fbpx

Извештај са трибине „РАЗВОЈ РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИ И ПОЛОЖАЈ ЖЕНА КРОЗ ИСТОРИЈУ“

14/06/2019
Аутор :
Трибине

У сарадњи са Заводом за равноправност полова, ЦЗДС је организовао трибински програм који је понео наслов „РАЗВОЈ РОДНЕ РАВНОПРАВНОСТИ И ПОЛОЖАЈ ЖЕНА КРОЗ ИСТОРИЈУ“. Трибина је одржана у просторијама Центра за друштвену стабилност, 13. јуна 2019. године са почетком у 19 часова.

Програм је представљао наставак активности ЦЗДС у сфери борбе за афирмацију родне равноправности и положаја жена у нашем друштву. Присутну публику, својим уводним излагањем поздравио је господин Предраг Рајић, правник, политички аналитичар и портпарол Центра за друштвену стабилност. Уважени саговорници и гости Центра и модератора трибине господина Огњена Карановића, директора Центра за друштвену стабилност, били су госпођа Стојанка Лекић, посланица у Скупштини АП Војводине из Зрењанина, успешна спортискиња, рукометашица, председница Одбора за омладину и спорт и чланица Одбора за равноправност у Скупштини Војводине; др Катица Дармановић, професорка српског језика и књижевности у Гимназији „Исидора Секулић“ у Новом Саду и угледни српски историчар, господин Петар Ђурђев, директор Историјског архива града Новог Сада и сарадник ЦЗДС.

У интерактивним, међусобним и разговорима са присутним грађанкама и грађанима у публици, саговорници ЦЗДС нагласили су да родна равноправност претпоставља да у једном друштву, заједници или организацији постоје једнаке могућности за жене, мушкарце и особе другачијих родних идентитета да допринесу културном, политичком, економском и социјалном напретку, као
и да имају једнаке могућности да уживају све користи и добробити од напретка једне заједнице.

Госпођа Лекић представила је ауторску књигу публиковану 2017. године под насловом „Знамените жене Великог Бечкерека-Петровграда-Зрењанина до половине XX века“, где су на 150 и више страница представљене биографије 58 знаменитих жена овог града до 1945. године, односно до времена када су жене добиле право гласа у нашој земљи, док је др Катица Дармановић истакла функцију женских ликова у српским епским песмама Вукове збирке, где се посебно осврнула на типолошку улогу и функцију лика Мајке Јевросиме, при чему је нагласила да се положај жена у историји српског народа може посматрати и исправном анализом српске епске књижевности. Господин Ђурђев пружио је сазнања о историјском оквиру политичких дешавања у вези са учешћем седам жена из Суботице у раду Велике народне скупштине у новембру 1918. године. Истакао је да је то био први значајнији и велики иступ жена у политичком животу на овим просторима, јер жене тада нису имале право гласа у Аустроугарској, а исто нису имале ни касније у Краљевини Југославији, па је остало сасвим јасно да је тој неколицини жена, макар и за тренутак успело да се изборе за своја политичка права. Све гошће и гост трибине нагласили су да је еманципација жена на овим просторима и њихових пословних способности, те права на рад, развијана паралелно са генезом и афирмацијом грађанског друштва, односно да је та еманципација била условљена развојем грађанског друштва и да је у почетку била препозната у сфери хуманитарне и добротворне делатности.