Na prepunoj Tribini mladih Kulturnog centra Novog Sada, održana je tribina o srpsko-jevrejskim odnosima. Tokom dvočasovne diskusije obrađivane su teme koje se tiču prošlosti dva naroda, njihovog međusobnog odnosa, zajedničkog stradanja. Povlačene su paralele između Jerusalima i Kosova i Metohije, govorilo se o doprinosu Jevreja srpskom društvu i mogućim aspektima proširenja saradnje Republike Srbije i Izraela.
NJ.E. ambasador Izraela u Srbiji Alona Fišer istakla je na početku svog obraćanja da Srbe i Jevreje povezuju zajednička stradanja, kao i da je emotivna povezanost veoma duboka. NJ.E. Fišer je takođe podvukla da je broba protiv antisemitizma neophodna, te da se mora voditi konstantno, ali da savladavanje antisemitizma nije samo u interesu Izraela, već svake države u kojoj se ova anomalija javlja, jer je ona uvek samo posledica dubljih društvenih problema. NJ.E. Fišer je zaključila i da je drugačije tumačenje Holokausta opasno i da u državama regiona ima mnogo više manifestacija antisemitizma nego što je to slučaj u Srbiji.
Direktor kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, naglasio je da Srbi dobro razumeju patnju Jevreja, baš kao što i Jevreji znaju za patnju Srba, te da antisemitizma nema među Srbima, baš kao ni antisrpskih sentimenata među Jevrejima jer su nam sudbine slične i da bi suprotvna situacija bila potpuno neprirodna. Đurić je naveo i simboličnu povezanost dva naroda, jer na Metohiji, u starim srpskim selima, gotovo da nema kuće koja nema „jerusalimsku sobu“, u koju se smeštaju sve relikvije donete sa hodočašća u svetom gradu. Đurić je zaključio i da Srbi mogu mnogo naučiti od Jevreja, pre svega kada je u pitanju istrajnost i težnja da se ostvari nacionalni cilj.
Nemanja Starović je govorio o genezi srpsko-jevrejskih odnosa, o činjenici da je Srbija bila prva država koja je podržala pravo jevrejskog naroda da uspostavi svoju državu Izrael kroz Balfurovu deklaraciju, kao i da je kompletan 19. vek prožet zajedničkim radom dva naroda na prostoru današnje Srbije. Jevreji su godinama uživali daleko povoljniji status u Srbiji nego li u drugim zemljama i ni po čemu nisu bili diskriminisani u odnosu na Srbe. Jevreji su kao „Srbi Mojsijeve vere“ često ginuli za svoju državu, dokazivali rodoljublje radom, ali i umetničkim iskazom, poput Davida Albaharija, Danila Kiša, Oskara Daviča koji je ispevao jednu od najlepših oda našoj zemlji.
Zaključak tribine je bio da Srbija i Izrael mogu raditi na zajedničkim projektima, dalje unapređivati svoju saradnju, te da jevrejsko iskustvo Srbima može poslužiti kao primer i inspiracija.
