Нордијске земље – преглед 20.08. – 27.08.2018. - Центар за друштвену стабилност

Нордијске земље – преглед 20.08. – 27.08.2018.

ДАНСКА

Министар културе Данске, Мете Бок (Mette Bock) из Либералног савеза предложила је да ученици четвртог разреда иду на екскурзије искључиво у Данској, како би упознали своју земљу, историју и културу. Влада Данске је покренула пилот пројекат којим је обухваћено око 3000 ученика. За овај пилот пројекат издвојено је 72.9 милиона данских круна ≈ 9.8 милиона Еура што је само део од опредељених 400 милиона Данских круна ≈ 54 милиона Еура за културу у наредне четири године. Министарка је приликом представљања пројекта рекла да „деца посете Лондон, Париз и Рим, а ретко унутрашње градове у Данској“ и да је „циљ да се деца упознају са историјом и културом своје земље“. Овај пројекат су поред Министарства културе подржала још три министарства у Влади Данске, Министарство образовања, Министарство очувања животне средине и исхране и Министарство за бригу о деци и социјална питања.

Најновије истраживање јавног мњења спроведено од 10. до 17. августа, а објављено 20. августа ове године, даје врло малу предност партијама које нису у власти. Истраживање је рађено са 1569 испитаника, који су старији од 18. година. Поређење је у односу на резултате постигнуте на изборима 2015. године.

Владајућа Лева либерална партија је пала за један процентни поен, са 19.5 на 18.4 одсто. Конзервативна партија, која је такође у власти има благи скок на 4.1% (освојено 2015. год. 3.1%), али је зато Либерални савез, који је такође у Влади Данске пао са 7.5% на 4.5%. Владу у парламенту подржава Данска народна партија која по најновијим мерењима има пад на 19.7% (са освојених 21.1%). Социјалдемократска партија бележи изузетно мали скок са 26.3% освојених 2015. године, на 26.6% у августу 2018. године (али је скок велик ако се узме у обзир да су после избора 2015. године изгубили подршку од 2-5% зависно од месеца и године када је мерена подршка). Избори би требало да се одрже у јуну 2019. године.

Током ове недеље, у Данској је било речи и о такозваној „Тибетанској афери“, то јест, покренута је дебата у којој се тражи од Министра правде, Сорен Пепе Поулсена , (прим.аут. Søren Pape Poulsen – Председник Конзервативне народне партије, партије десног центра, која је у власти у Данској, наследница „Десне“ партије која је основана 1910. године. Пепе Поулсен је бивши градоначелник града Виборг, а 2014. године је објавио је геј) да објасни да ли постоји повезаност између захтева суда да се доставе аудио записи из полиције у вези са такозваном Тибетанском афером и одлуком полиције да се обришу аудио фајлови. Наиме, током 2012. и 2013. године (прим.аут.: када је на власти била Влада састављена од Социјалдемократа, Социјалне либералне партије и Социјалне народне партије на чијем челу је била премијерка Хеле Торнинг-Шмит Helle Thorning-Schmidt) за време посете највиших званичника кинеске администрације, тадашњег председника Кине Ху Јинтао (прим.аут. Hu Jintao, посетио Копенхаген 2012.) и председника Свекинеског народног политичког саветодавног већа Ју Женгсенг (прим.аут.: Yu Zhengsheng, посетио Копенхаген 2013. године) одржане су демонстрације присталица Тибета. Током трајања демонстрација 2012. године, неко у полицији је наредио да се демонстрантима одузму тибетанске заставе, како их не би видели високи кинески званичници. Постоје аудио записи, на којима се чује издавање наређења, али се не зна тачно ко је у полицији издао наређење. Полиција је, позивајући се на интерне процедуре да сви аудио записи који су комуникација полиције на терену треба да буду избрисани после 6 месеци, обрисала аудио записе на којима је снимено издавање наређења. Сада јавност, предвођена опозиционом Социјалдемократском партијом тражи одговорност министра правде, питајући да ли су аудио снимци намерно обрисани.

ШВЕДСКА

Избори: У емисији ТВ4 (прим.аут. приватна телевизија са националном фреквенцијом) учествовали су председник Модерата Улф Критерсон (Ulf Kristersson) и председником Шведских демократа Џими Окерсон (Jimmie Åkesson). Кристерсон је рекао да су за две недеље избори и да грађани одлучују. Да су партије које чине коалицију „Алијанса“ најјаче партије у Шведској и да за њих треба гласати. На питање новинара да ли би његова партија ушла у коалицију са Шведски демократама после избора, Кристерсон није дао јасан одговор. Џими Окерсон је рекао да „уколико Кристерсон може да помисли да разговора са њим, онда и он може да помисли да подржи Кристерсона за премијера“. Окерсон је на крају излагања рекао новинару „(Кристерсон) бар није рекао не!“.

На основу истраживања SIFO (Svenska institutet för opinionsundersökningar, прим.аут. раније Шведски институт за истраживање јавног мњења, сада приватна компанија која се бави истраживањем тржишта, мишљења и медија. Од 2016. године део је компаније Kantar Sifo која има 30000 запослених у 100 земаља) мишљење гласача у Шведској се мења. Почетком године, на питање сарадње са Шведским демократама, већина грађана је одговорила негативно. На основу последњих мерења 46% грађана је „за“ сарадњу политичких партија са Шведским демократама, 42% је „против“, а 12% је „неопредељено“. На основу истраживања, чланови партије Хришћанске демократе су највише за сарадњу са Шведским демократама, чак 75%, затим чланови Модерата са 67%, 42% чланова Либералне партије је за сарадњу, док је 21% чланова Централне партије за сарадњу са Шведским демократама. 25% чланова Зелене партије може да сарађује са Шведским демократама, 15% чланова Социјалдемократа и 13% чланова Леве странке.

Најновија истраживања од 17. августа објавњених 23. августа (у загради резултати са избора 2014. год.) показују:

Прим.аут.: Сличне резултате показује и Ипсос. Једино изненађење је благи пад Шведских демократа, али су зато Хришћанске демократе освојиле један процентни поен и сада су изнад цензуса. Иако СИФО показује благи пад Шведских демократа ове недеље, треба узети у обзир да им друге агенције за истраживање јавног мњења дају и до 25% подршке грађана. Узимајући у обзир последње изјаве Модерата и осталих партија у Алијанси (коалиција 4 политичке партије) и чињеницу да ће Шведске демократе освојити до сада највећи проценат гласова, може се очекивати да ће Шведске демократе остати изван Владе, и у парламенту Шведске подржати мањинску владу Алијансе, предвођену премијером из партије Модерата – што је у суштини сценарио који је примењен у Данској.

Мерења су обављена почетком августа, после велике политичке дебате. У медијима у Шведској се све више појављују вести које прате рад политичких партија, што се и могло очекивати, с обзиром на то да је јули и прва половина августа месеца време за годишње одморе у Шведској. Школска година је почела (увек око двадесетог августа, због дужих распуста за време божићних празника).

Почетком недеље, највише коментара изазвао је контраверзни посланик Модерата Ханиф Бали, који је поставио слику на друштвеним мрежама, на којој држи полуаутоматску пушку AR-15, у стрељани, која се налази у подруму школе у Стокхолму – Högsätra skola.

Наиме посланик Ханиф Бали је иако имигрант (у Шведску је послат са три године, без пратње
родитеља, из Ирана, детињство је провео у неколико хранитељских породица, завршио факултет у Упсали и ИТ инжењер је по струци, на тwitter-у има дупло више пратилаца него актуелни премијер – 87.1К) бори се за строжу анти-имиграциону политику Шведске и до сада је изазвао велики број реакција, не само обичних људи, већ и политичара. Изабран је за посланика 2014. године на листи Модерата (умерено десне политичке партије, која је тренутно у опозицији). Био је девети на листи посланика за округ Стокхолм. Избором за посланика постао је члан руководства партије Модерати. Половином марта ове године, догодила се афера у којој је Ханиф Бали, својим непримереним твитовима и постовима на фејсбуку изазвао велико незадовољство, што је резултирало његовом оставком у руководству партије, али је остао посланик Модерата у Парламенту Шведске. Наиме, половином марта, новине Nyheter Idag (прим.аут.: које су блиске Шведским демократама) тражиле су преписку између Министарства спољних послова Шведске и новинара Патрика Оксанена (Patrik Oksanen) који је у то време интервјуисао борца за људска права са полуострва Крим, Украјина (прим.аут.: Олгу Скрипнук). Министарство спољних послова Шведске посумњало је да је преписка између њих и новинара „прислушкивана од стране непријатељске силе“ (прим.аут.: не наводи се које силе) јер су новине тражиле увид у преписку истог дана када се она и десила.

Ханиф Бали је на свом твитер налогу објавио преписку Министарства спољних послова и новинара. Када је упитан одакле му преписка, рекао је да је добио из својих извора, а касније потврдио да је преписку добио од главног уредника новина Nyheter Idag Чанга Фрика (Chang Frick). Ханиф Бали је на Facebook-у објавио извињење новинару Оксанену (прим.аут.: слика), и после разговора са руководством поднео оставку на руководеће место у партији Модерати.

Ове недеље, посланик Бали, бранио је колегиницу Сару Скитедал (Sara Skyttedal) из Хришћанско демократске партије која је на свом твитер налогу поставила слику са пиштољем. Политичка уредница новина ДН (шведске новине са дугом традицијом, прво издање 1864. године) Аманда Соколницки (Amanda Sokolnicki) критиковала је Сару Скитедал и њену партију Хришћанске демократе које се у овој кампањи боре против насиља изазваног оружјем, а позирају са истим. Одговор новинарки Соколницки, Бали је послао на твитеру, позирајући са полуаутоматском пушком – „видим да је ДН забринут због Скитедалиног позирања са оружјем. Помислих да им изазовем инфаркт и позирам са AR-15. Сјајна стрељана у школи Högsätra“. Његов последњи твит изазвао је бројне коментаре, а премијер Шведске Стефан Ловен позвао је председника Модерата Улфа Кристерсона да реагује и рекао да „ … говоримо о слободи медија и слободном истраживачком новинарству, а онда посланик Модерата учини овако нешто. То је ван сваке памети„ .

Додатак: Број имиграната у Шведској – извод Еуростата

Додатак, прим.аут.: Имигрант, мигрант или емигрант: Латинско migrare значи селити се. С додатком префикса даје emigrare, иселити се, односно immigrare, уселити се. Српски језик је пре више од једног века позајмио интернационализме емигрант и емиграција, имигрант и имиграција, иако у српском језику постоје речи исељеник и усељеник односно досељеник. Од глагола без префикса, migrare, доскора смо имали само мигрирати и миграција. Речи мигрант није било код Вујаклије, нема је ни у Речнику српског језика .

Хришћанске демократе и Шведске демократе у коалицији на локалу: Најава сарадње на локалу презентована је на конференцији за новинаре у насељу Сулвесборг (Sölvesborg), које је уједно и место становања председника партије Шведске демократе Џимија Окерсона. Председница локалне организације Шведске демократе Луиз Ерихсон (Louise Erixson), која је и невенчана супруга Џимија Окерсона, рекла је на конференцији за новинаре да „ врата могућим коалицијама на локалу треба да буду отворена“, док је представница Хришћанских демократа рекла „да се не могу игнорисати жеље људи на локалу и њихови гласови дати Шведским демократама“.

Истраживања о подршци Европској унији показују да је 66% испитаника за останак Шведске у Европској унији, а да је 19% за излазак, док је 15% неопредељено.

У истраживању, поставњена су и питања гласачима политичких партија о њиховом ставу у вези са изласком Шведске из чланства ЕУ: гласачи Шведских демократа изјаснили су се са 49% за излазак из ЕУ, за њима следе гласачи Хришћанских демократа који су 29% за излазак из ЕУ, док чланови Леве партије (која подржава мањинску Владу) са 23% подржавају излазак Шведске из ЕУ. Гласачи Зелене партије (која је у Влади Шведске) подржавају са 3% излазак, док гласачи Социјалдемократа (који имају премијера Шведске) са 8% се изјашњавају за излазак из ЕУ. Модерати 9% , а гласачи Централне партије са 6% су за излазак Шведске из ЕУ.

НОРВЕШКА

Норвешка држава ће наставити да улаже у компанију „Тесла“ и после евентуалне одлуке ове компаније да пређе из јавног у приватно власништво. Норвешка је треће по величини тржиште за Тесла аутомобиле, а Норвешки инвестициони фонд има 0.48% власништва у Тесли, што је око 253 милиона долара (објављено почетком 2018. године).

Додатак: Нафтна индустрија, поред рибарства, доноси највише профита држави. Норвешка држава је одлучила да део профита почне да „чува“ и инвестира, како би наредне генерације Норвежана имале доста новца и када не буде природних ресурса, као што је нафта. Тржишна вредност Норвешког инвестиционог фонда, којим располаже Норвешка банка, а који се популарно зове и Нафтни фонд (Oliefond) тренутно износи око 8337 милијарди норвешких круна ≈ 853 милијарди Еура. Вредност може да се прати на сајту https://www.nbim.no/ . То значи, да сваки становник Норвешке „има“ око 162.219,00 ЕУР уштеђено од стране државе. Паре из фонда се глобално инвестирају, од чега највећи проценат у Европу и Северну Америку. Влада је инвестирала у преко 9.000 фирми у преко 77 земаља. Влада Норвешке се држи врло стриктних начела приликом улагања државног новца, као што су поштовање права деце, заштита животне средине, брига о климатским променама, и инвестирају само у компаније које послују у складу са тим постулатима.

Норвешка држава је донела одлуку да до 2025. године сва моторна возила у Норвешкој морају да имају нулту емисију гасова, и због тога даје позамашне субвенције за куповину аутомобила који користе електричну енергију за погон. Поред субвенција, купац електро аутомобила, за разлику од купца „редовног“ аутомобила на фосилно гориво ослобођен је плаћања: таксе на увоз возила, пореза на додату вредност у висини од 25% , ослобођен је и плаћања свих путарина и пореза за одржавање путева у Норвешкој, има обезбеђен бесплатан паркинг у градовима, власници плаћају само пола цене карте за трајекте и може да користи траку за аутобус у градовима.

Норвешка држава ће финансирати први на свету пројекат изградње транспортног теретног брода на електрични погон, којим ће се даљински управљати (без посаде), а кога су назвали “Тесла мора“. Премијерка Ерна Солберг потписала је уговор у вредности од 250 милиона норвешких круна ≈ 25.6 милиона Евра са компанијом Yara Birkeland (компанија за производњу вештачких ђубрива) и пословном групом која се бави изградњом бродова Вард (Vard). До сада нису прављени овакви теретни бродови, а руководиоци поменутих компанија и пројекта су рекли да је ово „прекретница у поморској индустрији“. Бродом ће се управљати помоћу батерија, не емитујући штетне гасове у околину, и њихов рад ће заменити 100 камионских транспорта, који користе дизел, колико је било потребно за транспорт ђубрива из Фабрике Јара до градова Поршгрун и луке у градовима Бревик и Ларвик. На овај начин смањиће се емисија гасова, али и могуће несреће на путу. Брод ће имати радар, ГПС и камере које ће му помоћи да сигурно пренесе терет и преплови 60км од Поршгруна до лука. Брод ће моћи да понесе 100 контејнера, а план је да на почетку буде ипак део посаде на броду, који ће контролисати цео процес, али да се врло брзо пређе на даљинско контролисање пловидбе теретног брода.

Норвешка (и остале нордијске земље) ове године су имале једно од најтоплијих лета од како се мере временске прилике, што није само утицало на лоше приносе у пољопривреди и на смањење сточног фонда (прим.аут: видети претходна праћења) већ и на повећану конзумацију течности. Асоцијација која окупља произвођаче и продавце пића објавила је да је на годишњем нивоу куповина флаширане воде „скочила“ за 18% у односу на 2017. годину, а само у месецу јуну, потрошња флаширане воде била је 34% виша него у јуну прошле године. Са друге стране за 4% је опала конзумација газираних сокова у јуну ове године у односу на претходну годину.

ФИНСКА

Иако последње цифре показују економски раст у Финској, Државна Институција за социјално осигурање, КЕЛА је објавила истраживање да је број захтева за додатно осигурање смањен за свега 3%. (прим.аут.: КЕЛА постоји још од 1937. године и покрива додатна социјална давања појединцима. Током осамдесетих и деведесетих година, његова улога проширена је како би држава покрила и друга поља као што су дечији додатак, накнаде за незапосленост, накнаде за болести, здравствено осигурање и студентска финансијска помоћ. Фонд се пуни помоћу пореза и доприноса, а право да га користи има особа који има стални боравак у Финској. КЕЛА је социјални програм који помаже Финцима који не могу да покрију редовне (месечне) трошкове, тако на пример, особа која има пријављен стални боравак у Финској, а има редовно здравствено осигурање, може да тражи додатно осигурање од КЕЛА. Сваки захтев се посебно обрађује, тако да једна особа, на пример, може да тражи додатно здравствено осигурање, али и дечији додатак.)

КЕЛА је мишљења да су промене које је влада увела прошле године, које пооштравају могућност за конкурисање и коришћење средстава из овог фонда, довеле до тога да дође до 3% смањења, а не зато што је држава успела да поправи финансијску ситуацију. Истраживање је показало да друштвена стигма и количина папира коју треба да се попуне Финци како би се затрашила додатна помоћ за задовољење основних социјалних потреба заправо представња проблем. „Попуњавање упитника за неке може бити веома трауматино јер захтева да се одговори на бројна питања и да тражиоци помоћи буду веома искрени према себи и ситуацији у којој су се нашли, а то за неке може бити понижавајуће“ казала је Туија Корпела (Tuija Korpela) која је спровела истраживање за КЕЛА. На основу података са сајта КЕЛА у 2018. години основна сума за повремена примања, за особе које живе саме, је 491 Еуро. Ова сума требало би да покрије просечне месечне трошкове као што су храна, лична хигијена и јавни транспорт. Постоје и друге врсте помоћи у КЕЛА као што је подршка за плаћање станарине или накнада за незапосленост, итд.

Симон Ело (Simon Elo) шеф посланичке групе Плава реформа у Парламенту сматра да би грађани Финске требало да имају право на веће накнаде социјалног осигурања од оних који нису држављани. Наиме, КЕЛА пружа помоћ свакој особи која има стални боравак у Финској, али не мора нужно бити и државњанин Финске. По речима Симона Елоа, Финска треба да пређе са система сталног боравка на систем социјалног осигурања заснованог на држављанству.

(прим.аут. Плава реформа је партија настала цепањем од Финске партије. На последњим изборима 2015.године Финска партија је освојила 17.6% гласова (38 полсаника). Због раскола у партији 2017. долази до изласка 19 посланика и формирања нове групе, а касније и партије под називом Плава реформа. Раскол је настао због неслагања са новоизабраним председником Финске партије. Председник Плаве реформе је министар за европске питања, културу и спорт Владе Финске Сампо Терхо (Sampo Terho). На основу последњих истраживања Плава реформа има 0.8% подршке – прим.аут: погледати претходне Прегледе).

„Систем социјалног осигурања заснован на држављанству би нам омогућио да плаћамо вишу социјалну сигурност за финске грађане. Није фер да лице које је управо добило дозволу боравка има право на исту социјалну сигурност као и особе које годинама плаћају порез у Финској „, тврди Ело. Додао је да вероватно није случајност да земље са високим нивоом социјалне сигурности представљају одредиште за већину имиграната који улазе у Европу.

Плава реформа процењује да би њен предлог захтевао и амандмане на Устав Финске, у којем се наводи да сви који нису у могућности да осигурају основне стандарде живота имају право на издржавање и негу.

Статистичка агенција Финске каже да је у јулу било 183.000 људи без посла у Финској, што је 24.000 особа мање него годину дана раније (прошле године било 207.000 незапослених) . Током изборне кампање, садашњи премијер Финске Јуха Сипила, поставио је циљ, да број запослених у држави буде 72%, а тренутно је тај број 71,9%. Сезонски фактори значајно утичу на број запослених од месеца до месеца. Статистика у Финској је израчунала да је до прошлог месеца било 2,63 милиона становника Финске који су радили.

Стопа незапослености за јул ове године била је 6,5%, или 1,0 процентна поена нижа него у јулу 2017. године

Министарство за економске послове и запошљавање Владе Финске води одвојене статистичке податке о запослењу у Финској, али такође извештава да незапосленост наставља да пада. У извештају се наводи да је крајем јула било регистровано 284.100 незапослених лица која су тражила посао – 45.000 мање него годину дана раније.

Што се тиче дугорочно незапослених, или људи који су без посла више од годину дана, Министарство је известило да их је у јулу 2018. године било 77.000 (у јулу 2017. године било их је 106.000).

Надокнаду коју су посланици Финске партије Теуво Хакараинен и Виле Вехемеки (Teuvo Hakkarainen, Ville Vähämäki) примали за изнајмњивање сауне, а представљајући је као стамбени простор, укинута је. Тренутно се разматра да ли ће два посланика Финске партије морати да врате средства Парламенту Финске.

(прим.аут.: Финска партија, популистичка и национално оријентисана партија која је 2015. освојила 17.6% гласова (38 полсаника). Због раскола у партији 2017. долази до изласка 19 посланика и формирања нове групе, а касније и партије под називом Плава реформа. Финска партија је у опозицији док је Плава реформа у Владајучој коалицији) (прим.аут: погледати претходне Прегледе).

Покрет нордијског отпора (пан-нордијска, неонацистичка организација), одржао је протест обележавајући годишњицу терористичког напада, када је мароканац Абдеррахман Боананеци (Abderrahman Bouananeсу) ножем убио две особе и осам ранио у граду Турку у Финској (18.08.2017). Полиција је рекла да је 300 представника Покрета нордијског отпора учествовало у маршу, као и 300 припадника анти-имигранстког покрета Kansallismielisten Liittouma који је настао у Финској и који, по речима оснивача, нема везе са Покретом нордијског отпора. Организован је и контра митинг на којем је било око 1000 учесника. Порет Нордијског отпора је 2017. године, одлуком суда забрањен у Финској, али су се чланови овог потрета жалили на пресуду.

Додатак: (прим.аут.:) Порет нордијског отпора: на шведком језику: Nordiska motståndsrörelsen; NMR, на норвешком језику: Nordiske motstandsbevegelsen; NMB, на финском језику: Pohjoismainen Vastarintaliike; PVL, на данском језику: Den nordiske modstandsbevægelse; NMB, на исландском језику: Norræna mótstöðuhreyfingin је, како се сами називају, покрет отпора који је пан-нордијски и неонацистички и анти-комунистички. Циљ је да у нордијским земљама живе само нордици, чиста бела раса, нордијског порекла. И сам симбол који користе, стрелица на горе, уствари је симбол – руна – којом се пише име једноруког бога Тир-а из старо-нордијске митологије, бога рата, који представља и победу у борби. 1930. године ова руна је усвојена од стране Хитлерове нацистичке Немачке и постала је позната као Kampfrunе, тј. „ратна руна“. (ове године, у јануару избио је скандал јер је на џемперу који је био део званичне униформе норвешког ски тима на Олимпијским играма у Јужној Кореи била и ова руна. Спортисти су после скандала одустали од ношења овог дела званичне униформе).

Покрет нордијског отпора настао је у Шведској и први назив је био „Бели аријевски отпор“. У Шведској се карактерише као терористичка организација.

У децембру 1997. године, Клас Лунд, са својим истомишљеницима из организације Бели аријевски отпор – милитантне неонацистичке мреже која је била активна од 1991. до 1993. године – након што је пуштен из затвора због пљачке и убиства формира Шведски покрет отпора, заједно са појединцима који раде у неонацистичком часопису Folktribunen и члановима „Националне омладине“, неофашистичке и отворено расистичке организације.

години формиран је Покрет нордијског отпора, са одвојеним организацијама у Шведској, Финској и Норвешкој; Данска организација је касније распуштена. Покрет нордијског отпора заговара престанак масовне имиграције у скандинавске земље и репатријацију људи који нису северноевропских корена. Такође се залаже за нордијску самодовољност и повлачење из Европске уније.

Аутор анализе : Сања Шифлиш