Геополитика

Осам дана пре него што ће Доњи дом британског парламента, по трећи пут гласати о Нацрту споразума о изласку Уједињеног Краљевства (УК) из Европске Уније (ЕУ), који је премијерка Тереза Меј постигла са челницима ЕУ, у Лондону је са чувеног ”Биг Бена” који се већ годину дана рестаурира, скинута скела са великог сата а заинтересовани […]

Можда су ове оптужбе на рачун власти од стране опозиционо оријентисаног сенатора претеране, али то не умањује чињеницу да руски утицај у Румунији све више јача. Социјалистичка влада у Букурешту је под константним притиском европске администрације која готово отворено држи страну опозицији у тој земљи. Самим тим социјалистима је маневарски простор сужен, а Русија им је пружила руку. Драганеу ту прилику неће пропустити, али свакако неће дозволити да његова земља, кад већ није под европским, падне под руски утицај. Самим тим ни Русија неће остварити доминацију над румунским привредним ресурсима. Драганеу као свог стратешког партнера у будућности види САД и Доналда Трампа. Учинио је многе напоре да успостави контакт са председником САД. У прилог томе говори подршка коју је исказао Израелу, поводом признања Јерусалима за главни град те државе, али и ангажовање јеврејских лобиста зарад што бољег позиционирања у Вашингтону. Циљ Драганеуа је јасан, остварити што бољу сарадњу са свим водећим чиниоцима међународне политике, самим тим смањити притисак Европске уније и суверено водити румунску политику. Драганеу не жели да његова земља буде само објекат већ и субјекат међународне политике и слободно можемо закључити да је на добром путу да то и оствари

ЧЕЧЕНИ – СПАРТАНЦИ 21. ВЕКА (ПРВИ ДЕО) ЧЕЧЕНИ – СПАРТАНЦИ 21. ВЕКА (ДРУГИ ДЕО) Чеченија је деведесетих година осетила све страхоте рата. Прво кроз сукоб сепаратиста са федералним снагама, а потом и кроз грађански рат. Ипак, на велико изненађење остатка света, Чечени су се релативно брзо опоравили од демографске, економске и привредне катастрофе коју рат […]

У интервјуу за федерално издање руског штампаног медија „Верзија“ Предраг Рајић је изнео пресек политичке ситуације у Србији и описао узроке последњих догађаја. Интервју је објављен на насловној страни овог листа, једног од пет најчитанијих штампаних, федералних медија у Русији.

Важно је да нагласимо да у сусрет предстојећим изборима за Европски парламент у мају 2019. године, ХДЗ у „политичку утакмицу улази“ са „консолидованим снагама“, у приличној мери јединствено и са великим утицајем администрације лидера странке, Андреја Пленковића. Нема сумње, дате позиције ХДЗ у констелацији политичких снага у Хрватској пред „европске изборе“, откривају да у наредне четири године не можемо очекивати значајније измене у спољној и регионалној политици хрватске владе и државе, што би требало да изазове релативно виши степен забринутости код актуелних влада у региону. У складу са својим снажним релацијама према Немачкој, Хрватска ће одржавати „систем контролисане уздржане напетости“ према политичким изазовима у региону, посебно у односима са Босном и Херцеговином и Србијом. Дату платформу промениће једино у случају значајнијих трансформација „европске и америчке политичке агенде“ према земљама Западног Балкана или у самој Европској унији.