Нордијске земље – преглед 13.08. – 20.08.2018. - Центар за друштвену стабилност

Нордијске земље – преглед 13.08. – 20.08.2018.

ДАНСКА

Реформа здравственог система и расправа о регијама и њиховим надлежностима: И током ове недеље настављен је разговор о реформи здравственог система у Данској, односно о предлогу Данске народне партије, која у парламенту подржава Владу Данске, да се укину регије и да држава преузме надлежности од регија над болницама. Данску (прим.аут.: Владу чине либерална „Лева“ партија, Конзервативна народна партија и Либерални савез. Две од три владајуће партије – Либерални савез и Конзервативна народна партија – подржавају иницијативу Данске народне партије да се укину регије). Владајућа, највећа партија у Влади – Либерална „Лева“ партија је за „структурне промене“, али и за очување регија у Данској. Данска народна партија жели да се током јесени започну разговори око реформе здравства.

Током ове недеље велики број удружења, дао је своје виђење о реформи здравственог система. Андреас Рудкјубинг (Andreas Rudkjøbing) председавајући Медицинског удружења које има више од 30.000 чланова, Камила Херсом (Camilla Hersom) из удружења Дански Пацијенти, кровне организације која окупља пацијенте и њихове рођаке, као Грете Кристиансен (Grete Christensen) председавајућа Данског савета медицинских сестара кажу да би укидање регија била заиста „лоша идеја“ јер последње информације које имамо показују да је стање у здравству сада боље него што је било пре десет година. Шељд Мулер Педерсен (Kjeld Møller Pedersen) професор економије здравства и здравствене политике са Универзитета у регији Јужна Данска каже да су регије успеле да обезбеде потребне буџете, повећале продуктивност и одржле квалитет. Децентрализација здравствене заштите је спроведен како би она била „ближа“ грађанима.

Данска народна партија, са друге стране види пропусте и каже да би заједничке базе података, заједнички вођени ургентни центри и равномерни распоред лекара били боље вођени из једног центра.

Четири кандидата за будућег премијера/премијарку Данске:

(прим.аут. У Данској постоји такозвана Црвена коалиција коју чине партије лево од центра и Плава, коју чине партије десно од центра. До сада је Црвену коалицију предводила највећа партија – Социјалдемокарате који имају и највише места у парламенту (47) али нису могли да формирају Владу 2015. године. Плаву коалицију предводи највећа партија из овог политичког спектра, која се зове „Лева“ али је либерална и десно оријентисана, без обзира на назив партије – Назив партије је настао 1870. године, када су је основали земљорадници у борби за своја права протов земљопоседника и аристократа који су били у партији која се звала „Десно“. Партија „Лево“ је временом прерасла у водећу десну партију, и тренутно је водећа партија у Данској, и има премијера. Према последњим истраживањима Воксметер је објавио да Црвени имају 49,3%, док плави имају 50,4% гласова (истраживање је рађено од 6. до 11. августа, телефоном са 1038 испитаника)

„Скок ове партије преписује се благом заокрету који је партија имала у последњих годину дана по питању мигрантске кризе…“

Према најновијим истраживањима, Социјалдемократска партија је у благом расту, и сада се поново налазе на 26% колико су имали и 2015. године. Због тога је ова партија изашла са предлогом да ће председница партије Мете Фредериксен (Mette Frederiksen) бити кандидаткиња за премијерку на изборима (прим.аут.: који треба да се одрже најкасније 17. јуна 2019. године. Скок ове партије преписује се благом заокрету који је партија имала у последњих годину дана по питању мигрантске кризе. У прошлонедељном праћењу дешавања у нордијским земљама обрађен је текст о пооштравању казни у Закону о просјачењу у Данској. Подршку владајућој коалицији дала је и Социјалдемократска партија, а један од иницијатора био је градоначелник Копенхагена Френк Јенсен који је и потпредседник Социјалдемократске партије, али и благо дистанцирање Социјалдемократа од својих коалиционих партнера по питању миграција) . Други кандидат је председник партије „Лево“ и актуелни премијер Ларс Локе Расмусен, који ће се борити за други мандат.

„Уфе је изричит, уколико не добије могућност да формира владу, неће подржати ни Мете Фредериксен ни Ларса Локе Расмуссена.“

Кандидати ове две партије до сада су били једини кандидати за премијера/премијерку, међутим, годину дана до избора, још два кандидата су изнела своју кандидатуру.Уфе Елбек (Uffe Elbæk) из партије Алтернатива која се залаже за заштиту животне средине. Уфе каже да жели да разбије „блоковску“ борбу и гласање за црвене и плаве, и да је време до избора последњи моменат да се поставе „кочнице“ на климатске промене, написао је на свом твитер налогу. Алтернатива тренутно има 10 места у парламенту. Уфе је изричит, уколико не добије могућност да формира владу, неће подржати ни Мете Фредериксен ни Ларса Локе Расмуссена.

„„Наш први приоритет је очигледно да се формира зелена, друштвено прогресивна влада….“

Пернила Скипер (Pernille Skipper) представница Заједничке листе (прим.аут: назив партије је Заједничка листа – Црвено-Зелена , на данском: Enhedslisten – De Rød-Grønne, партија која се бори за укидање приватног власништва, настала из комунистичке партије Данске и има колективно руководство) такође је изразила жељу да буде премијерка. „Наш први приоритет је очигледно да се формира зелена, друштвено прогресивна влада, на левој страни политичког спектра“ Ако, на пример, наша листа, Социјалистичка народна партија (прим.аут.: настала 1959 из Комунистичке партије, била у власти са СД од 2011-2014) и Алтернатива заједно порасту и добију већи број гласова од Социјалдемократа, моћи ћемо да формирамо владу, са Заједничком листом као носиоцем коалиције.

ИСЛАНД

Ове недеље на територији Вестфјорд-а, (Westfjörds) одржавају се ваздушне вежбе НАТО снага.

нордијске земље

Исланд је једина држава у склопу НАТО која нема сталну војску, и редовно дозвољава другим земљама да патролирају њеним ваздушним простором. Исланд има Исландску обалну стражу, која представља једини вид одбрамбених снага ове земље. У НАТО вежбама учествује 13 борбених авиона, а крај ове вежбе биће 23. августа. Додатак – прим.аут.: Исландска одбрана се састоји од Исландске обалне страже, која патролира исландским водама и делом ваздушног простора. Обалска стража састоји се од три брода и четири авиона и наоружана је мањим оружјем, поморском артиљеријом и оружјем за противваздушну одбрану. Постоји и јединица за националну сигурност која се бави обавештајним радом, као и специјална јединица „Vikingasveitin“ која је високо обучена и опремљена анти-терористичка јединица која се налази у склопу државне полиције.Поред тога, постоји и Јединица за одговор на кризу (ICRU), којом руководи Министарство спољних послова, а која представља Исланд у мировним снагама на међународном нивоу. Исланд је допринео мировним снагама СФОР и КФОР

Постоји споразум са Сједињеним Америчким Државама, у вези са одбраном Исланда, по којем је до 2006. године САД одржавала морнаричку базу Naval Air Station Kaflavik, а која је сада под управом Исландске обалне страже. Ову базу редовно посећује војска САД-а и војске других савезничких чланица НАТО-а. 2017 године Сједињене Америчке Државе су изразиле свој интерес да обнове хангар у оквиру Базе како би се ту налазили авиони Boeing P-8 Poseidon.

Постоје и споразуми о војним и другим безбедносним операцијама са Норвешком, Данском и другим државама НАТО-а.

Град Рејкјавик је ове недеље објавио да ће ове школске године сви ученици школа на територији града добити бесплатан школски прибор – свеске, прибор за писање, радне свеске, дигитроне и друге предмете који им требају. Ова мера је заправо проистекла из одлуке градских власти из децембра 2017. године, са намером да се примени на школску 2018./2019. годину. Одлуком је регулисано плаћање школског прибора из градског буџета за све ученике основних и средњих школа. На овај начин, градски званичници кажу да ће се уштедети и време и новац, обезбедити једнакост међу ученицима, а и контролисати еколошки аспекти. Град Рејкјавик је склопио уговор са снабдевачем канцеларијског материјала „А4“ у вредности од 40 милиона ИСК ≈ 325.468 ЕУР.

Додатак: прим.аут.: Рејкјавик има 127,220 становника. Исланд има 350.710 становника.

Током недеље спроведена је акција спасавања црних делфина кратких пераја (прим.аут. lat. Globicephala

macrorhynchus, такође познати и као Гридн делфини кратских пераја. Ови делфини су већи од стандарних и у енглеском језику се називају китови, мужјаци су дужине 5.5 метара, а женске 3.7 метара, хране се лигњама и често се насукају на обалама) на западном делу Исланда на полуострво Snæfellsnes. Спасиоци – Grundarfjörður успели су да спасу 30 до 40 ових делфина током дана. Захваљујући надоласку плиме, чамцима су провукли делфине испод моста – који премошћава фјорд, јер је струја око стубова јака. Спасиоци су рекли да је овако велики број делфина изазвао велику пометњу у саобраћају јер су возачи заустављали своја возила на мосту и реметили ток саобраћаја. Додатак – прим.аут: Исланд, и Норвешка убијају китове за исхрану. Лов на китове је забрањен међународним конвенцијама које Исланд и Норвешка често крше . Сезона лова на китове на Исланду je започела 10. јуна ове године, након две године забране лова. Ове године квота је 191 кит перајар. На основу истраживања које је спроведено у октобру 2017. године (Ifaw) 35.4% Исланђана подржавало је лов на китове, док је 2016. године тај број био 42%. Двогодишња забрана лова на китове на Исланду је уследила јер је Јапан рекао да месо китова уловљених на Исланду не задовољавају здравствене стандарде у Јапану.

НОРВЕШКА

Најважнија тема и ове недеље била је оставка министра за риболов Пер Сандберга (стар 58 година) због посете Ирану (13.08.2018, прим.аут.: видети претходне прегледе дешавања у нордијским земљама).

Пер Сандберг је такође и потпредседник десничарске Партије прогреса која је једна од три партије које чине Владу Норвешке. Сандберг је 14.08. поднео оставку и на место потпредседника партије. На месту Министра за рибарство заменио га је партијски колега Харалд Том Несвик.

„Интресантно је и то да је ово други министар из Партије прогреса који је поднео оставку на место у Влади Норвешке. Прва чланица Владе која је поднела оставку је министарка правде, јавне сигурности и имиграција…“

Норвешки министар је у јулу боравио у Ирану са својом девојком која је пореклом из Ирана, Бахарех Летнес (која има 28 година), без претходног обавештавања кабинета премијера. Због кршења безбедносних процедура и необавештавања премијерке да на одмор одлази у земљу која је од стране Норвешке безбедносне агенције означена као „безбедносно ризична“, покренута је расправа у јавности која је трајала неколико недеља. (прим. аут.: Бахарех Летнес је као тинејџерка дошла у Норвешку и три пута је одбијен њен захтев за азил. Враћена је у Иран, али је због лоше урађених папира ипак враћена у Норвешку где јој је касније одобрен азил због постојања могућности да буде присилно и без своје воље удата. У међувремену је у Ирану учествовала на такмичењима лепоте и изабрана је за Miss Iran 2013, Miss Globe Iran 2014 и Miss Grand International Iran 2014. У јануару ове године отвара компанију која се бави трговином између Ирана и Норвешке, а фирма је регистрована, између осталог, и за трговину рибом и производима од рибе .

Интресантно је и то да је ово други министар из Партије прогреса који је поднео оставку на место у Влади Норвешке. Прва чланица Владе која је поднела оставку је министарка правде, јавне сигурности и имиграција, Силви Листхауг, која је 2015. године именована, на тада новоформирану позицију у Влади Норвешке, за министра за миграције и интеграцију у оквиру Министарства правде и јавне безбедности (због европске мигрантске кризе и рекордно високог броја прилива азиланата у Норвешку). У марту 2018. године поднела је оставку на место министра због притиска јавности јер је на фејсбуку написала да коалициона, Либерална партија „више брине о правима терориста, него о националној безбедности.

Нови потпредседник/ца Партије прогреса биће изабран/а на следећем састанку Главног одбора партије који је заказан за 3. септембар )Партија прогреса иначе подржава строгу политику према мигрантима и тражиоца азила, позивајући да сви тражиоци азила, којима се одбије азил, буду одмах протерани из Норвешке.Норвешке обавештајне службе су отвориле истрагу о Летнес, која негира било какве везе са иранским режимом.

Додатак, прим.аут.: Зашто је место Министра рибарства важно у Норвешкој?

Из Статистичких података Норвешке види се да је 2017. године постигнут најновији рекорд у извозу морске хране у висини од 2.6 милиона тона, у вредности од 94.5 милијарди Норвешких круна ≈ 9.7 милијарди EUR што је 7% више произведене хране и 3% више остварене вредности од прошлогодишњег рекорда (2016).

Од тога 72% морске хране је произведено узгојем, док је 28% морских производа продукт рибарења. Из Норвешког Савета за Морску храну – Norwegian Seafood Council – кажу да је највише извезено у ЕУ, Азију и Сједињене Америчке Државе.

Норвешка извози 1.6 милиона тона морске хране у ЕУ у вредности од 61 милијарде NOK ≈ 6.3 милијарде ЕУР у 2017. години. То је повећање од 2% у количини робе.

У Азију је извезено 539000 тона морске хране у вредности од 18.7 милијарди NOK ≈ 1.9 милијарди ЕУР, што је 12% више у количини робе.

„Повећање извоза рибе, и повећана конзумације морске хране у Азији је подстакнута развојем средње класе и побољшаном дистрибуцијом. Очекујемо да ће раст бити настављен и у будућности, а један од примера је потенцијал Кине. Узимајући у обзир нормализацију приступа тржишту, извоз само лососа може да достигне и 156000 тона у 2025. години, што је око 12% укупне производње лососа у Норвешкој, каже Сигмунд Бјорго (Sigmund Bjørgo) директор Норвешког савета за морску храну у Кини. „

Највећи пораст тржишта у 2017. години било је тржиште САД, са повећањем од чак 1 милијарде норвешких круна, то јест порастом од 23%, што представља тоталну вредност извоза у износу од 5.7 милијарни NOK ≈ 556 милиона ЕУР

Повећање цене лососа у ЕУ довело је до смањене потражње у Европи. С обзиром на то да слаба продаја/потражња утиче на цену извоза, у поседњих шест месеци 2017. године смањена је цена лососа.

Лосос је најзначанија врста рибе која се извози са преко 68% учешћа у вредности извоза. Пастрмка је друга риба по количини извоза и она обухвата око 27% вредности извоза. Пад извоза пастрмке је, између осталог, повезан је и са смањеним интересом узгајивача, али и са немогућношћу пласирања робе на руско тржиште.

У уторак је одржана дебата свих председника политичких партија у Норвешкој (позиција и опозиција) – Арендалсука – коју је организовала државна НРК телевизија. (прим.аут.: Оваква врста политичке дебате, која се одржава у готово свим нордијским земљама, у Норвешкој се назива Арендалска недеља – Arendalsuka. Дебата своје корене вуче из Шведске, где је 1968., на острву Готланд, у Алмедалену, први пут организована јавна расправа о програму политичке партије. Наиме, тадашњи министар образовања шведске Олаф Палме (Социјалдемократска партија. Који је тада са породицом летовао на Готланду) одржао је прво јавно обраћање у Алмадалену. Говор је држао на камиону, а слушало га је свега неколико присталица. Касније, када је Палме постао премијер, сваке године се обраћао бирачима из Алмадаленa. Године када је убијен, из поштовања није одржан скуп, али је у наредним годинама скуп постајао све бројнији, поред Социјалдемократске партије, почеле су да долазе и друге политичке партије и да износе своје програме и предлоге. Данас је манифестација „Алмадален недеља“ најважнији политички догађај у Шведској, а у другим нордијским земљама се одржавају слични скупови – у Финској се назива Suomi-Areena, у Норвешкој Arendalsuka, у Данској Folkemødet. Из ових скупова проистекла је политичка дебата свих председника политичких партија.) С обзиром на то да је дебата одржана дан после оставке министра, јасно је да је ова тема била најзаступљенија током дебате.

нордијске земље

Паралелно са дебатом, НРК – Норвешка државна радио и телевизија, спровела је анкету у периоду од 7. до 12. августа. Током ове недеље објављени су резултати анкете о политичким партијама у Норвешкој. Због догађаја који су се дешавали током јула и почетком августа Партија прогреса пала је на испод 13%, што је најнижи проценат у последњих годину дана. У исто време Либерална партија, чланица Владе Норвешке пала је испод цензуса од 4% (прим.аут.: на последњим изборима 2017. године, освојили су 9 места у парламенту и 4.4% гласова), док је Црвена партија, која на прошлим изборима није прошла цензус, сада има 5.3% (прим.аут.: у случају да су данас избори, имали би 9 или 10 места у парламенту. Црвена партија је у претходном периоду била изузетно видљива у нападима на министарку Листхауг која је поднела оставку, као и на питањима у вези са здравством.) Из ове анкете види се да се став у Норвешкој полако мења, каже председник Радничке партије Норвешке (прим.аут.: која је освојила највише места у парламенту 2017. године – 49, али није могла да формира владу јер су њени традиционални коалициони партнери имали лош резултат, или су као Црвени остали испод цензуса). По резултатима анкете и Радничка партија је скочила за 0,4 процента поена и сада је на 23.8%. (прим.аут.: на изборима 2017. су имали 27.4%). Водећа партија Десно – конзервативна партија је по анкети на 27.5% (прим.аут: на последњим изборима имали су 25% гласова).

Дешавања у Теленору: Бивши шеф кабинета премијерке Ерне Солдберг и Државни секретар, Јулиа Брадткорб (Julie Brodtkorb) (прим.аут.: до априла 2017. године, а сада је директор Удружења компанија машинско-индустријског комплекса; чланица партије Десно – конзервативне партије) изјавила је ове недеље да би „позвала руководство Теленора да пита шта се дешава, поготово што држава има 60% власништва компаније“ (прим.аут: на основу Извештаја Министарства за трговину, индустрију и рибарство из 2016., које располаже власништвом државе над компанијом Теленор, Норвешка има тачно 53,97% власништва).

По речима Брадткорбове, генерални директор Теленора Сигве Бреке (Sigve Brekke) жели да смени Берит Сведсен (Berit Svendsen) са места директора Теленора за Скандинавију, иако је она постигла одличне резултате. Брадткорбова такође тврди да је Бреке, који је био одговоран за улагања у Индију, одговоран и за губитак од 30 милијарди норвешких круна ≈ 3.1 милијарди еура, које је настало улагањем у активности у Индији. Током пролећа и лета, Бреке је понудио Свендсеновој неколико алтернативних послова у систему Теленор, али их је она за сада одбила. Неколико извора које име Норвешка радио и телевизија НРК говоре да се Свендсонова бори за „опстанак“ у компанији. Јулиа Брадткорб је стала у њену одбрану и сада тражи реакцију. У писаној изјави рекла је „Одговорни власници морају тражити од Управе да преузме потребне мере како би се осигурало да руководство доноси добре резултате пословања. Минитарство индустрије као велики деоничар, треба да пошаље јасан сигнал директору Теленора да је потребно да руководиоци, који своју мисију схватају озбињно, поставе на право место„

Министар Индустрије Турбјорн Рое Исаксен (из партије Десно, Torbjørn Røe Isaksen) каже да не жели да коментарише натписе у новинама, као и да не жели да коментарише рад генералног директора. „Мој посао као државног министра је да управљам власништвом у име норвешког народа, али не и да коментарише дешавања у Теленору. То је посао Управног одбора, који је одговоран за рад руководства компаније“.

ШВЕДСКА

Током ове недеље, једна од вести која је највише доминирала медијима је паљење 80 аутомобила у Гетеборгу, као и политичка дебата свих председника политичких партија које учествују на изборима, која је такође одржана у Гетеборгу, свега неколико сати после паљења.

У ноћи понедељак на уторак (13/14 август) већа група маскираних младих људи запалила је аутомобиле и бацала каменице на полицију, што је изазвало љутиту реакцију шведског премијера.

Према речима портпарола полиције Гетеборга Ханса Липенса, током ноћи је запаљено око 80 аутомобила у Гетеброгу (другом по величини граду у Шведској). С обзиром на то да су запаљена возила и у другим градовима, готово у исто време, може се закључити да постоји веза међу њима, пренео је АП.

Шведска новинска агенција ТТ изјавила је да су очевици видели маскиране младе људе како беже.

Портпарол полиције у Гетеборгу је навео да је неколико младих људи на лицу места идентификовано. „Ми смо разговарали са њима, али нисмо могли да закључимо да ли су започели пожаре. Разговарали смо и са њиховим родитељима“, рекао је Липенс локалним медијима. Две особе старе 16 и 21 годину које живе у предграђу Гетеборга задржано је на испитивању.

Премијер Шведске Стефан Лофен, напао је починиоце питањем: „Шта то дођавола радите?“ – (прим.аут: Заправо, оригинална реченица је ”Vad fan håller ni på med” што је уствари изузетно вулгаран израз на шведском језику. Наиме реч „fan“ је једна од најружнијих псовки и значи „ђаво“. Шведски језик нема богат избор псовки, као на пример српски језик, и споменути реч „fan“ представља израз великог беса и изузетно је неприкладан за јавни простор.)

Приликом паљења аутомобила нико није повређен, али су били ангажовани полиција, спасиоци, а грађани су били уплашени.

Дебата председника политичких партија

Прим.аут: Дешавања од почетка недеље, и готово симултарно паљење аутомобила у Гетеборгу, Фалкенборгу, Хелсинборгу (западна обала), као и тринаест аутомобила у Скотхолму и Упсали (источна обала) може да доведе до промене у размишљањима гласача, највише оних неопредељених. Теме „борба против повећане стопе криминала у шведском друштву“ као и „строже казне за прекршиоце“ су теме које током ове изборне кампање највише користе, и на њима добијају највише подршке, Швеске демократе и Модерати. Избори су за нешто више од три недеље, а у уторак 14. августа одржана је дебата председника политичких партија које учествују на изборима – 8 политичких партија. Дебата је одржана у Гетеборгу у Worner Bros студију у организацији медијске куће Експресен (Expressen). Дебата је трајала нешто више од два сата и замишљена је као разговор на 4 задате теме (здравство, клима, економија, миграције) где сваки говорник има право да током једног минута представи програм своје партије на задату тему, а остали имају право да дизањем руке траже право на „реплику“. Дебата је ишла уживо, преко Експрессес ТВ, као и преко друштвених мрежа.

По речима новинара који су пратили дебату, атмосфера је била узаврела, а неки од саговорника су користили и тешке речи као што су : „Лаж“ и „Издаја“.

Дебата је започета питањем у вези са паљењем аутомобила. Стефан Ловен, актуелни премијер и председник Социјалдемократа је рекао да ће они наставити да подржавају полицију и већа финансијска издвајања за полицију. Председник Модерата, Улф Кристерсон рекао је да не треба само повећати издавања за полицију, већ треба и пооштрити казне за починиоце оваквих дела.

Око прве теме, највише су у дебати учествовали Еба Буш Тор – председница Хришћанских демократа, нападајући актуелног премијера Стефана Ловена из Социјалдемократске партије. Уз Ебу је био и члан Алијансе (коалиција 4 политичке партије – Модерати, Хришћанске демократе, Либерали и Централна партија, које су од 2006. до 2010. године формирале владу, а од 2010. до 2014. године и мањинску владу) председник Либералне партије Јан Бјорклунд.

„… у партији је дошло до размимоилажења, популарност је нагло опала, а Барта је…“

Током друге теме – Клима, копља су укрстили Џими Окерсон – председник партије Шведске демократе и Ени Луф председница Централне партије. (прим.аут.: сукоб ове две партије је изузетно интересантан из угла будућих избора. Централна партија je чланица Алијансе, али се Ени Лоф јасно отклања од Шведских демократа и користи сваку прилику да нападне њиховог председника и њихову политику, много више него политику премијера који је из Социјалдемокртске партије, својих садашњих противника. За сада се још нико јасно не изјашњава са ким ће ићи у коалицију, с тим да се један део Модерата изјаснио, да би волели да сарађују са Шведским демократама, мада то, до сада није изговорио и Улф Кристерсон председник Модерата. Наиме, у октобру 2017. године дошло је до раскола у Модератима, баш на тему сарадње са Шведским демократама. Тадашња председница Модерата, Ана Кинберг Барта, започела је разговоре о могућој сарадњи са Шведским демократама, који код једног дела швеђана, због своје популистичке политике и оштрих ставова према мигрантима, изазивају одбојност. У партији је дошло до размимоилажења, популарност је нагло опала, а Барта је поднела оставку. Улф Кристерсон је у јануару 2018. изабран за председника и тада је популарност партије нагло скочила, на 25% – али тренутно имају 19%. Централна партија је на последњим изборима имала 6.1%, а сада, по истраживањима иде и до 10%. Највероватније ће лојалност ове партије Алијанси одлучити победника избора – то јест, останак у Алијаси и коалиција са Шведским демократама, или евентуални излазак из Алијансе и приклањање Социјалдемократама).

„Четврта тема – миграције изазвала је највише упадања у реч и реплика…“

На трећој теми- Економија, своја мишљења су најжешће сукобиле партије Алијансе са актуелним премијером, тражећи да се смање порези, док је владајућа коалиција (Социјалдемократе и Зелена партија, потпомогнути у парламенту са Левом партијом) јасног става да нема смањења пореза, јер држава благостања којој теже захтева велике трошкове. Дошло је и до расправе између председника Леве патије Јонаса Шјостеда и председника Шведских демократа Џимија Окерсона, који је захтевао да се смање давања за мигранте и програме за примање миграната, а да се новац који се тако добије уложи у здравство и негу старих. Шјостед је одговорио да сви заслужују шансу и да се издавања не смеју смањивати, већ повећавати и рекао да богатији суграђани и добростојеће компаније треба да плаћају веће порезе (прим.аут. Лева партија је такође „скочила“ у изборној трци јер су се највише базирали на помоћи сиромашнима, без обзира на порекло; на прошлим изборима освојили су 5,7%, док су процене да се тренутно налазе а 9,5%). Четврта тема – миграције изазвала је највише упадања у реч и реплика. Џими Окерсон из Шведских демократа је рекао да и „црвено-зелени“ (прим.аут. Владајућа коалиција) и „плави“ (прим.аут. Алијанса) злоупотребљавају и лоше воде мигранстку политику. Премијер Ловен је рекао да се мигранстска политика мора ускладити са политиком ЕУ, као и да Турска не може бити једина земља која се суочава и бори са миграцијама. Кристерсон из Модерата је рекао да у Алијанси постоје различити погледи на мигрантску политику, али и да имају осећај да „Шведска пропада“ јер је процес интеграције вођен јако лоше, дуго времена.

Положај политичких партија, три недеље пре избора на свим нивоима, на друштвеним мрежама:

Најјача партија на друштвеним мрежама је партија Шведске демократе. Ова партија је први пут у мерењима јавног мњења изражена на изборима одржаним 1998. године када је имала 0.4%. Питања којима се ова партија бави током ових избора су: Миграција, пораст криминала у друштву и правда, здравство и интеграције. Најмање се баве економским питањима. Од 2005. године, када је садашњи председник Џими Окерсон изабран за председника уведене су промене у партијски програм и партија је од екстремно десне, постала „благо“ десна партија, укључујући у свој партијски програм Основну повељу о људским правима и нулту толеранцију на расизам (јер је током почетака било неколико расистичких испада чланова партије).

Друга политичка партија по активности на друштвеним мрежама је Социјалдемократска партија која је највећа (око 90.000 чланова) и најстарија (основана 1889. годиине) партија у Шведској. Тренутна Влада је сачињена од представника ове партије и партије Зелених. На последњим парламентарним изборима Социјалдемократе су освојиле 31%, а сада су по истраживањима на 24%.

На Facebook-у имају 148590 пратилаца
На Instagram-y имају 9347 пратилаца
На Twitter-y имају 76433 пратилаца
На Youtube-y имају 3171 пратиоца

Трећи на друштвеним мрежама су Модерати, тренутно друга по величини партија, чија популарност нагло опада.

На Facebook-у имају 95 054 пратилаца
На Instagram-y имају 15 689 пратилаца
На Twitter-y имају 97 260 пратилаца
На Youtube-y имају 2 518 пратиоца

Четврта по заступљености је Феминистичка иницијатива, – радикална феминистичка партија, основана 2005. године, али она није тренутно у власти у Шведској. На изборима за Европски парламент 2014. године, освојила је једно место, и тако постала прва феминистичка партија у Европском парламенту. На изборима у Шведској су освојиле 3.1% и нису прешле цензус од 4%.

Пета партија по заступљености на друштвеним мрежама су Лева партија – која подржава Влaду Шведске. Ова партија је прва партија у Шведској која је у свој програм увела термин феминизам 1997. године. Ова партија је била против приступања Шведске Европској унији и тренутно има критичан став према ЕУ. Највише се у овој кампањи бави питањима здравства, класним разликама, образовањем и развијањем једнакости.На Последњим изборима 2014. године имали су 5.7%, а сада по најновијим мерењима имају 9.5%.

На Facebook-у имају 91 432 пратилаца
На Instagram-y имају 16 692 пратилаца
На Twitter-y имају 63 139 пратилаца
На Youtube-y имају 1827 пратиоца

Шеста партија на друштвеним мрежама је Зелена партија. Ова партија је у Влади Шведске. На последњим изборима освојили су 6.0% гласова и 25 места у парламенту. Као и многе друге Зелене партије има двојно руководство – Густав Фридолин и Исабела Ловин. По оснивању и све до 2008. године били су против ЕУ. 2008. године у програм партије је унет неутралан став према ЕУ. Зелена партија се залаже за јаче залагање и борбу против климатских промена и заштиту животне средине, као и за децентрализацију. Противи се коришћењу нуклеарне енергије. Ову партију прате и афере: Министар становања и урбаног развоја Мехмет Каплан из Зелене партије (2014-2016. године), турског порекла, поднео је оставку када је у јавност изашла његова слика са вођом шведског крила крајње-десничарске турске организације „Сиви вукови. Јашри Кан високи представник партије (прим.аут.: погледати раније прегледе нордијских земаља) одбио је да се рукује са новинарком шведске телевизије….

Главна питања са којима се бави Зелена партија на ови изборима су заштита животне средине, једнакост и образовање.

На Facebook-у имају 61 156 пратилаца
На Instagram-y имају 7 956 пратилаца
На Twitter-y имају 82 236 пратилаца
На Youtube-y имају 1478 пратиоца

Седма партија по популарности на друштвеним мрежама је Централна партија, која заправо у мерењима јавног мњења, после Шведских демократа постиже најбоље резултате. На последњим изборима имали су 6.1%, а сада су на 10%. Ова партија је једна од четири у коалицији Алијанса, која је тренутно у опозицији. Централна партија се залаже за ЕУ , али не и за еуро, залаже се за заштиту животне средине и већу интеграцију миграната, али не и за заустављање доласка миграната у Шведску. Велику популарност партији донела је и председница Еми Лоф која је изабрана у мају 2017. године (тада је партија скочила на 13.3%). Током изборне кампање баве се питањима здравства, образовања и животне средине, а врло мало економијом.

На Facebook-у имају 50 344 пратилаца
На Instagram-y имају 8 437 пратилаца
На Twitter-y имају 49 487 пратилаца
На Youtube-y имају 1971 пратиоца

Линерална партија је осма по активности на друштвеним мрежама, такође једна од 4 партије у Алијанси. Ова партија се јасно залаже за улазак Шведске у НАТО и одустајања од неутралности. Про –ЕУ и за увођење еура као валуте. Током изборне кампање највише се баве питањима образовања, здравства и економије. На последњим изборима имали су 5,4%, а сада су по проценама на 6%.

На Facebook-у имају 27 983 пратилаца
На Instagram-y имају 6 046 пратилаца
На Twitter-y имају 65 425 пратилаца
На Youtube-y имају 895 пратиоца

Хришћанске демократе су на деветом месту по заступљености на друштвеним мрежама. Ова партија је основана 1964 године из протеста јер је тадашња Влада Шведске укинула веронауку у школама. Започели су протесте у целој Шведској, али нису успели да промене одлуку. Иако су хришћанска странка, залажу се за право жена на абортус, мада има врло мало и оних у партији који не подржавају овакву политику. Изузетно су наклоњени ЕУ. Тренутно су на основу испитивања испод цензуса, на око 2,8%, а на последњим изборима били су 4.6%

На Facebook-у имају 20 767 пратилаца
На Instagram-y имају 4 473 пратилаца
На Twitter-y имају 40 001 пратилаца
На Youtube-y имају 553 пратиоца

https://www.expressen.se/tv/politik/debatten-2018-se-hela-expressens-partiledardebatt/ текст о дебати и цео снимак дебате
Анализа урађена на основу истраживања Ипсос агенције. Коментари искључиво став аутора прегледа
https://www.vansterpartiet.se/politik/eu/ саопштење од 17.августа –против ЕУ политике
https://www.mp.se/om/partiprogram/varlden#6.2
https://www.thelocal.se/20180810/the-impact-of-swedens-summer-heatwave-drought-visible-from-space

Током лета, најважнија тема у Шведској били су шумски пожари и време. Рекордно топло лето у изазвало је суше, али и изузетно лоше приносе у пољопривреди. Ове недеље Европски програм за посматрање земље – Коперникус поставио је сателистке снимке делова Шведске, – компаративно – слика предела у лето 2017. године и ове године.

ФИНСКА

Избори у Финској треба да се одрже у априлу 2019. године. Ове недеље објављени су резултати најновијих истаживања подршке политичким партија коју је наручила медијска компанија YLE а које је спроведено у периоду од 9. јула до 7. августа 2018. године.

Социјалдемокртска партија Финске консолидовала се и сада је на 21.2% подршке (прим.аут.: на последњим изборима 2015. године имали су 16.6% ). Директор истраживачког центра које је спровело истраживање за ИЛЕ – Taloustutkimus – Туомо Турја (Tuomo Turja) каже да су Социјалдемократе тренутно најпопуларнија партија у Финској.

Национална коалициона партија (прим.аут.: у Влади Финске) на основу истраживања има 19.8% (прим.аут. што је повећање у односу на 2015. за 1.6%; на последњим изборима освојили су 18.2%). Централна партија (прим.аут. водећа партија у Влади Финске) тренутно има 17.8% (прим.аут.: 2015 освојили су 21.1%).

Партија Зелена лига по истраживању тренутно има подршку 13.6% бирача (прим.аут.: велики скок јер су 2015. године имали 8.5%. Зелена лига има 15 места у Финском парламенту и поред заштите животне средине и борбе против климатских промена залажу се за истополне бракове и увођење неутралног рода у фински језик (оно, уместо он или она), за ЕУ)

Финска партија има 8.7% подршке (прим.аут.: на последњим изборима имали су 17.6%, и били су коалициони партнер у Влади, али су због раскола у партији, због различитог гледања на питања миграција, 19 посланика ове партије прешло у нови клуб и формирало партију Плава реформа која је сада у Влади Финске). Плава Реформа има 0.8% подршке на основу испитивања. Лева алијанса има 7.7% (прим.аут.: на последњим изборима имали су 7.1%)Шведска народна партија има 4.3% (при.аут.: на последњим изборима 4.9%. Ова партија која представља шведску мањину у Финској по први пут није у власти од 1979. године. Шведски језик је званични језик у Финској, иако се њиме служи само мали проценат 5.4% шведске мањине.)Хришћанске демократе имају 3.8% (прим.аут.: на последњим изборима 2015. године 3.5%Истраживање је спроведено на 2,452 испитаника од 9. јула до 7 августа.

Економија: Минситар финансија Финске, из Националне коалиционе партије (Партија је чланица ЕПП, либерално конзервативна партија настала 1918. године, про НАТО, ЕУ, али се залаже и за права геј популације) Петери Орпо (Petteri Orpo) каже да се „не може градити јака економска позиција, а да рачун плаћају будуће генерације, те да Финска мора зауставити акумулацију јавног дуга у наредне две године“.

Министарство финансија је у среду 15. августа представило нацрт буџета за наредну годину. Према нацрту, предлог је да буџет износи 55.1 милијарду евра, а претпоставља се да ће велико оптерећење представљати јавни дуг за који се процењује да би могао бити до 109 милијарди евра. „То је заиста велика цифра“, рекао је Опро на конференцији за новинаре. Иако је 55.1 милијарда еура за једну милијарду мањи буџет него прошле године, буџет за 2019. годину ће наставити да показује дефицит од 1.7 милијарди еура. Министартво финансија подвлачи да је буџетски дефицит оштро опао за 6.6 милијарди евра од момента преузимања власти 2015. године. Министарство финансија предвиђа да ће БДП расти 3% у 2018. години и 2% у 2019. години. По мишљењу министра, економски раст ће полако опадати како популација Финске стари. (прим.аут. Финска има највећи пораст % старих особа у популацији, после Јапана).

Национална коалициона партија и Социјалдемократска партија наставиле су ове недеље оштру дебату у вези са економским мерама. (Прим.аут.: 2015. године, када је изабрана садашња Влада Финске, наследила је и велике економске проблеме . Влада Финске на челу са премијером Јухом Сипилом (Juha Sipilä) је 22 јула 2015. године започела разговоре са синдикатима и удружењима послодаваца у вези са превазилажењем проблема који су настали на економском плану. Наиме, због светске економске кризе, затим кризе у ЕУ зони и наслеђене изузетно лоше економске ситуације настале и делом због пада „Нокие“, која је на почетку чинила чак 20% финског извоза, те немогућности трговине са Русијом и друго, Влада Финске је 2015. донела одлуку, која је почела да се спроводи у лето 2016. године. Одлуком се уводи фискална девалвација (интерна девалвација) смањују се плате до 5% до 2019. године, трошкови социјалних доприноса се преносе са послодавца на запослене, смањује се износ плаћеног одсуства услед болести, и повећава број радних дана за три у години – који неће бити додатно плаћени . Број незапослених, нарочито младих у Финској je 2015. године био највећи од свих Нордијских земаља, али је ове године спао на 6.7% што је најниже од 2011. године) .Председник Социјалдемократа Финске Анти Рине (Antti Rinne) и Кале Јокинен (Kalle Jokinen) председник Националне коалиционе партије наставили су ове недеље оштру дебату у вези са економском политиком. Социјалдемократе оптужују Националну коалициону партију за пораст јавног дуга и лошу економску ситуацију јер у последњих 31 годину, 27 година су били у власти. Јокинен се брани чињеницом да је ова Влада од 2015. године, својим мерама подигла продуктивност, запосленост и компетитивност, и срезала трошкова за око 1.3 милијарде еура. Рине је у изјави у четвртак 16. августа обећао да ће повећати пензије које не достижу 1400 евра месечно. Јакинен је овакве изјаве назвао популистичким, у време када јавни дуг наставља да расте без обзира на позитивне економске показатеље и ситуацију у Финској.

Теуво Хакараинен (Teuvo Hakkarainen) из Финске партије (прим.аут.: погледати ранију анализи нордијских земаља) коме је Фински парламент плаћао коришћење сауне као стамбеног простора, тражио је додатно време како би поднео извештај Финском Парламенту, који је после натписа у медијима спровео истрагу. Испоставило се да је посланик Хакараинен ову јединцу делио са још једним послаником Финске партије, Виле Вехемаки (Ville Vähämäki) у периоду од 2013. до 2015. године. Извештај је требало да буде достављен парламенту у среду 15. августа. (прим.аут.: Чланови финског парламента изван изборних округа Хелсинки и Уусимаа имају право на до 1.809 евра месечно, без пореза, за трошкове настале током обављања својих службених дужности. Посланици из Хелсинкија или Уусимаа, заузврат, имају право на до 986 евра за надокнаду трошкова насталих током обављања својих службених дужности.)

Аутор анализе : Сања Шифлиш