ŠVEDSKA
Trenutni premijer Švedske i predsednik Socilademokratske partije Švedske, Stefan Loven, (Stefan Löfven) u ponedeljak 29. oktobra u 9.45 časova imao je sastanak sa predsednikom Parlamenta Švedske i obavestio ga je da nije u mogućnosti da formira vladu. U petak 26. oktobra, bez obzira na to što još uvek nije imao jasan odgovor od mandatara, predsednik Parlamenta Švedske Andreas Norlen (Andreas Norlén, član partije Moderati) sazvao je sastanak svih predsednika parlamentarnih političkih stranaka. U tabeli koja je u prilogu (desno) nalazi se spisak i satnica sastanaka koje će predsednik Parlamenta imati na dan 29. oktobra, kao i konferencija za novinare koja je planirana za 16.30 časova, na kojoj bi trebalo da se će se objavi ime novog mandatara (treći pokušaj formiranja Vlade Švedske).
Sedam nedelja posle izbora i 4 nedelje posle prvog predloga mandatara od strane predsednika parlamenta, po rečima Stefana Lovena, blokovska podela partija (na crvene i plave) se nastavlja, pa nije moguće formirati Vladu. Međutim, u nekoliko lokalnih samouprava, u najvećem broju na samom jugu Švedske, već su formirane lokalne vlasti koje čine Moderati i Švedske demokrate, a na nekim mestima i u saradnji sa Hrišćanskim demokratama. Ozvaničenjem saradnje Moderata i Švedskih demokrata na lokalu stvara se pritisak na centralu stranke Moderata, da se ipak formira koalicija sa Švedskim demokratama i na državnom nivou.
Naselja su: Hörby (Moderati podržavaju Švedske demokrate u lokalnom parlamentu), Sölversborg (Moderati, Hrišćanske demokrate i Švedske demokrate imaju apsolutnu većinu), Trelleborg (Švedske demokrate podržavaju manjinsku vladu Moderata i Hrišćanskih demokrata u lokalnom parlament) i u naseljima Munkedal i Ockelbo (na snazi je predizborna koalicija Moderata i Švedskih demokrata).
Nakon sprovedenih izbora, predsednik parlamenta ima pravo da 4 puta ponudi mandat (do sada je ponudio 2 puta, Moderatima i Socijaldemokratama), odnosno ukoliko Parlament ni posle četiri predloga ne usvoji novi sastav Vlade, stvaraju se uslovi za vanredne parlamentarne izbore. Prelazna Vlada, koju trenutno čine ministri i premijer Švedske iz prethodnog mandata, vodi državu do izbora nove Vlade, njene nadležnosti su tehničke i može da donosi samo odluke od hitne važnosti, ali nikako ne može da da predlog da se raspišu novi izbori. ¹ Ukoliko i dođe do ponovljenih izbora, to će biti prvi takvi izbori u Švedskoj u poslednjih 60 godina.
Sada je pitanje svih pitanja kome će predsednik Parlamenta dati šansu da formira Vladu. Švedske demokrate su verovatno najvažnija karika, ali sa njima niko ne želi (za sada) da formira Vladu, tako da su poslednja dva pokušaja propala.
Na konferenciji za novinare, u ponedeljak 29. oktobra Džimi Okerson (Jimmie Åkesson), predsednik partije Švedskih demokrata rekao je da je tokom razgovara sa predsednikom Parlamenta jasno stavio do znanja da treba da se prihvati realnost i da se raspišu novi izbori, jer niko od dvojice političara kojima je ponuđen mandat nije želeo da razgovara sa njim u vezi sa formiranjem/podržavanjem buduće Vlade. Na pitanje novinara, sa kim bi on formirao vladu, ako mu se za to ukaže prilika, Okerson je rekao da bi tražio podršku pre svih Moderata i Hrišćanskih demokrata, ali ne i podršku Liberala i Centralne partije koje su deo Alijanse, jer ne može da razume njihove razloge za odbijanje razgovora i saradnje sa Švedskim demokratama. „Mi ćemo glasati protiv svakog predloga Vlade koji odbija aktivno učešće naše partije. Mi smo zainteresovani za nove izbore“, rekao je Okerson na konferenciji za novinare.
Anie Luf (Annie Lööf), predsednica Centralne partije nikako ne može da prihvati da u nekoj novoj, budućoj Vladi Švedske njena partija bude podržana od strane Švedskih demokrata. Tokom predizborne kampanje, ona se jasno ograđivala od njihove politike i bila je najveći kritičar te stranke, što je partiji donelo porast od 2,49% glasova (oko 176000 glasova više) na poslednjim izborima (9. septembra). Anie Luf je na konferenciji za novinare 29. oktobra, posle razgovora sa predsednikom Parlamenta, jasno rekla da je njen kandidat za premijer Ulf Kristerson, lider Moderata i neformalni lider Alijanse, i da sama Alijansa mora pronaći načine da privuče druge partije, iz takozvanog crvenog bloka, kako bi se prenebregli vanredni izbori i uticaj Švedskih demokrata na politiku Švedske.
Takođe, Liberali i njihov predsednik jan Bjorklund (Jan Björklund) ne mogu da podrže Vladu u kojoj bi se nalazile Švedske demokrate jer Liberali imaju jasno zacrtanu pro-EU politiku i zalažu se za uvođenje evra kao valute u Švedskoj, i kao takvi ne mogu da vide sebe u Vladi koju bi podržala, i u kojoj bi aktivno učešće imala, partija koja se zalaže za izlazak Švedske iz Evropske unije².
Predsednik Parlamenta je na kraju dana sumirao razgovore sa predsednicima političkih partija i rekao da neće nikome personalno dati mogućnost da formira Vladu, već da će on, u narednim danima obaviti niz razgovora sa predsednicima partija: Socijaldemokrate, Moderati, Centralna partija, Liberali, Zelena partija i Hrišćanske demokrate. Norlen je vrlo jasno stavio do znanja da će iz budućih razgovora sa gore pomenutim partijama izbaciti Levu partiju (koja je podržavala prethodnu Vladu Stefana Lovena i Zelene partije) i Švedske demokrate jer je iz razgovora zaključio da druge partije ne žele sa njima da formiraju vladu.
Po rečima predsednika Parlamenta, razgovori će teći u 4 faze i moguća su 4 rešenja:
1. Koaliciona vlada: Socijaldemokrata, Zelenih i partija Alijanse
2. Koaliciona vlada: Centralna partija, Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali.
3. Sve partije Alijanse i zelena partija
4. Vlada Moderata sa partijama Alijanse potpomognuta partijama iz drugog bloka
Trenutno, partije Alijanse imaju 143 glasa u parlamentu, crveni blok ima 144 glasa, a Švedske demokrate imaju 62 glasa. Za većinu u parlamentu je potrebno 175 glasova (od 349).
(prim.aut.: švedska državna televizija SVT razvila je aplikaciju preko koje možete sami da „formirate“ vladu Švedske³).
Karl Bildt, švedski političar (član političke stranke Moderati) i diplomata, u autorskom tekstu iznosi mišljenje da se „poslednjih godina, sigurnosni pejzaž Severne Evrope promenio. Kao odgovor na rusku agresiju i revizionizam, NATO je rasporedio bataljone u Estoniji, Letoniji i Litvaniji, ali i jake vazduhoplovne snage da nadziru nebo ovih zemalja. I u Švedskoj i Finskoj, troškovi za odbranu rastu, i postoji otvorena debata o tome da li nastaviti sa partnerstvom sa NATO-om, ili ga podići na nivo punopravnog članstva“. U tekstu pod nazivom „Kraj Skandinavske nesvrstanosti“⁴ Karl Bildt naglašava da učešćem vojnih snaga Švedske i Finske, kao i ustupanje luka za NATO brodove i svoje teritorije za prolazak pešadije, i aktivno učešće u vojnim vežbama NATO („“Trident Juncture”) u Norveškoj, ove dve nordijske zemlje zapravo izlaze iz vojne neutralnosti. Bildt takođe navodi da „je Švedska već priznala da će se njena teritorija svakako svrstati na stranu NATO-a u nekom potencijalnom sukobu u severnoj Evropi“. „Švedski institut za spoljnu politiku shvata da svaka pretnja suverenitetu baltičkih zemalja ili Norveške takođe predstavlja pretnju po sigurnost Švedske, te stoga Švedska ne učestvuje samo u ovoj vojnoj vežbi u Norveškoj već takođe razvija partnerstvo sa Poljskom kako bi se zaštitilo područje Baltičkog mora.“ „Sa druge strane, učešćem vazdušnih snaga Švedske, Finske i Norveške u ovoj NATO vežbi, videće se koliko su vazdušne snage ovih država već integrisane.“
Bildt zaključuje da „U narednim godinama, Švedska će nastaviti da se približava NATO-u. Zajedničke vežbe će dovesti do dubljeg operativnog povezivanja i uspostavljanja zajedničkih odbrambenih kapaciteta za celu Severnu Evropu i područje Baltičkog mora. Sasvim sigurno, današnja mobilizacija nije motivisana akutnom pretnjom od Rusije. Ali ruski agresivni napor da modernizuje svoju vojsku, zahteva od Zapada da poveća svoje sopstvene odbrambene kapacitete u regionu. Moramo da pošaljemo jasnu poruku da će se na oportunistička dela agresije odgovoriti, kako sada, tako i u budućnosti. Pripremanjem pravilne odbrane, možemo osigurati mir i stabilnost u regionu, što je preduslov za kretanje napred prema konstruktivnijim odnosima sa Rusijom na duge staze.“
Karl Bildt u je bio švedski ministar inostranih poslova od 2006. do oktobra 2014. godine i premijer od 1991. do 1994. godine, kada je vodio pregovore o pridruživanju Švedske Evropskoj uniji. Renomirani je međunarodni diplomata, bio je specijalni izaslanik EU za bivšu Jugoslaviju, visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu, specijalni izaslanik UN-a za Balkan i ko-predsedavajući Dejtonske mirovne konferencije. Predsedava Globalnom komisijom za upravljanje internetom i član je Svetskog ekonomskog foruma za globalnu agendu o Evropi. Sredinom maja 2015. Bildt je imenovan u međunarodni savetodavni savez Ukrajine za potrebe predsednika Petra Porošenka, a njen glavni cilj je poboljšanje bezbednosti i ekonomije Ukrajine. Član je Trilateralne⁵ komisije, Odeljenje za Evropu.
DANSKA
Tokom proteklih meseci, u Danskoj je došlo do porasta kriminala, što je rezultiralo novom inicijativom Vlade Danske i pokretanjem programa koji se zove „Bliskost i sigurnost“ (prim.aut: više u prethodnom pregledu). U predloženom programu nalazi se 14 konkretnih predloga kojima će se značajno poboljšati rad lokalnih policijskih snaga, rekao je Ministar pravde Soren Pape Poulsen.
U predgrađima Kopenhagena, Norebro i Greve (Nørrebro, Greve) desio se veliki broj oružanih napada i ranjavanja, a policija Kopenhagena je produžila trajanja „Zone nadgledanja“ . „Zona nadgledanja“⁶ omogućuje policiji da uvede dodatne „nasumične pretrese lica, odeće, vozila i drugog što se nalazi na osobi, u geografski određenom prostoru, kako bi se sprečile kriminalne delatnosti koje ugrožavaju živote ljudi“.⁷
U poslednjih 10 dana (od 15.-25. oktobra) bilo je 11 napada vatrenim oružjem , osam ljudi je ranjeno i kako stoji u policijskim izveštajima “još uvek niko nije smrtno stradao“(!). Sedam osoba, starosti od 18 do 36 godina je uhapšeno i zadržano na ispitivanjima 24 sata, i svi su poricali umešanost u kriminalnim aktivnostima. Policija smatra da je u pitanju sukob između bandi. Po rečima policije Kopenhagena u pitanju je interni sukob bande koja se zove „Brothas“, koja se najverovatnije podelila u dve grupe, jednu koja ostaje u predgrađu Grave i delom Hudige (Hundige), dok je druga prešla u predgrađe zvano Norebro.
Ove nedelje, 23. oktobra⁸, Okružni sud Kopenhagena izdao je presudu najvećoj organizovanoj grupi koja je tokom 2016./2017. godine pljačkala kuće na teritoriji Zealanda – najvećeg i najnaseljenijeg ostrva u Danskoj (isključujući Grenland). Grupa je bila sastavljena od 12 osoba albanske nacionalnosti, koji su počinili ukupno 71 pljačku, čija vrednost je 1,1 milion Danskih kruna (147,425.06 EUR) koji su nakon izrečene presude proterani iz Danske i zabranjen im je povratak. Istog dana, međunarodni sud pravde, odbio je žalbu⁹ Jure Levakovića koji se žalio na presudu suda u Danskoj, kojom se zbog loše integracije i prevelikog broja kriminalnih aktivnosti planira njegovo izručenje Hrvatskoj. Levaković je rođen u Danskoj, ali od svoje 13 godine ima dosije. Zbog preko 200 krivičnih dela koje je počinio u Danskoj, biće izručen Hrvatskoj, bez mogućnosti vraćanja.
Danska, koja je do 1918. godine vladala Islandom¹° , obeležila je stogodišnjicu nezavisnosti Islanda, jahanjem autohtonih islandskih konja ulicama Kopenhagena. Konje su između ostalih jahali Danski Ministar za nordijsku saradnju Eva Šer Hansen (Eva Kjer Hansen) i Islandski ministar za nordijsku saradnju Sigurdjur Ingi Johanson (Sigurður Ingi Jóhannsson).
Od 1262. do 1918. Island je bio deo Norveške, a kasnije i Danske, a od 1. decembra 1918. godine zemlja je postala nezavisna i suverena država u zajednici sa Danskom.
Zajednica je okončana unilateralno od strane Islanda 1944. godine, nakon čega je zemlja proglašena nezavisnom republikom.
Danske političke partije¹¹ tražile su oštru reakciju Vlade i iznele su zabrinutost zbog izjava Donalda Trampa date medijima u Sjedinjenim Američkim Državama tokom izborne kampanje na polovini predsedničkog mandata (midterm elections) u kojima Tramp, između ostalog, tvrdi da takozvani nordijski socijalizam ne daje uspeh i da siromašni Amerikanci žive bolje od prosečnog Danca, Finca ili Šveđanina. 23. oktobra, američka administracija predvođena Kevinom Hasetom (Kevin Hassett) objavila je Manifest¹² na 72 strane u kojem ekonomski analitičari i savetnici predsednika SAD kritikuju socijalizam. U tom dokumentu Danska je spomenuta 20 puta u negativnom kontekstu. Danski političari su „duboko zabrinuti“ zbog širenja ovakvih lažnih vesti i traže jasnu reakciju svoje države.
Na izborima na polovini predsedničkog mandata, predstavnici Demokratske stranke u SAD, tokom kampanje propagiraju da nordijske zemlje¹³, njihova razvijenost i nordijski sistem socijalne zaštite, predstavljaju najnapredniji model koji je potreban SAD. Dok se u Manifestu Donalda Trampa se na primer ističe da „je životni standard u SAD najmanje 15% viši nego u nordijskim zemljama, uključujući Dansku“.
Ovo nije prvi put da se Tramp „okomi“ na nordijske zemlje . Prošle godine, 20 februara. Tramp je u obraćanju na partijskom skupu¹⁴ rekao da je Švedska doživela veliki teroristički napad, i da zapravo “Švedska ima ogromne probleme“ od kada je preuzela veliki broj izbeglica iz islamskih zemalja. Teroristički napad se nije desio, Švedska država je reagovala i tražila zvanično objašnjenje od Stejt departmenta.¹⁵
ISLAND
Prvog novembra 1918. godine, Island je potpisao Personalnu uniju sa Kraljevinom Danskom, što je Islandu dalo mogućnost da. Delom, sam upravlja svojom teritorijom. Ove godine Island slavi 100 godina od nezavisnosti.¹⁶ ¹⁷ ¹⁸ ¹⁹
Fakta: Island ima 332.000 stanovnika (popis iz 2016). Procenjeno je da je 9% (29.900) stanovništva ima drugo državljanstvo. Prosek starosti stanovništva je 36,3 godina.
Glavni grad je Rejkjavik, dok je veličina Islanda 103.000 km2, to jest, malo veća površina od Mađarske i Portugala.
Island je parlamentarna ustavna republika. Pravo glasa ima svaki stanovnik koji je napunio 18 godina. Predsednik se bira direktnim glasanjem na mandat od četiri godine. Izvršna vlast počiva na Vladi, koja se svake četiri godine bira, odvojeno od predsedničkih izbora. Alting -Parlament je zakonodavno telo koje ima 63 člana koji se biraju na mandat od četiri godine. Sudska vlast se sprovodi kroz Vrhovni sud i okružne sudove.
Većina stanovnika Islanda (80%) su članovi Luteranske državne crkve, 5% je registrovano u drugim hrišćanskim denominacijama, uključujući Slobodnu crkvu Islanda i Rimokatoličku crkvu. BDP je 15,15 milijardi dolara. Stopa nezaposlenosti: 4%. Islandska monetarna jedinica je kruna – skraćenica – ISK. Island je u Griničkoj srednjoj vremenskoj zoni GMT²° tokom cele godine, i ne postoji letnje i zimsko računanje vremena.
Prvo poznato ime koje se konkretno odnosilo na samo ostrvo je Snajland (Snæland), odnosno Snežna zemlja, a u tom obliku pominje se u „Sagama o Islanđanima” (islandski: Íslendingasögur) iz IX veka. Sadašnje ime verovatno potiče iz druge polovine IX veka i njegovim tvorcem se smatra vikinški moreplovac Floki Vilgjerdarson, koji je boraveći na mestu sadašnjeg Isafjerdira video brojne sante leda u obližnjem fjordu, što ga je nagnalo da celo područje nazove „Zemljom leda” – „Is“ –led, „land“ – zemlja.
Island je bio jedan od najvećih ostrva koja nisu bila naseljena, sve do kasnog devetog veka i u desetom veku kada su počeli da pristižu norveški Vikinzi i Kelti.
Island ima jedan od najstarijih parlamenta koji se zove Alting i nastao je 930 godine. Žele su na Islandu 1915. godine dobile pravo glasa.
Island je bio nezavisan 300 godina, a zatim su njime vladali Norveška i Danska. Formalno je bio norveška kolonija, do 1814. godine, kada se zajednička država Norveške i Danske razdvojila sporazumom iz Kila²¹ (danas, grad u Nemačkoj), a Island je postao deo teritorije Danske. Od Danske vlade je dobio ograničenu autonomiju 1874. godine, a protektoratsku nezavisnost, i suverenitet u unutrašnjim pitanjima 1918. godine. Tim sporazumom, spoljni poslovi i obrana su ostali pod Danskom upravom do Drugog svetskog rata, kada je Nemačka vojno okupirala Dansku, 1940. U Sporazumu koji su Islanđani potpisali sa Danskom 1918. godine pisalo je da obe strane, unilateralno mogu da raskinu Savez. Islanđani su Danskoj poslali predlog raskida zajednice tokom Drugog svetskog rata, ali pošto je Danska bila okupirana, a okupacione snage nisu bile zainteresovane za pisanje zvaničnih odgovora, Island je unilateralno otkazao Sporazum i de fakto postao nezavisna država 1944. godine. Island su, nakon toga, okupirali saveznici.
Nova republika je 1950. potpisala sporazum sa SAD, u kome je Americi predata nadležnost nad obranom Islanda. I danas SAD po ovom sporazumu imaju vojnu bazu u Keflaviku, a Island nema svoje oružane snage. Privreda Islanda je u posleratnim godinama ostala zavisna od ribolova, i ova zemlja je imala više sukoba sa svojim susedima oko ovog resursa. Od ovih sukoba su najpoznatiji Bakalarski ratovi²² (Cod Wars) sa Britanijom. I danas, jedan od najvažnijih razloga za odustajanje Islanda od kandidature za članstvo u EU (2015 godine), je pitanje ribolova.
Island je danas jedna od najrazvijenijih država u Evropi, sa velikom brojem srećnih ljudi – na osnovu istraživanja UN, svaki četvrti Islanđanin tvrdi da je danas srećniji nego pre krize 2008. godine. Na Islandu se objavi više knjiga nego u ijednoj drugoj državi na svetu, a Islanđani najviše vole da čitaju²³. Klupe na javnoj površini imaju bar-kod koji se skenera i na taj način možete slušati tekst knjige na vašem telefonu dok sedite.
Ipak, u oktobru 2008. godine Island je pogodila velika ekonomska kriza. Islandski finansijski sistem je praktično prestao da postoji nakon kolapsa prezaduženih banaka Kaupthing, Glitnir i Landsbanki, koje su činile oko 90 odsto bankarskog sistema. Islandski bankarski i finansijski sistem prebrzo je rastao zahvaljujući stalnom dotoku stranog kapitala. Islandski spoljni dug pre krize, dosegao je oko 50 milijardi evra, gotovo šest puta više od BDP-a, od čega se 80 odsto odnosilo na obaveze banaka, koje nisu preživele zatvaranje slavine koje je uzrokovala međunarodna finansijska kriza.
Islanđani su u dva referenduma odlučili da ne žele da spasavaju banke javnim novcem i odbili su kredite Velike Britanije i Holandije za pokrivanje obaveza Landsbanka u toj zemlji. Vlada je stigla kaiš, i dopustila nastavak devalvacije krune što je dovelo do povećanja inflacije do 19 odsto, kao i dugova domaćinstava kojima su stambeni krediti vezani za inflaciju ili strane valute. Vlada je tada počela strogo da kontroliše dotok kapitala. Vlada Islanda prihvatila je 5,1 milijardu dolara kredita od MMF-a i skandinavskih zemalja za finansiranje budžeta i osnivanje domaćih banaka. Islanđani su, na iznenađenje Evrope, odbili da plate dugove koje nisu napravili, a takođe, smenili su Vladu koja je tada bila na vlasti, ali i guvernera Centralne banke. Da se ovakva teška ekonomska situacija više ne bi ponovila, Islanđani su uneli promene u Ustav. Ustav iz 1944 godine je prestao da važi, a pisan je na krajnje interesantan način. Pored stručne javnosti, u pisanju je učestvovalo i 1000 Islanđana koji ne pripadaju ni jednoj političkoj pariji, a koji su morali da budu preporučeni od barem 30 građana²⁴. Privatizovane banke koje su stvorile dugove vraćene su u državno vlasništvo.
Za tu zemlju može da se kaže da je prešla put od bankrota do “ekonomskog čuda”. Tokom velike ekonomske krize 2008. godine Island je doživeo finansijski krah, jer je 85 odsto finansijskog sistema bankrotiralo, a onda se uz pomoć MMF i “malo” sreće sa berzanskim proizvodima, oporavio za svega nekoliko godina.
Danas, gotovo deset godina nakon krize, Islandsko društvo se ponovo vratilo ribarenju, pojačana je proizvodnja aluminijuma, koriste se obnovljivi izvori energije – naročito geotermalna, a privreda raste solidnom stopom (dva ili više odsto godišnje), rastu plate, a dug pada. MMF-u su i pre roka otplatili dug.
FINSKA
Finska Vlada, formirana nakon izbora 2015. godine bila je suočena sa, za Finske standarde, teškom finansijskom situacijom koja je dovela do povećanja nezaposlenosti i državnog duga, a tema tih izbora bila je, pre svega, poboljšanje ekonomske situacije u zemlji. U svom ekspozeu, novo izabrani premijer Juha Sipila²⁵ predložio da država preuzme ozbiljne mere štednje u vrednosti od 4 milijarde evra, kao i potpisivanje tripartitnog sporazuma nazvanog Sporazum za povećanje konkurentnosti koji je potpisan sa gotovo svim sindikalnim organizacijama u Finskoj u junu 2016. godine²⁶.
Sporazum za povećanje konkurentnosti, potpisan je nakon skoro godinu dana teških pregovora.
Sporazum podrazumeva između ostalog i:
• zamrzavanje rasta plata tokom 2017 godine;
• smanjivanje plata za zaposlene u javnom sektoru;
• prenos dela obaveze za doprinose za socijalno osiguranje sa poslodavaca na zaposlene;
• na godišnjem nivou, povećanje radnog vremena za 24 sata, bez dodatne naknade.
U suštini, to znači da će zaposleni raditi više za manje novca, to jest posledice Sporazuma prenose se uglavnom na zaposlene. Poverenje sindikata u Vladu bilo je malo, pošto su tokom čitavog procesa pregovora smatrali da Vlada vodi agendu poslodavaca. Iako su predsednici sindikata izjavili da je Sporazum bolji od alternative, oni su takođe tražili da ove mere budu poslednje koje se nameću zaposlenima, a da poslodavci moraju više da učestvuju ulaganjem i stvaranjem novih radnih mesta.
Na osnovu zvanične državne statistike²⁷ , u Finskoj je broj nezaposlenih lica u septembru 2018. godine iznosio 170.000, što je za 44.000 manje nego pre godinu dana (broj nezaposlenih muškaraca iznosi 80.000, a žena 90.000)
Trend stope nezaposlenosti u septembru iznosio je 7,4 posto. U septembru 2018. godine broj zaposlenih lica je bio veći za 72.000 nego u odnosu na godinu dana ranije. Stopa
nezaposlenosti u trećem kvartalu 2018. godine iznosila je 6,5%, što je za 1,1 procentna poena manje nego u istom periodu 2017. godine.
U septembru 2018. godine, broj zaposlenih je bio 2.533.000 (greška ± 33.000, ukupan broj stanovnika 5.513.130²⁸); 57.000 više zaposlenih muškaraca i 15.000 više zaposlenih žena nego u septembru 2017. godine.
U septembru je stopa zaposlenosti, odnosno procenat zaposlenih među licima od 15 do 64 godina, iznosila 71,4 posto, dok je prošle godine u isto vreme iznosila 69,3 posto. Od septembra 2017, stopa zaposlenosti muškaraca porasla je za 3,2 procentna poena na 73,5 procenata, a žena za 0,9 procentna poena na 69,1 procenata. Trend stope zaposlenosti je 71,7% što je u skladu sa obećanih 72% od strane Vlade Finske, što je i bio razlog za pokretanje Sporazuma za povećanje konkurentnosti.²⁹
Na osnovu najnovijih statističkih pokazatelja³° , Finska se zahvaljujući merama Vlade počela oporavljati od krize u kojoj se našla od 2008. godine, a rast BDP-a u 2017. godini je povećan za 3% u odnosu na prošlu godinu (tabela: Rast realnog BDP-a u Finskoj od 2012 do 2022 godine – projekcija).
Verovatno podstaknuti dobrim rezultatima, i željom da još više povećaju zaposlenost, Vlada Finske je u sredinom ove godine, praveći i planove za budžet 2019. godine predložila promenu Zakona o radu³¹. Prema najnovijim predlozima, svaka kompanija koja zapošljava nekoga ispod 30 godina starosti, a koji je bio nezaposlen najmanje tri meseca, moći će to da učini, ali na određeno vreme (ne na neodređeno, što je do sada bio češći slučaj). To praktično znači da će mladi ljudi lakše dolaziti do posla, ali najverovatnije neće dobiti trajno zaposlenje.
U okviru planova za promenu Zakona o radu, koje je Vlada iznela u septembru, planirano je i da malim kompanijama, sa manje od 20 zaposlenih, olakša otpuštanje zaposlenih iz „ličnih“ razloga, kao što su na primer „nemar“ ili „neadekvatno ponašanje“.
Prema rečima ministra finansija Peteri Orpa, oko 270.000 preduzeća u Finskoj ima manje od 20 zaposlenih. Od 2015 godine, prosečna plata u Finskoj porasla je sa 3346 Evra na 3456 Evra³².
Međutim, inicijativa Vlade je naišla na oštar udar opozicionih partija, ali i krovne organizacije sindikata Finske – „SAK“ koja broji oko milion i po članova. Zakazani su dvodnevni štrajkovi od 22. do 24. oktobara koji pokrivaju sve sfere društva. Tako na primer, jedno od najoštrijih reakcija izazvala je činjenica da deca u školama nisu imala zagarantovanu ishranu, jer su članovi sindikata stupili u štrajk³³.
Prema podacima krovne organizacije sindikata Finske oko 200.000 članova stupilo je u štrajk . Štrajk je usledio i kao odgovor na glasanje o poverenju Vladi, koje se održalo 17. oktobra u parlamentu Finske. Pitanje poverenja Vladi je postavljeno zbog novog predloga Zakona o radu, a za poverenje je glasalo 101 poslanika, dok je protiv bilo 73 poslanika. Interesantno je da je sedam poslanika opozicije dalo podršku trenutnoj Vladi i podržalo njihove reforme u vezi sa zapošljavanjem³⁴ ³⁵ – četiri poslanika iz Švedske narodne partije, i po jedan poslanik Zelene Lige, Finske partije i Hrišćanskih demokrata.
Finske Hrišćanske demokrate³⁶ (prim.aut.: opoziciona partija u Finskoj, članica EPP-a, na poslednjim izborima 2015. godine osvojili su 5 mesta u Finskom Parlamentu, to jest 3.5% glasova, što je za 0,5% manje u odnosu na izbore 2011. godine.) svoju podršku za takozvanog „spitzenkandidat“ daju Manfredu Veberu, predsedavajućem EPP grupe u Evropskom Parlamentu i direktnom protivkandidatu Aleksandra Staba, koji je iz Nacionalne koalicione partije Finske.
Veber i Stab su se kandidovali za mesto predsednika Evropske komisije ispred EPP grupe. Na zasedanju EPP-a u Finskoj, u Helsinkiju 7. i 8. novembra doneće se odluka ko će biti kandidat ove grupacije za mesto predsednika Evropske Komisije.
Stotine delegata EPP sastaće se u Helsinkiju, a finske Hrišćanske demokrate imaju četiri glasa. Predsednica Hrišćanskih demokrata Finske Sari Esejah kaže da želi da osnaži Hrišćansko-demokratsku bazu u okviru EPP-a, i mišljenja je da je Veber odlično predstavlja. Takođe, Esejah na ovaj način vraća „uslugu“ za primanje u punopravno članstvo EPP-a Hrišćansko-demokratske partije Finske u aprilu ove godine. (prim.aut.: pogledati prethodnu Analizu).
[1] https://www.regeringen.se/artiklar/2018/09/statsministern-leder-en-overgangsregering/
[2] https://www.svt.se/nyheter/inrikes/sd-folkomrosta-om-eu-efter-valet
[3] https://www.svt.se/special/pussla-ihop-politiska-styret/?region=0&styre=C,M,MP
[5] http://trilateral.org/download/files/membership/TC_list_3_23.pdf
[6] https://www.dr.dk/nyheder/indland/overblik-spoergsmaal-og-svar-om-skyderierne-i-storkoebenhavn
[7] https://www.dr.dk/nyheder/indland/politiet-forlaenger-visitationszone-efter-bandekonflikt
[8] https://www.dr.dk/nyheder/indland/12-albanske-klatretyve-plyndrede-velhavere-pa-sjaelland
[13] https://www.youtube.com/watch?v=qRPjDrsslcg
[14] https://floridadailypost.com/trump-tries-explain-remark-sweden/
[15] https://www.huffingtonpost.com/entry/donald-trump-sweden-terror-lie_us_58a8f397e4b045cd34c263d3
[16] https://www.iceland.is/the-big-picture/news/100/13723/
[17] https://icelandmonitor.mbl.is/news/news/2018/07/18/celebrating_100_years_of_sovereignty/
[18] https://www.icelandnaturally.com/article/iceland-celebrates-100-years-sovereignty
[19] https://www.fullveldi1918.is/is/english
[20] Griničko srednje vreme, (engleski: Greenwich Mean Time – GMT) je naziv za srednje solarno vreme u Kraljevskoj opservatoriji u Griniču, kraj Londona. Vremenom je ovo vreme usvojeno kao svetski standard za nulto vreme i uglavnom se poklapa sa sada važećim standardom univerzalnim koordinisanim vremenom (UTC). Griničko vreme može da se posmatra i kao časovna zona i njegovu definiciju prihvataju mnogi organi, pogotovu u Ujedinjenom Kraljevstvu, državama Komonvelta i arapskim zemljama. Griničko srednje vreme se poklapa sa vremenom koje se koristi u Engleskoj zimi, a leti je razlika jedan sat, zbog letnjeg računanja vremena. Vreme u Srbiji se leti razlikuje za dva, a zimi za jedan sat od griničkog vremena.
[21] Kilski sporazum predstavlja sporazum zaključen 14. januara 1814. godine između Švedske i Danske-Norveške. Kralj Danske je izgubio u Napoleonovim ratovima, pa je morao da preda Norvešku Švedskoj. Zauzvrat je dobio švedske delove Pomeranije. Međutim Kilski sporazum nikad nije sproveden. Pomeranija je postala deo Pruske, a Norveška je proglasila nezavisnost, usvojila ustav i izabrala Kristijana Frederika za kralja. Nakon kratkog rata Norveške i Švedske, Norveška je ušla u personalnu uniju sa Švedskom po odredbama konvencije iz Mosa. Kilski sporazum je Grenland, Island i Farska ostrva davao Danskoj.
[22] https://en.wikipedia.org/wiki/Cod_Wars
[23] https://www.bbc.com/news/magazine-24399599
[24] https://www.dw.com/bs/island-jedinstven-eksperiment-izrade-novog-ustava/a-16683356
[25] Ekspoze premijera
[26] https://www.sak.fi/en/whats-new/news/competitiveness-pact-brief
[27] http://stat.fi/til/tyti/2018/09/tyti_2018_09_2018-10-23_tie_001_en.html
[28] https://www.statista.com/statistics/520979/population-of-finland-by-gender/
[30] https://www.statista.com/statistics/327586/gross-domestic-product-gdp-growth-rate-in-finland/
[32] https://tradingeconomics.com/finland/wages
[33] https://www.uusisuomi.fi/kotimaa/261927-nyt-tuli-kova-ilmoitus-kahden-paivan-lakko-alkaa-22102018
[35] https://www.uusisuomi.fi/kotimaa/261968-eduskunta-aanesti-hallitus-nauttii-luottamusta