У пуној сали Конгресног центра Мастер Новосадског сајма 27. марта 2018. године са почетком у 17 часова одржана је трибина под називом „27. МАРТ 1941 – РАТ ИЛИ ПАКТ?“. Трибина је организована у поводу обележавања 27. марта, као значајног историјског датума у историји српског народа када је 1941. године у тадашњој Краљевини Југославији извршен војни пуч, који је потом одобрен великим и масовним демонстрацијама српског народа у Београду, Новом Саду и другим већим и мањим местима у ондашњој држави, чиме је, макар и фактички, два дана раније потписани Протокол о приступању југословенске државе пакту осовинских сила био у потпуности одбачен и колективно презрен.
Поздравним говором, трибину је отворио господин Предраг Рајић, угледни политички аналитичар и портпарол Центра за друштвену стабилност. У више него инспиративним излагањима, на трибини су учествовали изузетно еминентни и компетентни гости и саговорници нашег Центра: др Предраг Ј. Марковић, историчар и научни саветник Института за савремену историју из Београда; Ђорђе Вукмировић, дугогодишњи главни уредник и новинар најзначајнијих српских медијских кућа; Саша Адамовић, уважени историчар и политички аналитичар из Новог Сада и мср Срђан Граовац, угледни српски историчар из Новог Сада. Модератор трибине био је мср Огњен Карановић, историчар из Новог Сада и председник Центра за друштвену стабилност.
Историчар Марковић указао је на чињеницу да је антифашистичка традиција, већ тада била дубоко усађена у свест и савест српског народа, а као доказ својој тврдњи понудио је увид у сачуване филмске записе који недвосмислено показују да је „пакт са Хитлером био срушен грандиозним протестима, који су имали карактер једне раздрагане карневалске манифестације“. Присетивши се мисли Милоша Црњанског и Бране Црнчевића („до Другог светског рата нисмо имали ништа, а онда су дошли Немци и узели нам све“), који су критиковали постратну пропаганду о улози југословенских комуниста у догађајима од 27. марта 1941. године, господин Ђорђе Вукмировић указао је да је перцепција значаја поменутих дешавања од пре 77 година, данас утолико другачија, уколико смо сагласни да је ослобођена од непотребних идеолошких примеса, приметивши да су тадашњи војни удар и демонстрације против Пакта потврдили приврженост српског народа универзалним демократским вредностима слободарског света. Господин Саша Адамовић указао је на постојање „духовног слепила“ код ондашњих политичких елита који нису разумели да су и Пакт и удар од 27. марта, заправо предложак за неизрециву трагедију који је српски етнос доживео у наредним годинама и деценијама. Мастер Срђан Граовац истакао је да је једино функционалну и политички одговорну, а запрао државничку улогу у тим суморним данима пред „мартовски преврат“ и „априлски слом“ у Југославији 1941. године, имао кнез Павле Карађорђевић који је добро разумео да ниједан разуман државник „не увлачи своју земљу рат за који унапред зна да ће по његов народ бити неуспешан и трагичан, али, наравно само под условом да постоји алтернатива, која је ипак постојала у марту 1941. године“. Такође, указао је да се против фашизма у било којем облику морамо борити у свакој прилици.
