Геополитика

Foto: Reuters / The Sun За свега недељу дана, грађани држава чланица Европске уније (ЕУ), почеће са непосредним изјашњавањем на изборима за чланове Европског парламента (ЕП), јединим директним изборним циклусом за институције ЕУ који се одржавају од 1979. године. У зависности од националних изборних правила, грађани ЕУ ће на изборе излазити од 23. до 26. […]

У садашњим околностима Пендеровски свакако има предност. Разлог за то лежи у томе што се већина бирача у Северној Македонији противи Преспанском споразуму и на прво месту промени имена своје земље. Али исто тако подржава чланство своје земље у НАТО пакту и наставак европских интеграција. Пошто је Преспански споразум већ прихваћен, већина становништва ће се невољно сложити са том солуцијом као нужним злом. Уосталом, сви добро знају да је тај споразум предуслов за наставак евро-атланских интеграција, а самим тим можда и једина гаранција очувању интегритета земље.

Чеченија данас представља регион о ком се у РФ говори понајвише у оквиру (гео)политичких хроника у смислу позитивног примера реинтеграције региона који је не тако давно био темељ нестабилности читаве државе.

Осам дана пре него што ће Доњи дом британског парламента, по трећи пут гласати о Нацрту споразума о изласку Уједињеног Краљевства (УК) из Европске Уније (ЕУ), који је премијерка Тереза Меј постигла са челницима ЕУ, у Лондону је са чувеног ”Биг Бена” који се већ годину дана рестаурира, скинута скела са великог сата а заинтересовани […]

Можда су ове оптужбе на рачун власти од стране опозиционо оријентисаног сенатора претеране, али то не умањује чињеницу да руски утицај у Румунији све више јача. Социјалистичка влада у Букурешту је под константним притиском европске администрације која готово отворено држи страну опозицији у тој земљи. Самим тим социјалистима је маневарски простор сужен, а Русија им је пружила руку. Драганеу ту прилику неће пропустити, али свакако неће дозволити да његова земља, кад већ није под европским, падне под руски утицај. Самим тим ни Русија неће остварити доминацију над румунским привредним ресурсима. Драганеу као свог стратешког партнера у будућности види САД и Доналда Трампа. Учинио је многе напоре да успостави контакт са председником САД. У прилог томе говори подршка коју је исказао Израелу, поводом признања Јерусалима за главни град те државе, али и ангажовање јеврејских лобиста зарад што бољег позиционирања у Вашингтону. Циљ Драганеуа је јасан, остварити што бољу сарадњу са свим водећим чиниоцима међународне политике, самим тим смањити притисак Европске уније и суверено водити румунску политику. Драганеу не жели да његова земља буде само објекат већ и субјекат међународне политике и слободно можемо закључити да је на добром путу да то и оствари