Анализе

Очигледно, Пленковић је потценио екстремизам у сопственом друштву. Нетрпељивост према мањинама, нарочито српској, политика афирмације историјског ревизионизма у правцу рехабилитације усташтва и јавност која на то скоро да не реагује, били су очигледан доказ да је хрватско друштво у доброј мери екстремно орјентисана средина. Самим тим и резултати ових избора није потребно да нас изненаде, бар када је у питању висок проценат гласова за екстремну десницу, али узевши у обзир да су изашли на изборе у више колоне то на први поглед можда тако не изгледа. Међутим, саберемо ли проценте оних који су прешли цензус и оних који су остали испод црте добићемо готово 25 % гласова за екстремну десницу у Хрватској. Засигурно, то говори о једној политичкој опцији која има потенцијал и уколико се уједини прети да угрози сам ХДЗ, а по резултатима ових избора већ сад су најјача политичка групација у земљи.Очигледно, Пленковић је потценио екстремизам у сопственом друштву. Нетрпељивост према мањинама, нарочито српској, политика афирмације историјског ревизионизма у правцу рехабилитације усташтва и јавност која на то скоро да не реагује, били су очигледан доказ да је хрватско друштво у доброј мери екстремно орјентисана средина. Самим тим и резултати ових избора није потребно да нас изненаде, бар када је у питању висок проценат гласова за екстремну десницу, али узевши у обзир да су изашли на изборе у више колоне то на први поглед можда тако не изгледа. Међутим, саберемо ли проценте оних који су прешли цензус и оних који су остали испод црте добићемо готово 25 % гласова за екстремну десницу у Хрватској. Засигурно, то говори о једној политичкој опцији која има потенцијал и уколико се уједини прети да угрози сам ХДЗ, а по резултатима ових избора већ сад су најјача политичка групација у земљи.

Превод текста преносимо интегрално

Foto: Reuters / The Sun За свега недељу дана, грађани држава чланица Европске уније (ЕУ), почеће са непосредним изјашњавањем на изборима за чланове Европског парламента (ЕП), јединим директним изборним циклусом за институције ЕУ који се одржавају од 1979. године. У зависности од националних изборних правила, грађани ЕУ ће на изборе излазити од 23. до 26. […]

Представници разједињене екстремне деснице у Хрватској се такође надају неком изненађењу. Суверенисти окупљени око Руже Томашић верују да могу доћи до чак два мандата, што је како видимо мало вероватно. Да су којим случајем успели направити договор са Бруном Есих и Златком Хасанбеговићем из покрета Независни за Хрватску свакако би имали неку шансу, овако и једни и други највероватније остају испод цензуса. Очигледно је да сујете политичких лидера у Хрватској онемогућавају укрупњавање мањих опозиционих партија. Несумњиво то може довести до расипања великог броја гласова због тога што ће многе мале партије и савези остати испод цензуса. Томе се засигурно радују и ХДЗ и СДП, као највећа политичке партије којима ће се ти гласови, у највећој мери, захваљујући пост-изборној математици прелити.

У глобализованом свету, српско друштво је данас под све снажнијим утицајима доминантнијих, експлоатисанијих и видљивијих културних образаца. Овај однос, иако не увек једносмеран, свакако утиче и на обликовање српске политичке мисли, правне науке и колективног погледа на свет. Српска култура интегрални је део европске баштине и од ње је неодвојива. Српски народ припада Европи како […]