Емисије

Гошћа Немање Старовића и Предрага Рајића била је премијерка Републике Србије Ана Брнабић. – Србија је на европском путу. Председник Макрон сматра да се ЕУ не може ширити док се не реформише, али и док не редефинише приступни процес. – Србија је учинила много последњих година на подизању квалитета рада наше администрације, како бисмо били […]

Чувени филозоф Фридрих Ниче говорио је о томе да историју стварају велике и креативне личности које имају ту снагу да усмеравају масе, каналишу њихову енергију и на тај начин оформљују нове историјске околности. Уколико се сагласимо са овом тезом онда морамо прихватити као чињеницу и то да кроз биографије значајних историјских личност попут великих монарха, војсковођа или политичара можемо и пратити токове, стања и процесе у историји цивилизација. Међутим, не смемо занемарити ни чињеницу да су творци историје понекад били и људи који по својој улози у друштву нису заузимали највише позиције у хијерархијски утемељеној структури социјалних заједница и држава које су на њима почивале, али су својим делима неспорно утицали на судбине бројних нација и њихових државно-правних и територијалних организација. Једна од таквих личности је и пуковник Апис који ће засигурно одиграти значајну улогу у изразито турбулентном периоду на почетку XX века у Краљевини Србији. Драгутинов надимак Апис, преузет из грчко-египатских митолошких предања, као да га је предодредио за једну чудновату животну судбину испуњену бројним мистификованим причама и до дана данашњег неоткривеним тајнама. У предстојећој емисији покушаћемо напокон непобитно да вреднујемо веродостојне повесне чињенице о животу и делатности Аписа и да их одвојимо од „митских предања“ и „легендарних епова“ који су пратили име Драгутина Димитријевића, краљеубице, атентатора, завереника, шпијуна или искреног патриоте и јунака, то никада до сада нисмо поуздано утврдили.     

Ко су Финци? У каквом су односу са суседима? Шта подразумева термин „финландизација“ у геополитици? Којим правцем ће Хелсинки? На ова и друга питања одговарају Немања Старовић и Предраг Рајић.

Свима су добро познате чињенице да је Александар I Карађорђевић (Цетиње, 4/16. децембар 1888 — Марсељ, 9. октобар 1934)  био регент престолонаследник Краљевине Србије (1914—1918), регент престолонаследник Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (1918—1921), краљ Срба, Хрвата и Словенаца (1921—1929), краљ Југославије (1929—1934) и да је убијен је 9. октобра 1934. у Марсељском атентату. Који су све фактори утицали на формирање његове личности, колико јебио посвећен идеји ослобођења у уједињења српског народа можете дознати у овој епизоди Српске читаонице. 

Због чега је избио сукоб у Нагорно Карабаху? Ко су Јермени? Ко су Азербејџанци? Какве су перспективе јужног Кавказа?