Region je progovorio u oktobru 2018. godine

ANALIZA POLITIČKIH ODNOSA U REGIONU BALKANSKIH ZEMALJA SREDINOM OKTOBRA 2018. GODINE – PRVI DEO

Bosna i Hercegovina

„MIRNA BOSNA“ – REALNOST ILI NEDOSTIŽNI SAN?

BOSANSKOHERCEGOVAČKI OKTOBAR

U istorijatu Hercegovine i Bosne, „mesec oktobar“ predstavljao je vremensku referencu koja je u povesnici naroda ovih zemalja, često ukazivala na svojevrsnu neuralgičnu tačku turbelentnih političkih zbivanja, što je neizostavno produkovalo specifičan vid hronološke periodizacije istorije u pomenutoj državi. Možda je zgodan trenutak da se prisetimo i istorijskih događaja iz oktobra 1908. godine, kada je Austrougarska proglasila okončanje okupacije i aneksiju Bosne i Hercegovine, čime je prekršila odredbe Berlinskog kongresa iz 1878. godine. Svakako, pomenuti čin pokrenuo je snažnu političku krizu, koju je istoriografija upamtila pod nazivom „Aneksiona kriza“, a ista je predstavljala uvod u do tada najveći ratni sukob u istoriji čovečanstva i to samo šest godina kasnije, kada je izbio Prvi svetski rat. Deceniju više od stotinu godina od ovih događaja, Bosna i Hercegovina nalazi se u veoma sličnoj političkoj situaciji.

Pretnje „ratnim okršajima“, ponovo su aktuelne, dok u Bosni i Hercegovini, iako nije proglašena formalna okupacija ove države, i dalje opstojava „inostrani protekcioni aparat“, na čelu sa institucijom visokog predstavnika, koju, gotovo eufemistički, predstavlja Organizacija visokog predstavnika (OHR – Organisation of High Representative in Bosnia&Herzegovina), „postdejtonska ustanova“ sa formalno verifikovanim ovlašćenjima u organizaciji vlasti, koje nije posedovao nijedan diktator u latinoameričkim vojnim huntama sedamdesetih i osamdesetih godina prethodnog stoleća. Takođe, u Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine, najvišoj sudskoj instanci, pored sudija iz reda sva tri konstitutivna naroda, nalaze se i sudije iz inostranih zemalja, što je paradoks, koji ne bismo morali posebno da analiziramo. Uz sve navedeno, u Bosni i Hercegovini, 23 godine nakon završetka građanskog rata, i dalje su prisutne vojne trupe iz zemalja Evropske unije, organizovane u oružanim jedinicama pod nazivom Evropske snage (EUFOR).

U do sada „najstresnijem izbornom ciklusu“ od 1996. godine i prvih opštih izbora koji su održani nakon usvajanja Dejtonskog sporazuma iz 1995. godine, 7. oktobra 2018. godine uspostavljen je novi oblik odnosa političkih snaga, koji bi morao da se suoči sa izazovima koje donose vrednosti savremene epohe u globalnom svetu (politički i ekonomski „uspon“ Kine, koja je životno zainteresovana za afirmaciju „Puta svile“ u regionu, ali i trgovinski rat sa Sjedinjenim Američkim Državama; Sukob „zapadnih demokratija“ sa Putinovom Rusijom posle „Majdana“ i aneksije Krima 2014. godine, rat u Siriji, Bregzit i pobeda Donalda Trampa u SAD 2016. godine, nova strategija NATO prema zemljama na evropskom Istoku i Jugoistoku, kriza političke strukture Evropske unije, itd).

IZBORI I KOMBINATORIKA

BOSNA I HERCEGOVINA, REPUBLIKA SRPSKA I FEDERACIJA BOSNE I HERCEGOVINE

Saveza nezavisnih socijaldemokrata, Demokratskog narodnog saveza i Socijalističke partije (SNSD-DNS-SP) za predsednika Republike Srpske, Željka Cvijanović, na osnovu obrađenih 98,35 odsto biračkih mesta, osvojila je 301.139 glasova ili 47,57 procenata na Opštim izborima, a kandidat Saveza za pobjedu, Vukota Govedarica iz Srpske demokratske stranke (SDS) 272.103 glasa ili 42,98 posto. Iz reda bošnjačkog naroda najviše glasova dobio je Ramiz Salkić iz koalicije Zajedno za BiH 16.201 ili 2,56 odsto, čime je izabran za potpredsednika Srpske iz reda navednog naroda. Iz reda hrvatskog naroda najviše glasova dobio je Josip Jerković iz koalicije koju predvodi Hrvatska demokratska zajednica (HDZ BiH) 2.057 ili 0,32 odsto, čime je izabran za potpredsednika Srpske iz reda pomenutog naroda. Ovi podaci odnose se na obrađenih 2.203 od 2.240 glasačkih mesta u Republici Srpskoj, a važećih glasačkih listića je 93,17 odsto.

Centralna izborna komisija objavila je nove podatke kada je u pitanju izbor za Predsedništvo Bosne i Hercegovine. Naime, nakon obrađenih 99.05 odsto glasova iz Federacije Bosne i Hercegovine, najviše glasova za bošnjačkog člana Predsedništva osvojio je Šefik Džaferović (Stranka demokratske akcije – SDA) sa 206.045 glasova ili 36,45 odsto. Slede, Denis Bećirović (Socijaldemokratska partija Bosne i Hercegovine – SDP) sa 190.373 glasa ili 33,68 odsto i Fahrudin Radončić (Savez za bolju budućnost – SBB) sa 73.698 glasova ili 13,04 odsto. Kada je u pitanju hrvatski član Predsedništva, Željko Komšić predsednik Demokratske fronte, osvojio je 218.772 ili 54,17 odsto glasova, a Dragan Čović iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ BiH) osvojio je 139.582 ili 34,56 odsto. Kada je u pitanju Republika Srpska, na obrađenih 99,51 odsto biračkih mesta, najviše glasova osvojio je Milorad Dodik. Predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) dobio je 348.674 glasa ili 53,84 odsto, a sledi lider Partije demokratskog progresa, Mladen Ivanić, iz Saveza za pobjedu sa 278.394 glasa ili 42.99 odsto.

Bošnjaci koji žive u Republici Srpskoj podršku za Predsedništvo BiH na izborima 7. oktobra, uglavnom su dali kandidatu koalicije stranaka „Savez za pobjedu“, Mladenu Ivaniću, na šta nedvosmisleno ukazuju rezultati objavljeni od strane Centralne izborne komisije. Rezultati pokazuju da je Ivanić na sedam biračkih mesta u bijeljinskom povratničkom naselju Janja osvojio više od 80 odsto glasova. U srebreničkom selu Sućeska, Ivanić je dobio 152 glasa, dok je njegov protivkandidat Milorad Dodik osvojio sto glasova manje. U bratunačkom selu Hrnčići Milorad Dodik nije osvojio niti jedan glas, dok je za Ivanića glasao 41 povratnik. U selu Pobuđe slavio je Ivanić sa 48 osvojenih glasova, dok je za Dodika u ovom selu glasala tek jedna osoba. U Konjević Polju Ivanić je dobio 47 glasova, a Dodik tek pet. U prijedorskom naselju Kozarac, Mladen Ivanić je takođe dobio glasove Bošnjaka. Na izborima 2014. godine Dodik je tvrdio da je Ivanić u Predsedništvo BiH ušao zahvaljujući glasovima Bošnjaka. Izborni zakon BiH je takav da Bošnjaci i Hrvati koji žive u Republici Srpskoj mogu glasati samo za člana Predsedništva iz reda srpskog naroda, ali ne i za članove iz redova druga dva konstitutivna naroda u BiH.

Na izborima za Narodnu skupštinu Republike Srpske, na osnovu obrađenih 97,5 odsto glasačkih listića, vodi SNSD sa osvojenih 203.713 glasova ili 32,17 odsto.Na drugom mestu je koalicija Srpske demokratske stranke, Srpske radikalne stranke Republike Srpske i Srpske radikalne stranke sa 117.732 glasa ili 18,59 odsto, a treći Demokratski narodni savez (DNS) sa osvojenih 93.853 glasa ili 14,82 odsto, dok je Partija demokratskog progresa (PDP) osvojila 65.753 glasa ili 10,38 odsto. Socijalistička partija(SP) osvojila je 51.549 glasova ili 8,14 odsto, lista Narodnog demokratskog pokreta, Napredne srpske i Srpske napredne stranke – Sloboda (NDP-NS-SNS-Sloboda), okupljena oko Dragana Čavića, bivšeg predsednika Srpske, 26.313 glasova ili 4,16 odsto, Zajedno za BiH 22.464 glasa ili 3,55 odsto glasova, a Ujedinjena Srpska 19.754 glasa ili 3,12 odsto. Važećih listića ima 93,93 odsto, a nevažećih 6,07 odsto.

Najjača stranka u Narodnoj skupštini Republike Srpske u naredne četiri godine biće SNSD, najvjerovatnije sa 31 narodnim poslanikom (dva više nego 2014), dok će SDS kao najveća opoziciona stranka imati 18 poslanika, što je ubedljivo najveći pad u odnosu na izbore koji su održani 2014. godine, kada je ova stranka dobila 24 mandata. Prema stranačkim procenama, kao i na osnovu oko 80 odsto prebrojanih glasova, značajan rast u odnosu na izbore od pre četiri godine ostvario je i DNS, koji će vrlo verovatno imati 11 poslanika, ali i PDP, koji će gotovo sigurno u narednom mandatu imati devet poslanika.

Osim ovih stranaka, u Narodnoj skupštini Republike Srpske sasvim sigurno biće i Ujedinjena Srpska, koja zasad ima sigurno dva mandata, zatim NDP, koji ima sigurna tri mandata, dok će koalicija Zajedno za BiH, koju je predvodila SDA, imati takođe tri mandata. U Narodnu skupštinu Republike Srpske sigurno ulazi i Socijalistička partija, koja će imati najmanje šest poslanika. Ovi mandati sasvim sigurno nisu konačni s obzirom na to da ni u političkim partijama nisu načisto sa raspodelom kompenzacionih mandata i gotovo je izvesno da će doći do manjih odstupanja. Vrlo je moguće da NDP na kraju ima recimo četiri mandata, SNSD 30, a nije isključeno ni da Socijalistička partija dobije jedan mandat više, a DNS bude na deset mandata.

Stranka demokratske akcije (SDA) vodeća je (236.787 ili 25,54 odsto) u izborima za Parlament Federacije BiH. Socijaldemokratska partija BiH (SDP) je druga, a dobila je 137.132 glasa ili 14,79 odsto. Sledi koalicija okupljena oko HDZBiH (Hrvatska seljačka stranka BiH-HSS, Hrvatska kršćansko-demokratska unija BiH-HKDUBiH, HSP-HNS, HSP DR AS BiH, HDUBiH) sa 124.398 ili 13,42 odsto. Komšićev DF dobio je 87.100 ili 9,39 odsto. Na petom mestu je SBB Fahrudin Radončić sa 65.789 ili 7,09 odsto, a sledi ih Naša stranka sa 47.824 ili 5,16 posto. Pokret demokratske akcije (PDA) osvojio je 36.329 ili 3,92 odsto, a Nezavisni blok 32.933 ili 3,55 odsto. Ostale stranke su osvojile manje od tri odsto. Dosadašnji preliminarni rezultati ukazuju da je obrađeno 95,57 posto biračkih mjesta. Važećih glasačkih listića je 92,10 odsto, a nevažećih 7,90 odsto.

Na izborima za Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH u Republici Srpskoj i dalje vodi SNSD sa osvojenih 244.088 glasova ili 39,2 odsto, podaci su Centralne izborne komisije nakon obrađenih 98,39 odsto biračkih mesta. Prema preliminarnim podacima CIK, odnosno obrađena 2.204 biračka mesta, sledi SDS lista /SDS-NDP-NS-SRS/ sa 155.771 glasom ili 25,02 odsto, a treći je PDP sa dobijenih 80.378 glasova ili 12,91 odsto. Četvrti je DNS sa 65.148 ili 10,46 odsto glasova, a peta Socijalistička partija sa 29.640 ili 4,76 odsto glasova. Takođe, SDA je osvojila 22.708 ili 3,63 odsto glasova, a ostale stranke nisu prešle izborni prag. Na izborima za Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH u Federaciji BiH, na prvom mestu je SDA sa 238.391 glasom ili 25,69 odsto, a sledi SDP sa 133.814 glasova ili 14,42 odsto. Koalicija stranaka okupljena oko HDZ BiH osvojila je 128.790 glasova ili 13,88 odsto, DF 90.555 glasova ili 9,76 odsto, SBB je osvojila 64.341 glas ili 6,93 odsto, dok je Naša stranka osvojila 46.007 glasova 4,96 odsto. Nezavisni blok osvojio je 39.632 glasa ili 4,27 odsto, Pokret demokratske akcije 37.269 glasova ili 4,02 odsto, a A-SDA 28.419 glasova ili 3,06 odsto, dok ostale stranke nisu osvojile tri i više odsto glasova. U FBiH do sada je obrađeno 3.179 biračkih mesta, odnosno 97,59 odsto.

Prema trenutnoj projekciji SNSD je obezbedio pet mandata u izborima za Predstavnički dom Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, a moguće je da će dobiti još dva „kompenzaciona“, u skladu sa Sent-Lagijevom metodom pri raspodeli poslaničkih mandata u BiH. Srpska demokratska stranka ima četiri, uz verovatnoću da ostane bez jednog, kompenzacionog. Na članove iz PDP čekaju dve poslaničke stolice, po jedna sigurna za SP i DNS, uz mogućnost jednog mesta za SDA i još jednog za DNS. Dodikov SNSD ostaje ubedljivo prva stranka iz Republike Srpske, kada su u pitanju partije na nivou BIH.

U Federaciji Bosne i Hercegovine situacija je još kompleksnija. Izvesno, najviše mandata osvaja SDA, možda čak deset. U HDZBiH i SDP računaju na po pet poslaničkih mesta, Demokratska fronta tri, Savez za bolju budućnost dva i po jedna za Nezavisni blok, Našu Stranku, Pokret demokratske akcije i A-SDA. O formiranju koalicije u državnom parlamentu, ali ne stalno-nestalne kakva je ova odlazeća, već funkcionalne, još je rano govoriti.

KANTONI

Na vlast u kantonima u FBiH, kako sada stvari stoje, računaju SDA, HDZ i SDP sa svojim partnerima, a u kombinatorici najsigurniji je HDZBiH. Stranka demokratske akcije formiraće vlast u Srednjobosanskom kantonu (SBK) i Hercegovačko-neretvanskom kantonu (HNK), zajedno sa HDZ. Izetbegovićev SDA u SBK je osvojio 32,57 odsto, a HDZ sa partnerima 26,85 posto, dok je HDZ u HNK dobio poverenje 39,18 posto birača, a SDA 22,86 posto. U Bosanskopodrinjskom kantonu u kojem je osvojila 19,27 posto glasova, SDA moraće da se udružuje sa manjim strankama. Osim pomenutih kantona, HDZ BiH računa i na Zapadnohercegovački, Posavski kanton i Kanton 10. U Zapadnohercegovačkom kantonu HDZ je apsolutni „vladar“ (osvojio je 66,68 odsto glasova), dok je u Posavskom kantonu osvojio više od 50 posto glasova i tu će mu trebati još jedan partner ako želi komotnu većinu. U Livanjskom kantonu (Kanton 10) HDZ je dobio najveće poverenje birača, ali mu tu trebaju bar još dva partnera. Prema trenutnim rezultatima, najizgledniji partneri su Srpska lista (14,01 posto) i HDZ 1990 (12,09 posto).

Socijaldemokratska stranka računa na Sarajevski, Zeničko-dobojski, Tuzlanski i Unsko-sanski kanton. To bi trebalo da urade sa drugim strankama, sa kojima je, kako je u utorak rekao Nermin Nikšić, lider SDP, već ostvaren kontakt. Cilj im je, kako je rekao, da formiraju vlast bez SDA u pet ili šest kantona, te da je već razgovarao sa liderima Naše stranke i Naroda i pravde Predragom Kojovićem i Elmedinom Konakovićem na tu temu. U svim ovim kantonima najviše glasova osvojila je SDA, ali SDP sa partnerskim strankama želi da osujeti stranku na čijem čelu je Bakir Izetbegović. U Sarajevskom kanton SDA je dobila 24,77 posto glasova, dok su njeni oponenti Narod i pravda, stranka koju je osnovao nekadašnji funkcioner SDA Elmedin Konaković, dobili 14,11 posto, Naša stranka 13,18 posto, SDP 10,33 posto i dovoljna su im još dva partnera da SDA ne formira vlast.

U Unsko-sanskom kantonu SDA je osvojila 28,64 posto glasova, drugoplasirana je Stranka demokratske aktivnosti (A-SDA) 24,24 posto, SDP je osvojio 10,42 posto, a Laburistička stranka 8,52 posto, pa postoji mogućnost koaliranja ovih stranaka sa još nekom, čime bi iz vlasti izbacili SDA. U Tuzlanskom kantonu SDA je prvorangirana sa 24,34 posto, a za njom sledi SDP sa 22,75 posto, Pokret demokratske akcije sa 18,29 i Naša stranka sa 3,69 posto osvojenog poverenja, tako da su ovde u laganoj prednosti SDP i njegovi partneri, dok je u Zeničko-dobojskom kantonu SDA dobila poverenje 28,6 posto glasača, SDP 17,06 posto, Nezavisni blok sa partnerima 11,66 odsto i Naša stranka 3,04 posto, tako da će i jedni i drugi morati da se udruže sa još nekoliko stranaka kako bi formirali vlast.

KOMBINATORIKA

Neviđena kriza ili brzo formiranje koalicije HDZBiH-SDA-SNSD? Sudeći prema porukama predsednika SDA Bakira Izetbegovića ova stranka je spremna za nastavak saradnje sa HDZ BiH. „Ima da se formira vlast, i ja bih preporučio gospodinu Čoviću da uđe u tu vlast, da predstavlja hrvatski narod, onoliko koliko je uzeo, koliko je osvojio, ostalo će da predstavljaju druge stranke. Dobiće proporcionalno onoliko koliko je dobio u Parlamentu. Ništa više od toga“, rekao je Izetbegović. Manje direktan, predsednik HDZ BIH poručuje da će sa Bošnjacima nastaviti zajednički nastup u politici. „Ova naša potpora je bila toliko dominantna unutar hrvatskog glasačkog tijela, ona će uveliko preći 80% podrške hrvatskog glasačkog tijela, to nam onda daje za pravo da zajedno sa našim prijateljima Bošnjacima promišljamo svoju budućnost, i da li je to moguće na ovakav način“, poruka je Dragana Čovića. Slične razmere snaga bile su i na prošlim izborima. Kao i 2014. godine, građani su najveće poverenje u Srpskoj dali SNSD. Nakon prošlih izbora, iako su vođeni pregovori, u vlast nije ušao SNSD, već koalicija okupljena oko Saveza za promjene. Ovaj put, Dodik poručuje, najveće stranke moraju da formiraju vlast. „Principijelno, oni koji dobiju većinu u svom narodu, bi trebali da uđu u vlast i da se na taj način, osjećamo na taj način odgovornijim za poslove koje tamo budemo radili“, izjavio je Milorad Dodik, predsednik SNSD.

Ukoliko vodeće stranke postignu dogovor, Dodikovom SNSD biće potreban koalicioni partner. Prema do sada poznatim rezultatima, u Parlament BiH ulaze DNS i SP, ali i trenutno vladajući SDS, te PDP. Ni SDA, ni HDZBiH ne bi mogli sami formirati vlast, a u slučaju dogovora izbor će biti između SDP, DF, SBB, PDA, HDZ 1990, A-SDA, Naše stranke, a moguće i Nezavisnog bloka, koji su prešli cenzus. Formiranje vlasti na državnom nivou, bar što se tiče FBiH, po pravilu je uslovljeno formiranjem koalicije u Parlamentu FBiH, što je, sudeći prema dosadašnjim rezultatima izbora, teško ostvariti bez dogovora SDA i HDZBiH.

PREDIZBORNA REŠENJA I „POSTIZBORNA“ SUDBINA HRVATA U „MALOJ JUGOSLAVIJI“

Na koji način je Željko Komšić po drugi put u svojoj političkoj karijeri izabran na položaj člana Predsedništva Bosne i Hercegovine iz reda hrvatskog naroda i, još važnije, zbog čega? Ne bi bilo ništa neuobičajeno u ovoj činjenici da bosanskohercegovačkoj javnosti nisu poznati egzaktni podaci u vezi sa rezultatima održanih izbora, prema kojima je Komšić u dominatno hrvatskim etničkim sredinama u Federaciji Bosne i Hercegovine dobio svega od 0,6 do 0,8 procenata podrške u odnosu na sve druge kandidate sa izborne liste za Predsedništvo u pomenutom bosanskohercegovačkom entitetu, a posebno u odnosu na aktuelnog člana navedenog tela i kandidata HDZBiH, Dragana Čovića. Pođimo redom, u Širokom Brijegu, Komšić je dobio slovom i brojem 9 glasova, u Livnu 8, u Mostaru, doduše 18 hiljada, ali samo u „istočnom“, „bošnjačkom“ delu grada. Sličan ishod izbora za hrvatskog člana navedenog reprezentativnog tela kolektivnog šefa države dogodio se i 2010. godine. Tada je Komšić prvi put izabran za člana Predsedništva Bosne i Hercegovine, ali sa liste SDP. Pitamo se zašto su Bošnjaci dva puta glasali za hrvatskog člana kolektivnog šefa države?

Bošnjacima je u džamijama, na verskom obredu, dva dana uoči opštih izbora, usmeno preporučeno da uz bošnjačkog kandidata za člana Predsedništva BiH, Šefika Džaferovića, treba da glasaju i za kandidata iz reda hrvatskog naroda, Željka Komšića, lidera Demokratske fronte. Na taj način je uočen jedan sociološki fenomen da su tri registrovana birača u, npr. jednom domaćinstvu, glasala veoma srazmerno – u jednom slučaju dva glasa dobio bi Džaferović, a jedan Komšić, dok bi u „komšijskom domaćinstvu“, odnos „snaga opredeljenja“ bio drugačiji, odnosno obratan. Možda bi bilo ispravno uverenje da je izbor Komšića samo jedan u nizu koraka prema ostvarenju dugoročnog plana eliminisanja legitimnih hrvatskih predstavnika sa političke scene i pretvaranja FBiH u entitet bošnjačkog naroda. Doduše, samo nekoliko dana pred izbore u BiH poglavar Islamske zajednice u BiH, Husein Kavazović izjavio da nije uredu da pripadnici jednog naroda biraju predstavnike drugog, ali čini nam se da veči uticaj u IZBiH imaju lokalni sveštenici, nego njihov poglavar.

Međutim, prve reakcije zvaničnog Zagreba na rezultate izbora za hrvatskog člana Predsedništva, veoma su blage i pomirljive, a revnosni politički analitičari, bliski HDZ, već su stigli da za ovakav ishod izbora okrive Milorada Dodika i zvanični Beograd uz tvrdnju da je u pitanju bošnjačko-srpska zavera. Naravno, tvrdnja je potpuno iracionalna, ali pomenuti analitičari ne mogu da se dosete da bi bošnjačke, pa i međunarodne predstavnike bilo potrebno podsetiti da, iako je izbor Komšića za hrvatskog člana Predsedništva sproveden legalno, odnosno u skladu sa izbornim zakonom i Ustavom, isti, ipak „stoji“ u snažnoj koliziji sa osnovnim načelom ugrađenim u Dejtonski sporazum o ravnopravnosti tri konstitutivna naroda. Kakva je to ravnopravnost, ako jedan od njih, zbog svog demografskog problema, nije u stanju da izabere legitimnog „šefa države“, već putem zloupotrebe pomenute činjenice, isti bude izabran od strane većinskog naroda, u kvantitativnom smislu. Niko ne bi trebalo da „žali Hrvate do samih Hrvata“, ali ostaje činjenica da ova okolnost može da izazove veliku političku krizu. Ista takođe ukazuje na suštastveni postulat. Narod koji ima svoju državu, kao instituciju, makar i u statusu entiteta, dakle bez punog suvereniteta, ima šansu da živi u slobodi.

Možda bismo pomenutu okolnost mogli da razumemo kao poruku velikih sila Hrvatskoj, a ukoliko „pustimo mašti na volju“, ista bi mogla da bude iskazana u rečima: „Dobili ste celokupnu Hrvatsku bez Srba, u Bosni i Hercegovini neće imati ništa“.

ČEKA LI REPUBLIKA SRPSKA SVOJ 5. OKTOBAR

Uprkos činjenici da su novoizabranom srpskom članu Predsedništva BiH, kao i Željki Cvijanović, kandidatkinji za predsednicu Republike Srpske, čestitke na pobedi uputili: predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić (u izbornoj noći, kada je razgovarao sa Miloradom Dodikom), predsednik Vlade Mađarske, Viktor Orban, predsednik Ruske federacije, Vladimir Putin, kao ministar spoljnih poslova Rusije, Sergej Lavrov, opozicija okupljena oko Saveza za pobjedu/promjene još uvek ne priznaje izborni poraz.

Knadidati SZP za predsednika Srpske i srpskog člana Predsedništva BiH, Vukota Govedarica (SDS) i Mladen Ivanić (PDP) zahtevaju novo brojanje glasova, kada su u pitanju izbori za pomenute položaje, dok u vezi sa izborima za druge državne organe nemaju ozbiljnijih primedbi. Istovremeno, CIK tvrdi da ne postoje objektivni razlozi koji bi bili osnova za udovoljenjem pomenutih zahteva. Opozicija najavljuje i proteste.

Sa druge strane, SNSD upozorava da bi se Trg Krajine mogao pretvoriti u „banjalučki Majdan“, aludirajući na činjenicu da nevladina organizacija „Pravda za Davida“, podržana od strane nekih opozicionih političkih stranaka i NVO sektora iz bošnjačkog dela Federacije BiH, već mesecima organizuje svakodnevne proteste protiv aktuelne vladajuće koalicije u Srpskoj. Na tim protestima, koji genezu imaju u tragičnom slučaju smrti, a možda i ubistva opozicionog aktiviste Davida Dragičevića, početkom ove godine, demonstranti verbalno izražavaju svoje nezadovoljstvo, zbog činjenice da ni posle osam meseci još nije poznato, šta se konkretno dogodilo sa preminulim mladićem.

Njegova porodica, posebno otac Davor, ali i celokupna organizacija „Pravda za Davida“ optužuju Milorada Dodika i politički vrh Srpske za ubistvo Davida Dragičevića. Uz brojne performanse, sa visoko uzdignutom zatvorenom desnom pesnicom, protesti, zaista veoma podsećaju na događaje u Beogradu, krajem septembra i početkom oktobra 2000. godine, kada je u Srbiji i tadašnjoj Jugoslaviji oboren režim Slobodana Miloševića. Postoje navodi da ove proteste u Banjaluci organizuje, niko drugi do čuveni aktivista Otpora, Srđa Popović i njegova konsultantska kompanija.

Od velikog značaja je da naglasimo da je opozicioni PDP svoj najbolji rezultat na završenim izborima ostvario u Banjaluci, te da razlika između rezultata SNSD i opozicione koalicije u administrativnom centru Srpske, iznosi tek nekoliko hiljada u korist vladajuće partije Milorada Dodika.

KUDA IDE BOSNA

Izbori su završeni. Kao što nam je poznato, građani Bosne i Hercegovine glasali su za izbor svojih predstavnika u nekoliko nivoa organizacije vlasti, kada je reč o narodnim predstavništvima ili zakonodavnim telima, ali i za inokosne organe predsednika i dva potpredsednika u Republici Srpskoj. Projekcije izbornih rezultata koje smo objavljivali u prethodnim analizama političkog stanja u regionu, uglavnom nisu odstupile u odnosu na izveštaje, koji još uvek „pristižu“ iz Centralne izborne komisije (CIK) Bosne i Hercegovine, osim kada je reč o izboru lidera i kandidata Demokratske fronte, Željka Komšića, na položaj člana Predsedništva Bosne i Hercegovine iz reda hrvatskog naroda.

Šta nam govore do sada objavljeni rezultati izjašnjavanja građana na Opštim izborima u Bosni i Hercegovini?

Na prvom mestu, primenom empirijskih metoda u egzaktnom utvrđivanju činjenica, još jednom je ustanovljeno da rezultati popisa stanovništva iz 2013. godine, nisu validni, zbog čega nikada nisu ni verifikovani od strane nadležnih entitetskih ili državnih tela u organizaciji vlasti u Bosni i Hercegovini. Naime, za nedavno održane izbore ustanovljen je birački spisak, koji je javnosti pokazao da ukupan broj glasača u BiH iznosi: 3.352.933, od kojih je za izbore u Republici Srpskoj registrovano 1.260.597 stanovnika sa pravom glasa, a u Federaciji Bosne i Hercegovine 2.092.336 birača. Apsolutno je neodrživa teza da u BiH živi 3.531.159 ljudi, odnosno u Federaciji Bosne i Hercegovine 2.219.220, u Republici Srpskoj 1.228.423, a u Brčko Distriktu 83.516 stanovnika. Takođe, prema tom kontroverznom popisu: Bošnjaci čine 50,11% udela u ukupnom populacionom telu (1.769.592), Srbi 30,78% (1.086.733), Hrvati 15,43% (544.780), dok u kategoriju ostalih ubrajamo oko 130.000 građana. Ukoliko posmatramo samo rezultate izbora za članove Predsedništva BiH, koji i jesu najkompetentniji, nesigurnom demografskom projekcijom, ustanovićemo da u BiH živi, tek negde oko dva i po miliona ljudi, od kojih Bošnjaka, približno 47%, Srba, približno 40% i ne više od 250.000 Hrvata.
Osim porazne demografske politike, završeni izbori pokazali su da je biračko telo i dalje, sasvim opravdano, fokusirano na probleme koje produkuju izazovi nastali, zbog nerešenog „nacionalnog pitanja“, kada je reč o glasačima iz Republike Srpske, ali i iz reda srpskog naroda u celini; zatim nerešenog „identitetskog pitanja“, kada je reč o bošnjačkom narodu; kao i nerešenog „populacionog“ i „statusno-institucionalnog pitanja“, kada govorimo o položaju hrvatskog naroda u BiH. Divergentnost političkih opredeljenja građana BiH orijentisana je, zapravo na etničko-identitetsku politiku tamošnjih nacionalnih elita, dok su „ekonomsko-socijalni“ izazovi, ipak ostali na marginama interesovanja biračkog tela
Ukupni društveno-politički i demografski status hrvatske nacionalne zajednice, posebno u Federaciji BiH, nalazi se u katastrofalnom položaju. U političkom i demografskom pogledu, hrvatski narod, iako konstitutivan u skladu sa Dejtonskim sporazumom i Ustavom BiH, najverovatnije sveden je na broj koji ne prelazi 250.000 stanovnika, ukoliko znamo da se oko 90 procenata birača iz navedene populacije odazvalo svojoj građanskoj dužnosti i pravu. U političkom pogledu, bosanskohercegovački Hrvati doživeli su strahovitu marginalizaciju i majorizaciju. Kao i u izbornom ciklusu iz 2010. godine, gotovo isključivo na osnovu glasova bošnjačkog biračkog tela, izabran je hrvatski član Predsedništva Bosne i Hercegovine. U situaciji kada hrvatska populacija u BiH, upotrebljavajući status „dvojnog državljanstva“ sa Republikom Hrvatskom (koja je i članica Evropske unije), masovno napušta Bosnu i Hercegovinu, ostaje veliko pitanje, da li će nova konstelacija političkih snaga u okviru odnosa hrvatske i bošnjačke nacionalne zajednice, kao i angažman novog člana Predsedništva BiH, Željka Komšića, biti u stanju da neutrališe navedene (neki kažu, neizbežne) procese koji vode u nestanak Hrvata u Bosni i Hercegovini?!
Međunarodni položaj Bosne i Hercegovine, posebno spoljna politika iste prema Evropskoj uniji i evroatlanskim integracijama, kao i prema izazovima regionalne stabilnosti, verovatno će i dalje biti nedefinisana. Sa jedne strane, pobeda Milorada Dodika i političkih snaga, koje zastupaju njegova opredeljenja, oformili su uslove prema kojima će Republika Srpska pružati snažan otpor stupanju BiH u članstvo NATO saveza, dok će, možda i opravdani „evroskepticizam“ vladajuće koalicije u Srpskoj, otežavati procese pristupanja države „zajednici evropskih naroda“. Sa druge strane, prve izjave Željka Komšića, u kojima izabrani član Predsedništva i samim tim, „prvi od Hrvata u BiH“, tvrdi da će zastupati politiku snažnog suprotstavljanja Hrvatskoj, gde najavljuje „otvaranje“ sudskog spora sa zvaničnim Zagrebom u slučaju „Pelješačkog mosta“, ali i mišljenje da su Kosovo i Metohija nezavisna država, govore nam da će Bosna i Hercegovina i dalje „negovati raznovrsnu dimenziju“ kompleksnosti u „regionalnoj politici“. Istovremeno, budući bošnjački član Predsedništva, Šefik Džaferović, uputio je preteći stav istom tom zvaničnom Zagrebu, u kome je naglasio: „…Pozivam sve one koji komentarišu unutrašnje stanje u BiH da dobro pripaze šta govore i šta rade. Izbor Komšića nije sporan, on je ustavan i u skladu s Izbornim zakonom. Čović je trebao da promišlja o tome prije četiri godine jer je znao da ga biraju građani FBiH. Zagreb ne treba da se miješa u unutrašnje stvari, mi ćemo to riješiti. Mi smo već pokrenuli aktivnosti kako bi BiH dobila svoja prava pred međunarodnim institucijama. Hrvatskoj bi bilo dobro da gradi dobre odnose sa BiH i prizna BiH ono što joj pripada. Mi nismo nikada tražili nešto što nam ne pripada…“
Intrigantno deluju i reči ambasadorke SAD u BiH, Morin Kormak da su izbori za bošnjačkog člana Predsedništva, na kojima je pobedu odneo kandidat i potpredsednik Stranke demokratske akcije, Šefik Džaferović, „veoma diskutabilni“, te da isti zahtevaju „naknadno brojanje glasova“. Možda ove reči ukazuju na (izvesno) „bolje pozicije“ Džaferovića u odnosima prema turskoj vladi predsednika Redžepa Tajipa Erdoana, nego što je to bio slučaj sa vezama Bakira Izetbegovića i zvanične Ankare. Međutim, pomenuto mišljenje Njene ekselencije, ukazuje i na mogućnost održanja neuređenosti i nestabilnosti u odnosima zvaničnih Vašingtona i Sarajeva.

Uz odsustvo investicija u ruiniranu privredu, niskog BDP i standarda građana, loše ekonomske pokazatelje, planovi o preuređenju ustavne strukture BiH, dodatno unose nemir, ali možda i nadu u političku budućnost ove „namučene države“. Međutim, ti planovi otkrivaju „višelojne naslage“ nepremostivih političkih divergencija unutar bosanskohercegovačkog društva.

Više od jedne decenije, Milorad Dodik i njegov Savez nezavisnih socijaldemokrata naglašavaju svoje opredeljenje da su reforme „dejtonske Bosne i Hercegovine“ moguće, ukoliko bi iste vodile u proces struktuiranja „državne konstrukcije“ koja bi bila zasnovana na fundamentima organizacije jasno determinisane federacije tri federalne jedinice u kojima bi svaka od tri nacionalne zajednice imala svoj delokrug nadležnosti i konstitutivnost, dok bi ovlašćenja saveznih institucija u organizaciji vlasti bila obimna i nedvosmisleno utvrđena.

Pre održavanja izbora 7. oktobra, pojavili su se i paradoksalni stavovi pojedinih rukovodilaca u strukturama Hrvatske demokratske zajednice Bosne i Hercegovine, da bi hrvatski narod trebalo ponovo da uspostavi Hrvatsku zajednicu Herceg-Bosnu, koja bi se, potom, putem slobodno izražene volje „pridružila“ Republici Srpskoj.

Međutim, u prvim izjavama nakon izbora, novi srpski član Predsedništva Bosne i Hercegovine, Milorad Dodik, naglasio je opredeljenje prema kome Republika Srpska, kao i on lično, u svojim delatnostima „neće odstupiti ni od jednog slova Dejtonskog sporazuma“, ali i da će se u politici oslanjati na „orijentacije zvaničnog Beograda i zvanične Moskve“. „Želim jaku Srpsku i jaku Bosnu“, rekao je. Sasvim je jasno, da je i Milorad Dodik usvojio stav, prema kome su izgledi za pokretanjem ustavnih reformi u Bosni i Hercegovini, u priličnoj meri „osuđeni na neuspeh“.

Uostalom, u svim pomenutim divergentnostima u Bosni i Hercegovini, kao i na Balkanu u celini, pobediće onaj narod koji biološki opstane, tj. ona nacija koja u narednih trideset godina očuva svoje biološke potencijale.

Do tada, „…Et sic Bosna ut antea neuregiena sine lege vagatur et vagabitur forte do sudgnega danka…(I tako Bosna kao i do sada neuređena, bez zakona, luta i lutaće možda do sudnjega dana)…“, pisao je veliki Ivo Andrić.

Autor analize : Srđan Graovac