fbpx

Нордијске земље – преглед 01.11. – 15.11.2018.

19/11/2018
Аутор :
Анализе/Геополитика

ДАНСКА

Норвешки држављанин, ухапшен је у Шведској због наводног планирања терористичког напада у Данској – изручен је Данској почетком новембра месеца, а догађај због којег је норвешки држављанин иранског порекла ухапшен десио се 29. септембра, када је Данска затворила све путне правце ка Шведској и Немачкој, укључујући и мост Оресунд, а блокирана је и централна станица у Копенхагену. ¹ ²

Норвешки држављанин иранског порекла, чије име се због заштите података не наводи, изручен је Данској, јер се верује да је покушао да убије лидера данског огранка Борбеног арапског покрета за ослобађање Ахваза (Arab Struggle Movement for the Liberation of Ahvaz (ASMLA)). Осумњичени је одбацио оптужбе, али ће остати у затвору током новембра месеца, док траје судски поступак, саопштено је из Данске обавештајне службе (Фин Борх Андерсен, шеф службе).

Данска, на овом случају блиско сарађује са Шведском³ и Норвешком. Наведено је да је осумњичени виђен како снима станове чланова Борбеног арапског покрета за ослобођење Ахваза у Рингштеду, шездесетак километара од Копенхагена. Акција 29. септембра покренута је јер је уочен напуштен ауто, са шведским таблицама, за који се зна да је користио оптужени, а који се налазио близу места становања једног од чланова покрета.

Иран је оптужио АСМЛА за терористички напад на војну параду у Ахвазу 22. септембра, када је погинуло 25 особа, а повређено 53 особе, али је покрет одбацио одговорност. Техеран је одмах потом, у септембру оптужио Данску, Холандију и Велику Британију за пружање уточишта члановима те „терористичке организације“. Одмах после напада, званични Техеран је позвао амбасадоре ове три земље на разговор и тражио од њих да изруче особе из АСМЛА организације које се налазе на њиховм тлу. (прим.аут. Током октобра месеца један број држава, чланица ЕУ, оптуживале су Иран за терористичке активности на њиховом тлу. Почетком октобра, и званични Париз је саопштио да има сазнања да иранско министарство које прати рад обавештајне службе стоји иза напада у Паризу, током јуна месеца, на скуп који је организовала опозициона иранска органзација МЕК – The Mujahedin-e-Khalq. Гости на том скупу били су и високи званичници САД, укључујући и Рудија Ђулијанија, једног од правних заступника Доналда Трампа. Такође, у тексту који је објавио Гардијан, спомиње се и да су белгијске власти рекле да ће ирански дипломата Асадолах Асади (Assadollah Assadi) бити изручен из Немачке у Белгију због сазнања да је планирао напад на АСМЛА; као и брачни пар, грађани Белгије иранског порекла који су ухапшени у Woluwe-Saint-Pierre, који се налази близу ЕУ институција у Бриселу јер је у њиховом ауту пронађено 500 грама ТАТП експлозива и детонатор.)

Шеф данске дипломатије Андерс Самуелсен је окарактерисао тврдњу Ирана, да је заштитник злочинаца и терористичке организације, као „потпуно неприхватљиву“. Самуелсен је изјавио да је иранском амбасадору у Копенхагену Мортези Морадијану „кристално јасно“ дато до знања да је „озбиљност ситуације тешко описати“. Данска је
крајем октобра опозвала свог амбасадора из Техерана и затражила реакцију и осталих чланица ЕУ и тражила увођење нових санкција Ирану због овог догађаја. Данска је о овом догађају разговарала и са Државним секретаром САД Мајком Помпеом као и са Британском премијерком Терезом Меј, а и Нордијски савет (Одржан је састанак министара спољних послова Нордијских земаља) је објавио саопштење у којем се јасно осуђују догађаји у Данској и изражава одлучност да све нордијске земље подржавају једна другу.
Петог новембра званични Иран је одбио сваку умешаност у наводне догађаје у Данској и оптужио израелски Мосад да стоји иза оваквих навода. Министар спољних послова Ирана Јавад Зариф такође је изјавио да ирански амбасадор није избачен из Данске.¹°

 

Прим.аут.: Током 2015. Ирански нуклеарни програм потписале су земље: САД, Велика Британија, Француска, Кина, Русија и Немачка. Споразум је, између осталог, постигнут због година напетости међу суседима Ирана који су тврдили да ова држава развија програм израде нуклеарног оружја, док је Иран тврдио да је њихов програм у потпуности мирнодопски.
По одредбама споразума, Иран може да одржава залиху од само 300 килограма ниско-обогаћеног уранијума, док је некада имао и 100.000 килограма високо-обогаћеног уранијума. Иран може да обогаћује уранијум само до 3,67 одсто, који се може користити као гориво реактора, што је далеко испод 90 одсто потребних за производњу оружја. Споразум такође ограничава број центрифуга за обогаћивање уранијума које Иран може да користи и ограничава их на старији, спорији модел. Иран је уз то изменио реактор за производњу „тешке воде“ тако да не може да производи плутонијум, и прихватио је да своје постројење за обогаћивање, претвори у истраживачки центар. Дао је приступ инспекторима Међународне агеције за атомску енергију и успоставио систем који омогућава том телу УН да проверава и друга постројења. Заузврат, светске силе су уклониле тешке економске санкције које су искључиле Иран из међународног банкарства и светске трговине нафтом. То је омогућило Ирану да купује комерцијалне авионе и склапа друге послове. То је такође одмрзло милијарде долара које је Иран имао у иностранству.
У августу 2018. године председник САД Доналд Трамп, потписао је указ о увођењу санкција, три месеца од како се Вашингтон једнострано повукао из међународног споразума потписаног 2015. године. Прва фаза санкција подразумевала је блокаду финансијских трансакција, увоза сировина, као и казнене мере у секторима куповине аутомобила и авиона. Други талас санкција, који је ступио на снагу у новембру, погодиће нафтни и гасни сектор у Ирану као и иранску централну банку. Када се у мају 2018. САД повукла из споразума, Француска, Немачка и Велика Британија рекле су да су спремне да наставе да штите Споразум из 2015 године, а то исто је поновила и висока представница Федерика Могерини. Трамп је позвао савезнике да поштују одлуку САД и такође уведу санкције Ирану.

НОРВЕШКА

У претходним анализама представљена је идеја председника Хришћанске народне партије Норвешке Кнут Арилд Хареидеа (Knut Arild Hareide). Идеја је била да се партијско чланство до 2. новембра одреди о његовом предлогу да се партијска неутрална позиција у Парламенту Норвешке „замени“ и да активно подрже Радничку партију (која је у опозицији), и на тај начин сруше Владу Ерне Солдберг. Чим је предлог изнет, Хришћанска народна партија је добила подршку грађана, која се мерила чак +2% ¹¹. У Норвешкој је наступила краткотрајна политичка криза, јер је било неизвесно да ли ће у новембру Норвешка добити нову Владу.

Међутим, партијско чланство је на гласању 2. новембра одлучило да не подржи предлог Хареидеа. Тог петка, делегати на састанку Скупштине странке гласали су са 98 гласова против предлога Хареидеа, 90 их је гласало „за“, а двоје је било уздржано. Ово гласање, оставило је партију дубоко подељеном. Председник партије је лобирао на терену, међу чланством да се „скрене“ у лево, на страну такозване црвене коалиције, док су два потпредседника партије Олау Болестад (Olaug Bollestad) и Шел Инголф Ропстад (Kjell Ingolf Ropstad) на терену, међу чланством лобирали да Хришћанска народна партија Норвешке подржи плаву коалицију коју предводи Ерна Солдберг. На самој седници било је пуно емотивних момената, и Хареиде је у свом говору похвалио своја два потпредседника и честитао им на пожртвованости и вредном раду у странци, иако су лобирали против његове идеје. Члановима је рекао да је изузетно поносан на њих, јер су доказали да се политика не води само у Ослу и већим местима, већ на терену, међу чланством.¹² ¹³ Иако је пре почетка састанка обећао да ће поднети оставку на место председника, уколико његов предлог не прође, Хареиде то ипак није урадио, на инсистирање чланова. Потпредседници су такође у свом говору били емотивни и поручили су чланству да „се надају да је ово последњи састанак на којем се дисктују о томе да ли су ближи црвенима или плавина. Ми смо сви КрФ (скраћеница на норвешком од Хришћанска народна партија), ми смо сви жути“.

Тамно црвене тачке – црвена коалиција Светлије црвене тачке – подржали би црвену коалицију, али не би улазили у Владу Светло плаве тачке, подржавају владајућу коалицију, али не би ушли у Владу Тамно плане тачке – Владајућа коалиција Интерактивна графика: https://www.nrk.no/norge/hareide-til-landsmotet_-_-gar-av-hvis-jeg-taper-1.14275342

13. новембра¹⁴, НРК – Норвешка државна радио-телевизија) објавила је на свом сајту чланак у којем су документовали промене у броју чланства Хришћанске народне партије, пре и после 2. новембра 2018. године. Наиме, у чланку се напомиње да је партија у последње време изгубила око 300 чланова, иако је због своје „нове“ политике добила 930 нових чланова, али је после састанка 2. новембра, са списка чланова „нестало“ 1213 чланова. (у оригиналном тексту се налази табела са укупним бројем чланова по одборима).

Хришћанска народна партија, у протеклим данима искористила је велику присутност у медијима и започела разговоре са кабинетом Ерне Солдберг о будућем буџету (10. новембар 2018.) тражећи да се по први пут после 1996. године повећа дечији додатак, како би се повећала снага породице и смањило сиромаштво међу децом (навод из програма странке ¹⁵). Траже повећање од 3200 Норвешких круна (332 Еура) на годишњем нивоу по детету. Такође, од Владе траже да се повећају давања за обданишта као и примања за учитеље. Да се једнократне бенефиције замене родитељским бенефицијама за оне родитеље који нису запослени до 194.000 Норвешких круна за годину дана (20.127 Еура) итд. Предлог буџета Хришћанске народне партије: https://www.krf.no/globalassets/vedlegg/budsjett/2019/krfs-alternative-statsbudsjett-2019.pdf

ШВЕДСКА

Ни два месеца након завршених избора у Шведској, не види се решење за формирање Владе. Председник Парламента Шведске Андреас Норлен (Andreas Norlén, из партије Модерта), након што је по други пут изгласавано неповерење Улфу Кристерсону (прим.аут.: Ulf Kristersson, председнику Модерата и неформалном лидеру Алијансе – такозване Плаве коалиције, десног центра коју чине Модерати. Хришћанске демократе, Либерали и Централна партија) 14.новембра 2018. године, доделио је улогу мандатара Ани Луф (Annie Lööf)¹⁶ председници Централне партије.

Ани Луф је председница Централне партије, партије која је на изборима у септембру освојила 557,500 гласова, односно 8.61% (прим. аут.: што је скоро за 2% више од броја гласова које су освојили на изборима 2014. године када су освојили 370,834 гласова, то јест 6.1%), охрабрена великом подршком гласача, одбила је да подржи Владу коју би предводио Улф Кристерсон. Наиме, Улф Кристерсон је 14. новембра, пред Парламентом Шведске рекао да би формирао мањинску Владу коју би чинили Модерати и Хришћанске демократе, уз подршку Шведских демократа (ултра-десничарска, еускептична партија, са највећим упориштем на југу Шведске). Улф није у тој Влади видео друге две партије које чине Алијансу, и то из врло добрих разлога, јер те две партије не би никад дозволиле да Шведске демократе имају велики политички утицај у шведском друштву. Након гласања, Ани Луф је рекла да је Кристерсонов предлог владе „био жалостан развој догађаја“, а њихову позицију подржала је и Либерална партија коју предводи Јан Бјорклунд (Jan Björklund). Можда чудно, али по речима сва четири председника политчких партија које чине Алијансу, ова коалиција још увек постоји.

Приликом гласања било је 195 гласова против предлога Улфа Кристерсона, и 154 гласа за предлог лидера Модерата (од 350). Шведске демократе су гласале „за“, а њихов председник Џими Окерсон (Jimmie Åkesson) је након гласања изјавио да је потребно да се поштује и воља грађана који су гласали на изборима: „Преко милион грађана је гасало за Шведске демократе, један милион људи жели да Шведске демократе имају утицај“.

Председник за сада највеће политичке партије у Шведској, Социјалдемократске партије Стефан Ловен¹⁷ (Stefan Löfven, премијер у претходном сазиву, и председник Социјалдемократске партије) изјавио је да би волео да Ани Луф буде следећи мандатар и да покуша да формира Владу.

Агенција Ипсос¹⁸  је урадила ново истраживање популарности политичких партија у Шведској крајем октобра и објавила своја истраживања почетком новембра, а у случају да разговори око формирања Владе не успеју ни четврти пут, и донесе се одлука о понављању избора. На основу истраживања, не би дошло до већих промена, односно, однос снага би донекле остао исти – Црвена коалиција би била у благом порасту, можда за једно место у парламенту, док би Плава колаиција (Алијанса) можда изгубила једно место, али би зато Шведске демократе добиле +1.3% више гласова. (погледати табелу).

ИСЛАНД

Детету које је рођено на Исланду, од родитеља који су на Исланд дошли са студентском визом, ускраћена је боравишна дозвола, али му је уредно додељен исландски идентификациони број (kennitala) приликом рођења, и због тога не може да буде депортовано. Међутим, уколико дете са родитељима напусти земљу, у њу више неће моћи да се врати. Родитељи, мајка из Србије и отац из Црне Горе, разочарани су одлуком, јер је она у супротности са информацијама које су добили од Дирекције за имиграцију (УТЛ) док су још чекали своје дете.

Исландске новине прате овај случај и о њему је писао и дневни лист „Fréttablaðið“ као и дневни лист „Grapevine“ из Рејкјавика, који су контактирали мајку Исидору Глишић. Исидора је испричала своју причу, као и причу о сину кога су по исландској традицији назвали Филип Рагнар Душанссон Глишић.

„Одлука из УТЛ-а била је врло чудна“, каже Исидора за новине Грапевине. „Мој адвокат је био шокиран. Рекла је да у званичном документу никада није видела такву формулацију. Као да имплицирају да смо ми имали дете на Исланду са намером да прекршимо закон, што је врло забрињавајуће. Она додаје: „Искрено бих волела да знам да ли се [премијерка] Катрин Јакобсдотир слаже с таквим текстом и одлуком, и ако то представља званичну политику њене владе“. Мој партнер и ја смо на Исланд дошли 2015. године са студентском визом, и када сам две године касније затруднела контактирала сам имиграционе власти. Тада ми је речено да права која имају родитељи имају и деца. Закон о странцима је у међувремену промењен и ми нисмо били у могућности да поднесемо пријаву за спајање породице. Поново смо контактирали имиграционе власти али они нису одговарали на моје е-мејл поруке. Социјална радница са којом сам била у контакту контактирала је УТЛ и тада су нам коначно одговорили, али је њихов одговор био скроз другачији од првобитних одговора које смо добили док сам била трудна. Наиме, нама сада није дозвољено да имамо дете на Исланду јер наше земље, Србија и Црна Гора нису земље ЕЕА (Европска економска зона) и ми, на студентској визи, без боравишне дозволе, не можемо да добијемо дозволу за чланове породице. У међувремену не можемо пуно тога да учинимо“, каже Исидора у исландским новинама.
Предмет је упућен Одбору за жалбе Дирекције за имиграцију Исланда. Одлука је још на чекању.¹⁹

ФИНСКА

Алма Медиа²° је спровела истраживање о популарности политичких партија у Финској, током друге половине октобра месеца (12-30. октобра), а резултати су представљени почетком новембра. У анкети је учествовало 1500 испитаника (осим грађана острва Оланд).
На онову истраживања, Социјалдемократска партија Финске (СДП) добила би преко петине (22%) гласова ако би парламентарни избори били одржани данас. На последњим изборима 2015. године освојили су 16.5% гласова.
Скок популарности ове партије, могао би се приписати и спору актуелне владе са синдикатима у вези са новим предлогом Закона о раду (прим.аут.: видети претходну анализу/анализе).

Национална коалициона партија (скраћено Кок) освојила би 19.9% (што је за 1% више у односу на број освојених гласова на избрима 2015. године, али је то заправо лош резултат јер су током прошле године истраживња показивала да имају подршку већу од 21%)
Велики спорови између синдиката и владе још увек имају значајан утицај на Партију Центра (премијер Јуха Сипила је из ове партије) која је забележила пораст популарности за 0,1 процентна поена на 15,2 одсто (на изборима 2015. освојили су 21.1%.)
Избори за Фински парламент одржаће се 14. априла 2019. године.


Алекандер Стаб²¹ (Национална централна партија; видети претходне анализе са биографијом), потпредседник Европске инвестиционе банке (ЕИБ), честитао је Манфреду Веберу након што је немачки кандидат изабран за главног кандидата Европске народне странке (ЕПП) у Хелсинкију у четвртак, 8. новембра.

Алекандер Стаб (НЦП, некадашњи премијер Финске), наговестио је могућност повратка у европску политику јер је, како сам каже „увидео да су људи позитивно и снажно реаговали на моју борбу за одбрану вредности“.


Лидери Социјалдемократек партије Финске, Леве алијансе (скраћено ВАС) и Шведске народне партије Финске (скраћено СПП) подржавају одлуку да се у Финској уведе трећи род²².
Пет од девет парламентарних политичких партија у финском парламенту кажу да подржавају законске промене које би омогућиле законско признавање не-бинарног рода.

Уколико се дозволе овакве промене, морало би доћи до измене Закон о Систему података о становништву, као и у Служби за регистар становништва. Према садашњем систему, у личном броју, који добије свака особа која се роди у Финској, иза последња четири броја, која прате датум рођења, за мушки род се додељује непаран број, а за женску особу паран број.

Поред СДП-а, ВАС-а и СПП-а (опозиционе партије), овакву одлуку спремна је да прихвати и Централна партија Финске (скраћено: КЕСК), као и Финска партија.
Са друге стране владајуће Национална коалициона партија и Плава реформа заједно са Хришћанским демокртама одбијају овакву могућност.

Правно признавање трећег пола у Финској би значило да би родна одредница у службеним регистрима личних података, као и на личној карти могла да буде означена као „други“, поред до сада постојећих „мушки“ или „женски“ род.

Видети додатак:

Прим.аут.:
Трећи род или трећи пол се односи на категорију људи који нису ни потпуно жене, нити потпуно мушкарци. То је родни идентитет који је одвојен и од ‘мушког’ и од ‘женског’, који се може сматрати ‘међу-полом’ (андрогиним полом) или неуталним, средњим родом.

Премда савремене конотације често мешају ‘трећи род’ са хермафордитизмом, биолошки хермафродити чине веома мали проценат особа траћег рода. Говорено биолошким језиком, хермафродит је особа која има и мушке и женске полне органе. Међутим, родни идентитет је психолошка и друштвена, као и физичка, категорија, чиме се објашњава чињеница да су особе које се сматрају трећим родом физички најчешће или мушког или женског пола, а ретко оба.

Док је античка Грчка подржавала и подразумевала постојање трећег пола, дајући им чак и боголике карактеристике, у савременом свету њихово постојање није прихваћено. Идентитети особа трећег рода, премда много више стигматизовани него раније, и даље постоје у незападњачком модерном свету. Међу њима су Хиџре у Индији и Пакистану које су добиле званични идентитет, Фа’афафине у Полинезији и Вирџине на Балкану, а термин трећи род користе многе ове групе да опишу себе.

Хиџре у Индији су вероватно најпознатије особе трећег рода у модерном свету. Здравствена организација са седиштем у Мумбаију, The Humsafer Trust процењује да у Индији постоји између 5 и 6 милиона хиџри. У различитим деловима познате су као Аравани/Арувани или Јогапа. Често се овај термин (погрешно) преводи као евнух. Они/е могу бити или интерсексуалне или биолошки мушке особе, које носе женску одећу и себе не сматрају ни мушкарцима ни женама. Покрет хиџри је имао кампању за признавање законског статуса особа трећег рода и 2005 године. формулари за издавање пасоша у Индији су промењени тако да укључују три опције за пол: М, Ф и Е (за мушкарац, жена и евнух). Новембра, 2009. године индијске власти су се сложиле да омогуће уписивање треће опције у идентификационе карте за гласање у току избора. Осим мушког и женског пола било је могуће заокрузити и О за other (друго).

Од 2013. године у Немачкој је омогућено родитељима да не попуне поље у којем се наводи пол њихове деце. Ово је први пут да Закон Европске државе признаје да постоје људска бића која нису ни мушко ни женско или да су обоје.
Влада Немачке је усвојила документ (август 2018., претпоставља се да око 80,000 до 120,000 људу у Немачкој се изјашњава као трећи пол) који предвиђа увођење појма „трећи пол“ у изводу из матичне књиге рођених неке особе. Тако је Немачка постала прва држава у Европи у признавању интерсексуалних особа. Немачка одлука заснива се на извештају Етичког већа, независног тела стручњака из 2012. године, које је закључило да особе са разликама у полном развоју пате због друштвеног незнања и мањка поштовања у медицинској професији.
Група активиста „трећа опција“ (Dritte Option), која се залагала за опцију трећег пола, написала је на Твитеру да је потпуно одушевљена овом одлуком за коју је навела да се „граничи с малом револуцијом“.
У немачком језику користе се и посебне заменице, као што су ze, sie, hir, а у Шведској је уведена званична заменица за њих – hen.


[1] https://www.abc.net.au/news/2018-09-29/denmark-shuts-links-to-sweden-and-germany-as-police-hunt-car/10319620

[2] https://www.euronews.com/2018/10/30/denmark-accuses-iran-of-plotting-activist-s-murder

[3] https://www.svt.se/nyheter/lokalt/skane/dansk-polis-om-jatteinsatsen

[4] https://www.aftenbladet.no/utenriks/i/MgGbaR/Norsk-iraner-fengslet-for-attentatplaner-i-Danmark

[5] https://www.thelocal.dk/20180924/danish-ambassador-met-with-iranian-officials-after-attack

[6] https://www.theguardian.com/world/2018/oct/02/france-blames-iran-for-foiled-bomb-attack-near-paris

[7] https://www.theguardian.com/world/2018/oct/30/denmark-says-foiled-iranian-plot-kill-opposition-activist

[8] https://sputniknews.com/europe/201811061069568437-usa-denmark-iran-assassination-plot/

[9] http://um.dk/en/news/newsdisplaypage/?newsid=f8601d45-2300-4ae5-b202-95af6219a541

[10] https://www.presstv.com/Detail/2018/11/05/579167/Zarif-Mossad-Iran-Denmark-assassination

[11] https://www.dagbladet.no/nyheter/krf-nesten-dobbelt-sa-store-pa-ny-meningsmaling/70304095

[12] https://www.nrk.no/norge/landsmotet-har-talt_-krf-vil-inn-i-solberg-regjeringen-1.14276984

[13] https://www.nrk.no/nyheter/krfs-veivalg-1.12282551

[14] https://www.nrk.no/rogaland/krf-har-mistet-flere-hundre-medlemmer-1.14291140

[15] https://www.krf.no/

[16] https://www.dn.se/webb-tv/klipp/nyheter/annie-loof-c-ny-sonderingsperson/

[17] https://samnytt.se/lofven-vill-att-annie-loof-ska-bli-sonderingsperson/

[18] https://www.ipsos.com/sites/default/files/ct/news/documents/2018-11/dn_ipsos_valjarbarometer_oktober.pdf

[19] https://grapevine.is/news/2018/11/06/child-born-in-iceland-denied-residence-permit/

[20] https://www.uusisuomi.fi/kotimaa/263415-alma-kannatusmittaus-sdp-jatkaa-suurimpana-vihreille-uutta-toivoa

[21] https://www.uusisuomi.fi/kotimaa/264096-palaako-stubb-vaalikentille-luulin-ihan-oikeasti-etta-politiikka-taakse-jaanytta