fbpx

ИНТЕРВЈУ ПРЕДРАГА РАЈИЋА ЗА ФЕДЕРАЛНО ИЗДАЊЕ РУСКОГ НЕДЕЉНИКА „ВЕРЗИЈА“ НА ТЕМУ ИЗБОРА ЗА ЕВРОПСКИ ПАРЛАМЕНТ

24/05/2019
Аутор :
Анализе/Геополитика/Гостовања

Превод текста преносимо интегрално

Оригинал: https://versia.ru/korabl-pod-imenem-evrosoyuz-ne-razvernut-no-vybory-v-evroparlament-ne-vyzyvayut-interesa-zhitelej-stran-starogo-sveta?fbclid=IwAR1Uk8M_bZpJOVJMB67AEnqo1CnLEqppOMM3QG8Pn2BNUhadjbksd–Wlx4

У ЕУ парламентарни избори. О томе какве промене очекивати од њих, могу ли на власт доћи ултрадесничари и хоће ли се распасти ЕУ, иностраном дописнику „Наше Верзије“ говорио је Предраг Рајић.

Предраже, ови избори су посебни. Аналитичари, међу којима и руски, предвиђају долазак на власт у Европи ултрадеснице. Ипак, посматрајући предизборну борбу у неколико држава ЕУ, ја нисам приметио еуфорију ни у медијима, ни на улици. Незаинтересоване Европљане не интересује ко ће руководити ЕУ?

– Европски бирачи су уопште прилично пасивни. На пример у Мађарској није успео референдум у вези најургентнијег питања за државу – квоте за пријем миграната. Уместо неопходних 50% бирача, на бирачка места није изашло више од 40%. У вези тзв. ултрадесних, реч је о демагозима који се користе незадовољством. Никакве дугорочне политике они немају. Већ на основу ове две околности никакву револуцију не треба очекивати. Штавише, ниво сигурности (опстанка) Европске уније је прилично висок.
Пример Брегзита показује да је излаз из ЕУ тежи него улаз. Ако не и де јуре, де факто ће Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске остати у ЕУ.

Колика је политичка снага ЕУ?

– Током година сарадње многе земље су створиле јединствен економски и хуманитарни простор. Плус регулаторни оквир и систем управљања. ЕУ је постала огромни магнет, који заједно са својим инфраструктурним, економским и културним програмима окупља не само своје чланове, већ сада привлачи и друге земље, активно “регрутујући” нове грађане у своје редове. На пример, потомци становника Аустро-Угарске, без обзира на националност, данас могу добити пасош Мађарске или Румуније, чак и када не живе у ЕУ.

И како у парламенту ЕУ може бити једнака? Локомотива Немачка и малена Малта?

Постоји корективни фактор. Ако би се изборни окрузи смањили пропорционално са становништвом, онда Малта наравно не би имала ниједног посланика, па је представљена са четири. Али то није поента.

Политика ЕУ није заснована на географском или националном принципу. Постоји Европски савет (не сме се мешати са Саветом Европе, где је и Русија заступљена). Ово тело укључује шефове држава чланица. Свакодневни рад савета спроводи политичар са ауторитетом. Сада је то Доналд Туск. Следећи може бити Ангела Меркел. Постоји и парламент који одобрава буџет и обавља друге функције. Избори се одржавају на основи међустраначке повезаности.

На пример, Конзервативци су формирали интернационалу која се зове Европска народна странка, којој су се прикључили и представници покрета Тимошенко и Саакашвилија. Ту су и левичари и либерали. Либерали када је реч о економским питањима сарађују са конзервативцима. Када је пак реч о хуманитарним питањима, мањинским правима, коалирају са левицом.

По мом мишљењу, крајња десница ће се сигурно увећати. Пре свега на рачун слабљења умерене левице. Међутим, мало је вероватно да ће прикупити више од 20%, те стога дефинитивно неће моћи утицати на кључне токове ЕУ.

Дистрибуирајући пасоше, ЕУ жели да прошири своје границе и утицај. Међутим, у исто време, неке земље не могу јој се придружити деценијама. Има ли овде контрадикције?

– Не. Кандидати за чланство покушавају да задовоље одређене услове. Зато је потребно мењати не само економске, већ и друге сфере живота. Узмимо пример Балкана. Црна Гора и Србија добиле су отварање преговора по поглављима, у којима је истакнуто више од 30 различитих проблема које треба превазићи. Али Северна Македонија, чак ни овај ниво још увек није досегнула. Кажу, прво доведите свој политички систем на ниво који захтевамо, сходно стандардима, који ће нам омогућити да ступимо у дијалог с вама.

А шта, на пример, Србија треба да уради да би постала чланица Европске уније? И да ли је то потребно земљи коју су ти исти Европљани бомбардовали пре 20 година?

Већина проблема је решива. Међутим, да би се испоштовали еколошки стандарди, потребна је сума од 8 милијарди евра, што је апсолутно веома тешко за земљу. Али највећа препрека је Косово. Партнери са којима се преговара нису спремни на компромис.

Што се тиче питања да ли треба да уђемо… Постоје различита мишљења. Да, слобода је понекад корисна. На пример, немачки произвођач аутомобила објавио је тендер за проналажење производње са 6.000 радника, а Србија је одмах понудила да обезбеди земљиште и петогодишње ослобођење од пореза за фабрику. Ако би била у ЕУ, то јој не би било дозвољено. Међутим, ако погледате уопштено, има више предности у уласку. Мала радионица, која стоји поред велике компаније увек зависи од ње. Боље је ући у њен састав и добити право гласа.