У сарадњи и са подршком Градске управе за културу Града Новог Сада, одржана је јавна трибина под називом „Историјски портрет Савке Суботић“. Трибински програм одржан је у складу са начелима европске културне политике, уз поштовање принципа развоја публике (децентрализацијa културних садржаја, партиципацијa, односно учешћe грађана и стручне јавности у процесима креирања програма и доношења одлука, инклузија, интеркултуралност…), као и принципа интернационализације културне сцене, побољшања приступачности културних објеката и културних садржаја и одрживости пројеката, али и у процесу успостављања јединствене културне и програмске политике на територији Града Новог Сада.
На основу програмских платформи одређених од стране Градске управе за културу и то у циљу развоја културе у 2021. години, а посебно у вези са афирмисањем реализације Пројекта Европске престонице културе 2022, Центар за друштвену стабилност, путем пројекта „ХЕРОИНЕ НОВОГ САДА“, понудио је и сопствени допринос остварењу описаних циљева.
Трибина је одржана у просторијама Центра за друштвену стабилност (Улица Светозара Милетића, број 10А, 21000 Нови Сад), 17. новембра 2021. године, са почетком у 11 и 30 часова. Услед комплексне епидемиолошке ситуације, а у циљу очувања здравља учесника програма, трибина је организована и реализована без присуства публике. Разговори у оквиру трибине, као и комплетан програм, снимљени су и у форми аудио и видео садржаја, доступни су на каналу Центра за друштвену стабилност на веб сајту Јутјуб.
У својству саговорника и гостију на трибини наступили су мср Срђан Граовац, историчар и мср Срђан Сивчев, историчар. Модератор трибине био је господин Огњен Карановић, историчар и директор Центра за друштвену стабилност. У току разговора модератора са учесницима програма, наглашен је историјски значај делатности Савке Суботић, посебно у контексту њеног рада у вези са еманципацијом жена из реда српског народа у „пречанским крајевима“, у другој половини XIX и у првим деценијама XX столећа. Такође, наглашена је њена незаменљива улога у политичким процесима еманципације српског народа на просторима данашњег северног дела Србије, који су до 1918. године условили историјски чин Присаједињења. Господин Граовац описао је генезу грандиозног успеха рада Савке Суботић, посебно у иностранству и великим светским центрима, где је њен интелектуални профил био признат, као изразити ауторитет у сферама политичке делатности и борбе за права жена. Такође, описан је Савкин велики успех, који је постигнут на њеном, можда најчувенијем предавању „Жена на Истоку и на Западу“, одржаном у Научном клубу у Бечу 17. (30) новембра 1910. године, а који је објављен у новосадском Бранику 1911. године и то као посебна публикација. Господин Сивчев, веома садржајно, описао је биографију супруга Савке Суботић, Јована Суботића, као и смернице, које бисмо данас, као колективите, морали да примењујемо, уколико бисмо желели да упамтимо личност и дело ове свестране жене.
