Dana 22.01.2021. godine sudija Nikolas Gilu, sudija za prethodni postupak Specijalizovanih veća Kosova *[1] sa sedištem u Hagu odbio je zahtev branioca Hašima Tačija za privremeno puštanje na slobodu.
Odbrana optuženog Hašima Tačija u svom predlogu za privremeno puštanje na slobodu optuženog podnetom u skladu sa odredbom člana 41 stav 6. tačka b. Zakona o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu, između ostalog je ukazivala da se optuženi Hašim Tači aktivno zalagao za osnivanje Specijalizovanih Veća i Specijalizovanog tužilaštva, ukazujući da je optuženi u potpunosti sarađivao sa Specijalizovanim Većima i Sepecijalizovanim tužilaštvom.
U svom predlogu odbrana optuženog ukazivala je postupajućem sudiji za prethodni postupak da je optuženi spreman na primenu bilo koje druge mere propisane u članu 41. stav 12. Zakona o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu ( u daljem tekstu Zakona) uključujući tu i mogućnost da se optuženi privremeno pusti na slobodu do početka suđenja u treću zemlju koja ima potpisan sporazum o saradnji sa Specijalizovanim Većima u Hagu.
Između ostalog pored iznetog odbrana optuženog zahtevala je od suda da im se dostavi „manje redirigovana vrezija“ naloga za hapšenje kako bi mogli adekvatno da odgovore na protivnavode Specijalizovanog tužilaštva. [2]
U svome odgovoru na predlog odbrane, Specijalizovano tužilaštvo je ukazalo da i dalje postoji osnov za zadržavanje optuženog u pritvoru imajući u vidu da i dalje postoje osnovi propisani u članu 41.. stav 6. tačka b. Zakona. Ukazujući pri tome da naknadno otkrivene informacije ukazuju na postojanje osnova za zadržavanje optuženog u pritvoru, odnosno postojanje rizika u slučaju puštanja optuženog na slobodu. Pri čemu je Specijalizovano tužilaštvo ukazalo da je manje redirigovana verzija naloga za hapšenje dostavljena odbrani.
U svom odgovoru na navode Specijalizovanog tužilaštva odbrana je odbacila navode u celosti u pogledu postojanja rizika propisanih u članu 41. stav 6. tačka b. Zakona. Ističući da je optuženi spreman na privremeno puštanje u treću državu ili na primenu bilo koje druge mere propisane u članu 41 stav 12 Zakona.
- Merodavno pravo član 41. Zakona o Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu
Način i uslovi pod kojma se može odrediti pritvor optuženom propisani su u članu 41. Zakona i to:
U članu 41. stav 1. Zakona propisano je da niko ne može biti lišen slobode od strane ili u ime Specijalizovanih veća ili Specijalizovanog tužioca osim u okolnostima i u skladu sa postupcima propisanim ovim Zakonom i garancijama iz člana 29 Ustava.
U članu 41. stav 2. Zakona propisano je da lice lišeno slobode usled hapšenja ili pritvora ima pravo, na osnovu postupaka predviđenih ovim Zakonom i na osnovu Pravilnika o postupku i dokazima, da ospori zakonitost svog hapšenja i uslova pritvora, i da se njegov zahtev reši brzo od strane Specijalizovanih veća i da se naredi njegovo puštanje na slobodu ukoliko je pritvor nezakonit.
U članu 41. stav 6. Zakona propisano je da Specijalizovana veća ili Specijalizovani tužilac izdaju nalog za hapšenje ili pritvor lica jedino onda kada:
a. postoji osnovana sumnja da je lice izvršilo krivično delo iz nadležnosti Specijalizovanih veća;
b. postoje jasni osnovi da se veruje: da postoji rizik od bekstva; da će lice uništiti, sakriti, izmeniti ili krivotvoriti dokaze o krivičnom delu, ili posebne okolnosti ukazuju na to da će ometati odvijanje krivičnog postupka tako što će uticati na svedoke, žrtve ili saučesnike; ili ozbiljnost krivičnog dela, ili način ili okolnosti u kojima je ono izvršeno i lične karakteristike počinioca, ranije ponašanje, sredina i uslovi u kojima živi ili druge lične okolnosti ukazuju na opasnost da će ponoviti krivično delo, dovršiti pokušano krivično delo ili počiniti krivično delo koje je zapretilo da će počiniti.
U članu 41 stav 10. Zakona propisano je da sve do pravnosnažnosti presude ili do puštanja na slobodu, sudija za prethodni postupak ili postupajući panel, po isteku roka od dva (2) meseca od donošenja poslednjeg rešenja o pritvoru, razmatra da li još uvek postoje razlozi za pritvor i izdaje rešenje kojim se produžuje ili ukida pritvor. Strane se na to rešenje mogu žaliti panelu Apelacionog suda.
U članu 41. stav 11.Zakona propisano je da u slučaju puštanja na slobodu, lice koje se nalazi u pritvoru u pritvorskim prostorijama Specijalizovanih veća u državi domaćinu, ne pušta se na slobodu u državi domaćinu. Umesto toga, prevozi se i pušta na slobodu u zemlji u kojoj je uhapšeno u ime Specijalizovanih veća ili na Kosovu, ili ukoliko nema pravo boravka ni u jednom od ovih mesta, prevozi se i pušta na slobodu u zemlji u kojoj ima uobičajeno ili zakonito prebivalište, ili u drugoj državi koja pristane da ga prihvati.
U glanu 41 stav 12. Zakona propisano je da pored pritvora, Specijalizovana veća mogu naložiti sledeće mere, kako bi se obezbedilo prisustvo optuženog (uključujući prisustvo putem video-telekonferencije „VTK“) tokom postupka, i kako bi se sprečilo ponavljanje krivičnog dela ili kako bi se obezbedilo uspešno vođenje krivičnog postupka:
a. Sudski poziv;
b. Nalog za hapšenje;
c. Puštanje na slobodu uz kauciju na Kosovu, ukoliko se optuženi složi da prisustvuje postupku putem VTK;
d. Kućni pritvor na Kosovu, ukoliko se optuženi složi da prisustvuje postupku putem VTK;
e. Obećanje da neće napustiti mesto trenutnog boravka na Kosovu, ukoliko se optuženi složi da prisustvuje postupku putem VTK;
f. Zabrana približavanja određenim mestima ili licima;
g. Javljanje u stanicu policije ili drugo mesto na Kosovu, ukoliko se optuženi složi da prisustvuje postupku putem VTK; i
h. Mere obaveznog pohađanja popravnih programa.[3]
-
- 2. Merodavno pravo – Pravilnik o postupku i dokazima pred Specijalizovanim većima Kosova
Pored navedene zakonske regulative u Pravilniku o postupku i dokazima pred Specijalizovanim većima Kosova * u poglavlju 4 odeljku 3 definisan je postupak u pogledu pritvora kao mere obezbeđenja.
Pravilo 56 – Sudski pritvor
(1) Lice za koje je izdat nalog za pritvor biće pritvoreno u skladu sa članom 41 stav 7 Zakona. U izuzetnim okolnostima, to lice može biti pritvoreno u objektu van države domaćina ili van Kosova u očekivanju transfera. U takvim okolnostima panel može, na zahtev jedne od strana u postupku i nakon konsultacija sa sekretarom, da zatraži modifikaciju uslova pritvora ili da o tim uslovima izloži svoje mišljenje. Pritvoreno lice sve vreme ostaje u nadležnosti Specijalizovanih veća.
(2) Panel se stara da pritvoreno lice ne boravi u pritvoru neopravdano dugo u periodu do početka suđenja. U slučaju da dođe do nepotrebnog odlaganja koje prouzrokuje specijalizovani tužilac, panel, nakon što sasluša strane u postupku, može pustiti lice na slobodu pod uslovima koje smatra odgovarajućim.
(3) Na zahtev pritvorenog lica ili proprio motu, panel može da naloži privremeno puštanje pritvorenog lica na slobodu kada za to postoje opravdani humanitarni razlozi.
(4) Pritvoreno lice neće biti pušteno na slobodu na teritoriji treće države bez pristanka te države. Panel pribavlja mišljenje treće države ukoliko pritvoreno lice traži da bude pušteno na slobodu na teritoriji te države. Odluka se donosi u najkraćem mogućem roku, a najkasnije tri dana od poslednjeg izjašnjenja.
(5) Panel može da propiše uslove za puštanje na slobodu koje smatra primerenim kako bi se obezbedilo prisustvo pritvorenog lica.
(6) Ne dovodeći u pitanje član 21. stav 4. tačka (c. Zakona, panel može, postupajući po zahtevu ili proprio motu, da donese odluku o uslovima pritvora i pratećim pitanjima radi zaštite svedoka ili žrtava, poverljivih informacija ili integriteta postupka, uključujući i odluku o uvođenju potrebnih i srazmernih ograničenja u pogledu mogućnosti pritvorenika za komunikaciju.
Pravilo 57 – Preispitivanje i ponovno razmatranje sudskog pritvora
(1) Pre određivanja sudije za prethodni postupak shodno članu 33. stav 1. tačka a. Zakona, pritvor osumnjičenog preispituje sudija pojedinac određen prema članu 33. stav 2. Zakona svaka dva meseca, ili ranije na zahtev osumnjičenog ili specijalizovanog tužioca, odnosno proprio motu u slučaju da su se okolnosti promenile od poslednjeg preispitivanja. Pored osnova predviđenih u članu 41. stav 6. Zakona, svaki zahtev za produženje pritvora mora se opravdati istražnim radnjama koje specijalizovani tužilac namerava da preduzme. Ukupno trajanje pritvora prema ovoj odredbi ne sme da bude duže od jedne godine. Po isteku ovog perioda, ukoliko nije određen sudija za prethodni postupak, osumnjičeni se pušta na slobodu.
(2) Nakon određivanja sudije za prethodni postupak shodno članu 33. stav 1. tačka a. Zakona i do pravosnažnosti presude, postupajući panel razmatra odluku o sudskom pritvoru po isteku dva meseca od poslednje odluke o pritvoru, u skladu sa članom 41. stavovi 10. 11. i 12. Zakona, ili u bilo kom trenutku na zahtev optuženog ili specijalizovanog tužioca, odnosno proprio motu u slučaju da su se okolnosti promenile od poslednjeg razmatranja.
Pravilo 58 – Interlokutorna žalba na sudski pritvor
(1) Žalba na odluke u vezi sa sudskim pritvorom može se podneti Apelacionom sudu shodno pravima predviđenim članom 45. stav 2. Zakona.
(2) Na žalbu protiv odluke o određivanju sudskog pritvora primenjuje se pravilo 170.
(3) Žalba protiv odluke o puštanju lica na slobodu podnosi se u roku od dva dana od donošenja odluke. Odgovor se dostavlja u roku od jednog dana od podnošenja žalbe. Specijalizovani tužilac nema pravo da podnese repliku.
(4) Žalba nema suspenzivno dejstvo osim ukoliko panel Apelacionog suda, u obliku vanredne mere, ne naloži drugačije po zahtevu za suspenzivno dejstvo koji se podnosi uz žalbu. Ako specijalizovani tužilac zahteva suspenzivno dejstvo odluke o puštanju na slobodu, predmetno lice se ne pušta na slobodu osim ukoliko panel Apelacionog suda ne donese odluku kojom se odbija zahtev za suspenzivno dejstvo. Panel Apelacionog suda je dužan da reši zahtev za suspenzivno dejstvo u roku od pet dana od poslednjeg podneska.
Pravilo 59 – Zaštita zakonitosti protiv pravosnažnih odluka o sudskom pritvoru
U skladu s članom 48. stav 6. Zakona, pritvorenik može da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravosnažnih odluka o određivanju ili produženju sudskog pritvora shodno pravilu 58. Takav zahtev se podnosi predsedniku u skladu s pravilom 193.
Pravilo 60 – Smrt pritvorenika
U slučaju smrti pritvorenog lica koje se nalazi u nadležnosti Specijalizovanih veća, sekretar utvrđuje uzrok smrti i može da naloži neophodne istrage u tom cilju. Ukoliko se utvrdi da lice nije umrlo prirodnom smrću, sekretar prosleđuje slučaj nadležnim lokalnim vlastima .[4]
2. Osnov za produženje pritvora – obrazloženje suda
Donoseći odluku o produženju pritvora sudija za prethodni postupa u obrazloženju iste osvrnuo se na osnove za određivanje pritvora propisane u članu 41. stav 6. tačka b. Zakona, obrazlažući svaki od osnova pojedinačno.
U članu 41. stav 6. tačka b. kao prvi uslov propisana je opasnost od bekstva. Naime u pogledu navedenog osnova sudija za prethodni postupak smatra da priroda i obim zločina koji se stavljaju na teret optuženom, kao i potencijalna kazna, predstavljaju bitan faktor koji bi mogao uticati na optuženog i podstaći ga na bekstvo u slučaju da bude pušten na slobodu. U daljem obrazloženju postupajući sudija ukazuje da se optuženi tereti po 10 tačaka za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, te da optužnica obuhvata više od 40 lokacija na Kosovu* i severu Albanije na kojima su počinjeni navedeni zločini. Da bi u slučaju da bude osuđen za dela koja mu se stavljaju na teret optuženi dobio višegodišnju kaznu zatvora pa čak i doživotni zatvor. Te da bi uticaj i autoritet optuženog koji isti ima kao osnivač OVK, premijer i predesdnik Kosova * mogao uticati na mogućnost bekstva optuženog. U svetlu gore navedenog, pretpretresni sudija smatra da sposobnost optuženog da putuje u nekoliko zemalja izvan dosega Specijalizovanih veća i njegovog pristupa resursima, a posmatrano u svetlu prirode i obima optužbi i težine potencijala presude, premašuju navode koje je iznela odbrana optuženog u prilog njegovog puštanja na slobodu.
Kao drugi osnov u članu 41. stav 6. tačka b. za izricanje pritvora propisano je da će lice uništiti, sakriti, izmeniti ili krivotvoriti dokaze o krivičnom delu, ili posebne okolnosti ukazuju na to da će ometati odvijanje krivičnog postupka tako što će uticati na svedoke, žrtve ili saučesnike. Obarazlažući svoju odluku sudija za prethodni postupak navodi da uticaj koji optuženi ima meću bivšim članovima OVK i svojim pristalicama na Kosovu* može biti iskorišćen od stane optuženog u cilju mobilizacije pristalica radi ometanja istrage, naročito imajući u vidu da se u ovoj fazi postupka optuženi postepeno obaveštava o dokazima koji ga terete uključujući tu i identitetet svedoka. Sudija za prethodni postupak kao dokaz opstrukcije od strane optuženog ukazje da se optuženi neposredno pre hapšenja obraćao pismom državnom sekeretaru Sjedinjenih Američkih Država kojim je tražio od njega da predloži ključne reforme u Specijalizovanim većima, između ostalog u pogledu smanjenja kazni bivšim članovima OVK.[5] Na kraju, sudija za prethodni postupak smatra da se gore navedeni nalazi moraju staviti u kontekst opšte, dobro uspostavljene i trajne klime zastrašivanja svedoka i mešanje u krivični postupak protiv bivših pripadnika OVK. Imajući u vidu položaj i uticaj optuženog na Kosovu* i u inostranstvu sudija za prethodni postupak shodno tome utvrđuje da postoji rizik da će optuženi ometati postupak pred Specijalizovanim većima.[6]
Kao treći osnov u članu 41 stav 6. tačka b. za izricanje pritvora propisana je ozbiljnost krivičnog dela, ili način ili okolnosti u kojima je ono izvršeno i lične karakteristike počinioca, ranije ponašanje, sredina i uslovi u kojima živi ili druge lične okolnosti ukazuju na opasnost da će ponoviti krivično delo, dovršiti pokušano krivično delo ili počiniti krivično delo koje je zapretilo da će počiniti. U pogledu navedenog osnova sudija za prethodni postupaku ukazuje na postojanje rizika od uticaja optuženog koji isti ima među svojim pristalicama koji predstavlja osnovanu sumnju da optuženi može svojim izjavama i postupcima podstaći svoje pristalice na vršenje krivičnih dela ili može na drugi način doprineti njihovom izvršenju.
U pogledu mera koje je predložila odbrana optuženog u skladu sa odredbom člana 41. stav 12. postupajući sudija za prethodni postupak u obrazloženju navodi da navedene predložene mere pre svega ne bi mogle sprečiti optuženog da putem komunikacije sa svojim pristalicama utiče i podstiče ometanje rada Specijalizovanih veća te da navedne mere ne bi mogle da ublaže rizik od ometenja postupka pred Specijalizovanim većima.
3. Zločini OVK na Kosovu i Metohiji
Tokom perioda koji obuhvata optužnica, Hašim Tači bio je na čelu direkcija Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) za politička pitanja i za informacije. Krajem marta 1999. Tači je postao predsednik Privremene vlade Kosova* (Privremena vlada) i vrhovni komandant OVK.
Optužnica protiv Hašima Tačija i ostalih optuženih potvrđena je 26. oktobra 2020. i objavljena 5. novembra 2020. U optužnici se navodi da su krivična dela koja im se stavljaju na teret izvršena u periodu najkasnije od marta 1998. do septembra 1999. na više mesta na Kosovu*, kao i u Kukešu i Cahanu, u severnoj Albaniji. Prema navodima, ta dela su izvršili pripadnici OVK protiv stotina civila i lica koja nisu bili aktivni učesnici u neprijateljstvima. U optužnici se navodi da Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići snose individualnu krivičnu odgovornost, prema različitim oblicima krivične odgovornosti, za krivična dela izvršena u kontekstu nemeđunarodnog oružanog sukoba na Kosovu*, koja su bila deo raširenog i sistematskog napada protiv lica za koje se sumnjalo da su bili protiv OVK.
U optužnici se optuženi tereti u 10 tačaka i o u šest tačaka optužnice za zločine protiv čovečnosti i to za progon (tačka 1) ; zatvaranje (tačka 2) ; drugi nehumani postupci (tačka 4); mučenje (tačka 6). Dok se četiri tačke u optužnici odnose na ratne zločine i to protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišavanje slobode (tačka 3); surovo postupanje (tačka 5); Mučenje (tačka 7); Ubistvo (tačka 9).
U optužnici je između ostalog navedeno da je Hašim TAČI je značajno doprineo ostvarivanju zajedničkog cilja, koji je obuhvatao činjenje krivičnih dela za koja se tereti, i to na jedan ili više od sledećih načina:
a. formulisanjem i/ili učestvovanjem u razradi, odobravanju, promovisanju, diseminaciji i implementaciji planova, principa i praksi usmerenih na ostvarivanje zajedničkog cilja, uključujući i posredstvom proglasa, saopštenja za javnost, internih pravila i propisa, struktura i mehanizama za prikupljanje informacija i izveštavanje;
b. učestvovanjem u vršenju krivičnih dela, odnosno njihovim omogućavanjem, tolerisanjem, podsticanjem ili pomaganjem na druge načine, radi ostvarivanja zajedničkog cilja;
c. nepreduzimanjem odgovarajućih mera da zločine spreči ili da o njima povede istragu, odnosno da kazni učinioce ili im izrekne disciplinske mere;
d. širenjem, odnosno omogućavanjem širenja informacija, sa namerom da se promoviše zajednički cilj i izazovu strah, nepoverenje i mržnja prema protivnicima, uključujući posredstvom proglasa, saopštenja za javnost i drugih sredstava;
e. učestvovanjem u nastojanjima, kao i koordinisanjem i omogućavanjem nastojanja da se opovrgnu informacije ili daju lažne, nepotpune ili obmanjujuće informacije međunarodnoj zajednici, posmatračima i javnosti, uključujući i informacije o krivičnim aktivnostima učesnika i instrumenata u UZP-u, kao i informacije o tome kako se OVK i Privremena vlada tobože pridržavaju normi međunarodnog humanitarnog prava;
f. imenovanjem i unapređenjem, odnosno potvrđivanjem imenovanja i unapređenja, učesnika i instrumenata u UZP-u, uključujući lica za koja su postojale optužbe da su u prošlosti učestvovala u teškim krivičnim delima;
g. davanjem, organizovanjem i omogućavanjem političke, logističke, vojne i/ili finansijske podrške, između ostalog i učesnicima i instrumentima u UZP-u koji su vršili krivična dela radi ostvarivanja zajedničkog cilja; i
h. koordinisanjem i uspostavljanjem kontakata između učesnika i instrumenata u UZP-u radi ostvarivanja zajedničkog cilja
Fotografije otetih i nestalih lica na teritoriji Kosova i Metohije, za čiji nestanak je odgovorna OVK
Prema navodima optužnice svojim činjenjem i nečinjenjem Hašim Tači , Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići učinili su, svojim učešćem u udruženom zločinačkom poduhvatu, krivična dela za koja se terete u optužnici.
Pored toga imenovana lica snose odgovornost pretpostavljenog za krivična dela koja su izvršili njihovi potčinjeni. Hašim Tači , Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići znali su ili su imali osnova da znaju da se njihovi potčinjeni spremaju da izvrše, ili su već izvršili, krivična dela za koja se terete u ovoj optužnici, a nisu preduzeli nužne i razumne mere da ta krivična dela spreče ili da kazne njihove izvršioce.
Pored navedene komandne odgovornosti optuženima se stavlja na teret i individualna odgovornost za izvršena dela. [7]
U paragrafu 42 Optužnice navedeno je :“ U julu 1998, neposredno nakon napada jedinica OVK na Orahovac i okolna sela, kojom prilikom su zarobljeni srpski civili, mnogi članovi Glavnog štaba, među kojima Hašim TAČI, Kadri VESELJI i Redžep SELJIMI, nalazili su se nedaleko odatle, učestvovali su u akcijama i koordinirali ih. Kada su, krajem jula 1998, neki od zatvorenika koji su oteti u Orahovcu, okolini Orahovca i na drugim mestima prebačeni u bivšu policijsku stanicu u Mališevu/Malishevë, Jakup KRASNIĆI je identifikovan kao lice koje je bilo prisutno na tom mestu i koje je jednom prilikom ušlo u prostoriju u kojoj su držani zatvorenici“. [8]
Zločin u Orahovcu predstavlja samo jedan od mnogih zločina koje su počinili pripadnici OVK, a za koje se tereti optuženi Hašim Tači zajedno sa drugim istaknutim članovima OVK.
„U julu 1998. godine u opštini Orahovac izbio je oružani sukob između srpskih vojnih i policijskih snaga i OVK. OVK je 17. jula napala Orahovac, a sledećeg dana sela Retimlje i Opterušu.Ubijeno je pet civila, a zarobljeno desetine Srba i Roma. Neki zarobljenici su pušteni, a 39 njih je zadržano (od toga jedan Crnogorac, tri Roma i 36 Srba). Gotovo svi posmrtni ostaci su pronađeni u dve masovne grobnice u selima Volujak i Mališevo u aprilu i maju 2005. godine…….“[9]
4.Zaključak
Činjenica da je sudija za prethodni postupak Specijalizovanih veća u Hagu odbio zahtev odbrane optuženog Hašima Tačija i drugih saoptuženih za puštanje na slobodu predstavlja tračak svetlosti i nade za sve žrtve OVK, u mračnom tunelu zločina, obmana u kome su duboko u mraku skriveni svi zločini koje je OVK počinila protiv srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji ali i drugih građana lojalnih državi Srbiji.
Samo obrazloženje postupajućeg sudije koji je detaljno obrazložio razloge protiv ukidanja pritvora predstavlja pozitivan pomak u odnosu na druge postupke koji su vođeni kako pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju tako i pred sudovima na Kosovu*.
Težina zločina koja se stavlja na teret optuženom, sama po sebi nameće pitanje, da li takve osobe treba da se nalaze na slobodi?
U svom obrazloženju postupajući sudija za prethodni postupak navodi da optuženom za zločine koji mu se stavljaju na teret preti najstroža kazna, kazna doživotnog zatvora. A ta najstroža kazna blaga je u očima onih koji su svoje najmilije izgubili zbog zlodela OVK.
Sa druge strane sama činjenica da je zahtev odbrane za privremeno puštanje na slobodu odbačen predstavlja tek prvu malu pobedu u ratu za istinu i pravdu.
Takođe potrebno je ukazati da sama odluka sudije povodom pritvora optuženom nije konačna, na tu odluku odbrana ima pravo žalbe u skladu sa pravilom broj 58 Pravilnik o postupku i dokazima pred Specijalizovanim većima Kosova* i člana 45 Zakona.
U isčekivanju konačne odluke postavljamo pitanje, da li će pravda skinuti konačno povez sa očiju i progledati, gledajući u oči žrtvama koje u njeno ime postradaše?
- U tekstu termin Kosovo* se odnosi na Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohiju, koja se nalazi pod međunarodnom upravom po rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ↑
- https://repository.scp-ks.org/details.php?doc_id=091ec6e9803e6a75&doc_type=stl_filing&lang=eng ↑
- https://www.scp-ks.org/sites/default/files/public/05-l-053_s_0.pdf ↑
- https://www.scp-ks.org/sites/default/files/public/content/documents/ksc-bd-03-rev3-srp-rulesofprocedureandevidence.pdf ↑
- https://www.slobodnaevropa.org/a/taci-kritike-specijalni-sud-pompeo/30472608.html ↑
- http://www.politika.rs/scc/clanak/470882/Haski-svedok-i-bivsi-komandant-logora-OVK-pronaden-mrtav ↑
- https://repository.scp-ks.org/details.php?doc_id=091ec6e98039b63b&doc_type=stl_filing_annex&lang=eng ↑
- https://repository.scp-ks.org/details.php?doc_id=091ec6e98039b63b&doc_type=stl_filing_annex&lang=eng ↑
- https://balkaninsight.com/2019/07/18/beograd-obelezena-godisnjica-zlocina-u-orahovcu/?lang=sr ↑