У намери да обележимо један тужан јубилеј, 170 година од бомбардовања Новог Сада са Петроварадинске тврђаве у Револуцији 1848/49. године, који се догодио 12. јуна 1849. године, али и крах грађанске револуције, која је потресла, не само регион Балкана и Панонског басена (посебно његових јужних крајева), па и данашњих простора северне српске покрајине, већ и целокупног европског континента, ЦЗДС је организовао трибински програм који је понео наслов „Нови Сад и српски национални покрет у Револуцији 1848/49. године“. Трибина је одржана у просторијама Центра за друштвену стабилност, 24. маја 2019. године са почетком у 19 часова. Центар за друштвену стабилност програм је организовао у сарадњи са Градском управом за културу Града Новог Сада.
Присутну публику, својим уводним излагањем поздравио је мср Огњен Карановић, директор Центра за друштвену стабилност. Уважени саговорници и гости Центра и модератора трибине, мср Срђана Граовца, председника Управног одбора Центра за друштвену стабилност, били су проф. др Владан Гавриловић, историчар и универзитетски редовни професор на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом Саду, др Драго Његован, историчар и директор Музеја Војводине, те Петар Ђурђев, историчар и директор Историјског архива града Новог Сада.
У интерактивним, међусобним и разговорима са присутним грађанкама и грађанима у публици, саговорници ЦЗДС нагласили су историјски и савремени значај Револуције из 1848/49. године, односно вредност историјских стања и процеса, као и самих догађаја који су условили афирмацију интереса и циљева српског националног покрета у пречанским крајевима српства, те је установљен јединствени закључак да су наведене револуционарне 1848. и 1849. година, дефинитивно изнедриле специфичан сегмент детерминисања духовно-идентитетског и правно-политичког статуса данашње северне српске покрајине, као неодвојивог дела државе Србије.
Професор Гавриловић и др Његован нагласили су да се узроци избијања Српске револуције 1848. године, али и потоњег Присаједињења Бачке, Баната, Срема и Барање Србији, налазе у слабостима угарских политичких елита да признају постојање српске нације и њених интереса на просторима јужног дела Панонског басена, док је Петар Ђурђев у надахнутом излагању представио мало-познату повесницу живота грађана Новог Сада у тим револуционарним годинама, где је посебно истакао чињеницу да је после бомбардовања Новог Сада 1849. године, Српска Атина доживела праву демографску и привредну рецесију. Такође, исцрпно је представио историјат рада и значај одлука Мајске скупштине одржане у Сремским Карловцима 1848. године.
