Nordijske zemlje – pregled 20.12.2018. – 10.01.2019.

ŠVEDSKA

U novu godinu Švedska ulazi sa tehničkom vladom, jer od 9. septembra 2018. godine, kada su održani izbori, nije izabrana nova vlada, iako je bilo više pokušaja oba bloka. Crvenog bloka koga čine Socijaldemokratska partija i Zelena partija potpomognute Levom partijom i Plavog bloka, takozvane Alijanse koju čine četiri partije, Moderati, Centralna, Liberalna i Hrišćansko demokratska partija. Sa tehničkom vladom, ali i sa izglasanim budžetom za 2019. godinu, koji su predložili Moderati i Hrišćanske demokrate (153 glasa „za“ i 141 glas „protiv“). Predlog tehničke vlade za budžet 2019. nije izglasan. Za budžet Moderata i Hrišćanskih demokrata glasala je partija Švedskih demokrata. Ovim predlogom, po rečima tehničkog predsednika vlade Stefana Lovena (predsednika Socijaldemokratske partije) data je podrška Švedskim demokratama, koji će kroz budžet „vladati“ Švedskom, iako su svi dosadašnji pokušaji formiranja vlade bili uslovljeni ne učešćem ove ekstremno desne političke partije u vlasti. Liberalna i Centralna partija nisu učestvovale u poslednjem krugu glasanja i na taj način su omogućile pobedu Moderata i Hrišćanskih demokrata.

Usvajanje budžeta je trajalo paralelno sa razgovorima o formiranju vlade koje su vodili Socijaldemokratska partija, Centralna i Liberalna partija.

Na izborima Crveni blok je osvojio 144 mesta u parlamentu, Plavi blok 143 mesta, dok su Švedske demokrate osvojile 62 mandata.^[1]

Pored brojnih pokušaja predstavnika oba bloka da formiraju vladu, partije još uvek nisu uspele da sklope dogovor. U međuvremenu, tokom pregovora o formiranju vlade došlo je do definitivnog raspada Alijanse koja je osnovana 2004 godine kao zajednica centralno-desničarskih i liberalno-konzervativnih partija, a koja je 2006 godine formirala većinsku, a 2010 godine manjinsku vladu. Na izborima 2014 godine izgubili su izbore i prešli u opoziciju. Neformalni lider Alijanse uvek je bio predsednik Moderata, kao najveće partije u Alijansi.

U budžetu za 2019 godinu predviđena su veća izdvajanja za policiju i starije sugrađane, što se tumači kao ustupak dat Švedskim demokratama kojima su ova dva pitanja bila jedna od najvažnijih u kampanji tokom izbora 2018. godine. ^[2] U izglasanom budžetu predviđeno je smanjenje poreza na dohodak za sve, smanjenje poreza na penzije, a ukinute su i subvencije za građevinsku industriju. Po predlogu, već od 1. januara 2019. godine, svi zaposleni dobiće smanjenje poreza na dohodak, što može da bude i do 210 kruna mesečno (20 Eura) – na godišnjem nivou to je 10 milijardi kruna (976,814,446 Eura). Takođe planirano je i smanjenje poreza na penzije u ukupnom iznosu od 5.2 milijardi švedskih kruna (508,017,364 evra), što je za čitavu milijardu kruna više nego u predlogu koji je dala tehnička vlada. Budžet sadrži i predlog da se poveća granica za plaćanje državnog poreza na prekomernu zaradu. Danas i Švedskoj svi koji zarađuju 40.600 kruna mesečno (3968 Eura), ili više, plaćaju državni porez na veću zaradu. U predlogu Moderata i Hrišćanskih demokrata, ovaj iznos je povećan na 42.000 kruna mesečno.

Izglasavanje budžeta znači da će tehnička vlada koju predvode socijaldemokrate morati da sprovodi budžet protiv koga je glasala. Postoji mogućnost da se u januaru usvoji takozvani zamenski ili izmenjeni budžet, koji bi sadržao nekoliko izmena, ali se osnova budžeta ne sme menjati. Međutim, bez obzira na to koja koalicija formira vladu švedske, moraće da se osloni na predloge koji su dali Moderati i Hrišćanske demokrate. Tokom godine, ta, nova vlada, moći će svojim amandmanima, kao i predlogom rebalansa u aprilu mesecu 2019. godine da izmeni delove budžeta. ^[3]^[4]

Na grafikonu su predstavljene moguće koalicije. Samo dve „koalicije“ bi mogle da obezbede dovoljan broj poslanika za formiranje vlade bez učešća Švedskih demokrata, a to je koalicija Socijaldemokrata, Leve, Zelene, Liberalne i Centralne partije koja bi u tom slučaju brojala komotnu većinu od 195 mandata (od 349 mesta koliko ima Parlament švedske) ili koalicija Socijaldemokrata, Leve, Zelene i Centralne partije koja bi imala 175 poslanika. Međutim, tokom pregovora početkom decembra meseca predsednica centralne partije Ani Lof (Annie Lööf) ^[5]je rekla da može da pronađe zajedničke tačke sa Socijaldemokratskom partijom, ali da moraju da razgovaraju o ustupcima koje bi „crvena“ koalicija ispunila. Najznačajniji zahtevi Centralne partije su bili smanjenje poreza i „labavije“ radno zakonodavstvo. Održavanje ovog nivoa poreza je bila jedna od osnovnih tački u programu Socijaldemokrata na izborima 2018. godine i oni nisu spremni da pregovaraju o smanjenju, jer čvrsto veruju da temelj socijalne države kao i sva državna izdvajanja koja pomažu razvoj švedskog društva zapravo počivaju na višim porezima. Stefan Loven, predsednik Socijaldemokrata je rekao da oko zahteva Centralne partije ne može biti dogovora.

Problem predstavlja i Leva partija koja nije zadovoljna nijednim predlogom za formiranje koalicije jer kako kaže njen predsednik Jonas Šosted (Jonas Sjöstedt) Socijaldemokrate ne mogu se „igrati mužičkih stolica“ i menjati partije u zavisnosti od izbornih rezultata. Po rečima Šosteda građanske partije centralne desnice kao što su Centralna partija i Liberali nikada neće stati na stranu radnika i neće braniti njihova prava, i oni kao partija leve orijentacije ne mogu da uđu u takvu vladu. Takođe, Šosted smatra da široke koalicije pogoduju razvoju (rastu) ekstremno desničarskih partija. ^[6]

Liberali su rekli da bi mogli da razgovaraju o mogućim ustupcima, kako bi se formirala vlada sa Socijaldemokratama jer nikako ne žele da vide da se formira vlada koja bi imala podršku Švedskih demokrata. (prim.aut.: u prethodnim pregledima pisano je o odnosu Jana Bjorklunda, predsednika liberalne partije prema partiji Švedskih demokrata).

I dok traju razgovori, rejting političkih lidera se menja u odnosu na rezultate koje su imali u septembru kada su održani izbori, kao i rejting političkih stranaka.

Na slici 2. vidi se pad ili rast popularnosti, to jest poverenja, u predsednike političkih partija meren u decembru 2018. godine u odnosu na avgust iste godine.

S obzirom na to da se Alijansa raspala, kao i zbog nemogućnosti da formira vladu, poverenje u predsednika Moderata Ulfa Kristersona opalo je za 3%, ali je zato poverenje u predsednicu Hrišćansko demokratske partije Ebe Buš Tor poraslo za 13%. Lider Socijaldemokrata i tehnički predsednik vlade Stefan Loven popravio je svoj rejting za 2% , dok su najviši pad zabeležili predsednici Centralne i Liberalne partije od 7% u odnosu na merenja u avgustu 2018. godine. Lider Švedskih demokrata Džimi Okerson izgubio je za dva procentna poena poverenje.

S druge strane na osnovu istraživanja koje se sproveo NOVUS^[7] krajem decembra meseca na 5500 ispitanika, rejting stranaka ima, pomalo, drugačiju putanju u odnosu na istraživanja poverenja prema predsednicima. Švedske demokrate su na osnovu istraživanja sada na 19.8% (u odnosu na 17.53% koliko su imali u septembru) a i Socijaldemokrate su sa 28.26% porasle na 30%, što je najveći skok ove partije od polovine 2017 godine. Moderati su pali sa 19.84% koliko su osvojili u septembru na 18.3%. Liberalna i Zelena partija se nalaze na granici cenzusa od 4% (Liberali 3.9%, a Zeleni 4%), dok je centralna partija sa osvojenih 8.61% uspela da dođe do gotovo 9% na osnovu poslednjih istraživanja.

Predsednik Parlamenta Švedske Andreas Norlen (Andreas Norlén) u svom novogodišnjem obraćanju izneo je vremenski okvir za izbor nove vlade:

10. januara saslušaće predloge političkih partija u vezi sa nominovanjem kandidata za predsednika vlade.
Šesnaestog januara biće glasanje u Parlamentu za davanje podrške predloženom kandidatu.
Ukoliko 16. januara ne bude izabran kandidat, biće nominovan drugi kandidat, o čijem poverenju će se glasati 23. januara, i to će ujedno biti poslednje glasanje o poverenju.
Posle toga, ukoliko ne bude izabrana vlada, ponovni izbori će biti raspisani, a prvi dan kada bi mogli biti održani je 21. april 2019. godine.

Početkom godine, ministarka spoljnih poslova Švedske u tehničkom mandatu Margot Valstrum izjavila je da anti-migrantski stav Budimpešte preti jedinstvu EU. Mađarski kolega Peter Sijarto rekao je da je njena tvrdnja da je Mađarska „problematična zemlja koja sprečava Evropsku uniju da govori jednim glasom“, u najmanju ruku „arogantna“.

Odnosi Švedske i Mađarske su u više navrata bili opterećeni pitanjima migracija. Švedska je zemlja koja je primila veliki broj migranata, ne samo 2015., već i 2016. godine, dok je Mađarska protiv uvođenja kvota, kao i za pooštravanje uslova za prijem i ostanak migranata. U avgustu prošle godine Sijarto je pozvao švedskog ambasadora u Mađarskoj na konsultacije, da objasni kritike upućene Budimpešti od strane švedskog ministra za migracije Helene Fritzon. Helene Fritzon je optužila Mađarsku da se ne pridržava dogovora oko prijema izbeglica i rekla da „Mađarska treba da pojača preuzimanje izbeglica kao deo zajedničke politike EU“, a na skupu koji je održan na jugu Švedske tokom avgusta podsetila je i da „ je Švedske tokom pedesetih godina prošlog veka prihvatila veliki broj mađarskim izbeglica“. Sijarto je oštro reagovao i rekao da Frizon falsifikuje istoriju i da su „ 1956. godine mađarske izbeglice čekale u susednim zemljama da ih država primi, u skladu sa nacionalnim i međunarodnim pravom“.

Sijarto je i sada, u januaru reagovao na izjavu Valstrum, rekavši da: „Znamo da pro-migracione snage ne mogu da tolerišu bilo kakvo mišljenje osim vlastitog, ali možemo umiriti ministarku spoljnih poslova Švedske: očuvaćemo mađarsku kao mađarsku zemlju pod bilo kojim okolnostima“. On je ukazao i na to da je njena vlastita zemlja i dalje podeljena po pitanju formiranja vlade u Stokholmu, a da je nasuprot tome mađarska konzervativna i antimigrantska vlada pod Viktorom Orbanom ušla u svoj treći uzastopni mandat uz podršku velike većine.“

DANSKA

Danska asocijacija „Greater Copenhagen“^[8] okuplja u jedinstveni poslovno-politički makro-region oblasti iz Danske i Švedske koje se nalaze kod Eresundskog prolaza (Öresund). Ova korporacija je prihvatila zahtev šest opština iz oblasti Haland u Švedskoj da postanu članovi ove organizacije, koja sada okuplja 4.1 milion stanovnika. Naime, asocijacija iz Kopenhagena je stvorena kako bi spojila oblasti koje gravitiraju ka glavnom gradu Danske, a koji broji svega milion stanovnika, i kao takav ne može na zadovoljavajući način da zastupa svoje poslovne potencijale u poređenju sa većim evropskim gradovima. Zbog toga je odlučeno da se stvori poslovno-politička asocijacija više oblasti koja će moći da odgovori zahtevima tržišta. Takođe, oblasti u Švedskoj, iako teritorijalno velike, imaju mali broj stanovnika. Koristeći ime Kopenhagena, koje je međunarodno poznato, „ujedinjenjem“ oblast Skone (jug Švedske, administrativni centar je grad Malme, a broj stanovnika je 1.8 miliona ) i oblast Haland u Švedskoj, mogu da privuku veliki broj turista, kao i privrednika. Predsednik regije Haland Dag Hulteforš (Dag Hultefors) izjavio je da se nada povećanom broju turista iz Kine i SAD koji su već posetili Kopenhagen, a razdaljina od par stotina kilometara uz dobru putnu infrastrukturu nije velika. ^[9] ^[10]

Administrativni centar oblasti Haland, Halmstad, sagradili su danci dok su vladali ovim delom današnje Švedske, pre 350 godina. Tačnije 1645 godine Danci su napustili jug Švedske potpisivanjem Ugovora o pomirenju kod Bromsebrua (Brömsebro).

Saradnja oblasti započinje 2019. godine i okupiće dve oblasti u Danskoj i dve oblasti u Švedskoj, odnosno 85 opština, dok su predsednik i rukovodioci asocijacije „Greater Copenhagen“ ujedno i predsednici regija i opština koji je čine.

U pregledu od 1-15. novembra 2018 pisali smo o hapšenju u Kopenhagenu norveškog državljana iranskog porekla zbog pokušaja organizovanja napada u Danskoj. Evropska unija je 8. januara 2019. donela Odluku da se uvedu sankcije iranskoj obaveštajnoj službi i dvojici zvaničnika optuženih da su umešani u seriju ubistava i akcija usmerenih protiv disidenata u Danskoj, Francuskoj i Holandiji.

Šef danske diplomatije Anders Samuelsen izjavio je nakon sastanka u Briselu da je ova odluka najveća pobeda zajedničke politike Danske i Evropske unije. ^[11] Što se tiče Nuklearnog sporazuma sa Iranom, „mi i ga i dalje podržavamo, do god se i oni pridržavaju“, rekao je ministar spoljnih poslova Samuelsen.

Odluku su jednoglasno donele sve zemlje članice EU. Odluka je doneta u trenutku kada je Hag optužio Teheran za umešanost u ubistvo dvojice disidenata na holandskom tlu 2015. i 2017. godine, zbog čega je proterano dvoje iranskih diplomata. Evropske sankcije uvedene su protiv Uprave za unutrašnju bezbednost iranske obaveštajne službe i dvojice zvaničnika tog odeljenja, uključujući šefa Saeida Hašemija Mogadama, saopštilo je dansko ministarstvo spoljnih poslova.^[12] Prema sankcijama imovina te uprave i tih ljudi je zamrznuta. Na osnovu informacija obaveštajnih službi više evropskih zemalja EU procenjuje da je verovatno da je Iran umešan u ubistva i zavere planirane i sprovedene na teritoriji Evrope.

Devetog januara, dan posle uvođenja sankcija iranskoj obaveštajnoj službi i dvojici službenika, u Teheranu su održane demonstracije kojima se osuđuje organizovanje napada na teritoriji Evrope. Ovim protestima prisustvovao je i Ambasador Danske u Iranu, prenelo je ministarstvo spoljnih poslova Danske.^[13]

(prim. aut.: pre 13 godina, u februaru 2006, godine Ambasada Danske u Teheranu je uništena od strane 400 demonstranata koji su protestvovali zbog slike /karikature proroka Muhameda objavljenoj u Danskoj).

Nakon saobraćajne nesreće na mostu Storebæltsbroen kada je smrtno stradalo 8 i povređeno 16 osoba, Danska državna saobraćajna agencija donela je odluku da će zajedno sa Evropskom unijom istražiti mogućnost da se regulativa iz oblasti transporta robe pooštri, jer je istraga pokazala da je prevoznik „DB Cargo“ poštovao sve procedure. Agencija je do daljeg zabranila prevoz robe u vagonima i šleperima sa ceradom na teritoriji Danske. Problem je, kako kaže Klaus Rene Pedersen (Claus René Pedersson), rukovodilac odeljenja za transport u saobraćajnoj agenciji taj što ovakvi vagoni saobraćaju u celoj Evropskoj uniji, i ovakve nesreće se mogu desiti u bilo kojoj zemlji članici. „Cilj nam je da uvedemo više reda“ i da se pravila poštuju u EU. Do daljnjeg je na teritoriji danske zabranjen prevoz robe na prikolicama sa ceradom, a na mostu Storebæltsbroen uvedene su posebne mere kontrole, koje podrazumevaju i merenje jačine vetra i davanje dozvole za prevoz u skladu sa vremenskim uslovima.

NORVEŠKA

Jesenja kriza na norveškoj političkoj sceni je završena opstankom vlade Erne Soldberg (Konzervativna partija), a za početak januara najavljeni su pregovori oko ulaska Hrišćanske narodne partije u manjinsku vladu Norveške, koju čine tri partije (Desna partija, čiji predsednik je premijerka, Progresivna partija i Liberalna partija). Naime, kako smo pisali u prethodnim pregledima Hrišćanska narodna partija iskoristila je veliku prisutnost u medijima i započela razgovore sa kabinetom Erne Soldberg o budućem sastavu vlade. (prim.aut.: Hrišćanska narodna partija, koju i dalje predvodi Knut Arid Hariede, je početkom jeseni započela unutar stranački dijalog o tome da li će se priključiti najvećoj partiji u parlamentu – Radničkoj partiji, koja je u opoziciji i na taj način kreirati novu većinu, ili će se priključiti vladajućoj koaliciji desnih građanskih partija koja formira manjinsku vladu. Ideja o formiranju nove većine nije prošla na unutar partijskim izborima, a predsednik partije, uprkos najavama da će dati ostavku, ostao je na čelu partije). Hrišćanska narodna partija je početkom januara započela pregovore o ulasku u vladu, a glavni pregovarač partije Šel Ingolf Ropstad kaže da shvata odgovornost, kao i da će priznati poraz ukoliko ne dođe do slaganja, ali da se ne može očekivati da će ući u vladu po svaku cenu. Po rečima Ropstada, treba da se gleda šta je dobro za zemlju, kao i kako to može biti dobro za stranku na duži rok.^[14]

U koalicionoj vladi nalazi se i Progresivna partija koja ima 27 mesta u parlamentu Norveške (od 169) koja su osvojena 2017. godine na ideji zaoštravanja migracione politike, većeg ulaganja Norveškog naftnog fonda u infrastrukturu i investicije u Norveškoj i smanjenja poreza. Partija Progresa i Hrišćanska narodna partija imaju neslaganja po pitanju migracija i zbog toga su tokom 2018. često ukrštali koplja na političkoj sceni, a učešće partije Progresa smatra se i najvećom preprekom koju Hrišćanska narodna partija treba da pređe kako bi ušla u vladu.

Erna Solberg je krajem godine rekla da će novi predlog Zakona o prekidu trudnoće, koji je star više od 40 godina (usvojen 1975. godine) biti stavljen na dnevni red parlamenta. Ovaj čin Erne Solberg može se smatrati u ustupkom kojim će se Hrišćanska narodna partija uključiti u vladu, s obzirom na to da se predložene izmene u skladu sa hrišćanskim vrednostima koje propagira ova partija. (prim.aut,: o protestima smo pisali u pregledu od 16-30.11.). Premijerka takođe kaže da želi da se pregovori završe za nekoliko nedelja.

U novogodišnjem obraćanju Norvežanima, premijerka Erna Solberg izjavila je da se sadašnji nivo socijalne države blagostanja ne može održati sa prosekom 1.6 dece po porodici i da se moraju stvoriti novi, bolji uslovi za rađanje većeg broja dece u Norveškoj. Premijerka je u govoru rekla „da je sigurna da ne mora da objašnjava kako se prave deca, kao i da je smatra da ne bi trebalo da izdaje naređenja“, ali da je zabrinuta za opstanak države, ako se nastavi ovakvim tempom nataliteta. „Porodica je najvažnija i najbliža zajednica koju imamo“, i „kada donosimo decu na svet, važno je kakvo im društvo ostavljamo“ rekla je premijerka. ^[15] Erna Solberg ima dvoje dece.

FINSKA

Predsednica parlamenta Finske, Paula Risiko (Paula Risikko, iz Nacionalne koalicione partije) pokrenula je inicijativu kod vlade Finske da je se unesu izmene u postojeće zakonodavstvo, kojima bi se omogućilo ukidanje boravišnih dozvola osobama za koje se proceni da predstavljaju pretnju nacionalnoj sigurnosti Finske.^[16] U trenutnom zakonodavstvu, boravišna dozvola stranom državljaninu može biti oduzeta samo ukoliko je osoba pravosnažno krivično osuđena.

U intervjuu za nacionalnu televiziju ILE, predsednica parlamenta je rekla da „ako neko predstavlja pretnju za nacionalnu sigurnost, trebalo bi da bude moguće da se opozove njegova/njena boravišna dozvola, pa čak i stalna boravišna dozvole“. Inicijativu predsednice parlamenta podržao je i Ministar unutrašnjih poslova Finske Kai Mikenen (Kai Mykkänen, iz Nacionalne koalicione partije) koji je u tvitu podržao Risiko rekavši da „svaka osoba koja predstavlja pretnju po nacionalnu sigurnost mora odmah biti deportovana“.

Borci za ljudska prava u Finskoj i profesor ustavnog prava na Univerzitetu u Helsinkiju Tomas Ojanen izrazili su zabrinutost zbog ovakvih izjava visokih zvaničnika. Ojanen je izjavio da predsednica parlamenta očigledno nije upoznata sa sadašnjim zakonodavstvom.

Predsednica parlamenta je rekla da će ovo pitanje prepustiti premijeru i vladi na dalje razmatranje, s obzirom na to da Ministarstvo unutrašnjih poslova trenutno istražuje mogućnost revizije zakonodavstva i iznalaženje mehanizama kojima bi se vlastima omogućilo ukidanje izdatih dozvole za boravak. Ministarstvo unutrašnjih poslova u svom akcionom planu^[17] za sprečavanje ilegalne imigracije tvrdi da dozvoljavajući vlastima da ukinu dozvole boravka osobama za koje se smatra da predstavljaju pretnju nacionalnoj sigurnosti, javnom redu i javnoj bezbednosti, bar delimično se izlazi u susret izazovima kao što je na primer povratak boraca sa stranih ratišta. Jorma Vuorio, šef za pitanja migracija pri Ministarstvu unutrašnjih poslova, objasnila je za nacionalnu televiziju da postojeće zakonodavstvo dozvoljava deportaciju osobe koja živi u Finskoj u roku od 30 dana nakon donošenja rešenja za deportaciju, pod uslovom da nadležni sud ne odbije rešenje.

Debata je pojačana početkom 2019. godine zbog hapšenja osoba (migranata koji imaju boravišne dozvole u Finskoj) osumnjičene za seksualno zlostavljanje maloletnica u naselju Oulu u Finskoj u decembru prošle godine.

Premijer Finske Juha Sipila (Centralna partija) u svom govoru za novu godinu osudio je govor mržnje koji se krajem decembra koristio u javnom prostoru u Finskoj, najviše zbog slučaja seksualnog zlostavljanja i silovanja maloletnih devojčica u naselju Oulu od strane 10 osoba inostranog porekla. ^[18] ^[19]

Sipila je u svom govoru pozvao javnost da ne koristi seksualne zločine, koji su trenutno pod istragom u Oulu, kako bi podstakla mržnju prema strancima i ljudima stranog porekla. „Pre svega, svako ko dođe ovde mora da poštuje finske zakone, kao i individualna prava drugih“. „Kao drugo, treba naglasiti da su u ovom slučaju, osumnjičeni za počinjeni zločin pojedinci, a ne grupacija“, izjavio je on.

“Incidente istražuje policija i presude će donositi nezavisno sudstvo. Pozivam sve da ne koriste ove događaje da podstaknu mržnju protiv izbeglica ili ljudi sa stranim poreklom. Važno je zapamtiti da je u državi u kojoj vlada vladavina prava, uzimanje zakona u vlastite ruke zločin, kao i širenje govora mržnje “, dodao je Sipila.

(prim.aut: Oulu je grad u centralnoj Finskoj, sa oko 200.000 stanovnika. Tokom decembra meseca, preko centra za socijalni rad i psihologa u školi policiji je prijavljen jedan broj silovanja i seksualnog zlostavljanja maloletnica od 12 do 14 godina. Na osnovu policijske istrage ispitano je 12 osoba, a 10 je optuženo za silovanje i seksualno zlostavljanje. Ministar unutrašnjih poslova Finske Kai Mikanen je rekao da su devojčice seksualno zlostavljane u privatnim kućama, a da su im počinioci koji su inostranog porekla, stari između 20 i 30 godina, prilazili preko društvenih mreža Fejsbuk, Instagram i Snepčet. Istraga je u toku, a ministar očekuje da će se ceo slučaj okončati do početka proleća.

Đerđ Sputle (Georg Spöttle ), je početkom januara na državnom Košut radiju kritikovao premijera Finske da je u svom novogodišnjem govoru branio silovatelje. Sputle je analitičar u mađarskom tink-tenku Nézopönt Intezet^[20] i u svom izlaganju na radiju, kritikujući govor premijera Finske rekao je da „su migranti i njihovi pomagači veoma samouvereni, naročito kada političari, kao što je premijer Finske, daju ovakve izjave“. Sputle je na radiju rekao i da „premijer ne mora da bude ljut na migrante, iako oni ponekad siluju jednu ili dve devojčice. Iskreno, ne znam da li ovaj premijer ima dece!“. Premijer Sipila nije hteo da daje izjave povodom izjava mađarskog analitičara (smatra se da Nézopönt Intezet predstavlja tink-tenk blizak vladajućoj stranci Fides, a Fides i Centralna partija su članice EPPa), a u finskim novinama je navedeno da on i supruga imaju petoro dece i šest unučadi.)^[21] ^[22]

U Finskoj će se tokom aprila meseca 2019. godine održati redovni opšti izbori. Na osnovu poslednjih istraživanja javnog mnjenja, urađenih od strane agencije „Tietoykkönen Oy“ sa 1507 ispitanika, tokom druge polovine decembra meseca vidljivo je da podrška opozicionim partijama raste, dok podrška partijama u vladajućoj koaliciji stagnira ili opada (pri, aut,: vladajuću koaliciju čine Centralna partija koja ima premijera, Nacionalna koaliciona partija i Plava reforma koja je nastala 2017. godine cepanjem Finske partije, kada je 19 od 38 poslanika Finske partije formiralo novu partiju i priključilo se vladajućoj koaliciji). ^[23]

Na grafikonu su predstavljeni osvojeni procenti na izborima 2015. godine i procenti koje partije imaju na osnovu istraživanja sprovedenog u decembru mesecu 2018. godine.

Primetno je da je Socijaldemokratska partija skočila za gotovo 4 procentna poena, dok je jedina partija iz vlasti, koja beleži blagi skok, od jednog procenta, Nacionalna centralna partija. Plava reforma ima svega 1.8% podrške, dok Centralna partija koju predvodi premijer Sipila ima pad od gotovo šest procenata u odnosu na 2015 godinu.

Ako se uzmu istraživanja po mesecima tokom 2018. godine vidi se da najviše podrške ima opoziciona Finska partija, koja je zadržala svoj desni kurs i anti migracionu politiku, a i događanja krajem godine u naselju Oulu i njihova jasna osuda migracione politike vlade je dovela do većeg rejtinga. U martu 2018. godine imali su 7% podrške, a u decembru 9.7% podrške.

ISLAND

Bivši ministar inostranih poslova Islanda, Gunar Bragi Sveinson (Gunnar Bragi Sveinsson) i bivši premijer Sigmundur David Gunlaugson (Sigmundur Davíð Gunnlaugsson, od 2013-2016, najmlađi premijer Islanda), kao i Agust Olafur Agustson (Ágúst Ólafur Ágústsson) svi poslanici u parlamentu Islanda, upleteni su trenutno najveći politički skandal na Islandu (pogledati pregled od 16-31.11.2918).

Njih trojica, kao i Bergbor Ulason (Bergþór Ólason) i Ana Kolbrun Arnadotir (Anna Kolbrún Árnadóttir) iz Centralne partije i Karl Gauti Jaltason (Karl Gauti Hjaltason) i Olafur Isleifson (Ólafur Ísleifsson) iz Narodne partije snimljeni su 20. novembra tokom razgovora u baru „Klaustur“, koji se nalazi blizini zgrade parlamenta i koji je poznat kao mesto okupljanja poslanika nakon održanih sednica parlamenta. Na snimku se jasno mogu čuti seksistički i mizogeni komentari prema drugim poslanicama, i političarkama sa Islanda. Snimak njihovog razgovora dostavljen je medijima i gotovo odmah je postao najslušaniji i najkomentarisaniji, kako na javnim medijima, tako i na društvenim mrežama. Tokom decembra, kolege parlamentarci su tražili da oni podnesu ostavke, ali je krajnja zajednička odluka bila da podnesu zahtev da im poslanička funkcija miruje dva meseca. Početkom godine, svi poslanici koji su upleteni u ovu aferu podneli su zahtev za mirovanje funkcije poslanika u parlamentu Islanda. Na osnovu istraživanja medija^[24], čak 52% ispitanika podržava ovakvu odluku poslanika, 32% je delimično podržava dok se 17% ispitanika protivi ovakvoj odluci. Ispitano je 817 osoba, podjednako zastupljena oba pola, od 18 godina starosti pa naviše tokom druge polovine decembra.