ОКРУГЛИ СТО „ИЗБЕГЛИЧКА КУЛТУРА И ПЕРСПЕКТИВЕ СРПСКИХ ПРОГНАНИХ И РАСЕЉЕНИХ ЛИЦА СА КОСОВА И МЕТОХИЈЕ ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ НАКОН АГРЕСИЈЕ НАТО НА СРЈ“

Прошло је више од две деценије од првог погрома српског народа и других етничких заједница са Косова и Метохије после агресије НАТО на Савезну Републику Југославију 1999. године. Парадоксално, ланац насиља, хуманитарне катастрофе и политичке кризе, настављен је и проширен, управо као последица наведене агресије, иако је 1999. године од стране политичког Запада било објашњено да је „интервенција НАТО“ била предузета како би се спречила „хуманитарна катастрофа“ на простору јужне српске покрајине. Кулминација погрома над српским народом и његовим националним и културним наслеђем на Косову и Метохији догодила се у марту 2004. године, када је неколико хиљада Срба и припадника других неалбанских националних заједница, можда и трајно протерано из њихових домова, док су културна добра свих категорија заштите и верски објекти српске православне, националне и духовне провенијенције, били уништени. Укупно, од 1999. године из јужне српске покрајине, интерно на Косову и Метохији, али и у друге делове Србије, протерано је преко 200 хиљада припадника српског народа и неколико хиљада припадника из редова популација свих етничких заједница. Паралелно са овим злочиначким процесима предузетим од стране албанских терориста под заштитом међународне заједнице, у Србији је афирмисан и феноменолошки појам тзв. „избегличке културе“, који, свакако није настао у нашој земљи, нити у датом периоду, али који је до данас перманентно присутан на овим просторима. На предстојећим разговорима у оквиру округлог стола који организује Центар за друштвену стабилност, покушаћемо да детерминишемо појам и функције феномена „избегличке културе“, када је у питању прогнано и расељено становништво са Косова и Метохије, те да утврдимо одлике социјалног и правно-политичког статуса наведене популације, као и њихову перспективу у наредном периоду.