U okviru programskih aktivnosti Centra za društvenu stabilnost, a u „do poslednjeg mesta“ posećenoj sali SKCNS Fabrika (svakako, najpoznatijeg objekta čuvene „Kineske četvrti“ u Novom Sadu) 11. decembra 2017. godine sa početkom u 13 časova održana je tribina „Masovna kultura kao odraz društvene stvarnosti“. Centar za društvenu stabilnost imao je veliku čast da ugosti izuzetno ugledne i kompetentne predstavnike kulture, kako u užem, tako i u širem smislu.
U veoma zanimljivim i za prisutnu publiku inspirativnim razgovorima na temu uloge masovne kulture u savremenim društvima Srbije i različitih svetskih meridijana, kao i socijalne funkcije iste u determinisanju duhovno-kulturoloških i identitetskih vrednosti pojedinca i kolektiviteta, ali i o specifičnim relacijama između masovne kulture, kao antipoda visoke kulture, sa fundamentalnim principima i normama na kojima počiva, upravo pomenuta „elitna kultura“, svoje učešće uzeli su: gospodin Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja u Vladi Republike Srbije; prof. dr Žolt Lazar, redovni profesor na Odseku za sociologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu; gospodin Milorad Milinković, režiser, glumac, književnik, muzičar i kompozitor; gospodin Dimitrije Banjac, glumac, komičar, sportski novinar, inženjer petrohemije. Moderator tribine bio je msr Ognjen Karanović.
Na početku programa uvaženim gostima i prisutnoj publici pozdravnim rečima dobrodošlice obratio se portparol Centra, gospodin Predrag Rajić. Gospodin Rajić istakao je da „…ukoliko masovnu kulturu pokušamo definisati, kao sve što nije visoka kultura, onda se moraju kreirati zaključci koje su to benefiti koje ona donosi društvu…“. U nastavku razgovora, priliku da odgovaraju na pitanja moderatora i iznesu svoja mišljenja imali su uvaženi učesnici tribine.
Ministar Vukosavljević posebno je naglasio da je „…istini za volju, tema veoma složena i poseduje različite elemente, ali je jedno jasno, da elitna kultura zahteva veliko znanje, trud, negovanje, ali i postojanje elite, čije su strukture i funkcije u savremenom svetu u mnogome diskutabilne, dok je masovna kultura odraz kvaliteta postamenta zasnovanog delatnošću mehanizama koji pokreću produktivnost visoke kulture…“. Sa druge strane, profesor Lazar ukazao je na činjenicu da se „…pojava masovne kulture mora posmatrati u kontekstu pobede industrijske revolucije u XVII veku, odnosno da ista korespondira sa početkom uspona industrijske ere i začecima omasovljenja privredne produkcije…“.
Zapaženo izlaganje imao je i gospodin Milorad Milinković kada je istakao da „…ljudi pogrešno pretpostavljaju kada razmišljaju o karakteru masovne kulture, jer je automatski dovode u vezu sa nekim lošim ili vulgarnim funkcijama u društvu, jednako kao što i pojmu i socijalnoj funkciji visoke kulture, bez razmišljanja pripisuju afirmativna svojstva. To je pogrešno…“. U okviru svog izlaganja gospodin Dimitrije Banjac osvrnuo se na ulogu humora u savremenom društvu posmatranog sa aspekta njegove funkcije kao segmenta masovne kulture. Posebno je ukazao na potrebu da se jasno determinišu fenomeni kiča i šunda i odvoje od stvarnog karaktera i funkcije masovne kulture. U drugom delu izlaganja, publika je dobila priliku da postavlja pitanja učesnicima tribine, čime je ostvarena istinska svrsishodnost organizovanja ovakvog jednog interaktivnog razgovora.
