Analize - Srđan Graovac

Zahvaljujući kontroverznom biznismenu Dušku Kneževiću Crna Gora verovatno ulazi u najveću krizu od sticanja nezavisnosti. Nekada blizak saradnik i prijatelj crnogorskog predsednika Mila Đukanovića ne prestaje da otkriva detalje iz vremena njihove intenzivne saradnje. Nove afere pristižu, a stare još nisu izgubile pažnju javnosti, a kamoli doživele sudski epilog. Očigledno da Knežević nije blefirao kada je posle pokretanja slučaja Koverat izjavio da je to početak, a da će javnost tek biti upoznata sa svim dokazima o funkcionisanju mafijaške strukture crnogorskog gospodara. Knežević tvrdi da poseduje hiljade minuta snimaka nadzornih kamera iz svoje kuće gde su zabeležene inkriminušuće radnje ne samo brojnih visokih dužnosnika crnogorskih vlasti već i samog predsednika Republike.

Navedena kapricioznost SDA usloviće višemesečnu „krizu državnih institucija i političkog sistema“ u BiH, što nikako neće umanjiti politički uticaj Milorada Dodika, aktuelnog predsedavajućeg Predsedništva ove države, kao ni njegovog Saveza nezavisnih socijaldemokrata. Sa druge strane, pomenuta mogućnost dugotrajne krize političkog sistema u ovoj kompleksnoj i nestabilnoj državi, može usloviti opadanje uticaja Hrvatske demokratske zajednice Bosne i Hercegovine na politička zbivanja u BiH. Naravno, njen uticaj u biračkom telu hrvatskog nacionalnog korpusa ostaće „neokrnjen“, ali odlaganje formiranja vlasti i implementacije izbornih rezultata i to bez jasne podrške zvaničnog Zagreba, umanjiće kapacitet HDZBiH da efektivno utiče na procese od suštinske važnosti za funkcionisanje Federacije Bosne i Hercegovine, kao i same države. Iz datog razloga HDZBiH, zalaže se za hitno sprovođenje izborne volje građana i formiranje Saveta ministara Bosne i Hercegovine.

U deceniji nakon sticanja nezavisnosti, a posebno od vremena secesije kosmetskih Albanaca od Republike Srbije 2008. godine, afirmisani su procesi nasilnog udaljavanja „crnogorske nacionalne svesti“ od njenih identitetskih „korena“, utemeljenih u srpskoj nacionalnoj zajednici, njenoj kulturi, duhovnosti i tradiciji. Svetonazori i platforme političko-intelektualnih elita Crne Gore, otelotvorenih u vladavini predsednika Mila Đukanovića i njegove Demokratske partije socijalista u proteklih 30 godina, usvojili su načela „komunističko-drljevićevskih“ shvatanja o identitetskim pitanjima sopstvenog naroda.

Istovremeno, Krasimir Dončev Karakačanov, bugarski ministar odbrane, predsednik VMRO-Bugarski nacionalni pokret (VMRO – Bъlgarsko nacionalno dviženie) i jedan od lidera „Ujedinjenih patriota“, najavio je ozbiljnu mogućnost da Bugarska svojim vetom blokira pristupni proces Makedonije u punopravno članstvo Severoatlantskog saveza-NATO. Kao osnovni razlog za pomenutu mogućnost, Karakačanov je naveo uverenje da Makedonija ne ispunjava svoje obaveze iz Sporazuma o dobrosusedstvu. Doslovno je izjavio: „...Smatraćemo da je Makedonija ispunila sve uslove kada, npr. iz školskih udžbenika budu izbačene odrednice koje pobunu iz 1941. godine opisuju kao ustanak protiv bugarskih okupatora ili ukoliko srednjovekovnom caru Samuilu ne bude uporno brisan bugarski identitet, prema kome se isti borio protiv Vizantinaca i Bugara...“, bio je izričit bugarski ministar odbrane. Takođe, Vlada Republike Bugarske osporava identifikaciju zvaničnog slovenskog jezika u Makedoniji, kao makedonskog. Dakle, u trenutku kada se smatralo da je proces „evroatlantskih integracija“ obezbeđen za vladu u Skoplju, Bugarska najavljuje svoje mere, koje bi u znatnom pogledu bile u stanju da opisane namere makedonske vlade ugroze ili odlože na neodređeni period.

Prva osuda pomenute odluke odmah je stigla od strane Stjepana Mesića, bivšeg predsednika Republike Hrvatske, koji je smatrao da se briga Hrvatske za Hrvate u Bosni i Hercegovini, zapravo odnosi na odbranu interesa samo jedne političke stranke u susednoj državi, od strane zvaničnog Zagreba, odnosno da hrvatska vlada vodi računa jedino o prosperitetu Hrvatske demokratske zajednice BiH. Takođe, ocenio je da je izbor Komšića bio legalan, te je izneo čuđenje, zbog čega Hrvatska nije reagovala u prethodnom izbornom ciklusu, kada je izabran Dragan Čović za hrvatskog člana Predsedništva BiH, te se zapitao, iz kojeg razloga tada nisu dovođena u pitanje izborna pravila u susednoj državi. Naravno, Mesić je zaboravio da je tada, 2014. godine, hrvatski narod u Federaciji BiH izabrao svog predstavnika u organ kolektivnog šefa države, što ove godine nije bio slučaj. Takođe, zaboravio je Stipe Mesić da se upravo on oštro usprotivio namerama političkih elita Srbije i Crne Gore 1991. godine, koje su tada preduzele korake kako bi njegov izbor za predsednika Predsedništva Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije bio osujećen, uz tvrdnju da druge federalne jedinice i narodi nemaju pravo da biraju hrvatske predstavnike, mimo interesa i volje hrvatskog naroda.