Prevod teksta prenosimo integralno
U EU parlamentarni izbori. O tome kakve promene očekivati od njih, mogu li na vlast doći ultradesničari i hoće li se raspasti EU, inostranom dopisniku „Naše Verzije“ govorio je Predrag Rajić.
Predraže, ovi izbori su posebni. Analitičari, među kojima i ruski, predviđaju dolazak na vlast u Evropi ultradesnice. Ipak, posmatrajući predizbornu borbu u nekoliko država EU, ja nisam primetio euforiju ni u medijima, ni na ulici. Nezainteresovane Evropljane ne interesuje ko će rukovoditi EU?
– Evropski birači su uopšte prilično pasivni. Na primer u Mađarskoj nije uspeo referendum u vezi najurgentnijeg pitanja za državu – kvote za prijem migranata. Umesto neophodnih 50% birača, na biračka mesta nije izašlo više od 40%. U vezi tzv. ultradesnih, reč je o demagozima koji se koriste nezadovoljstvom. Nikakve dugoročne politike oni nemaju. Već na osnovu ove dve okolnosti nikakvu revoluciju ne treba očekivati. Štaviše, nivo sigurnosti (opstanka) Evropske unije je prilično visok.
Primer Bregzita pokazuje da je izlaz iz EU teži nego ulaz. Ako ne i de jure, de fakto će Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske ostati u EU.
Kolika je politička snaga EU?
– Tokom godina saradnje mnoge zemlje su stvorile jedinstven ekonomski i humanitarni prostor. Plus regulatorni okvir i sistem upravljanja. EU je postala ogromni magnet, koji zajedno sa svojim infrastrukturnim, ekonomskim i kulturnim programima okuplja ne samo svoje članove, već sada privlači i druge zemlje, aktivno “regrutujući” nove građane u svoje redove. Na primer, potomci stanovnika Austro-Ugarske, bez obzira na nacionalnost, danas mogu dobiti pasoš Mađarske ili Rumunije, čak i kada ne žive u EU.
I kako u parlamentu EU može biti jednaka? Lokomotiva Nemačka i malena Malta?
– Postoji korektivni faktor. Ako bi se izborni okruzi smanjili proporcionalno sa stanovništvom, onda Malta naravno ne bi imala nijednog poslanika, pa je predstavljena sa četiri. Ali to nije poenta.
Politika EU nije zasnovana na geografskom ili nacionalnom principu. Postoji Evropski savet (ne sme se mešati sa Savetom Evrope, gde je i Rusija zastupljena). Ovo telo uključuje šefove država članica. Svakodnevni rad saveta sprovodi političar sa autoritetom. Sada je to Donald Tusk. Sledeći može biti Angela Merkel. Postoji i parlament koji odobrava budžet i obavlja druge funkcije. Izbori se održavaju na osnovi međustranačke povezanosti.
Na primer, Konzervativci su formirali internacionalu koja se zove Evropska narodna stranka, kojoj su se priključili i predstavnici pokreta Timošenko i Saakašvilija. Tu su i levičari i liberali. Liberali kada je reč o ekonomskim pitanjima sarađuju sa konzervativcima. Kada je pak reč o humanitarnim pitanjima, manjinskim pravima, koaliraju sa levicom.
Po mom mišljenju, krajnja desnica će se sigurno uvećati. Pre svega na račun slabljenja umerene levice. Međutim, malo je verovatno da će prikupiti više od 20%, te stoga definitivno neće moći uticati na ključne tokove EU.
Distribuirajući pasoše, EU želi da proširi svoje granice i uticaj. Međutim, u isto vreme, neke zemlje ne mogu joj se pridružiti decenijama. Ima li ovde kontradikcije?
– Ne. Kandidati za članstvo pokušavaju da zadovolje određene uslove. Zato je potrebno menjati ne samo ekonomske, već i druge sfere života. Uzmimo primer Balkana. Crna Gora i Srbija dobile su otvaranje pregovora po poglavljima, u kojima je istaknuto više od 30 različitih problema koje treba prevazići. Ali Severna Makedonija, čak ni ovaj nivo još uvek nije dosegnula. Kažu, prvo dovedite svoj politički sistem na nivo koji zahtevamo, shodno standardima, koji će nam omogućiti da stupimo u dijalog s vama.
A šta, na primer, Srbija treba da uradi da bi postala članica Evropske unije? I da li je to potrebno zemlji koju su ti isti Evropljani bombardovali pre 20 godina?
– Većina problema je rešiva. Međutim, da bi se ispoštovali ekološki standardi, potrebna je suma od 8 milijardi evra, što je apsolutno veoma teško za zemlju. Ali najveća prepreka je Kosovo. Partneri sa kojima se pregovara nisu spremni na kompromis.
Što se tiče pitanja da li treba da uđemo… Postoje različita mišljenja. Da, sloboda je ponekad korisna. Na primer, nemački proizvođač automobila objavio je tender za pronalaženje proizvodnje sa 6.000 radnika, a Srbija je odmah ponudila da obezbedi zemljište i petogodišnje oslobođenje od poreza za fabriku. Ako bi bila u EU, to joj ne bi bilo dozvoljeno. Međutim, ako pogledate uopšteno, ima više prednosti u ulasku. Mala radionica, koja stoji pored velike kompanije uvek zavisi od nje. Bolje je ući u njen sastav i dobiti pravo glasa.