На препуној Трибини младих Културног центра Новог Сада, одржана је трибина о српско-јеврејским односима. Током двочасовне дискусије обрађиване су теме које се тичу прошлости два народа, њиховог међусобног односа, заједничког страдања. Повлачене су паралеле између Јерусалима и Косова и Метохије, говорило се о доприносу Јевреја српском друштву и могућим аспектима проширења сарадње Републике Србије и Израела.
Њ.Е. амбасадор Израела у Србији Алона Фишер истакла је на почетку свог обраћања да Србе и Јевреје повезују заједничка страдања, као и да је емотивна повезаност веома дубока. Њ.Е. Фишер је такође подвукла да је броба против антисемитизма неопходна, те да се мора водити константно, али да савладавање антисемитизма није само у интересу Израела, већ сваке државе у којој се ова аномалија јавља, јер је она увек само последица дубљих друштвених проблема. Њ.Е. Фишер је закључила и да је другачије тумачење Холокауста опасно и да у државама региона има много више манифестација антисемитизма него што је то случај у Србији.
Директор канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић, нагласио је да Срби добро разумеју патњу Јевреја, баш као што и Јевреји знају за патњу Срба, те да антисемитизма нема међу Србима, баш као ни антисрпских сентимената међу Јеврејима јер су нам судбине сличне и да би супротвна ситуација била потпуно неприродна. Ђурић је навео и симболичну повезаност два народа, јер на Метохији, у старим српским селима, готово да нема куће која нема „јерусалимску собу“, у коју се смештају све реликвије донете са ходочашћа у светом граду. Ђурић је закључио и да Срби могу много научити од Јевреја, пре свега када је у питању истрајност и тежња да се оствари национални циљ.
Немања Старовић је говорио о генези српско-јеврејских односа, о чињеници да је Србија била прва држава која је подржала право јеврејског народа да успостави своју државу Израел кроз Балфурову декларацију, као и да је комплетан 19. век прожет заједничким радом два народа на простору данашње Србије. Јевреји су годинама уживали далеко повољнији статус у Србији него ли у другим земљама и ни по чему нису били дискриминисани у односу на Србе. Јевреји су као „Срби Мојсијеве вере“ често гинули за своју државу, доказивали родољубље радом, али и уметничким исказом, попут Давида Албахарија, Данила Киша, Оскара Давича који је испевао једну од најлепших ода нашој земљи.
Закључак трибине је био да Србија и Израел могу радити на заједничким пројектима, даље унапређивати своју сарадњу, те да јеврејско искуство Србима може послужити као пример и инспирација.
