Хрватска
ПРОТЕСТИ СА ПОДИГНУТОМ ПЕСНИЦОМ
Хрватска је постала придружени члан Европске лабораторије за физику елементарних честица, односно ЦЕРН. Међутим, ни поменуто, својеврсно признање успеха хрватске науке, као да није довољно да умири „узавреле“ политичке духове, који од краја августа ове године непрестано „узнемиравају“ „спокој“ Пленковићеве владе, али и укупне политичке сцене. Као што смо раније напомињали, „фронтови“ уперени против Андреја Пленковића и не баш импозантне парламентарне подршке влади коју предводи Хрватска демократска заједница (ХДЗ), непрестано се „покрећу“. Након протеста у Вуковару, организованих 13. октобра, постало је јасно да утицајна „десничарска струја“ унутар владајуће партије, покушава да дестабилизује сопствену владу, „проевропски“ опредељеног премијера Пленковића.
Веома упечатљива „слика“ на протестима у Вуковару, које је организовао градоначелник Иван Пенава (ХДЗ), односила се на један од начина на који су демонстранти исказивали своје незадовољство. Високо подигнута десна рука, са чврсто „стегнутом“ песницом, изазвала је јак утисак у јавности, не само Хрватске, већ и региона у целини. Не заборавимо, сличну „слику“ имали смо прилике да уочимо и на протестима у Бањалуци, у организацији Удружења „Правда за Давида“, као и на демонстрацијама у градовима Србије након убедљиве победе Александра Вучића на председничким изборима у априлу 2017. године. Наравно, „стегнута песница“ своју „славу“ „открила“ је приликом „петоктобарских“ политичких промена у Србији 2000. године, али и у Украјини 2004. и 2014. године, у току „Арапског пролећа“, итд.
Који услови покрећу наведено и видно незадовољство „десног крила“ ХДЗ? На седницама „ужег“ Председништва ХДЗ приметно је одсуство Милијана Бркића и Ивана Пенаве. Са друге стране, „афера СМС“ добила је и своје „правосудно“ обележје, када је Државно одвјетништво Републике Хрватске (ДОРХ) покренуло предистражне радње у овом случају, те однос Бркића (за кога постоје тврдње да представља „сиву еминенцију“ у ХДЗ) према руководећим органима партије, можда представља јасан образац процеса који се недвосмислено одвијају унутар наведене странке.
Сукоб Томислава Карамарка, бившег лидера ХДЗ, са Андрејом Пленковићем налази се „у позадини“ незавидне политичке ситуације у којој се налази ХДЗ и владајуће структуре у Хрватској. Деценијама, Карамарко и Бркић, представљали су „осовину“ програмско-прагматског курса и дискурса ХДЗ, а поменуто „савезништво“ утемљено је у саборачким активностима овог „двојца“ у годинама тзв. „Домовинског рата“. Проблем је настао у тренутку када је Милијан Бркић подржао Андреја Пленковића у његовој политичкој борби да „преузме кормило странке“, што му је на крају и „пошло за руком“. Није безначајна и чињеница да је афера „СМС“ покренута одмах пошто је у јуну ове године нови саветник премијера Пленковића, Роберт Копал, „високопозиционирани“ функционер „хрватске државне безбедности“, изабран на место председника Одељења за аналитику ХДЗ. Остају два, у приличној мери, неразјашњена питања:
• Да ли је „савез“ Карамарка и Бркића, уистину прекинут 2015. године, када је Пленковић изабран за лидера ХДЗ и, уколико јесте, да ли је исти сада (можда) „обновљен“?
• Да ли је постоји утицај владе Руске федерације или њеног банкарског система на поједине политичке кругове унутар ХДЗ, који су остали незадовољни и након постигнутог договора између хрватске државе и главних поверилаца Агрокора, у још незавршеној привредној афери?
Међутим, демонстрације у Вуковару, организоване од стране делова владајућег ХДЗ, нису једини протести у Хрватској, који ових дана „задају главобољу“ влади премијера Пленковића. Други протести „долазе са левице“. Хиљаде грађана изашло је на протесте на централним трговима главног града Хрватске, Загреба, како би исказало своје незадовољство „реформским потезима“ владе у области социјалне политике, а посебно оног сегмента исте, који се односи на „пензиони систем“. Повећање старосне доби на 67 година живота, као услова за остваривање права на пензију, био је мотив и разлог због кога се незадовољни грађани и даље окупљају на улицама „хрватске престонице“.
Интересантан куриозитет представља и чињеница да и ови демонстранти „показују петоктобарску песницу“, а снажну подршку добили су од помало „заборављене“ Социјалдемократске партије (СДП), те и од листе МОСТ, Боже Петрова. Штавише, на протестима се лично појавио лидер СДП, од сопствених страначких колега, помало „маргинализовани“, Давор Бернардић, који је иказао своју подршку „протесторима“. Око 1500 радника Бродоградилишта „Уљаник“, наставили су штрајк окупљањем испред управне зграде ове комапније, чиме су исказали незадовољство због неисплаћених зарада за септембар и непостизања трајног решења у вези са функционисањем ове комапније.
Са друге стране, Хрватска се наоружава! Влада Сједињених Америчких Држава одобрила је донацију два хеликоптера „Блекхок“ Републици Хрватској. Донација укључује два нова хеликоптера са опремом и резервним деловима у вредности од око 50 милиона америчких долара. Реч је о потпуно новим хеликоптерима који би у Хрватску требали стићи 2020. године. Два америчка хеликоптера серије М слетела су у Загреб 18. октобра 2018. године како би се наредног дана домаћој јавности презентовало о каквим је хеликоптерима реч. Блекхок UH-60М најновија је верзија овог хеликоптера, опремљеног најмодернијим комуникационимм, навигационим и сензорским системима. Одлуком америчке владе о донацији прва два хеликоптера UH-60М започела је дуго најављивана замена руске технологије западном. У овом тренутку Хрватско ратно ваздухопловство користи руске транспортне хеликоптере MI8, МI8-МТV1, те МI 171SH. Једино би се били задржани транспортни хеликоптери МI171SH који су у овом тренутку на генералном ремонту како би могли да се користе у наредних година.
Иницијатива владе да Хрватска до 2020. године постане пуноправни члан „Шенген-зоне“ (изгледи за успех поменуте иницијативе веома су дискутабилни, услед нерешеног граничног спора са Словенијом), као и напори премијера Пленковића и министарке спољних послова Марије Пејчиновић Бурић да својим „европским партнерима“ унутар Европске уније „објасне“ (додуше неубедљиво) комплексност проблема у вези са избором Жељка Комшића за хрватског члана Председништва Босне и Херцеговине, уз помоћ гласова бошњачког народа, нису довољни актерима политичке збиље у овој држави да актуелну власт перцепирају као „фактор стабилности“ земље, већ, напротив, исту карактеришу као „извориште“ свих „слабости“ хрватског политичко-друштвеног и привредно-културолошког система у савременом свету.
Бугарска
ГЕОПОЛИТИЧКА КРИЗА ВЛАДЕ БОЈКА БОРИСОВА
Политички раскол између бугарске националистичке партије АТАКА и Националног фронта за спас Бугарске (НСФБ) наставио се несмањеним интензитетом. Обе странке представљају „мање“, али неопходне политичке и коалиционе партнере странци и влади премијера Бојка Борисова, коју предводи партија Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ). Волен Сидеров, лидер АТАКА и председавајући Већа Коалиције Уједињени патриоти у бугарском парламенту (коју чине АТАКА и НСФБ), смењен је са поменуте дужности, о чему је јавност обавестио Валериј Симеонов, заменик премијера и лидер НСФБ.
Формално, сукоб је настао у вези са подршком Валерија Симеонова одлуци Васељенске патријаршије да призна неканонску аутокефалност тзв. Украјинске православне цркве, коју предводи рашчињени епсиком Денисенко. Православна црква у Украјини, иначе налази се под канонском јурисдикцијом Московске патријаршије и Руске православне цркве, која се оштро супротставила наведеним одлукама Васељенске патријаршије. Бугарска православна црква, али и влада Бојка Борисова, начелно су пружили подршку „патријарху у Цариграду“ у вези са питањем „украјинске цркве“, а најекспониранији у датој подршци био је, управо Симеонов и његов НСФБ.
Деклеративно, обе партије, за сада, тврде да немају намеру да напусте коалицију „Уједињени патриоти“, али индикативно за политичку сцену у Бугарској представља и околност према којој је телевизијска станица „Алфа“, која се налази под снажним утицајем АТАКА, изгубила и фреквенциону лиценцу, због чега је обуставила свој програм. Са друге стране, из редова ГЕРБ и НСФБ, „испоручене“ су снажне оптужбе против активности АТАКА, које су перцепиране као „русофилске“, а чак је од стране Цветана Цветанова, блиског сарадника Бојка Борисова и бившег министра полиције, изречено мишљење да је АТАКА, заправо експонент „руских антиевропских интереса“ у Бугарској. Јасно је да се три странке владајуће коалиције позиционирају у једној нестабилној политичкој ситуацији у Бугарској, пред изборе за Европски парламент 2019. године.
Црна Гора
ОЈ’ СВИЈЕТЛА МАЈСКА ЗОРО
Уколико неко од грађана Црне Горе не буде стајао за време интонирање државне химне „Ој свијетла мајска зоро“ у јавним установама чији је оснивач Црна Гора, односно локална самоуправа, платиће глобу од 300 до 2.000 евра! Ову информацију саопштио је министар културе Александар Богдановић, након седнице Владе Црне Горе. Уз то, за прекршаје законских одредаба да се застава не вијори на зградама у којима су смештени државни или општински органи прописане су новчане казне од 1.000 до 20.000 евра за фирме, док је за предузетнике прописана казна од 300 до 6.000 евра.
Шта је до сада од обнове независности 2006. године у пракси значило непоштовање симбола? Да ли оно што се сваке недеље могло видети испред сала за венчање, где једни сватови носе црвену, државну заставу, а други тробојку или ону са љиљанима? И капе су се „помешале“. Оне старе са четири „С“ још важе за традиционалну половину становника Црне Горе, док су они други „утиснули“ државни грб. Тако је прича о црногорским државним симболима, који у делу народа нису прихваћени као аутентични, и даље врућа тема.
Иначе, химна представља измењени текст изворне народне песме „Ој јунаштва свијетла зоро“ из 1884. која је преименована у „Ој свијетла мајска зоро“, ваљда у славу референдума 2006. године. Текст актуелне химне дело је усташког ратног злочинца Секуле Дрљевића. У химни су остали спорни стихови: „…Док ловћенској нашој мисли наша слога даје крила, биће горда, биће славна домовина наша мила. Ријека ће наших вала, ускачући у два мора, глас носити океану да је вјечна Црна Гора…“
Занимљив је случај који се десио у Никшићу пре неколико година, на конститутивној седници локалног парламента, када је један српски опозиционар остао да слуша црногорску химну. Признао је да је био на „великим мукама“, али да је успео да се савлада тако што је у себи певао химну „Боже правде“!
Македонија
РЕПУБЛИКА СЕВЕРНА МАКЕДОНИЈА
Македонско Собрање у првом читању изгласало је 19. октобра 2018. године, са 80 гласова „за“, без уздржаних и „против“, одлуку о приступању изменама Устава те земље. Те промене би требало да омогуће примену Преспанског споразума, који су почетком јула потписали представници Грчке и Македоније. На основу Преспанског споразума та бивша југословенска република би убудуће требало да се зове Република Северна Македонија. Шефови дипломатија Грчке и Македоније потписали су Преспански споразум у присуству премијера, након преговора који су трајали дуже од годину дана уз посредовање УН, а његово прихватање подразумева решење вишедеценијског спора две суседне земље. Спор због имена Република Македонија разлог је због којег је Грчка готово 27 година блокирала улазак Мкедоније у НАТО И ЕУ.
Иначе, Македонија је 18. октобра 2018. године у Бриселу званично отворила преговоре о прикључењу тој Северноатлантској алијанси. Након три дана расправе и два дана паузе, у тренутку када се чинило да владајућа коалиција неће моћи да „намакне“ двотрећинску већину за изгласавање споразума, у Собрању је дошло до великог преокрета. Са закашњењем од десет сати, македонски парламент усвојио је у првом читању владин предлог за измену устава, а због тесне већине посланици су се изјашњавали појединачно.
Одлука парламента ступила је на снагу одмах. У наставку процедуре, председник парламента Талат Џафери би требало да у року од 15 дана припреми Нацрт измењеног Устава Македоније.
Неколико сати пре изласавања споразума, посланици најутицајније опозиционе ВМРО-ДПМНЕ странке тврдили су да ће гласати тако што ће поштовати вољу грађана изражену на недавно одржаном, али неуспелом, референдуму. Према Преспанском споразуму биће предложена четири амандмана: први је о промени имена Републике Македоније у Република Северна Македонија, други о изменама и допунама преамбуле Устава, трећи ће гарантовати територијалне границе, а четврти треба да гарантује бригу за македонске држављане у дијаспори и шире.
Скопски медији су иначе пренели да су исти дан када су изгласани амандмани на устав, из кућног притвора пуштена два посланика ВМРО-ДПМНЕ, Сашо Василевски и Лубен Арнаудов, који су оптужени да су учествовали у насиљу у парламенту 27. априла прошле године. За измене уставних амандмана гласала је владајућа већина уз осам посланика опозиције, а у међувремену, генерални секретар ВМРО-ДПМНЕ Игори Јанушев оптужио је владајућу већину да је платила посланицима опозиције да промене мишљење и гласају за уставне промене, што су из владајуће коалиције демантовали.
Македонски премијер Зоран Заев најавио је да ће нацрти уставних амандмана бити припремљени уз подршку опозиције, а да ће рад на њима бити завршен за мање од 15 дана од тренутка усвајања одлуке о измени устава у парламенту. Заев је, како каже, обећао министрима да ће имати инклузиван процес, а да ће влада пред Собрање изнети предлоге амандмана у складу са Споразумом из Преспе, а потом да ће влада и опозиција објавити свој заједнички нацрт амандмана.
Након што је одлука о уставним променама усвојена, уследила је „олуја“ реаговања званичника САД и ЕУ, а одлазећи министар спољних послова Грчке, Никос Коцијас, који је почетком прошле недеље поднео оставку, изјавио је да је као потписник Преспанског споразума „најсрећнији министар у оставци“. Иначе, Скопље је посетио и високи амерички званичник, Метју Палмер, апеловао на владајућу већину у Собрању да усвоји измену уставних амандмана, називајући то приликом која се неће поновити.
У међувремену Преспански споразум треба да буде усвојен и у грчком парламенту, при чему и тамо постоје противници тог документа. Опозициони посланици у македонском парламенту су наводно поставили четири услова да би гласали за споразум, а један од тих услова је био да, уколико споразум не буде изгласан у грчком парламенту, одлука Собрања о промени устава буде поништена. Иначе, у другој фази требало би да буде озваничен предлог амандмана и за то ће у Собрању бити потребна проста већина од укупно 120 посланика.
Извршни комитет најјаче македонске опозиционе странке ВМРО-ДПМНЕ донео је одлуку, на ванредној седници после усвајања одлуке у парламенту, да из чланства искључи посланике који су гласали за измене Устава ради примене Преспанског споразума. Како је портпарол ВРМО-ДПМНЕ навео, партијски Извршни комитет одржао је ванредну седницу и, на његов предлог, једногласно усвојио одлуку да поменуте посланике искључи из чланства у странци. Из чланства су искључени Елизабета Канческа Милевска, Емилија Александрова, Нола Исмајлоска Старова, Сашо Василевски, Љубен Арнаудов, Крсто Мукоски и Зекир Рамчиловић. Да је апсолутно пропао напор опозиције да „обори“ Преспански споразум говори нам и чињеница да је на дан усвајања одлуке у Собрању, Николи Груевском, бившем премијеру и лидеру ВМРО-ДПМНЕ потврђена казна затвора у трајању од две године, због коруптивне активности у вези са куповином луксузног аутомобила у вредности од 600.000 евра.
Једно остаје јасно. Северна Македонија „крупним корацима“ ступа у НАТО пакт. Утицај Русије на Балкану додатно је ослабљен, а кинески „Пут свиле“, можда је и доведен у питање, на рок који је сада немогуће предвидети, иако је исти незаустављив… И свакако, од 19. октобра, референдум „се не исплати“!