fbpx

Нордијске земље – преглед 15.10.-30.10.2018.

01/11/2018
Аутор :
Анализе/Геополитика

 

ШВЕДСКА

Тренутни премијер Шведске и председник Социладемократске партије Шведске, Стефан Ловен, (Stefan Löfven) у понедељак 29. октобра у 9.45 часова имао је састанак са  председником Парламента Шведске и обавестио га је да није у могућности да формира владу. У петак 26. октобра, без обзира на то што још увек није имао јасан одговор од мандатара, председник Парламента Шведске Андреас Норлен (Andreas Norlén, члан партије Модерати) сазвао је састанак свих председника парламентарних политичких странака. У табели која је у прилогу (десно) налази се списак и сатница састанака које ће председник Парламента имати на дан 29. октобра, као и конференција за новинаре која је планирана за 16.30 часова, на којој би требало да се ће се објави име новог мандатара (трећи покушај формирања Владе Шведске).

Седам недеља после избора и 4 недеље после првог предлога мандатара од стране председника парламента, по речима Стефана Ловена, блоковска подела партија (на црвене и плаве) се наставља, па није могуће формирати Владу. Међутим, у неколико локалних самоуправа, у највећем броју на самом југу Шведске, већ су формиране локалне власти које чине Модерати и Шведске демократе, а на неким местима и у сарадњи са Хришћанским демократама. Озваничењем сарадње Модерата и Шведских демократа на локалу ствара се притисак на централу странке Модерата, да се ипак формира коалиција са Шведским демократама и на државном нивоу.

Насеља су: Hörby (Модерати подржавају Шведске демократе у локалном парламенту), Sölversborg (Модерати, Хришћанске демократе и Шведске демократе имају апсолутну већину), Trelleborg (Шведске демократе подржавају мањинску владу Модерата и Хришћанских демократа у локалном парламент) и у насељима Munkedal и Ockelbo (на снази је предизборна коалиција Модерата и Шведских демократа).

Након спроведених избора, председник парламента има право да 4 пута понуди мандат (до сада је понудио 2 пута, Модератима и Социјалдемократама), односно уколико Парламент ни после четири предлога не усвоји нови састав Владе, стварају се услови за ванредне парламентарне изборе. Прелазна Влада, коју тренутно чине министри и премијер Шведске из претходног мандата, води државу до избора нове Владе, њене надлежности су техничке и може да доноси само одлуке од хитне важности, али никако не може да да предлог да се распишу нови избори. ¹ Уколико и дође до поновљених избора, то ће бити први такви избори у Шведској у последњих 60 година.

Сада је питање свих питања коме ће председник Парламента дати шансу да формира Владу. Шведске демократе су вероватно најважнија карика, али са њима нико не жели (за сада) да формира Владу, тако да су последња два покушаја пропала.
На конференцији за новинаре, у понедељак 29. октобра Џими Окерсон (Jimmie Åkesson), председник партије Шведских демократа рекао је да је током разговара са председником Парламента јасно ставио до знања да треба да се прихвати реалност и да се распишу нови избори, јер нико од двојице политичара којима је понуђен мандат није желео да разговара са њим у вези са формирањем/подржавањем будуће Владе. На питање новинара, са ким би он формирао владу, ако му се за то укаже прилика, Окерсон је рекао да би тражио подршку пре свих Модерата и Хришћанских демократа, али не и подршку Либерала и Централне партије које су део Алијансе, јер не може да разуме њихове разлоге за одбијање разговора и сарадње са Шведским демократама. „Ми ћемо гласати против сваког предлога Владе који одбија активно учешће наше партије. Ми смо заинтересовани за нове изборе“, рекао је Окерсон на конференцији за новинаре.
Ание Луф (Annie Lööf), председница Централне партије никако не може да прихвати да у некој новој, будућој Влади Шведске њена партија буде подржана од стране Шведских демократа. Током предизборне кампање, она се јасно ограђивала од њихове политике и била је највећи критичар те странке, што је партији донело пораст од 2,49% гласова (око 176000 гласова више) на последњим изборима (9. септембра). Ание Луф је на конференцији за новинаре 29. октобра, после разговора са председником Парламента, јасно рекла да је њен кандидат за премијер Улф Кристерсон, лидер Модерата и неформални лидер Алијансе, и да сама Алијанса мора пронаћи начине да привуче друге партије, из такозваног црвеног блока, како би се пренебрегли ванредни избори и утицај Шведских демократа на политику Шведске.
Такође, Либерали и њихов председник јан Бјорклунд (Jan Björklund) не могу да подрже Владу у којој би се налазиле Шведске демократе јер Либерали имају јасно зацртану про-ЕУ политику и залажу се за увођење евра као валуте у Шведској, и као такви не могу да виде себе у Влади коју би подржала, и у којој би активно учешће имала, партија која се залаже за излазак Шведске из Европске уније².

Председник Парламента је на крају дана сумирао разговоре са председницима политичких партија и рекао да неће никоме персонално дати могућност да формира Владу, већ да ће он, у наредним данима обавити низ разговора са председницима партија: Социјалдемократе, Модерати, Централна партија, Либерали, Зелена партија и Хришћанске демократе. Норлен је врло јасно ставио до знања да ће из будућих разговора са горе поменутим партијама избацити Леву партију (која је подржавала претходну Владу Стефана Ловена и Зелене партије) и Шведске демократе јер је из разговора закључио да друге партије не желе са њима да формирају владу.

По речима председника Парламента, разговори ће тећи у 4 фазе и могућа су 4 решења:

1. Коалициона влада: Социјалдемократа, Зелених и партија Алијансе
2. Коалициона влада: Централна партија, Социјалдемократе, Зелени и Либерали.
3. Све партије Алијансе и зелена партија
4. Влада Модерата са партијама Алијансе потпомогнута партијама из другог блока

Тренутно, партије Алијансе имају 143 гласа у парламенту, црвени блок има 144 гласа, а Шведске демократе имају 62 гласа. За већину у парламенту је потребно 175 гласова (од 349).

(прим.аут.: шведска државна телевизија СВТ развила је апликацију преко које можете сами да „формирате“ владу Шведске³).


Карл Билдт, шведски политичар (члан политичке странке Модерати) и дипломата, у ауторском тексту износи мишљење да се „последњих година, сигурносни пејзаж Северне Европе променио. Као одговор на руску агресију и ревизионизам, НАТО је распоредио батаљоне у Естонији, Летонији и Литванији, али и јаке ваздухопловне снаге да надзиру небо ових земаља. И у Шведској и Финској, трошкови за одбрану расту, и постоји отворена дебата о томе да ли наставити са партнерством са НАТО-ом, или га подићи на ниво пуноправног чланства“. У тексту под називом „Крај Скандинавске несврстаности“ Карл Билдт наглашава да учешћем војних снага Шведске и Финске, као и уступање лука за НАТО бродове и своје територије за пролазак пешадије, и активно учешће у војним вежбама НАТО („“Trident Juncture”) у Норвешкој, ове две нордијске земље заправо излазе из војне неутралности. Билдт такође наводи да „је Шведска већ признала да ће се њена територија свакако сврстати на страну НАТО-а у неком потенцијалном сукобу у северној Европи“. „Шведски институт за спољну политику схвата да свака претња суверенитету балтичких земаља или Норвешке такође представља претњу по сигурност Шведске, те стога Шведска не учествује само у овој војној вежби у Норвешкој већ такође развија партнерство са Пољском како би се заштитило подручје Балтичког мора.“ „Са друге стране, учешћем ваздушних снага Шведске, Финске и Норвешке у овој НАТО вежби, видеће се колико су ваздушне снаге ових држава већ интегрисане.“
Билдт закључује да „У наредним годинама, Шведска ће наставити да се приближава НАТО-у. Заједничке вежбе ће довести до дубљег оперативног повезивања и успостављања заједничких одбрамбених капацитета за целу Северну Европу и подручје Балтичког мора. Сасвим сигурно, данашња мобилизација није мотивисана акутном претњом од Русије. Али руски агресивни напор да модернизује своју војску, захтева од Запада да повећа своје сопствене одбрамбене капацитете у региону. Морамо да пошаљемо јасну поруку да ће се на опортунистичка дела агресије одговорити, како сада, тако и у будућности. Припремањем правилне одбране, можемо осигурати мир и стабилност у региону, што је предуслов за кретање напред према конструктивнијим односима са Русијом на дуге стазе.“

Карл Билдт у је био шведски министар иностраних послова од 2006. до октобра 2014. године и премијер од 1991. до 1994. године, када је водио преговоре о придруживању Шведске Европској унији. Реномирани је међународни дипломата, био је специјални изасланик ЕУ за бившу Југославију, високи представник за Босну и Херцеговину, специјални изасланик УН-а за Балкан и ко-председавајући Дејтонске мировне конференције. Председава Глобалном комисијом за управљање интернетом и члан је Светског економског форума за глобалну агенду о Европи. Средином маја 2015. Билдт је именован у међународни саветодавни савез Украјине за потребе председника Петра Порошенка, а њен главни циљ је побољшање безбедности и економије Украјине. Члан је Трилатералне комисије, Одељење за Европу.

ДАНСКА

Током протеклих месеци, у Данској је дошло до пораста криминала, што је резултирало новом иницијативом Владе Данске и покретањем програма који се зове „Блискост и сигурност“ (прим.аут: више у претходном прегледу). У предложеном програму налази се 14 конкретних предлога којима ће се значајно побољшати рад локалних полицијских снага, рекао је Министар правде Сорен Папе Поулсен.

 

У предграђима Копенхагена, Норебро и Греве (Nørrebro, Greve) десио се велики број оружаних напада и рањавања, а полиција Копенхагена је продужила трајања „Зоне надгледања“ . „Зона надгледања“ омогућује полицији да уведе додатне „насумичне претресе лица, одеће, возила и другог што се налази на особи, у географски одређеном простору, како би се спречиле криминалне делатности које угрожавају животе људи“.
У последњих 10 дана (од 15.-25. октобра) било је 11 напада ватреним оружјем , осам људи је рањено и како стоји у полицијским извештајима “још увек нико није смртно страдао“(!). Седам особа, старости од 18 до 36 година је ухапшено и задржано на испитивањима 24 сата, и сви су порицали умешаност у криминалним активностима. Полиција сматра да је у питању сукоб између банди. По речима полиције Копенхагена у питању је интерни сукоб банде која се зове „Бротхас“, која се највероватније поделила у две групе, једну која остаје у предграђу Граве и делом Худиге (Hundige), док је друга прешла у предграђе звано Норебро.

Ове недеље, 23. октобра, Окружни суд Копенхагена издао је пресуду највећој организованој групи која је током 2016./2017. године пљачкала куће на територији Зеаланда – највећег и најнасељенијег острва у Данској (искључујући Гренланд). Група је била састављена од 12 особа албанске националности, који су починили укупно 71 пљачку, чија вредност је 1,1 милион Данских круна (147,425.06 EUR) који су након изречене пресуде протерани из Данске и забрањен им је повратак. Истог дана, међународни суд правде, одбио је жалбу Јуре Леваковића који се жалио на пресуду суда у Данској, којом се због лоше интеграције и превеликог броја криминалних активности планира његово изручење Хрватској. Леваковић је рођен у Данској, али од своје 13 године има досије. Због преко 200 кривичних дела које је починио у Данској, биће изручен Хрватској, без могућности враћања.


Данска, која је до 1918. године владала Исландом¹° , обележила је стогодишњицу независности Исланда, јахањем аутохтоних исландских коња улицама Копенхагена. Коње су између осталих јахали Дански Министар за нордијску сарадњу Ева Шер Хансен (Eva Kjer Hansen) и Исландски министар за нордијску сарадњу Сигурдјур Инги Јохансон (Sigurður Ingi Jóhannsson).

Од 1262. до 1918. Исланд је био део Норвешке, а касније и Данске, а од 1. децембра 1918. године земља је постала независна и суверена држава у заједници са Данском.
Заједница је окончана унилатерално од стране Исланда 1944. године, након чега је земља проглашена независном републиком.

 


Данске политичке партије¹¹ тражиле су оштру реакцију Владе и изнеле су забринутост због изјава Доналда Трампа дате медијима у Сједињеним Америчким Државама током изборне кампање на половини председничког мандата (midterm elections) у којима Трамп, између осталог, тврди да такозвани нордијски социјализам не даје успех и да сиромашни Американци живе боље од просечног Данца, Финца или Швеђанина. 23. октобра, америчка администрација предвођена Кевином Хасетом (Kevin Hassett) објавила је Манифест¹² на 72 стране у којем економски аналитичари и саветници председника САД критикују социјализам. У том документу Данска је споменута 20 пута у негативном контексту. Дански политичари су „дубоко забринути“ због ширења оваквих лажних вести и траже јасну реакцију своје државе.
На изборима на половини председничког мандата, представници Демократске странке у САД, током кампање пропагирају да нордијске земље¹³, њихова развијеност и нордијски систем социјалне заштите, представљају најнапреднији модел који је потребан САД. Док се у Манифесту Доналда Трампа се на пример истиче да „је животни стандард у САД најмање 15% виши него у нордијским земљама, укључујући Данску“.
Ово није први пут да се Трамп „окоми“ на нордијске земље . Прошле године, 20 фебруара. Трамп је у обраћању на партијском скупу¹⁴ рекао да је Шведска доживела велики терористички напад, и да заправо “Шведска има огромне проблеме“ од када је преузела велики број избеглица из исламских земаља. Терористички напад се није десио, Шведска држава је реаговала и тражила званично објашњење од Стејт департмента.¹⁵

 

ИСЛАНД

Првог новембра 1918. године, Исланд је потписао Персоналну унију са Краљевином Данском, што је Исланду дало могућност да. Делом, сам управља својом територијом. Ове године Исланд слави 100 година од независности.¹⁶ ¹⁷ ¹⁸ ¹⁹

Факта: Исланд има 332.000 становника (попис из 2016). Процењено је да је 9% (29.900) становништва има друго држављанство. Просек старости становништва је 36,3 година.

Главни град је Рејкјавик, док је величина Исланда 103.000 км2, то јест, мало већа површина од Мађарске и Португала.

Исланд је парламентарна уставна република. Право гласа има сваки становник који је напунио 18 година. Председник се бира директним гласањем на мандат од четири године. Извршна власт почива на Влади, која се сваке четири године бира, одвојено од председничких избора. Алтинг -Парламент је законодавно тело које има 63 члана који се бирају на мандат од четири године. Судска власт се спроводи кроз Врховни суд и окружне судове.

Већина становника Исланда (80%) су чланови Лутеранске државне цркве, 5% је регистровано у другим хришћанским деноминацијама, укључујући Слободну цркву Исланда и Римокатоличку цркву. БДП је 15,15 милијарди долара. Стопа незапослености: 4%. Исландска монетарна јединица је круна – скраћеница – ИСК. Исланд је у Гриничкој средњој временској зони ГМТ²° током целе године, и не постоји летње и зимско рачунање времена.

Прво познато име које се конкретно односило на само острво је Снајланд (Snæland), односно Снежна земља, а у том облику помиње се у „Сагама о Исланђанима” (исландски: Íslendingasögur) из IX века. Садашње име вероватно потиче из друге половине IX века и његовим творцем се сматра викиншки морепловац Флоки Вилгјердарсон, који је боравећи на месту садашњег Исафјердира видео бројне санте леда у оближњем фјорду, што га је нагнало да цело подручје назове „Земљом леда” – „Ис“ –лед, „ланд“ – земља.

Исланд је био један од највећих острва која нису била насељена, све до касног деветог века и у десетом веку када су почели да пристижу норвешки Викинзи и Келти.

Исланд има један од најстаријих парламента који се зове Алтинг и настао је 930 године. Желе су на Исланду 1915. године добиле право гласа.

Исланд је био независан 300 година, а затим су њиме владали Норвешка и Данска. Формално је био норвешка колонија, до 1814. године, када се заједничка држава Норвешке и Данске раздвојила споразумом из Кила²¹ (данас, град у Немачкој), а Исланд је постао део територије Данске. Од Данске владе је добио ограничену аутономију 1874. године, а протекторатску независност, и суверенитет у унутрашњим питањима 1918. године. Тим споразумом, спољни послови и обрана су остали под Данском управом до Другог светског рата, када је Немачка војно окупирала Данску, 1940. У Споразуму који су Исланђани потписали са Данском 1918. године писало је да обе стране, унилатерално могу да раскину Савез. Исланђани су Данској послали предлог раскида заједнице током Другог светског рата, али пошто је Данска била окупирана, а окупационе снаге нису биле заинтересоване за писање званичних одговора, Исланд је унилатерално отказао Споразум и де факто постао независна држава 1944. године. Исланд су, након тога, окупирали савезници.

Нова република је 1950. потписала споразум са САД, у коме је Америци предата надлежност над обраном Исланда. И данас САД по овом споразуму имају војну базу у Кефлавику, а Исланд нема своје оружане снаге. Привреда Исланда је у послератним годинама остала зависна од риболова, и ова земља је имала више сукоба са својим суседима око овог ресурса. Од ових сукоба су најпознатији Бакаларски ратови²² (Cod Wars) са Британијом. И данас, један од најважнијих разлога за одустајање Исланда од кандидатуре за чланство у ЕУ (2015 године), је питање риболова.

Исланд је данас једна од најразвијенијих држава у Европи, са великом бројем срећних људи – на основу истраживања УН, сваки четврти Исланђанин тврди да је данас срећнији него пре кризе 2008. године. На Исланду се објави више књига него у иједној другој држави на свету, а Исланђани највише воле да читају²³. Клупе на јавној површини имају бар-код који се скенера и на тај начин можете слушати текст књиге на вашем телефону док седите.

Ипак, у октобру 2008. године Исланд је погодила велика економска криза. Исландски финансијски систем је практично престао да постоји након колапса презадужених банака Кауптхинг, Глитнир и Ландсбанки, које су чиниле око 90 одсто банкарског система. Исландски банкарски и финансијски систем пребрзо је растао захваљујући сталном дотоку страног капитала. Исландски спољни дуг пре кризе, досегао је око 50 милијарди евра, готово шест пута више од БДП-а, од чега се 80 одсто односило на обавезе банака, које нису преживеле затварање славине које је узроковала међународна финансијска криза.

Исланђани су у два референдума одлучили да не желе да спасавају банке јавним новцем и одбили су кредите Велике Британије и Холандије за покривање обавеза Ландсбанка у тој земљи. Влада је стигла каиш, и допустила наставак девалвације круне што је довело до повећања инфлације до 19 одсто, као и дугова домаћинстава којима су стамбени кредити везани за инфлацију или стране валуте. Влада је тада почела строго да контролише доток капитала. Влада Исланда прихватила је 5,1 милијарду долара кредита од ММФ-а и скандинавских земаља за финансирање буџета и оснивање домаћих банака. Исланђани су, на изненађење Европе, одбили да плате дугове које нису направили, а такође, сменили су Владу која је тада била на власти, али и гувернера Централне банке. Да се оваква тешка економска ситуација више не би поновила, Исланђани су унели промене у Устав. Устав из 1944 године је престао да важи, а писан је на крајње интересантан начин. Поред стручне јавности, у писању је учествовало и 1000 Исланђана који не припадају ни једној политичкој парији, а који су морали да буду препоручени од барем 30 грађана²⁴. Приватизоване банке које су створиле дугове враћене су у државно власништво.
За ту земљу може да се каже да је прешла пут од банкрота до “економског чуда”. Током велике економске кризе 2008. године Исланд је доживео финансијски крах, јер је 85 одсто финансијског система банкротирало, а онда се уз помоћ ММФ и “мало” среће са берзанским производима, опоравио за свега неколико година.

Данас, готово десет година након кризе, Исландско друштво се поново вратило рибарењу, појачана је производња алуминијума, користе се обновљиви извори енергије – нарочито геотермална, а привреда расте солидном стопом (два или више одсто годишње), расту плате, а дуг пада. ММФ-у су и пре рока отплатили дуг.

ФИНСКА

Финска Влада, формирана након избора 2015. године била је суочена са, за Финске стандарде, тешком финансијском ситуацијом која је довела до повећања незапослености и државног дуга, а тема тих избора била је, пре свега, побољшање економске ситуације у земљи. У свом експозеу, ново изабрани премијер Јуха Сипила²⁵ предложио да држава преузме озбиљне мере штедње у вредности од 4 милијарде евра, као и потписивање трипартитног споразума названог Споразум за повећање конкурентности који је потписан са готово свим синдикалним организацијама у Финској у јуну 2016. године²⁶.

Споразум за повећање конкурентности, потписан је након скоро годину дана тешких преговора.
Споразум подразумева између осталог и:

• замрзавање раста плата током 2017 године;
• смањивање плата за запослене у јавном сектору;
• пренос дела обавезе за доприносе за социјално осигурање са послодаваца на запослене;
• на годишњем нивоу, повећање радног времена за 24 сата, без додатне накнаде.

У суштини, то значи да ће запослени радити више за мање новца, то јест последице Споразума преносе се углавном на запослене. Поверење синдиката у Владу било је мало, пошто су током читавог процеса преговора сматрали да Влада води агенду послодаваца. Иако су председници синдиката изјавили да је Споразум бољи од алтернативе, они су такође тражили да ове мере буду последње које се намећу запосленима, а да послодавци морају више да учествују улагањем и стварањем нових радних места.
На основу званичне државне статистике²⁷ , у Финској је број незапослених лица у септембру 2018. године износио 170.000, што је за 44.000 мање него пре годину дана (број незапослених мушкараца износи 80.000, а жена 90.000)
Тренд стопе незапослености у септембру износио је 7,4 посто. У септембру 2018. године број запослених лица је био већи за 72.000 него у односу на годину дана раније. Стопа незапослености у трећем кварталу 2018. године износила је 6,5%, што је за 1,1 процентна поена мање него у истом периоду 2017. године.

У септембру 2018. године, број запослених је био 2.533.000 (грешка ± 33.000, укупан број становника 5.513.130²⁸); 57.000 више запослених мушкараца и 15.000 више запослених жена него у септембру 2017. године.

У септембру је стопа запослености, односно проценат запослених међу лицима од 15 до 64 година, износила 71,4 посто, док је прошле године у исто време износила 69,3 посто. Од септембра 2017, стопа запослености мушкараца порасла је за 3,2 процентна поена на 73,5 процената, а жена за 0,9 процентна поена на 69,1 процената. Тренд стопе запослености је 71,7% што је у складу са обећаних 72% од стране Владе Финске, што је и био разлог за покретање Споразума за повећање конкурентности.²⁹

На основу најновијих статистичких показатеља³° , Финска се захваљујући мерама Владе почела опорављати од кризе у којој се нашла од 2008. године, а раст БДП-а у 2017. години је повећан за 3% у односу на прошлу годину (табела: Раст реалног БДП-а у Финској од 2012 до 2022 године – пројекција).

Вероватно подстакнути добрим резултатима, и жељом да још више повећају запосленост, Влада Финске је у средином ове године, правећи и планове за буџет 2019. године предложила промену Закона о раду³¹. Према најновијим предлозима, свака компанија која запошљава некога испод 30 година старости, а који је био незапослен најмање три месеца, моћи ће то да учини, али на одређено време (не на неодређено, што је до сада био чешћи случај). То практично значи да ће млади људи лакше долазити до посла, али највероватније неће добити трајно запослење.

У оквиру планова за промену Закона о раду, које је Влада изнела у септембру, планирано је и да малим компанијама, са мање од 20 запослених, олакша отпуштање запослених из „личних“ разлога, као што су на пример „немар“ или „неадекватно понашање“.

Према речима министра финансија Петери Орпа, око 270.000 предузећа у Финској има мање од 20 запослених. Од 2015 године, просечна плата у Финској порасла је са 3346 Евра на 3456 Евра³².

Међутим, иницијатива Владе је наишла на оштар удар опозиционих партија, али и кровне организације синдиката Финске – „САК“ која броји око милион и по чланова. Заказани су дводневни штрајкови од 22. до 24. октобара који покривају све сфере друштва. Тако на пример, једно од најоштријих реакција изазвала је чињеница да деца у школама нису имала загарантовану исхрану, јер су чланови синдиката ступили у штрајк³³.
Према подацима кровне организације синдиката Финске око 200.000 чланова ступило је у штрајк . Штрајк је уследио и као одговор на гласање о поверењу Влади, које се одржало 17. октобра у парламенту Финске. Питање поверења Влади је постављено због новог предлога Закона о раду, а за поверење је гласало 101 посланика, док је против било 73 посланика. Интересантно је да је седам посланика опозиције дало подршку тренутној Влади и подржало њихове реформе у вези са запошљавањем³⁴ ³⁵ – четири посланика из Шведске народне партије, и по један посланик Зелене Лиге, Финске партије и Хришћанских демократа.


Финске Хришћанске демократе³⁶ (прим.аут.: опозициона партија у Финској, чланица ЕПП-а, на последњим изборима 2015. године освојили су 5 места у Финском Парламенту, то јест 3.5% гласова, што је за 0,5% мање у односу на изборе 2011. године.) своју подршку за такозваног „spitzenkandidat“ дају Манфреду Веберу, председавајућем ЕПП групе у Европском Парламенту и директном противкандидату Александра Стаба, који је из Националне коалиционе партије Финске.
Вебер и Стаб су се кандидовали за место председника Европске комисије испред ЕПП групе. На заседању ЕПП-а у Финској, у Хелсинкију 7. и 8. новембра донеће се одлука ко ће бити кандидат ове групације за место председника Европске Комисије.
Стотине делегата ЕПП састаће се у Хелсинкију, а финске Хришћанске демократе имају четири гласа. Председница Хришћанских демократа Финске Сари Есејах каже да жели да оснажи Хришћанско-демократску базу у оквиру ЕПП-а, и мишљења је да је Вебер одлично представља. Такође, Есејах на овај начин враћа „услугу“ за примање у пуноправно чланство ЕПП-а Хришћанско-демократске партије Финске у априлу ове године. (прим.аут.: погледати претходну Анализу).


[1] https://www.regeringen.se/artiklar/2018/09/statsministern-leder-en-overgangsregering/

[2] https://www.svt.se/nyheter/inrikes/sd-folkomrosta-om-eu-efter-valet

[3] https://www.svt.se/special/pussla-ihop-politiska-styret/?region=0&styre=C,M,MP

[4] https://www.project-syndicate.org/commentary/sweden-finland-moving-toward-nato-membership-by-carl-bildt-2018-10

[5] http://trilateral.org/download/files/membership/TC_list_3_23.pdf

[6] https://www.dr.dk/nyheder/indland/overblik-spoergsmaal-og-svar-om-skyderierne-i-storkoebenhavn

[7] https://www.dr.dk/nyheder/indland/politiet-forlaenger-visitationszone-efter-bandekonflikt

[8] https://www.dr.dk/nyheder/indland/12-albanske-klatretyve-plyndrede-velhavere-pa-sjaelland

[9] https://www.dr.dk/nyheder/indland/menneskerettighedsdomstolen-slaar-fast-jura-levakovic-maatte-udvises-af-danmark

[10]https://www.dr.dk/nyheder/indland/video-ministre-markerer-100-aaret-islandsk-suveraenitet-paa-heste-gennem-koebenhavn

[11] https://www.dr.dk/nyheder/politik/danske-partier-dybt-bekymrede-trump-laver-skraemmekampagne-om-danmark

[12]https://www.cnbc.com/2018/10/23/white-house-issues-report-slamming-socialism-as-trump-blasts-democrats.html

[13] https://www.youtube.com/watch?v=qRPjDrsslcg

[14] https://floridadailypost.com/trump-tries-explain-remark-sweden/

[15] https://www.huffingtonpost.com/entry/donald-trump-sweden-terror-lie_us_58a8f397e4b045cd34c263d3

[16] https://www.iceland.is/the-big-picture/news/100/13723/

[17] https://icelandmonitor.mbl.is/news/news/2018/07/18/celebrating_100_years_of_sovereignty/

[18] https://www.icelandnaturally.com/article/iceland-celebrates-100-years-sovereignty

[19] https://www.fullveldi1918.is/is/english

[20] Гриничко средње време, (енглески: Greenwich Mean Time – GMT) је назив за средње соларно време у Краљевској опсерваторији у Гриничу, крај Лондона. Временом је ово време усвојено као светски стандард за нулто време и углавном се поклапа са сада важећим стандардом универзалним координисаним временом (UTC). Гриничко време може да се посматра и као часовна зона и његову дефиницију прихватају многи органи, поготову у Уједињеном Краљевству, државама Комонвелта и арапским земљама. Гриничко средње време се поклапа са временом које се користи у Енглеској зими, а лети је разлика један сат, због летњег рачунања времена. Време у Србији се лети разликује за два, а зими за један сат од гриничког времена.

[21] Килски споразум представља споразум закључен 14. јануара 1814. године између Шведске и Данске-Норвешке. Краљ Данске је изгубио у Наполеоновим ратовима, па је морао да преда Норвешку Шведској. Заузврат је добио шведске делове Помераније. Међутим Килски споразум никад није спроведен. Померанија је постала део Пруске, а Норвешка је прогласила независност, усвојила устав и изабрала Кристијана Фредерика за краља. Након кратког рата Норвешке и Шведске, Норвешка је ушла у персоналну унију са Шведском по одредбама конвенције из Моса. Килски споразум је Гренланд, Исланд и Фарска острва давао Данској.

[22] https://en.wikipedia.org/wiki/Cod_Wars

[23] https://www.bbc.com/news/magazine-24399599

[24] https://www.dw.com/bs/island-jedinstven-eksperiment-izrade-novog-ustava/a-16683356

[25] Експозе премијера

https://valtioneuvosto.fi/documents/10184/1427398/Ratkaisujen+Suomi_EN_YHDISTETTY_netti.pdf/8d2e1a66-e24a-4073-8303-ee3127fbfcac/Ratkaisujen+Suomi_EN_YHDISTETTY_netti.pdf.pdf

[26] https://www.sak.fi/en/whats-new/news/competitiveness-pact-brief

[27] http://stat.fi/til/tyti/2018/09/tyti_2018_09_2018-10-23_tie_001_en.html

[28] https://www.statista.com/statistics/520979/population-of-finland-by-gender/

[29] http://www.helsinkitimes.fi/finland/finland-news/domestic/15904-trend-of-employment-rate-drops-slightly-remains-close-to-72-target.html

[30] https://www.statista.com/statistics/327586/gross-domestic-product-gdp-growth-rate-in-finland/ 

[31] https://yle.fi/uutiset/osasto/news/easier_to_get_a_job_easier_to_lose_it_-_pm_defends_govt_plans/10156349

[32] https://tradingeconomics.com/finland/wages

[33] https://www.uusisuomi.fi/kotimaa/261927-nyt-tuli-kova-ilmoitus-kahden-paivan-lakko-alkaa-22102018

[34] http://www.helsinkitimes.fi/finland/finland-news/politics/15892-parliament-gives-vote-of-confidence-to-government-its-employment-policy.html

[35] https://www.uusisuomi.fi/kotimaa/261968-eduskunta-aanesti-hallitus-nauttii-luottamusta

[36] http://newsnowfinland.fi/politics/christian-democrats-back-stubbs-rival-in-president-of-europe-election