fbpx

ИЗБОР НОВЕ ВЛАДЕ У ШВЕДСКОЈ И РЕКОНСТРУКЦИЈА ВЛАДЕ У НОРВЕШКОЈ

30/01/2019
Аутор :
Анализе/Геополитика

ШВЕДСКА ИМА НОВУ ВЛАДУ

 

Шведска је 18.01. 2019. године добила новог (старог) премијера Стефана Ловена за кога је гласало 115 посланика, 153 је било против и 77 уздржано. У парламенту Шведске се гласа „против“ (а не „за“ као што је случај у Народној скупштини Р. Србије) и да би предлог био одбијен, потребно је да против њега гласа 175 посланика (од 349 посланика – више информација видети у додатку на крају текста).

Image result for sveriges regering 2019

Стефан Ловен је изабран по други пут за премијера[1] [2] [3] а 21.01. након консултација (regeringsskifteskonselj) са Њ.Е. Краљем Шведске Карлом XVI Густавом и председником парламента Шведске Андреасом Норленом у Стокхолмском дворцу, званичној резиденцији краља, договорен је и састав нове владе. После 131 дана, изабрана је мањинска влада Шведске. Влада је подржана од стране Либералне и Централне партије, некада чланица супротног савеза, такозване „Алијансе“. Пре формирања владе, четири партије (Социјалдемократе, Зелени, Централна и Либерална партија) потписале су коалициони споразум, којим се кроз 73 тачке јасно дефинише рад владе. Из овог споразума, јасно је видљиво да ова влада, иако предвођена социјалдемократом, неће бити социјалдемократска, већ ће бити окренута десном центру. Ова влада, није оптерећена само коалиционим споразумом, без којег она не би била ни формирана, већ је њен рад у првој години дефинисан и тиме што је половином децембра 2018. године изгласан и буџет, предложен од стране партија десног центра Модерата и Хришћанских демократа, а подржан гласовима екстремне деснице тј. Шведских демократа (више информација у претходном прегледу на сајту ЦЗДС). Да би влада била изгласана, поред већ наведене 4 политичке партије, била је потребна и подршка Леве партије, која је у прошлом мандату подржавала прву владу Стефана Ловена. У коалиционим споразумом између 4 политичке партије наведено је да се Лева партија не сме уплитати у питања вођења државе, у ствари, то је био један од кључних услова Централне и Либералне партије како би оне подржале Социјалдемократе. Лева партија је прво била увређена овим захтевом, и пристанком Социјалдемократа и Зелених на овакве услове, и није желела да подржи владу, али се на дан гласања у парламенту, 18. јануара, предомислила и рекла да ће ипак подржати владу, и да ће се својим гласовима „таласати“ владу уколико предлози нису у складу са њиховим принципима деловања и нису повољни за радничку класу шведске. Након четири месеца, рекордног рока у којем шведска није имала владу, формирана је влада Социјалдемократа и Зелених коју подржавају Централна, Лева и Либерална партија.

”Att bara varannan S-väljare tror att regeringen håller till nästa val måste vara en jobbig siffra”, säger Torbjörn Sjöström, Novus vd. På bilden Annie Lööf (C), Isabella Lövin (MP), Stefan Löfven (S) och Jan Björklund (L) under veckans presskonferenser i riksdagen.

Ени Луф, Централна партија ; Исабела Ловин, Зелена партија  ; Стефан Ловен, Социјалдемократска партија ; Јан Бјорклунд, Либерална партија

Осамнаест министарстава припало је Социјалдемократама, а пет Зеленој партији.[4] Састав нове владе Шведске:

Интересантно је да је истраживање које је спровела државна телевизија СТВ и агенција за истраживање јавног мњења „НОВУС“, показало да готово сваки други грађанин шведске мисли да је новоформирана влада, лоше решење. На питање „Након формирања владе, мислите ли да је она добра или лоша“ , позитивну оцену дало је 39%, негативну 47%, док је неопредељених било 14%. Истраживање је обухватило 1229 особа. На питање „Мислите ли да ће ова влада опстати до следећих избора 2022. године?“, 31% испитаника одговорио је да верује да хоће, 44% је рекло да не верује да ће опстати, док је 25% испитаника било неодлучно.

Давањем подршке мањинској влади Либерална и Централна партија су и званично окончале постојање такозване „плаве коалиције„ или „Алијансе“ која је основана 2004. године, као одговор на „црвену коалицију“ коју је предводила Социјалдемократска партија. Убрзо након оснивања, Алијанса је и победила Социјалдемократе на изборима, и имала свог премијера од 2006 до 2014 године.

Централна и Либерална партија су рекле да овим ставом желе да очувају шведску од могућег лошег политичког утицаја екстремно десничарске партије Шведских демократа. Лидер Шведских демократа, Џими Окерсон, након формирања владе изјавио је да је она „чудна, апсурдна и бизарна“, и појаснио да је сада јасно ко се налази на којој страни. Окерсон је такође изјавио да је његова партија сада најјача политичка партија у опозицији (на основу последњих мерења јавног мњења, Шведске демократе имају веома малу предност у односу на Модерате, политичку партију десног центра, која је до сада била на другом месту) и да је његова жеља да окупе друге политичке странке десног центра како би се формирала „конзервативна“ коалиција, која ће свакако на следећим изборима добити више гласова од нове „црвене“ коалиције.

Модерати су са правом разочарани и подсећају Централну и Либералну партију да су током избора јавно изјављивали, и уверавали своје бираче, да ће њихов кандидат за премијера бити Улф Кристерсон, председник Модерата и неформални лидер Алијансе. Преласком на „другу страну“ и давањем подршке „црвеној“ коалицији јасно су обманули своје бираче, рекао је Кристерсон на конференцији за новинаре након избора премијера. Кристерсон је формирање владе назвао „историјском грешком“.

Хришћанске демократе, предвођене харизматичном Ебом Буш Тор, која по најновијим истраживањима бележи навећи пораст популарности, биле су још оштрије и оптужују своје дојучерашње колеге да су довеле до распада успешне Алијансе, само зато што су гледали своје интересе. Еба Буш Тор је изјавила „да је влада изграђена на лажи и као таква не може опстати“

У обе партије, и Централној и Либералној дошло је до благог раскола, и на седницама главних одбора партија било је оних који су јавно заступали идеју да партије испоштују своја предизборна обећања и без обзира на сарадњу са Шведским демократама дају подршку влади Модерата.

Да су Централна и Либерална партија гледале уско своје интересе показују и најновија истраживања НОВУС-а. Да су избори поново одржани (у марту 2019. године) Либерали и Зелена партија би били испод цензуса од 4 одсто, а централна партија има пад подршке од 1%.

The voter support for the parliamentary parties in the SVT / Novus January survey

Избори за европски парламент су у мају, и политичке партије у Шведској већ почињу да креирају нове слогане са којима ће привући бираче. За сада, по истраживањима, Социјалдемократе стоје изузетно добро, јер имају пораст од 3.5% у односу на септембар прошле године, као и Шведске демократе које бележе пораст од 1.7% у односу на резултате избора од прошле године.

Додатак: Шведски парламент

Шведски парламент[5] (Riksdag, званично на шведском Sveriges riksdag) је једнодомни парламент који има 349 посланика који се бирају по пропорционалном изборном систему са мандатом од четири године. Посланици парламента имају заменике (уколико изабрани посланик треба да одсуствује дуже од месец дана из парламентарног живота, њега/њу мења заменик). Уставне функције Парламента су наведене у оквиру Инструмента Владе (швед. Regeringsformen), а његов рад је уређен Законом о парламенту (швед. Riksdagsordningen.). Седиште парламента је на острву Хелгеандсхолмен у централном делу Стокхолма. Краљ или краљица Краљевине Шведске је званични шеф државе.

Шведски парламент доноси законе, бира председника Владе, утврђује државне порезе, усваја државни буџет и одлучује како ће државни фондови бити коришћени. За разлику од већине других парламентарних монархија, у Шведској од 1974. године кандидата за председника Владе предлаже председник Шведског парламента а о избору председника Владе одлучује парламент гласањем. Након консултација са представницима парламентарних посланичких група и потпредседницима парламента, председник парламента подноси парламенту предлог за именовање председника Владе. Парламент гласа о предлогу у року од четири дана, без претходне расправе у одбору. Ако више од половине посланика гласа против предлога, он је одбијен, а у супротном он је усвојен.

Мандат изабраних посланика траје 4 године. У расподели посланичких мандата могу да учествују само политичке странке које освоје најмање 4% гласова од укупног броја гласача на изборима.

Парламент надзире рад Владе и администрације Краљевине Шведске. Парламентарни Одбор за уставна питања прати и надзире рад министара у оквиру обављања њихових службених дужности и управљање пословима Владе. Одбор за уставна питања има право да приступи документацији о одлукама које доноси Влада, као и било којим другим владиним документима које Одбор за уставна питања сматра неопходним за обављање свог надзора. Други парламентарни одбори и сваки посланик имају право да се у писаној форми обрате Одбору за уставна питања у вези било ког питања које се односи на обављање службених дужности министара и рад Владе. Уколико је то неопходно, али најмање једном годишње, Одбор за уставна питања доставиће парламенту своја запажања у вези са његовим надзором над радом Владе и министара. У том поводу, парламент може да сачини формалну изјаву Влади.

 

НОРВЕШКА, РЕКОНСТРУКЦИЈА ВЛАДЕ

 

У уторак 22.01. норвешка је добила, нову, реконструисану, већинску владу. Владу су до јануара чиниле три партије; Конзервативна (на норвешком Høyre, у преводу, Десна) чији председник је и актуелна премијерка Ерна Солберг, Напредна (на норвешком Fremskrittspartiet) чија председница је Сив Јансен и Либерална (на норвешком Venstre, у преводу Лева) чија председница је Трине Скеи Гранде. Влада, ове три политичке партије, изабрана након избора 2017. године, била је мањинска, уласком Хришћанске народне партије (на норвешком Kristelig Folkeparti) ова влада је добила већину у норвешком парламенту.

The Government of Solberg around the meeting table at Government Conference in Glacisgata 1 in Oslo on 23 April 2018. У Прегледима дешавања у нордијским земљама, на сајту Центра за друштвену стабилност, од октобра месеца 2018. године пратили смо детаљније дешавања на политичкој сцени Норвешке. Подсетићемо да је председник Хришћанске народне партије Кнут Арилд Хареиде понудио чланству партије (октобар 2018. године) да својим гласовима у парламенту подрже Радничку партију (најјачу опозициону партију у парламенту норвешке, социјалдемократске оријентације) и омогуће стварање нове већине у парламенту. Руководство странке је одлучило да покрене унутар страначки дијалог, који је довео до заседања Скупштине партије (новембар 2018. године), на којој је изгласано да ће Хришћанска народна партија ипак подржати владу Ерне Солберг, а не Радничку партију, како је тражио председник партије. Велики број чланова напустио је тада партију. Хареиде је остао на челу партије, без обзира на неуспех његове иницијативе, јер је чланство донело такву одлуку. Хареиде је започео и завршио преговоре са Ерном Солберг и коалиционим партијама у влади, и 17. јануара су завршени разговори између 4 партије о стварању нове коалиције. Након завршених преговора Хареиде је одлучио да иступи са места председника партије. У Хришћанској народној партији биће одржани избори за новог председника/цу, а у међувремену је изабрана Олауг Вервик Булестад (Olaug Vervik Bollestad) као „прелазно“ решење, до коначног избора у партији. Интересантан податак је и да све партије које чине владу норвешке предводе жене. Хареиде је остао председник посланичког клуба Хришћанске народне партије у парламенту.

Новоформирана влада је прва већинска влада десног центра од 1985 године, и броји највећи број министара у Норвешкој.

Нова влада сада има три нова члана из Хришћанске народне партије, то јест 21 министра и премијера. Хришћанска народна партија добила је три министарска места, док је Напредна странка изгубила једно место, а министар из Конзервативне партије је постао под министар у оквиру министарства правде.

Ерна Солдберг је реконструкцију владе назвала историјском, јер, како је рекла „један број влада у окружењу нема стабилну већину, али ми смо кроз дијалог и добре и искрене преговоре успели да формирамо стабилну већину“. Оваква сарадња „показује да наше четири партије имају жељу да нађу решења и дођу до компромиса“, рекла је Солберг. Преговори за улазак Хришћанске народне партије ишли су у правцу измене Закона заптити животне средине, као и о Закону о прекиду трудноће. Владајућа партија, Конзервативна партија, пристала је на уступке и Закон ће се ускоро наћи пред посланицима.

 

  1. https://www.dn.se/nyheter/politik/ny-regering-klar-alla-nya-ministrar-2019/
  2. https://www.expressen.se/nyheter/nu-presenteras-de-nya-ministrarna/
  3. https://www.aftonbladet.se/nyheter/a/J1dylb/regering-2019-har-ar-alla-ministrar-i-nya-regeringen
  4. http://www.parlament.gov.rs/narodna-skupstina/organizacija-i-strucna-sluzba/biblioteka-narodne-skupstine
  5. http://www.parlament.gov.rs/narodna-skupstina/organizacija-i-strucna-sluzba/biblioteka-narodne-skupstine