У сарадњи и са подршком Градске управе за културу Града Новог Сада, одржана је јавна трибина под називом „Историјски портрет Милице Томић“. Трибински програм одржан је у складу са начелима европске културне политике, уз поштовање принципа развоја публике (децентрализацијa културних садржаја, партиципацијa, односно учешћe грађана и стручне јавности у процесима креирања програма и доношења одлука, инклузија, интеркултуралност…), као и принципа интернационализације културне сцене, побољшања приступачности културних објеката и културних садржаја и одрживости пројеката, али и у процесу успостављања јединствене културне и програмске политике на територији Града Новог Сада.
На основу програмских платформи одређених од стране Градске управе за културу и то у циљу развоја културе у 2021. години, а посебно у вези са афирмисањем реализације Пројекта Европске престонице културе 2022, Центар за друштвену стабилност, путем пројекта „ХЕРОИНЕ НОВОГ САДА“, понудио је и сопствени допринос остварењу описаних циљева.
Трибина је одржана у просторијама Центра за друштвену стабилност (Улица Светозара Милетића, број 10А, 21000 Нови Сад), 17. новембра 2021. године, са почетком у 10 часова. Услед комплексне епидемиолошке ситуације, а у циљу очувања здравља учесника програма, трибина је организована и реализована без присуства публике. Разговори у оквиру трибине, као и комплетан програм, снимљени су и у форми аудио и видео садржаја, доступни су на каналу Центра за друштвену стабилност на веб сајту Јутјуб.
У својству саговорника и гостију на трибини наступили су господин Ђорђе Вукмировић, новинар и господин Огњен Карановић, историчар. Модератор трибине био је господин Срђан Граовац, историчар и председник Управног одбора Центра за друштвену стабилност. У току разговора модератора са учесницима програма, наглашен је историјски значај делатности Милице Томић, посебно у контексту њеног рада у вези са еманципацијом жена из реда српског народа у „пречанским крајевима“, у другој половини XIX и у првим деценијама XX столећа. Такође, наглашена је њена незаменљива улога у политичким процесима еманципације српског народа на просторима данашњег северног дела Србије, који су до 1918. године условили историјски чин Присаједињења. Господин Вукмировић описао је непосредну делатност Милице Томић у славним „данима Присаједињења“, док је господин Карановић покушао да предочи узроке свесног и колективног маргинализовања улоге Милице Томић у историји српског народа, где је дате узроке „пронашао“ у чињници постојања „стравичног дисконтинуитета у националној и идентитетској политици“, које су продуковале политичке елите и инетелигенција у периоду од 1945. године, па све до пре неколико деценија.
