Геополитика

У интервјуу за федерално издање руског штампаног медија „Верзија“ Предраг Рајић је изнео пресек политичке ситуације у Србији и описао узроке последњих догађаја. Интервју је објављен на насловној страни овог листа, једног од пет најчитанијих штампаних, федералних медија у Русији.

Важно је да нагласимо да у сусрет предстојећим изборима за Европски парламент у мају 2019. године, ХДЗ у „политичку утакмицу улази“ са „консолидованим снагама“, у приличној мери јединствено и са великим утицајем администрације лидера странке, Андреја Пленковића. Нема сумње, дате позиције ХДЗ у констелацији политичких снага у Хрватској пред „европске изборе“, откривају да у наредне четири године не можемо очекивати значајније измене у спољној и регионалној политици хрватске владе и државе, што би требало да изазове релативно виши степен забринутости код актуелних влада у региону. У складу са својим снажним релацијама према Немачкој, Хрватска ће одржавати „систем контролисане уздржане напетости“ према политичким изазовима у региону, посебно у односима са Босном и Херцеговином и Србијом. Дату платформу промениће једино у случају значајнијих трансформација „европске и америчке политичке агенде“ према земљама Западног Балкана или у самој Европској унији.

Истакнути првак ГЕРБ Цветко Цветанов је оптужио БСП да заједно са Русијом води рат против бугарске владе. Тачније, да су социјалисти напустили парламент како не би гласали за улазак Северне Македоније у НАТО-пакт и да су на тај начин изашли у сусрет својим „менторима из Москве“. Није непознаница да БСП има добре везе са политичким структурама у Русији. Узроке тога можемо тражити још у хладноратовском периоду, и чињеници да је БСП правна и духовна наследница бугарске комунистичке партије. Савезништво совјетских и бугарских комуниста било је вишедеценијско, а очигледно да неке везе никад до краја нису прекинуте. Свеједно, чињеница је да су бугарски социјалисти по многим карактеристикама сличнији неким европским десно-конзервативним него лево-либералним струјама.

Политичке импликације нерешених питања интеграције ултра-ортодоксне Хареди заједнице у Израелу, са акцентом на проблем изузећа од служења војног рока.

Чеченија у жижу светских медија стиже повремено. У последње три деценије, највише пажње је окупирала током Првог и Другог чеченског рата, како су конфликти федералних власти и сепаратиста (1991. – 2000. године) уписани у руској историји. Но, ова република је и данас регија која плени особеностима и тешко јој је наћи пандана међу преосталим субјектима Руске Федерације.