У оквиру програмских активности Центра за друштвену стабилност, а у „до последњег места“ посећеној сали СКЦНС Фабрика (свакако, најпознатијег објекта чувене „Кинеске четврти“ у Новом Саду) 11. децембра 2017. године са почетком у 13 часова одржана је трибина „Масовна култура као одраз друштвене стварности“. Центар за друштвену стабилност имао је велику част да угости изузетно угледне и компетентне представнике културе, како у ужем, тако и у ширем смислу.
У веома занимљивим и за присутну публику инспиративним разговорима на тему улоге масовне културе у савременим друштвима Србије и различитих светских меридијана, као и социјалне функције исте у детерминисању духовно-културолошких и идентитетских вредности појединца и колективитета, али и о специфичним релацијама између масовне културе, као антипода високе културе, са фундаменталним принципима и нормама на којима почива, управо поменута „елитна култура“, своје учешће узели су: господин Владан Вукосављевић, министар културе и информисања у Влади Републике Србије; проф. др Жолт Лазар, редовни професор на Одсеку за социологију Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду; господин Милорад Милинковић, режисер, глумац, књижевник, музичар и композитор; господин Димитрије Бањац, глумац, комичар, спортски новинар, инжењер петрохемије. Модератор трибине био је мср Огњен Карановић.
На почетку програма уваженим гостима и присутној публици поздравним речима добродошлице обратио се портпарол Центра, господин Предраг Рајић. Господин Рајић истакао је да „…уколико масовну културу покушамо дефинисати, као све што није висока култура, онда се морају креирати закључци које су то бенефити које она доноси друштву…“. У наставку разговора, прилику да одговарају на питања модератора и изнесу своја мишљења имали су уважени учесници трибине.
Министар Вукосављевић посебно је нагласио да је „…истини за вољу, тема веома сложена и поседује различите елементе, али је једно јасно, да елитна култура захтева велико знање, труд, неговање, али и постојање елите, чије су структуре и функције у савременом свету у многоме дискутабилне, док је масовна култура одраз квалитета постамента заснованог делатношћу механизама који покрећу продуктивност високе културе…“. Са друге стране, професор Лазар указао је на чињеницу да се „…појава масовне културе мора посматрати у контексту победе индустријске револуције у XVII веку, односно да иста кореспондира са почетком успона индустријске ере и зачецима омасовљења привредне продукције…“.
Запажено излагање имао је и господин Милорад Милинковић када је истакао да „…људи погрешно претпостављају када размишљају о карактеру масовне културе, јер је аутоматски доводе у везу са неким лошим или вулгарним функцијама у друштву, једнако као што и појму и социјалној функцији високе културе, без размишљања приписују афирмативна својства. То је погрешно…“. У оквиру свог излагања господин Димитрије Бањац осврнуо се на улогу хумора у савременом друштву посматраног са аспекта његове функције као сегмента масовне културе. Посебно је указао на потребу да се јасно детерминишу феномени кича и шунда и одвоје од стварног карактера и функције масовне културе. У другом делу излагања, публика је добила прилику да поставља питања учесницима трибине, чиме је остварена истинска сврсисходност организовања оваквог једног интерактивног разговора.
