hrvatske, neprestano pokušavaju da revidiraju i legalizuju ustaško-fašistički pokret iz Drugog svetskog rata.
Pomenute sumnje nisu bez osnova, ukoliko uzmemo u obzir da je u protekloj nedelji, na mestu gde je postojao ustaški logor „Danica“ kod Koprivnice osvanuo plakat Marka Perkovića Tompsona, proustaški orijentisanog pevača. Ovaj plakat, koji predstavlja najavu koncerta u Koprivničkom Bregu, čoveka koji veliča ubijanje Srba, a gotovo sve nastupe započinje ustaškim pozdravom „Za dom spremni“, postavljen je na mestu gde je bio prvi ustaški logor Nezavisne Države Hrvatske. Logor „Danica“ je osnovan na početku Drugog svetskog rata i postojao je do 1. septembra 1942. godine. U njemu se nalazilo skoro 4000 logoraša, a među njima je najviše bilo Srba, gotovo 3000. Među prvim zatočenicima bili su i Srbi i Jevreji pohapšeni na području Zagreba, Pakraca i Križevaca.
Kada su demokratska i antifašistička javnost u Hrvatskoj, kao i najširi slojevi javnosti na prostorima Zapadnog Balkana pomislili da je nizu skandala i fašističkih ispada koje podstiču ili, makar ne sprečavaju i ne kažnjavaju demokratske političke elite u ovoj državi, došao kraj, desničarski kolumnista „Večernjeg lista“ Milan Ivkošić, u svojoj recenziji kontroverzne knjige Igora Vukića „Radni logor Jasenovac“, nazvao je ovo sramno delo „sjajnim i golemim doprinosom istraživanju istine o Jasenovcu očišćene od ideologizacije, pristranosti, afektivnosti i nasleđa koje čine velikosrpske i komunističke krivotvorine“. Šta piše u „sjajnoj“ knjizi Igora Vukića? „…U logoru je bilo dosta radionica u kojima su zatvorenici mogli da pokažu i svoje kreativne sposobnosti. U tom je životu bilo i nečega što je prenosiocima mita o isključivo zločinačkom Jasenovcu najteže priznati. To jest, u logoru je bilo i zabave. Bilo je sportskih utakmica, pogotovo fudbalskih, koncerata, pozorišnih predstava među kojima su izvođena i dela što su ih stvarali sami zatvorenici…“, navodi se u Ivkošićevom tekstu, koji je portal Indeks.hr nazvao „odvratnim i sramotnim“.
Pozivajući se na „otkrića“ Vukića, kojeg opisuje kao „hladnog istraživača predanog činjenicama“, Ivkošić navodi da je Jasenovac bio mesto na kojem nije bilo ni monstruoznih ubistava, već samo „…nekoliko grupnih egzekucija koje su posledica odmazde za bežanja, disciplinske prekršaje ili pokušaje pobune…“. Kao još jedan argument zašto Vukiću treba verovati, Ivkošić iznosi i podatak da je on srpskog porekla i da mu je veći deo porodice „prošao kroz Jasenovac“. Pomenuto stravično prekrajanje istorije (u kojem je konclogor pretvoren u zabavište, a žrtve u posetioce kulturnih priredbi i polaznike kurseva) podkrepljeno je „naučnim dokazima“ koje je u knjizi „Radni logor Jasenovac“ izneo kontroverzni autor Igor Vukić, a koje sada otvoreno veliča i deo hrvatske štampe, dok zvanični Zagreb na sve to uporno ćuti.
Za to vreme, politička stranka Most, nekadašnji koalicioni partner vladajućeg HDZ i njen lider Božo Petrov, objavili su spisak od 52 „razloga“, zbog kojih ulaze u parlamentarnu proceduru u kojoj će zahtevati opoziv ministra zdravlja u Plenkovićevoj vladi, Milana Kujundžića. Ostale opozicione stranke u Hrvatskom saboru najavile su podršku pomenutoj inicijativi Mosta. Opozicija je prozvala navedenog ministra, zbog propusta u radu hitne medicinske pomoći, neefikasnosti u primarnoj i preventivnoj zdravstvenoj zaštiti, edukaciji zdravstvenih radnika, finansiranju i organizaciji zdravstva, te na području bolničkog sistema. Ministar nije predstavio novi nacionalni plan razvoja bolnica, niti je legalizovao prekovremeni rad zdravstvenih radnika. Izostala je i reorganizacija Hrvatskog zavoda za zdravstveno osiguranje (HZZO), a takođe nije sprovedena standardizacija roba i usluga u zdravstvu. Ministar je negirao sve optužbe, te je najavio tužbe protiv tri poslanika opzicionih stranaka, Socijaldemokratske partije (SDP) i Mosta.
Makedonija
REFERENDUM I NATO
Datum referenduma o imenu Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije rapidno se približava, a sa istim i proces pridruživanja ove države NATO paktu. Vladi Makedonije su dostavljena „uputstva“ NATO saveza za ispunjenje zadatih uslova prijema zemlje u članstvo Severnoatlanske vojne alijanse. U narednih 18 meseci, kako je bilo i najavljeno na julskom Samitu, Skoplje na tom putu mora da ispuni niz političkih, ekonomskih, bezbednosnih i uslova u oblasti sudstva. Razgovori između Makedonija i NATO za članstvo trebalo bi da počnu idućeg meseca, a u pomenutom dokumentu, prema istaknutom dosadašnjem iskustvu, „mogu da traju do aprila 2020. godine…“. U objavljenom dokumentu generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga dostavljenom Vladi u Skoplju, precizirane su zadate obaveze državne administracije u vezi sa Koordinacionim savetom „na vladinom i ministarskom nivou“. Među navedenim obavazema je „nastavak sprovođenja politike vladavine prava i reformi u sudstvu, uključujući neophodnost jačanja nezavisnosti sudstva i preduzimanja aktivnih koraka za pojačanje odgovornosti za korupciju i organizovani kriminal, uključivo i na visokom nivou“.
„Pored političkih zadataka, istovremeno u zadatom roku su i obaveze ispunjenja brojnih uslova iz odbrambeno vojne oblasti…“
Zatim, zahteva se povećanje napora za izgradnju funkcionalnog multietničkog društva zasnovanog na potpunoj implementaciji Ohridskog okvirnog sporazuma. Dosledno sprovođenje svih propisanih unutrašnjih procedura u odnosu na dogovor o rešavanju pitanja imena, što je uslov za uspešan završetak pristupnog procesa. Takođe, u dokumentu NATO, navedeno je da je potrebno da se obezbedi „veća očitljivost i adekvatan nadzor nad obaveštajnim i bezbednosnim službama, te implementacija preporuka međunarodnih partnera i zakona donetih od decembra 2017. godine u ovoj oblasti“. Pored političkih zadataka, istovremeno u zadatom roku su i obaveze ispunjenja brojnih uslova iz odbrambeno vojne oblasti. Između ostaloga, zahteva se ispunjenje osiguranja da „ne postoje ustavna ili zakonska ograničenja koja bi mogla da spreče kolektivne odbrambene operacije, te da se provere unutrašnje procedure za upućivanje oružanih snaga u inostranstvo“.
U pomenutoj atmosferi početka procesa pridruživanja BJR Makedonije NATO savezu, objavljeno je da je počelo suđenje optuženima za nasilje u makednskom parlamentu, prilikom izbora Talata Džaferija iz albanske partije DUI za predsednika Sobranja u aprilu ove godine. Optužnica je podignuta protiv 33 osobe među kojima je pet poslanika opozicione VMRO-DPMNE, a na teret im se stavlja krivično delo terorizam i pokušaj rušenja ustavnog poretka zemlje. Istovremeno, sa početkom suđenja ispred zgrade suda je održan protest građana, pripadnika i simpatizera opozicione VMRO-DPMNE. Dok je Sašo Tasevski, čovek koji je u toku „aprilskih sukoba“ u Sobranju, lično zaštitio budućeg premijera Makedonije Zorana Zaeva, 22. avgusta izabran za direktora Biroa za javnu bezbednost makedonskog Ministarstva unutrašnjih poslova, upravo premijer Zaev razgovarao je telefonom sa kancelarkom Nemačke Angelom Merkel o predstojećem referendumu i sprovođenju Dogovora sa Grčkom. Kako je navedeno u saopštenju, kancelarka Merkel je potvrdila podršku Nemačke dogovoru Makedonije i Grčke o rešavanju dugogodišnjeg spora koji je bio glavna prepreka za članstvo Makedonije u EU i u NATO, te je „…u tom pravcu zajednički zaključeno da je referendum vrhunski demokratski čin i odraz opredeljenja građana za budućnost države…“. U pomenutom razgovoru, Zaev je informisao Merkelovu o toku priprema predstojećeg referenduma, za čije finansiranje je makedonska vlada izdvojila 1,3 miliona evra iz državnog budžeta.