DANSKA
U Danskoj se još početkom dvehiljaditih u državnim institucijama oštro raspravljalo o islamizaciji društva i prevelikom broju imigranata koji dolaze u ovu zemlju. Ministarka unutrašnjih poslova od 2000. do 2001. godine Karen Jaspersen (Karen Jespersen), novinarka i tada članica Socijaldemokratske partije Danske, počela je javno da iznosi stavove protiv velikog broja imigranata. Zajedno sa svojim suprugom, koji je takođe novinar, 2006. godine objavila je knjigu „Islamisti i naivci: optužnica“ (na danskom: Islamister og Naivister: et anklageskrift)¹ u kojoj se navodi da „tražioce azila koji imaju kriminalnu prošlost treba izolovati na pusto ostrvo“, kao i njena odbrana ove teze da ovakav akt zapravo i nije problematičan jer „veoma mali broj tražioca azila ima kriminalnu prošlost“.
Dvanaest godina kasnije, poslednjih dana novembra, vladajuća koalicija (Leva partija, Konzervativna narodna partija i Liberalni Savez) zajedno sa populističkom Danskom narodnom partijom, koja u parlamentu podržava manjinsku vladu, otišla je korak dalje i u predlogu Zakona o budžetu za 2019. godinu, koji predlažu, izneli su sličan predlog da se stranci, koji imaju kriminalnu prošlost, ili su počinili neki prestup, a ne mogu biti poslati u zatvor, pošalju na izolovano ostrvo.
Vladajuća koalicija i Danska narodna partija u tom dokumentu su planirali 115 miliona dolara za izgradnju infrastrukture i objekata na izolovanom ostrvu Lindholm (Oblast Vordingborg, videti kartu) za smeštaj azilanata i migranata, koji bi trebalo da bude otvoren 2021. godine.
Prilikom pisanja ovog dokumenta, vladajuća koalicija i Danska narodna partija vodile su se i činjenicom da će se pored evropskih, u Danskoj tokom 2019. godine održati i opšti izbori, i na ovaj način su započeli kampanju za osvajanje glasova. Danska narodna partija, čija skraćenica je DF, je na svom tviter profilu objavila da je dokument usaglašen i postavila kratak animirani film u kojem se objašnjava kako će se azilanti i migranti slati na izolovano ostrvo.
Premijer Danske Lars Luke Rasmusen rekao je u oktobru ove godine da cilj njegove vlade nije primanje i integrisanje izbeglica, već da je cilj da ih ugosti dok se ne steknu uslovi da mogu biti poslati u zemlju porekla.
Ministar finansija Danske Kristian Jensen (Kristian Jensen, Leva partija), povodom predloga budžeta, rekao je da ostrvo neće biti zatvor, ali da će broj polazaka trajekata sa i do ostrva biti ograničen, kao i da tokom noći neće biti moguće da se napusti ostrvo. Predlogom je predviđeno da na ostrvu borave osobe koji imaju odobren samo privremeni boravak, osobe koje su ratovale na inostranim ratištima, tražioci azila kojima je zahtev za azil odbijen a osuđivani su i ne mogu biti vraćeni u zemlju porekla iz drugih pravnih razloga.
Pravni eksperti kažu da je još rano da se kaže da li je „projekat Lindholm“ prešao granice ugrožavanja ljudskih prava.
Opozicione partije osuđuju ovakav predlog. Socijaldemokratska partija, na čijem čelu je Mete Frederiksen ocenila je da je predlog budžeta kao „loše napravljen čaj i da zapravo ne daje odgovor na pravi izazov, a to je da sistem integracije ne funkcioniše dobro“. Mete Frederiksen je rekla i da bi Socijaldemokrate volele da imigrantima i drugima koji dolaze u Dansku pomažu u okviru okruženja u kojem žive. Socijaldemokratska partija Danske u poslednje tri godine načinila je zaokrent u „desno“ i oštro krtikovala dolazak velikog broj imigranata u Dansku, sama Mete Frederiksen je izjavila da je islam „barijera za integraciju“, a ova partija podržala je i zabranu upotrebe burke na javnom mestu.
Populističke partije u Švedskoj i Norveškoj podržale su predlog vladajuće koalicije iz Danske.
Lindholm, izolovano ostrvo, danas koristi danski Tehnički univerzitet za istraživanje zaraznih bolesti životinja, jer se nalazi na sigurnoj udaljenosti od drugih domaćih životinja iz ostatka zemlje. To uključuje bolesti kao što su bolesti ludih krava i svinjska groznica. Danas se na ostrvo može doći samo sa posebnom dozvolom. Da bi se smanjio rizik širenja infekcije, životinje se ubijaju i spaljuju u krematorijumu koji se nalazi na ostrvu. Danski Tehnički univerzitet ostrvo treba da preda državi 1. januara 2019. godine.
Na osnovu predloga vladajuće koalicije, već u drugoj polovini 2021. godine započeće preseljenje prvih stanovnika.²
Predlog Zakona o budžetu u sebi sadrži i druga pitanja, ali ona nisu izazvala veliku pažnju javnosti. Predlog Zakona najviše se bavi inicijativom da se sprovede značajna promena zdravstvenog sistema (pogledati prethodne preglede), kao i predlogom da se sprovede reforma penzionog sistema³ .
Prim.aut.: Na osnovu novinskih članaka, 2018. godine u Danskoj ima oko 300.000 muslimana, što je 5.3% ukupne populacije Danske⁴ . Od tog broja, velika većina su Suniti, dok je manji broj Šiita. Na osnovu zvaničnog popisa iz 2014. godine najveća etnička grupa među muslimanima u Danskoj su Turci (22.2% od svih muslimana u Danskoj), zatim Iračani (10.2%), Libanci (9.5%), Pakistanci (8.7%), Somalijci (7.3%), i Avganistanci (6.3%).
Na osnovu zvanične statistike Evropske unije, najveći broj stranaca u Danskoj u 2018. godini su Poljaci, njih 40601 hiljada, zatim Sirijci 35441 i Turci sa 32924 hiljade. ⁵
NORVEŠKA
Nakon završene političke / partijske „krize“ izazvane željom predsednika Hrišćanske narodne partije (na norveškom: Kristelig Folkeparti) da ispita stav članstva o mogućoj saradnji sa Radničkom partijom (u opoziciji)⁶ , u Norveškoj je tokom poslednje nedelje novembra došlo i do sukoba stavova dve partije iz vlasti, „Partije progresa“ i partija „Desno“ („høyre“, premijerke Erne Solberg). Predmet sporenja je u vezi sa potpisivanjem UN pakta o migrantima, dokumenta koji je 2016. godine usvojen kao globalni dogovor Ujedinjenih nacija za migracije.⁷
Predstavnik Partije progresa (osvojili su 16.3% glasova na poslednjim izborima 2017. godine) Jon Heljhajm⁸ (Jon Helgheim) izneo je stav da nije potrebno da Norveška ratifikuje UN pakt o migrantima, jer on svakako nije obavezujući za državu, pa zašto ga onda i usvajati. Heljhajm kaže da i sama partija „Desno“, na svom sajtu⁹ piše da „UN pakt ne utiče na zakone Norveške, i da pitanja imigracije ostaju u nadležnosti nacionalnih institucija“ i ne vidi razlog zbog kojeg bi se država obavezala i potpisala jedan ovakav pakt. Mari Holm Lonset (Mari Holm Lønseth), ispred vodeće partije „Desno“, stava je da se jedan ovakav međunarodni dokument treba podržati sa najvišeg nivoa vlasti, kako bi se lakše kontrolisao dolazak legalnih, a posebno nelegalnih izbeglica, jer „ ako nas nečemu uči 2015. godina, onda je to da migracije nisu pod kontrolom. „UN platfoma daje nam mogućnost i međunarodni okvir za reagovanje u slučajevima da velik broj ljudi poželi da se iseli, iz recimo Afrike u Evropu“, smatra Holm Lonset.
Sukobi između političkih partija, prelili su se i na ulice Osla. U nedelju, 25. Novembra, u centru Osla, ispred parlamenta „Storting“ sukobile su se dve grupe, ekstremni desničari, pripadnici fašističke organizacije Pokret nordijskog otpora (prim.aut.: videti prethodne analize) i norveška organizacija „Stop islamizaciji Norveške – SIAN“ (na norveškom: Stopp islamiseringen av Norge, SIAN) sa jedne strane i norveška Antifa i predstavnici ekstremne levice, sa druge strane. Sukob je eskalirao u masovnu tuču, u kojoj je povređeno nekoliko osoba, a norveška policija je uhapsila pet učesnika nereda. ¹°
UN pakt o migracijama bi trebalo i formalno da bude usvojen na UN Konferenciji u Marakešu tokom decembra meseca, a veliki broj zemalja već je najavio da će se povući iz migrantskog pakta UN pre nego što on bude i formalno odobren¹¹ (prim.aut.: vlade Austrije, Bugarske, Hrvatske, Češke, Estonije, Poljske, Izraela, Mađarske i SAD su već rekle da neće podržati ovaj pakt)
U drugoj polovini novembra, premijerka Erna Solberg najavila je da bi moglo da dođe do promena u Zakonu koji reguliše prekid trudnoće¹² , a sve u dogovoru sa Hrišćanskom narodnom partijom, koja je početkom novembra na Skupštini stranke izglasala odluku da će podržati vladajuću koaliciju. Nezvanično, kako bi osigurala podršku ove partije, (koja je tokom oktobra imala unutarstranački dijalog da li da podrži vladajuću koaliciju ili Radničku partiju Norveške, a 2. novembra donela odluku na najvišim organima stranke – pogledati prethodni pregled). Premijerka Solberg je polovinom oktobra održala nekoliko tajnih sastanaka sa vrhom ove partije. Novinari i opozicioni poslanici smatraju da je tada i dogovoreno da se Zakon o prekidu trudnoće, koji je star više od 40 godina (usvojen 1975. godine) izmeni i bude u skladu sa hrišćanskim vrednostima koje propagira Hrišćanska narodna partija. Opoziciona poslanica Radničke partije, zadužena za oblast zdravstva, Ingvild Šerkol (Ingvild Kjerkol)¹³ tražila je da se u parlamentu razgovara o predloženim promenama Zakona o prekidu trudnoće, kao i da Ministarstvo zdravlja norveške dostavi predloge za promenu ovog zakona.
S obzirom na to da je ova tema bila veoma zastupljena u medijima, u nedelju, 17. Novembra, hiljade Norvežana je izašlo na glavni trg Osla, ispred parlamenta, izražavajući svoje neslaganje sa idejom da se Zakon o prekidu trudnoće menja. Brit-Agneš Sveri (Brit-Agnes Svaeri)¹⁴ osnivač norveškog pokreta Women’s March Norway¹⁵ rekla je da je veliki broj okupljenih, i žena i muškaraca, šokiran i da je „nepojmljivo da se ženska tela, ponovo, nađu na pregovaračkom stolu kao deo političke igre moći“.
Ministarstvo zdravlja Norveške negira da ima predloge za izmenu Zakona o prekidu trudnoće.
Petog decembra biće održana sednica norveškog parlamenta na kojoj će ministar zdravlja odgovarati na pitanja poslanika, a poslanici opozicione Radničke partije već su najavili da će postaviti pitanja o ovom Zakonu.
ŠVEDSKA
Predsednica Centralne partije Ani Lof vratila je mandat predsedniku Parlamenta Švedske Andreasu Norlenu (Andreas Norlén) jer nije bila u mogućnosti da sastavi vladu. U ponedeljak, 3. decembra, predsednik parlamenta daće drugu mogućnost predsedniku Socijaldemokratske partije Stefanu Lovenu. Veruje se da bi Loven, ovaj put mogao da sastavi novu švedsku vladu, jer su se predsednici partije Centra (Ani Lof) i Liberalne partije (Jan Bjorklund) izjasnili da bi podržali Lovena za premijera ukoliko on izađe u susret njihovim zahtevima. I Centralna partija i Liberalna partija su članice Alijanse, ali je izgleda, iako to još nije zvanično rečeno, došlo do konačnog razlaza u „plavoj“ koaliciji. Zahtevi Centralne partije prema Lovenu nisu objavljeni, ali bi oni mogli da idu u pravcu smanjenja poreza za preduzeća i liberalniji Zakon o radu, što su bile glavni zahtevi Centralne partije prilikom izborne trke 2018. godine. Međutim, Socijaldemokratska
partija je partija koja se zalaže za veće poreze za bogatije građane, kao i za veća prava radnika u odnosu na poslodavce. Novinarima je rečeno da će Socijaldemokrate i Centralna partija o zahtevima prvo razgovarati iza zatvorenih vrata, pa će tek onda objaviti rezultate javnosti. Više o njihovom razgovoru znaće se početkom decembra, kada Loven i zvanično dobije mogućnost da ponovo pokuša da formira vladu.
Sa druge strane Liberali, predvođeni Jan Brojklundom, poslednje nedelje novembra oštro su, unutra partije, razgovarali o tome da li da podrže Lovena i napuste Alijansu ili da ostanu u „plavoj“ koaliciji i podrže formiranje vlade u kojoj se neće nalaziti Švedske demokrate, ali koju će ova ekstremno desna politička partija podržavati u Parlamentu. Tokom rasprave, predstavnici Liberalne partije koji dolaze sa juga Švedske, gde je ujedno i najveće uporište Švedskih demokrata, glasno su podržavali ideju da se Liberali „vrate“ u „plavu“ koaliciju i formiraju vladu koju bi predvodio predsednik Moderata Ulf Kristerson, podržanu od strane Švedskih demokrata. Sa druge strane jednako brojan deo predstavnika Liberalne partije oštro se protivi saradnji sa Švedskim demokratama, predvođeni Bjorklundom, koji je otišao toliko daleko, da je obećao svojoj deci da neće dozvoliti da Švedske demokrate imaju bilo kakvu moć odlučivanja u Švedskoj. Nakon žustre debate u partiji, Liberali su odlučili da daju šansu Lovenu. Očekuju se pregovori početkom decembra meseca.
Leva partija, koju su zajedno sa Švedskim demokratama „otpisale“ gotovo sve partije odmah nakon završenih izbora, kaže da neće podržati Lovena za premijera ukoliko u vladu uvede Centralu i Liberalnu partiju. Leva partija u poslednjem mandatu nije bila u vladi, ali je podržavala manjinsku vladu „crvene koalicije“ u parlamnetu. Na pitanje novinara Jonasu Šostedu (predsedniku „Leve“ partije) da li je svestan da bez njihovih glasova, čak i sa Centralnom i Liberalnom partijom Socijaldemokarete i Zeleni neće moći da formiraju vladu, predsednik „Leve“ partije je odgovorio: „Imamo niz zahteva koje želimo da vlada ispuni, imamo i niz granica za ono što vlada ne bi trebala da radi“, rekao je on.
Zelena partija, podržaće Socijaldemokarstsku partiju u procesu formiranja vlade.
Neizvesnost oko formiranja vlade i dalje ostaje. Čeka se početak decembra i razgovori sa Centralnom partijom i Liberalnom partijom.
Sa druge strane predsednik Moderata Ulf Kristerson, zajedno sa predsednicom Hrišćanskih demokrata predložio je budžet za 2019. godinu poslanicima parlamenta Švedske. Prilikom predaje predloga budžeta, Kristerson je rekao da „iako nije formirana vlada Švedske, potrebno je izglasati budžet za 2019 godinu“. Njihov predlog može se posmatrati i kao pokušaj da ponovo privuku Centralnu i Libralnu partiju na stranu Alijanse. Za ovaj predlog, Moderati su već dobili podršku Švedskih demokrata. Nažalost, ukupan zbir ove tri partije (Moderati, Hrišćanske demokrate i Švedske demokrate), nije dovoljan za večinu u parlamentu.
U prethodnoj analizi predstavili smo istraživanje Ipsosa koje pokazuje da se stanje u vezi sa brojem glasova političkim partijama ne bi značajno promenilo ukoliko bi bilo ponovljeno glasanje za parlament Švedske; odnosno da bi crvena koalicija eventualno dobila jedno mesto više, a plava koalicija jedno mesto manje u parlamentu Švedske, što ne bi dovelo do potrebnih promena za formiranje vlade.
Švedska državna televizija SVT sarađuje sa agencijom za ispitivanje javnog mnjenja „Novus“. SVT je objavila njihovo istraživanje u vezi sa poverenjem koje predsednici političkih partija imaju među biračima. U odnosu na merenje u avgustu, najveću prednost i najviše poverenja među biračima tokom dva meseca, koliko traju pregovori za formiranje vlade, dobila je predsednica Hrišćanske partije Ebi Buš Tor (Ebba Busch Thor). Sa druge strane najveći pad poverenja ima Ani Lof, predsednica Centralne partije kao i Jan Brorklund predsednik Liberalne partije. Pozitivan rejting, jedino još ima Stefan Loven iz Socijaldemokartske partije.
Prim.aut.:
Hronologija od dana izbora:
9. septembra, posle izbora Crvena kolaicija (Socijaldemokrate, Zeleni i Leva partija) imaju ukupno 144 mesta u parlamentu, Alijansa (Moderati, Hrišćanske demokrate, Centralna i Liberalna partija) imaju 143 mandata, a Švedske demokrate 62 mandata. Ukupno 349 mesta u parlamentu Švedske.
Dve nedelje nakon izbora, Stefan Loven nije dobio potrebnu većinu glasova da nastavi da obavlja funkciju premijera i na molbu već izabranog novog predsednika Parlamenta Andreasa Norlena (Moderati), Stefan Loven ostaje na mestu predsednika prelazne vlade.
2. oktobra lider Moderata Ulf Kristersson od strane predsednika parlamenta dobija mogućnost da pokuša da formira vladu. Ima vremena do 16. oktobra, ali već 14. oktobra najavljuje da neće moći da formira vladu. Tada je predlog bio da Alijansa sama formira vladu.
15. oktobra, predsednik parlamenta ponovo daje šansu predsedniku Socijaldemokrata Stefanu Lovenu da pokuša da formira vladu. Loven 29. oktobra objavljuje da odustaje.
5. novembra predsednik parlamenta je najavio da ponovo predlaže da Ulfa Kristerson bude kandidat za premijera. 12. novembra Ulf Kristersson najavljuje da želi da formira vladu sa Hrišćanskim demokratama, a da u parlamentu imaju podršku Švedskih demokrata. Međutim, 14. novembra, nakon glasanja u parlamentu, gde poslanici Centralne i Liberalne partije (iako su koalicioni partneri) glasaju protiv njehovog predloga (154 glasova za Kristersona i 195 glasova protiv), Ulf Kristerson gubi mogućnost da formira vladu.
15. novembra predsednica Centralne partije traži od predsednika Parlamenta da joj da mogućnost da formira vladu. Nedelju dana kasnije, 22. novembra objavljuje da nije u mogućnosti da ispuni zadatak.
Ani Lof je 27. novembra rekla bi njena partija mogla da glasa za Lovena za predsednika vlade, ukoliko se ispune njihovi zahtevi.
28. novembra predsednik Liberalne partije Jan Bjorklund je najavio da bi i oni mogli da podrže Lovena ukoliko Socijaldemokrate budu spremne za „skretanje u desno“.
Predsednik parlamenta najavljuje da će 3. decembra predložiti Stefana Lovena za premijera.
ISLAND
Bivši ministar inostranih poslova Islanda, Gunar Bragi Sveinson (Gunnar Bragi Sveinsson) i bivši premijer Sigmundur David Gunlaugson (Sigmundur Davíð Gunnlaugsson, od 2013-2016, najmlađi premijer Islanda), upleteni su trenutno u najveći politički skandal na Islandu.
Njih dvojica, kao i Bergbor Ulason (Bergþór Ólason) i Ana Kolbrun Arnadotir (Anna Kolbrún Árnadóttir) iz Centralne partije¹⁶ i Karl Gauti Jaltason (Karl Gauti Hjaltason) i Olafur Isleifson (Ólafur Ísleifsson) iz Narodne partije¹⁷ snimljeni su 20. novembra tokom razgovora u baru Klaustur, koji se nalazi blizini zgrade parlamenta i koji je poznat kao mesto okupljanja poslanika nakon održanih sednica parlamenta. Na snimku se jasno mogu čuti seksistički i mizogeni komentari prema drugim poslanicama, i političarkama sa Islanda. Snimak njihovog razgovora dostavljen je medijima i gotovo odmah je postao najslušaniji i najkomentarisaniji, kako na javnim medijima, tako i na društvenim mrežama.¹⁸ ¹⁹ ²°
Za sada nije jasno kako su poslanici snimani, niti koje dostavio snimak medijima. Javnost je zgrožena komentarima o ženama koje se bave politikom, a 29. novembra u islandski parlament je stigla inicijativa velikog broja poslanika da se pokrene istraga Etičkog komiteta parlamenta o ponašanju poslanika. Poslanici su posebno izneli zahtev da se u obzir uzmu član 5. i 7. Kodeksa ponašanja poslanika²¹ , u kojem se jasno definiše da poslanici ne smeju biti uključeni u bilo kakve aktivnosti koje štete ugledu poslanika i parlamenta.
Narodna partija pozvala je svoje poslanike da podnesu ostavke, ali su Karl i Olafur odbili da poslušaju savet političke partije kojoj pripadaju. Takođe, ni predstavnici Centralne partije ne razmišljaju o ostavci. U svojim izjavama, nakon objavnjenog snimka, prkosan je i Gunar Bragi koji je rakao da „nema nameru da podnese ostavku, ali će dobro razmisliti da prestane sa konzumiranjem alkohola“. Jedina osoba koja je novinarima rekla da razmišlja o ostavci je Ana Kolbrun Arnadotir, koja nije čak ni aktivno učestvovala u neprimerenim komentarima.
Ostaje da se vidi u narednim danima kako će postupiti parlament islanda i da li će biti formiran Etički komitet.
FINSKA
Tridesetog novembra Finska i Estonija²² ²³ ²⁴ su se dogovorile da projekat izgradnje podvodnog železničkog tunela, koji će spojiti Helsinki i Talin, mora biti pažljivo planiran. Ane Berner, ministarka za saobraćaj i komunikacije u Finskoj i Kardi Simsonu, ministrka za ekonomske poslove i infrastrukturu Estonije, sastale su se 30. novembra kako bi razgovarale o razvoju ovog projekta.
Ana Berner je rekla da će socijalni i ekonomski uticaji izgradnje tunela biti značajni ne samo za njihove dve zemlje, već za čitavu Evropu. Ova železnička veza, bazirana na „Rail Baltica“, mogla bi da postane veza severne i centračne Evrope sa Azijom.
Rail Baltica (u daljem tekstu RB) je transportni projekat za izgradnju železničke veze između Varšave i Talina preko baltičkih zemalja. To je deo Transevropske transportne mreže (TEN-T) koju planira (od već postojećih železničkih veza) i finansira (nove projekte) EU . ²⁵
Procenjena cena izgradenje železnice RB iznosi oko 6 milijardi evra (do Talina).
Predstavnici Finest Bay Area Development²⁶ zaduženi za izgranju 100 km dugog podvodnog železničkog tunela kažu da će se pored sredstava iz EU i iz Finske i Estonije prikupljanje sredstava nastaviti i kroz razgovore u azijskim državama. Prošlog leta, prikupljana su sredstva na sastancima sa predstavnicima Pekinga, Šangaja, Singapura i Hong Konga. Infrastrukturni projekat koji vredi 15 milijardi evra toliko je velik da će, kada se završi, imati ogroman uticaj na ekonomiju Finske.
Finest Bay Area Development potpisala je predugovor za izgradnju podvodnog tunela prošle godine sa poslovnim konzorcijumom, koga još čine i „Fira“, „Pöyry“ i „A-Insinöörit“, a plan je da se konzorcijum konsoliduje i privlačenjem novih partnera iz Kine.
Na sastanku su se Finska i Estonija dogovorile o sledećem:
• Projekat mora biti promovisan u saradnji sa državnim institucijama Finske i Estonije, kao i gradovima Helsinkijem i Talinom.
• Projekat pruža mogućnost promovisanja koncepta pobratimskih gradova i stvaranje zajedničkih tržišta radne snage za gradove Helsinki i Talin. Gradovi mogu zajedno da oforme novi ekonomski region sa 1.5 miliona žitelja.
• Tunel treba da je projektovan tako da može optimalno da se uklopi i u druge transportne sisteme. Deo njegovog plana treba da bude i planiranje javnog transporta, kako ljudi, tako i robe i usluga.
• Tunel će biti finansiran iz više izvora. Sredstva treba da se obezbede iz EU, ali i iz privatnog i javnog sektora.
• Ministartsva zaštite životne sredine Finske i Estonije treba da zajednički koordiniraju značaj uticaja zaštite životne sredine za obe države. Ovaj proces može da traje i 5-6 godina
Pored susreta ministara dve zemlje, usledio je i sastanak dva gradonačelnika, koji su takođe u svojim govorima potvrdili važnost ovog projekta i spremnost oba grada da se uključe u njegovu realizaciju.
„Već danas imamo veliki broj prekograničnih projekata za razvoj koncepta gradova pobratima Talin – Helsinki. Uskoro možemo razgovarati o zajedničkim rešenjima za mobilnost i drugim integrisanim javnim servisima. Tunel bi bio ogroman korak napred, pružajući priliku Estoniji i Finskoj da postanu vodeći ekonomski centari na području Baltičkog mora „, rekao je zamenik gradonačelnika Talina Andrei Novikov.
Vlada Finske, usvojila je Nacionalnu strategiju protiv terorizma 2018-2021²⁷ poslednje nedelje novembra 2018. godine. ²⁸ ²⁹
Strategija obuhvata 31 akciju koja se već sprovodi ili čija implementacija će odmah početi kao zajednički napor vlasti, ali i drugih aktera. „Najbolji način borbe protiv terorizma je preventivno delovanje. Uspešni antiterorizam zahteva saradnju svih uključenih strana i dovoljno resursa i nadležnosti vlasti „, rekao je ministar unutrašnjih poslova Finske Kai Mikanen (Kai Mykkänen) prilikom usvajanja Strategije.
Prethodna strategija za borbu protiv terorizma usvojena je 2014. godine. Od tada, aktivnosti u oblasti borbe protiv terorizma u Finskoj su pretrpele velike promene, naročito u odgovoru na promenu operativnog okruženja i stalno rastuću pretnju.
Iz Finske su njeni sugrađani odlazili da se bore na stranim ratištima i na strani raznih terorističkih organizacija. Pored toga porast radikalne islamističke propagande koja za cilj ima i razvijanje napada na Finsku podigao je pretnju od terorističkih napada.
Nacionalna strategija za borbu protiv terorizma ima za cilj da uspostavi održiv i aktivan pristup borbi protiv terorizma. Strategija stvara okvir za operativne modele koji obuhvataju čitavo društvo i usmeravaju raspodelu sredstava za borbu protiv terorizma i razvoj zakonodavstva.
Strategija opisuje akcije koje su potrebne da bi se očuvale mogućnosti borbe protiv terorizma i postavila dugoročna politika. U Strategiji se posebno obrađuje deo koji govori o tome da je neophodno povećati obim aktivnosti koje su na raspolaganju vlastima u rešavanju i uticaju na aktivnosti prilikom obrade osoba koje se terete za terorističke aktivnosti, a koje traže ulazak u Finsku ili boravak. Finska je država u kojoj vlada vladavina prava, što znači da poštuje osnovna i ljudska prava i u svojim aktivnostima tokom borbe protiv terorizma.
Vlada ovom Strategijom zahteva da se započne sa sprovođenjem strateških akcija protiv terorizma bez odlaganja. Kroz međunarodnu saradnju, Finska pokušava da smanji kapacitete terorističkih grupa u područjima u kojima su aktivni.
U strategiji se napominje i da je saradnja sa civilnim društvom od vitalnog značaja u komunikacijama koje traže sprečavanje nasilne radikalizacije, jer su sajtovi društvenih medija glavna platforma za širenje terorističke propagande.
[1] U januaru 2007. godine Jaspersen je objavila da izlazi iz Socijaldemokratske partije. Danas vodeća „Leva“ partija – koja je u stvari partija desnog centra- objavila je u februaru 2007. godine da je Karen Jaspersen postala njihova članica. “Leva“ partija se zove „leva“ jer su njihovi počeci vezani za 1870. godinu kada su zastupali interese zemljoradnika protiv interesa aristokratije, čija partija se zvala „desno“ – videti prethodne preglede) objavila je u februaru 2007. godine da je Karen Jaspersen postala njihova članica.
[2] https://www.dr.dk/nyheder/politik/udviste-kriminelle-udlaendinge-sendes-til-oede-oe-i-stege-bugt
[3] https://www.dr.dk/nyheder/politik/regeringen-og-dansk-folkeparti-er-enige-om-finansloven
[4] https://www.religion.dk/religionsanalysen/hvor-mange-indvandrer-lever-i-danmark
[5] https://www.statista.com/statistics/571909/number-of-immigrants-in-denmark-by-country-of-origin/
[6] Videti prethodni pregled
[7] Generalna skupština UN jednoglasno je u septembru 2016. godine usvojila tekst sporazuma pod imenom „Deklaracija Njujorka o izbeglicama i migrantima” kako bi bili poboljšani uslovi pomoći, smeštaja i povratka izbeglica, prilikom velikog pomeranja naroda iz Azije i severne Afrike 2015. godine. Na osnovu tog sporazuma je Visoki komesarijat UN za izbeglice predložio svetski pakt o migrantima i izbeglicama. Globalni migracioni paket su u UN usvojile 192 države, a drugačije mišljenje imale su jedino SAD.
[9] https://hoyre.no/aktuelt/nyheter/2018/fakta-om-fns-migrasjonsplattform/
[10] https://www.nrk.no/ostlandssendingen/fem-pagrepet-etter-masseslagsmal-i-oslo-1.14310658
[12] https://www.regjeringen.no/no/dokumenter/about-the-abortion-act/id419252/
[13] https://www.nrk.no/norge/nekter-a-offentliggjore-abortvurdering-1.14319189
[15] Women’s March Norway – koji je deo globalnog pokreta koji je predvodio proteste kojima se brane prava žena i prava na odlučivanje o prekidu trudnoće, a najpoznatiji protest održan je u SAD odmah nakon izbora Donalda Trampa za predsenika
[16] opozicija, na poslednjim izborima osvojili su 10.9%
[17] opozicija, na izborima 2017 osvijili su 6,9%
[21] https://www.althingi.is/thingmenn/hagsmunaskraning/sidareglur/
[22] https://finlandtoday.fi/the-rail-tunnel-between-helsinki-and-tallinn-takes-another-leap-forward/
[23] https://www.railway-technology.com/projects/helsinki-tallinn-railway-tunnel-gulf-of-finland/
[25] http://infrazs.rs/2017/01/objavljen-plan-aktivnosti-za-devet-koridora-ten-t/