ДАНСКА
Данска влада¹² је деветог октобра пред Парламентом Даске покренула нову иницијативу за ублажавање последица насталих климатским променама. Премијер Ларс Луке Расмусен (Lars Løkke Rasmussen) предложио је Парламенту да се усвоје строжије мере како би се заштитла животна средина, које ће, између осталог подразумевати да Данска постане климатски неутрална до 2050 (climate-neutral by 2050). Програм који је представљен посланицима садржи 38 тачака и назива се ‘Sammen om en grønnere fremtid’ (прев.аут.: Заједно за зелену будућност) и између осталог садржи предлог да се до 2030 престане са продајом нових аутомобила на дизел и бензин, да се субвенционише куповина електричних аутомобила, како би постали јефтинији, и осигурати нижу емисију амонијака.
„Данска треба да одржи своју позицију пионира у заштити животне средине. Постављањем нових стандарда за ублажавање последица насталих климатским променама и заштиту животне средине, инспиришемо друге да делују и утичу на развој у Европи, и шире „, рекао је министар за енергетику Ларс Кристијан Лилехолт (Lars Christian Lilleholt) .
Премијер Данске Ларс Луке Расмусен (Лева партија, владајућа партија са 34 места у Парламенту од 179 ) је приликом отварања Парламента, у свом уводном говору, навео да ће се у наредних неколико месеци његова Влада урадити следеће: креирати боље услове за „треће доба“ и обезбедити 700 милиона данских круна (93,828,124 Еура) за програме за старије, уложити више у здравствени сектор, одбрану, инострану помоћ другим државама и борбу против последица насталих климатским променама. Такође се заложио да ће његова Влада да пронађе решење како не би постојала изолована гета (особа које су дошле у Данску и живе у посебним градским четвртима, изоловане и неинтегрисане у Данско друштво) до 2030, да ће се више фокусирати на сарадњу са ЕУ и НАТО, да ће заштитити Данске држављане који одлуче да после озваничења Брегзита остану у Великој Британији, да ће се забранити продаја аутомобила која корите дизел и бензин до 2030.године…
Влада Данске³ даје локалној полицији значајне подстицаје. У понедељак, 8. октобра Министарство правде⁴ предложило је иницијативу у 14 тачака којом ће се значајно побољшати рад локалних полицијских снага, рекао је Министар правде Сорен Папе Поулсен. 
Нови предлог укључује 14 иницијатива у циљу приближавања полиције грађанима. Током протеклих недеља, у предграђима Копенхагена десио се велики број оружаних напада и рањавања. Такође, током протеклих месеци у главном граду десило се неколико догађаја који су били повезани са терористичким деловањем, што је Министарство правосуђа навело да предложи нове мере којима ће се помоћи локалној полицији, а у исто време изаћи у сусрет грађанима који желе бољу заштиту.
Програм се зове „Блискост и сигурност“, а укључује иницијативе као што су: формирање више мобилних полицијских станица, брже време одговора и боља услуга за телефонске линије 112 и 114 (полиција и хитна помоћ), више саветника који раде са грађанима, фокус на пријавама од стране грађана, запошљавање нових 150 полицајаца у главном граду, и тако даље.
Први пут у историји Данске одржана је секуларна церемонија обележавања почетка рада Парламента Краљевине Данске.
(увод: прим.аут.: Сваког првог четвртка у октобру месецу свечано започиње са радом Парламент Краљевине Данске. Отварање Парламента има посебну церемонију, која се деценијама уназад спроводи, а која подразумева долазак краљевске породице у ложу у згради Парламента и црквену – хришћанску – церемонију, чак и за оне чланове парламента који нису хришћани. 
По Уставу, члан 4, званична државна религија је Евангелистичко Лутеранска, и око 90% становништва Данске припада овој цркви (чак и плаћа симболичан годишњи „порез“ од 1,5% своје зараде), а краљица је врховни поглавар цркве.
Овај сазив Парламента трајаће најдуже до маја 2019. године јер се избори у Данској морају одржати до јуна 2019. године, а у пролеће су планирани и избори за Европски парламент, који 2019. године Данској доносе једно посланичко место више у ЕП, због одласка велике Британије.)
Приликом одржавања црквене церемоније, дванаест посланика је одлучило да не присуствује церемонији. 
Наиме, главна свештеница Лутеранске цркве Мете Бок (Mette Bock) одлучила је да црквену церемонију у Парламенту Данске ове године одржи свештеник Мортен Квист (Morten Kvist) који је 2008. године критиковао градску управу Копенхагена због одлуке да геј парови буду усвојитељи деце, и у својој изјави је отишао толико далеко да је упоредио усвојење и педофилију. Један број посланика, који се не слаже са ставовима свештеника Квиста одлучио је да напусти званичну државну церемонију у Парламенту и у Позоришном Музеју су одржали (прву) секуларну церемонију почетка рада Парламента. (прим.аут.: Шведска такође има (паралелно са званичном државном) секуларну церемонију којом се обележава почетак рада парламента).
Норвешка
Највеће НАТО вежбе на територији Норвешке, одржаће се од 25. октобра до 7. новембра⁵:
У територијалне воде Норвешке 9. октобра упловио је највећи носач авиона у Морнарици САД – USS Harry S. Truman који ће учествовати у заједничким НАТО вежбама које се зову Trident Juncture, објавио је адмирал Џејмс Г. Фаго⁶ на конференцији за новинаре у седишту НАТО-а у Бриселу. Вежбе се одржавају највећим делом на самом северу Норвешке (прим.аут.: веома близу границе са Русијом), као и на Балтичком и Северном мору. 
Овај брод носи додатних 6000 војника, а укупан број војника на заједничкој НАТО вежби биће око 50.000.
USS Harry S. Truman је 333 метра дугачак брод који носи више авиона него што их имају ваздушне снаге Норвешке.
Trident Juncture је највећа војна вежба која ће бити спроведена на тлу Норвешке још од краја хладног рата.
Око 50,000 војника из 30 земаља учествоваће у овој НАТО вежби, 70 бродова, 130 авиона и 10.000 возила. Циљ ове вежбе је да се види синергија великог броја војника из различитих држава на северним територијама које покрива НАТО и да се тестира могућност ратовања под хладним климатским условима и на тешком терену.
За Норвешку, ова вежба ће бити тест способност земље да прими и рукује великим бројем војника и војном техником. Такође ће се тестирати тотални концепт одбране Норвешке – укупни војни и цивилни ресурси земље који ће се користити у случајевима када ће бити потребно да се спречи и суочи се са кризним ситуацијама и сукобима. То такође значи да ће се комплетан Норвешки државни сектор ставити на располагање, то јест, здравствени сектор, норвешке државне железнице, норвешка администрација за јавне путеве и норвешка дирекција за цивилну заштиту.
Норвешке оружане снаге су изнеле податак да су са НАТО потписали уговоре, који подразумевају ангажовање норвешких предузећа са укупно 1,5 милијарди норвешких круна (158,422,482 Еура). Ово укључује монтирање 35.000 кревета, 1.8 милиона оброка које треба послужити, 4.6 милиона боца воде и 660.000 килограма одеће коју треба опрати током вежбања.
Криза у Хришћанско демократској партији⁷ ⁸– прим.аут.: видети претходну анализу!
Након одлуке председника Хришћанско демократске партије Кнут Арилд Хареиде-а (Knut Arild Hareide) од 28. септембра да партија размотри могућност да у Парламенту Норвешке подржи формирање нове већине са Радничком и Централном партијом дошло је до разилажења у ставовима водећих људи у партији. Наиме заокрет Хришћанских демократа могао би да буде кобан за садашњу Владу Норвешке, јер би била прегласана у парламенту. Партијско руководство је донело одлуку да ће се у периоду од 2. октобра до 2. новембра, у оквиру партије, кроз разговор са свим члановима изнађе одговор на предлог председника који је формиран тако да се чланови изјасне да ли су „за“ или „против“ предлога. Међутим, током ове недеље, у партији су почели да се издвајају гласови да је било потребно поставити и „трећу могућност“, која подразумева да партија остане неутрална и не подржи ни једну страну.
На прошлим изборима Хришћанске демократе су подржале владу Ерне Солдберг, али после избора 2017. одлучили су да остану „неутрални“. Хришћанска демократска партија генерално има конзервативна мишљења, странка се супротставља еутаназији и абортусу, мада подржава абортус у случајевима силовања или када је живот мајке у опасности. Странка подржава коришћење контрацепције као начина смањења стопе абортуса. По питањима геј права, странка подржава могућност да геј парови живе заједно, али се супротстављају геј браковима и усвајању деце од стране геј парова.
Када је странка основана једно од основних правила било је да сваки посланик из ове партије мора бити хришћанин, док члан партије може бити и не-хришћанин. Доласком већег броја људи из других религија у Норвешку, укључујући ислам, странка је на Конгресу 2013. године променила ово правило. Нова правила захтевају да чланови и будући посланици уважавају хришћанске вредности, али не захтевају од њих да практикују хришћанску веру. За неке чланове партије ово је била „последња кап“ и одлучили су да напусте партију и формирају Хришћанску странку.
Странка се сада понови налази на раскршћу, а крајњи резултат биће познат 2. новембра, када се заврши гласање у партији о предлогу председника Хереиде-а.
Шведска
Алијанса⁹ ипак неће формирати Владу! Улф Кристерсон је вратио мандат председнику Парламента Шведске 13. октобра. Председник Парламента Андреас Норлен (Andreas Norlén, члан партије Модерати, чији је Улф председник) дао је мандат досадашњем премијеру Стефану Ловену (Stefan Löfven) из Социјалдемократске партије, који би требало у понедељак 22. октобра да изнесе први предлог за састав нове Владе Шведске, а крајњи извештај о томе да ли је успео да оформи Владу треба да поднесе Парламенту 29. октобра.¹° ¹¹
Улф Кристерсон¹² (Ulf Kristerssons, председник партије Модерати, неформални лидер Алијансе која окупља 4 политичке партије десног центра у Шведској: Модерати, Хришћанске демократе, Централна партија и Либерали) је добио мадат 2. октобра од председника парламента Шведске да формира владу (прим.аут: погледати претходни преглед)
Нажалост, због журбе или непромишљености, Улф Кристерсон је на свом фејсбук профилу изнео основне принципе око којих ће се окупити/формирати будућа Влада Шведске, а основ за формирање Владе је да Шведске демократе (екстремно десничарста партија) подржавају Владу Алијансе у Парламенту, али да не улазе у Владу. Коалициони партнери, првенствено из Либералне партије, предвођене Јан Бјорклундом (Jan Björklund) кажу да нису званично били информисани о садржини текста који је Кристерсон објавио на свом фејсбук профилу, и да објаве на фејсбуку не сматрају званичним начином комуницирања, поготово што они нису учествовали у писању и обликовању принципа око којих ће се / би требало да се / окупи будућа Влада Шведске¹³.
Након ове изјаве Бјорклунда, реаговала је председница Хришћанских демократа Еба Буш (Ebba Busch) која је Јана Бјорклунда назвала „лажовом“¹⁴ и изјавила да су све партије чланице Алијансе имале увид у текст пре него што је подељен на друштвеним мрежама.
Модерати, однодно, боље речено, већи део те партије, и Хришћанске демократе, спремни су да формирају мањинску владу која ће у парламенту бити подржана од стране партије Шведске демократе, док друге две странке из Алијансе, Централна партија и Либерали, никако не желе да уђу у владу коју ће подржати Шведске демократе.
Алијанса, раније називана и „Алијанса за Шведску“ је политички савез 4 политичке партије, оформњена 2004. (потписивањем заједничке декларације) године, док су све 4 партије биле у опозицији. На општим изборима 2006. године освојили су већину у Парламенту Шведске и формирали већинску владу, док су мањинску владу формирали након општих избориа 2010. године. Алијанса је управљала Шведском од 2006. до 2014. године са Фредериком Рајнфелдом као премијером (председник Модерата од 2003 до 2014 године). Рајнфелд је члан Модерата и тренутно је велики противник уласка Модерата у Владу Шведске уз помоћ Шведских демократа¹⁵. 
Оно што је деловало као лак задатак за Модерате, поновни долазак на чело Владе Шведске, сада је немогуће. У свом посту на фејсбуку од 14. октобра (видети слику на стр 7.), председник Модерата до детаља описује процес преговора и разговора са свим лидерима члановима Алијансе, али и са председником Социјалдемократа Стефаном Ловеном, и осталим лидерима такозване црвене коалције.
Председница Централне партије Ание Лоф (Annie Lööf) и председник Либерала Јан Бјорклунд одржали су конференцију за новинаре на којој су позвали лидере Алијансе на поновни сусрет у уторак 9. октобра, али тај састанак није донео решење.
Стефан Ловен председник најјаче политичке партије Социјалдемократа сада поново има могућност да формира Владу, али није јасно да ли ће успети, с обзиром на то да су Централна партија и Либерали рекли да не желе ни са Социјалдемократама да формирају владу.
Постоји и трећа могућност, која је за сада само у теорији, а то је да Ание Лоф добије могућност да формира Владу са Зеленом партијом и Левом партијом које су сада у коалицији са Социјалдемократама, и Либералима, што би чинило укупно 95 посланика, то јест 80 посланика мање од потребног броја – 175 за већину у парламенту, а да их део Социјалдемократа и део Модерата подржавају у парламенту, али не улазе у Владу.
Редовни избори за Шведски Парламет, Скупштине локалних самоуправа или Регионалне парламенте, одржавају се увек током друге недеље септембра – у недељу, на сваке четири године.
Ванредни избори за Парламент Шведске се спроводе у случају када Парламент донесе одлуку за то, али њихово одржавање не ремети зацртани период за одржавање избора. У принципу важе иста правила као и код редовних избора за Парламет, али је време одређено за кампању и гласање краће. Ванредни избори се по Уставу спроводе три месеца након дана када се за то донесе одлука.
Ванредни избори се расписују када најмање две трећине посланика гласа за такву одлуку, када дође до пада Владе или уколико није могуће формирати Владу Шведске. Уколико ни Стефан Ловен, коме је 15. октобра дат мандат да покуша да формира Владу не успе, председник Парламента ће понудити следећем кандидату могућност за формирање Владе. Улф Кристерсон, уколико успе да разговорима дође до новог договора да формира Владу, може да тражи нови мандат од председника Парламента. Одлука о расписивању ванредних избора може да се донесе најраније шест месеци након редовних избора. У двадесетом веку, само једном су одржани ванредни избори у Шведској и то 1958. године. У двадесет првом веку, 3. децембра 2014. године, тадашњи премијер Стефан Ловен послао је поруку да ће организовати ванредне изборе 22. марта 2015. године уколико његова Влада не буде могла да изгласа буџет. Одлука о заказивању ванредних избора требало је да буде усвојена у Парламенту 29. децембра 2014. године, али је 27. децембра дошло до договора Владе Шведске и партија чланица Алијансе – такозвани Децембарски договор – Decemberöverenskommelsen, који је омогућио изгласавање буџета и опстанак Владе Стефана Ловена. Шведске демократе су тада у Парламенту рекле да ће поднети иницијативу за изгласавање неповерења влади, али се то није десило. Уколико и дође до поновљених избора, то ће бити први такви избори у Шведској у последњих 60 година.
ФИНСКА
Александер Стаб¹⁶ ¹⁷ (из Националне коалиционе партије – Кокоомус, једна од три владајуће странке у Финској), тренутно потпредседник Европске инвестиционе банке, на конференцији за новинаре у Европском парламенту, почетком октобра, потврдио је да је започео кампању унутар групе ЕПП 
(Европских народних партија, тренутно највеће групе у Европском парламенту) за позицију председника Европске комисије (наследника Жан-Клод Јункера) након Европских избора заказаних за мај 2019. године. (прим.аут.: треба напоменути да је и немачки политичар Манфред Вебер, лидер групе ЕПП у Европском парламенту, такође изнео жељу да буде председник Европске комисије у наредном мандату. Вебер је из Баварског ЦСУ, сестриске партије ЦДУ Ангеле Меркел. Ко ће испред ЕПП-а бити кандидат остаје да се види на заказаним унутарстраначким изборима за водећег кандидата (Spitzenkandidat) који ће се одржати током сусрета ЕПП-а у Хесинкију 7. и 8. новембра)¹⁸ .
Александер је изјавио да ће се он укључити у трку испред Финске, а према његовим речима, сама кандидатура „захтева храброст и одлучност да се одбране демократске вредности Европе, јер се те вредности тренутно нападају споља и унутар ЕУ, али и делимично из ЕПП-а“.
„Без вредности, нећемо остати ништа“, рекао је Стаб. „Ако бих морао у једној речи да кажем зашто сам се кандидовао, то су вредности. Чврсто верујем у европске вредности, људска и основна права, једнакост, толеранцију, владавину права, либерлану демократију, и бојим се да су угрожене.“, изјавио је Александер Стаб.
У интервјуу¹⁹ , бивши премијер Финске Стаб, поред разлога за своју кандидатуру испред Европске народне партије, осврнуо и на „црвене линије“ за сарадњу са другим актерима и области које сматра најважнијим за следећи мандат ЕК.
На питање новинара о „кокетирању“ свог противкандидата Манфреда Вебера са Матеом Салвинијем и Виктором Орбаном, Стаб је нагласио да он то питање посматра двојако.
„С једне стране је питање за шта се Еврпопска народна партија (ЕПП) залаже. Ако се не држите вредности и правила ЕПП, требало би да будете изван ње. Идите и бавите се нечим другим“, рекао је Стаб.
„С друге стране се поставља питање шта радити након избора. Овде сматрам да треба да будемо реалисични. Истина је да ћемо вероватно имати нејасне резултате. Јављају се популисти и с лева и с десна. Наравно да бих волео да видим јаку коалицију центра састављену од мејнстрим, проевропских партија.“
Стаб је навео пример коалиционе владе која је у Финској образована између партија десног центра и Странке Финаца, десне популистичке партије, након чега се потоња поделила (при.аут. 2017. године настала Плава Реформа, погледати преходне прегледе).
„Такве ствари се дешавају када дођете на власт. Да ли то значи да треба да пригрлимо све популисте док се не распадну, као у Финској? Одговор је негативан, не постоје лака решења. Морамо да схватимо популизам озбиљно, али то не значи да треба да га доводимо у ЕПП, напротив“, објаснио је он.
Упитан да оцени улогу коју ће председник Француске Емануел Макрон играти у кампањи, Стаб је остао на дистанци. „Мислим да он има пуно добрих идеја. Очигледно, не слажем се са свима. Али, знате, ако жели да постане део ЕПП, више је него добродошао“.
Оцењујући рад Јункерове комисије, Стаб је рекао да је она добро одговорила на бројне изазове током свог мандата: кризу евра, мигрантску кризу, Брегзит, избор Доналда Трампа. Међутим, такође је и нагласио окретање новим областима за време Комисије коју би он потенцијално водио.
„Волим да се шалим због чињенице да Жан Клод Јункер има стари Нокиа телефон, али врло га поштујем због тога. Ја имам ајфон и трудим се да не изгубим корак са свиме што се дешава, пошто имам двоје деце, од 17 и 14 година, они се старају о томе да останем на нивоу промена које се дешавају. Вероватно бих радио ствари мало другачије.“
Национална коалициона партија (Кокоомус) је политичка партија десног центра у Финској која се сматра либералном и конзервативном. Основана 1918. године, Национална коалициона партија је једна од три највеће странке у Финској, заједно са Социјалдемократском партијом и Партијом Центра. Тренутно, Национална коалициона партија је једна од три владајуће странке у Финској, на последњим изборима (2015) освојила је 18.2% чласова или 38 места у парламенту (од 200 места укупно; друге две политичке партије са којима је на власту у Финској су Партија центра са 48 места у парламенту и Плава Реформа са 18 посланика). На изборима 2011. године Национална коалициона партија освојила је највећи број гласова и 44 места у Парламенту Финске, али је на изборима 2015. године изгубила подршку.
Национална коалициона партија заснива своју политику на „слободи, одговорности и демократији, једнаким могућностима и образовању“ и подржава мултикултурализам и геј права. Она је про-НАТО (иако Финска није чланица НАТО) и проевропска партија, као и чланица ЕППа.
Каи-Јоран Александер Стаб (Cai-Göran Alexander Stubb), рођен је 1. априла 1968.године у мешовитом браку, швеђана и финкиње, говори фински и шведски језик на матерњем нивоу, као и енглески, немачки и француски на врло високом нивоу. Финкси је политичар који је био премијер Финске од јуна 2014. до маја 2015. године, пре тога Министар финансија, председник Националне коалиционе партије од јуна 2014 до јуна 2016 године, Министар спољних послова и Министар за европске послове и привреду.
Изабран је у Европски парламент 2004. године као члан Националне коалиционе партије.
На изборима одржаним у априлу 2015. године, Национална коалициона партија, коју је тада предводио Стаб изгубила је статус највеће странке у парламенту Финске. 2015. године након преговора о коалицији између победничких партија, Стаб је 29. маја 2015. именован за министра финансија од стране новоизабраног премијера Јуха Сипила.
11. јуна 2016. године Стаб је смењен са места председника странке, а на њено чело изабран је Петери Орпо (Petteri Orpo, тренутни министар финансија) . Након одласка са чела партије, Стаб је наставио да буде посланик до јуна 2017. када је изабран за потпредседника Европске инвестиционе банке, након што је претходни представник из Финске Јан Вапавуори напустио то место.
Од 1999. до 2001. године, Стаб је био истраживач у представништву Финске при Европској унији у Бриселу и члан делегације Финске владе у међувладиним преговорима током склапања Уговора из Нице²° . 2000. године постао је професор на Европа Колеџу. 2001. године, постао је саветник председника Европске комисије (тада Романо Проди) и члан радне групе Комисије за Европску конвенцију. 2003. године вратио се у представништво Финске при ЕУ и тада као специјални експерт за међувладине преговоре учествује у писању Европског устава. Након завршетка рада у ЕУ, 2004. године, био је кандидат Националне коалиционе партије за изборе у Европски парламент.
Ожењен је британском адвокатицом и имају двоје деце, девојчицу и сина.
Стаб је изузетан спортиста, редовно се такмичи на маратонима и триатлонима, а завршио је и Тријатлон „Гвоздени човек“²¹ – 2012. године на триатлону „Гвоздени човек“ био је део финске екипе, 2013. године на тријатлону „Гвоздени човек“ у Шведској, у Калмару, његово време било је 9: 55’47 секунди. На Берлинком маратону 2014. године истрчао је свој лични рекорд – 3:11:24 секунди.
ИСЛАНД
Ове године, забележен је највећи број ангажовања заменских посланика²² на заседању Исландског парламента – ангажовани су 57 пута. Током 2011. године број заменских посланика који су позивани на седнице парламента био је 23. Просечна цена за недењу дана заседања, за плаћање заменских посланика, је 402.000 ИСК (2978 Еура), а до сада је, само у 2018. години исплаћено скоро 23 милиона ИСК (170,386 Еура) за заменске посланике. До краја године остало је још два месеца заседања Исландског парламента и претпоставља се да ће ова бројка порасти.
Из Парламента Исланда доставили су и трошкове за плаћање посланика у Парламенту у последњих седам година рада парламента, од 2011. до 2018. године, а укупна цифра је 166 милиона исландских круна (1,229,742 Еура) 
(прим.аут.: Алтинг је назив за Исландски парламент, иначе најстарији парламент на свету. Он је основан 930. године на подручју данашњег Националног парка Тингвелир, око 45 км од садашњег главног града, где су се у прво време одржавала заседања, која су слушале, и касније препричавале, особе посебно задужене за тај посао. На основу њиховог сећања написан је и први устав Исланда. Сви слободни људи (мушкарци и жене) могли су да присуствују скуповима који су обично били главни друштвени догађај године и привлачили су велики број фармера и њихових породица, лица укључених у спорове које је требало решити, трговце, занатлије, приповедаче и путнике намернике. Они који су присуствовали скупу живели у привременим камповима (búðir) током трајања скупштине. Центар окупљања био је Логберг, или „законски камен/брег“, камен на коме је Законодавац (lögsögumaður) заузимао место председавајућег скупа/скупштине.
Данас, једнодомни Парламент Исланда има 63 директно изабрана посланика. За избор посланика примењује се пропорционални изборни систем са затвореним партијским листама, а мандати се раподељују применом Д’Онтовог система највећег количника. Заменици посланика се бирају истовремено када и посланици. Слободна посланичка места која се јављају између општих избора попуњавају заменици посланика, по редоследу на партијској листи која је у питању. Заменик члана парламента бира се истовремено када и члан парламента. У случају да члан парламента поднесе оставку, његов заменик добија његов мандат, односно постаје члан парламента.
Ова пракса се у европским државама користи у Аустрији, Данској, Норвешкој, Румунији, Словачкој, Чешкој, Француској, Шведској, Шпанији и на Исланду. ²³
[1] https://cphpost.dk/news/government-launches-huge-climate-proposal.html
[2] https://www.regeringen.dk/nyheder/miljoe-og-klimaudspil/
[3] https://cphpost.dk/news/government-gives-local-police-a-significant-boost.html
[4] https://www.justitsministeriet.dk/sites/default/files/media/Pressemeddelelser/pdf/2018/udspil_naerhed_og_tryghed.pdf
[5] https://www.nrk.no/nyheter/nato-oving-_trident-juncture_-1.14080194
[6] https://www.nrk.no/trondelag/hangarskip-blir-med-i-megaovelse-i-norge-1.14241029
[7] https://www.nrk.no/norge/varsler-omkamp-om-regjeringsavstemning-pa-krf-landsmotet-1.14247475
[8] https://www.nrk.no/norge/hareide-fikk-gjennomslag-for-voteringsorden-1.14246889
[9] https://www.alliansen.se/
[10] https://www.riksdagen.se/sv/valet-2018/
[11] https://www.riksdagen.se/sv/press/pressmeddelanden/2018/okt/15/talmannen-ger-sonderingsuppdrag-till-stefan-lofven-s/
[12] https://www.aftonbladet.seyheter/samhalle/a/4dwzzg/alliansen-i-storbrak-om-facebook-inlagg/n
[13] https://www.expressen.se/nyheter/val-2018/jan-bjorklunds-svar-pa-kristerssons-ultimatum/
[14] https://www.aftonbladet.se/nyheter/samhalle/a/4dwzzg/alliansen-i-storbrak-om-facebook-inlagg
[15] https://www.folkbladet.se/bloggar/widardirekt/fredrik-reinfeldt-borde-ta-risken/?blog=2518025&entry=9829184
[16] https://www.helsinkitimes.fi/finland/finland-news/politics/15861-stubb-throws-hat-in-ring-to-become-president-of-european-commission.html
[17] https://www.reuters.com/article/us-eu-election/former-finland-premier-stubb-bids-to-be-eu-chief-executive-idUSKCN1MC1UP
[18] https://helsinki2018.epp.eu/
[19] https://www.euractiv.com/section/eu-elections-2019/interview/stubb-europe-is-a-rational-choice-but-it-needs-to-feel-good/
[20] https://www.europarl.europa.eu/about-parliament/en/in-the-past/the-parliament-and-the-treaties/treaty-of-nice
[21] An Ironman Triathlon – 3.86 km пливања, 180.25 km вожње бицикла и маратон 42.20 km, тим редоследом, без прављења пауза.
[22] https://www.mbl.is/frettir/innlent/2018/10/20/varathingmennirnir_kosta_tugi_milljona/
[23] Народна Скупштина Републике Србије, Библиотека, истраживање бр. 17/IP од 10.05.2018.