fbpx

Извештај са трибине „Историјски портрет Теодоре Доре Дунђерски“

17/11/2022
Аутор :
Трибине

У сарадњи и са подршком Градске управе за културу Града Новог Сада одржана је јавна трибина под називом „Историјски портрет Теодоре Доре Дунђерски“. Трибински програм одржан је у складу са начелима европске културне политике, уз поштовање принципа развоја публике (децентрализацијa културних садржаја, партиципацијa, односно учешћe грађана и стручне јавности у процесима креирања програма и доношења одлука, инклузија, интеркултуралност…), као и принципа интернационализације културне сцене, побољшања приступачности културних објеката и културних садржаја и одрживости пројеката, али и у процесу успостављања јединствене културне и програмске политике на територији Града Новог Сада.

 

Трибина је одржана у просторијама Центра за друштвену стабилност (Улица Светозара Милетића, број 10А, 21000 Нови Сад), 16. новембра 2022. године, са почетком у 10 часова. Разговори у оквиру трибине, као и комплетан програм, снимљени су и у форми
аудио и видео садржаја, доступни су на каналу Центра за друштвену стабилност на веб- сајту Јутјуб. У својству саговорника и гостију на трибини наступили су: Срђан Сивчев, историчар и Никола Милошевски, историчар. Модератор трибине био је Огњен Карановић, историчар и директор Центра за друштвену стабилност.

 

У току разговора са модератором, учесници програма веома надахнуто и садржајно представили су историјат чувене српске грађанске породице Дунђерски. Посебан осврт на генезу породице и њен значај у XIX веку пружио је господин Милошевски, док је
господин Срђан Сивчев изузетно садржајно и инспиративно говорио о биографији Теодоре Доре Дунђерски, али и о другим женским представницама ове знамените породице. Учесници трибине истакли су улогу породице Дунђерски, али и саме госпође Доре у процесима изградње, очувања и афирмисања српског грађанског друштва и националног идентитета српства у Новом Саду и некадашњим пречанским крајевима, због чега Теодору Дунђерски и памтимо као још једну хероину Новог Сада.

 

Наглашено је да би материјалну пропаст породице Дунђерски требало посматрати у контексту идеолошко-политичких намера југословенских комуниста након Другог светског рата и у њиховом „походу“ на политички профил српског грађанског друштва, како би након његовог уништења ограничили и у коначници дезавуисали и српски национални идентитет, посебно у негдашњим пречанским крајевима српства.