Дана 22.01.2021. године судија Николас Гилу, судија за претходни поступак Специјализованих већа Косова *[1] са седиштем у Хагу одбио је захтев браниоца Хашима Тачија за привремено пуштање на слободу.
Одбрана оптуженог Хашима Тачија у свом предлогу за привремено пуштање на слободу оптуженог поднетом у складу са одредбом члана 41 став 6. тачка б. Закона о Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву, између осталог је указивала да се оптужени Хашим Тачи активно залагао за оснивање Специјализованих Већа и Специјализованог тужилаштва, указујући да је оптужени у потпуности сарађивао са Специјализованим Већима и Сепецијализованим тужилаштвом.
У свом предлогу одбрана оптуженог указивала је поступајућем судији за претходни поступак да је оптужени спреман на примену било које друге мере прописане у члану 41. став 12. Закона о Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву ( у даљем тексту Закона) укључујући ту и могућност да се оптужени привремено пусти на слободу до почетка суђења у трећу земљу која има потписан споразум о сарадњи са Специјализованим Већима у Хагу.
Између осталог поред изнетог одбрана оптуженог захтевала је од суда да им се достави „мање редиригована врезија“ налога за хапшење како би могли адекватно да одговоре на противнаводе Специјализованог тужилаштва. [2]
У своме одговору на предлог одбране, Специјализовано тужилаштво је указало да и даље постоји основ за задржавање оптуженог у притвору имајући у виду да и даље постоје основи прописани у члану 41.. став 6. тачка б. Закона. Указујући при томе да накнадно откривене информације указују на постојање основа за задржавање оптуженог у притвору, односно постојање ризика у случају пуштања оптуженог на слободу. При чему је Специјализовано тужилаштво указало да је мање редиригована верзија налога за хапшење достављена одбрани.
У свом одговору на наводе Специјализованог тужилаштва одбрана је одбацила наводе у целости у погледу постојања ризика прописаних у члану 41. став 6. тачка б. Закона. Истичући да је оптужени спреман на привремено пуштање у трећу државу или на примену било које друге мере прописане у члану 41 став 12 Закона.
- Меродавно право члан 41. Закона о Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву
Начин и услови под којма се може одредити притвор оптуженом прописани су у члану 41. Закона и то:
У члану 41. став 1. Закона прописано је да нико не може бити лишен слободе од стране или у име Специјализованих већа или Специјализованог тужиоца осим у околностима и у складу са поступцима прописаним овим Законом и гаранцијама из члана 29 Устава.
У члану 41. став 2. Закона прописано је да лице лишено слободе услед хапшења или притвора има право, на основу поступака предвиђених овим Законом и на основу Правилника о поступку и доказима, да оспори законитост свог хапшења и услова притвора, и да се његов захтев реши брзо од стране Специјализованих већа и да се нареди његово пуштање на слободу уколико је притвор незаконит.
У члану 41. став 6. Закона прописано је да Специјализована већа или Специјализовани тужилац издају налог за хапшење или притвор лица једино онда када:
а. постоји основана сумња да је лице извршило кривично дело из надлежности Специјализованих већа;
б. постоје јасни основи да се верује: да постоји ризик од бекства; да ће лице уништити, сакрити, изменити или кривотворити доказе о кривичном делу, или посебне околности указују на то да ће ометати одвијање кривичног поступка тако што ће утицати на сведоке, жртве или саучеснике; или озбиљност кривичног дела, или начин или околности у којима је оно извршено и личне карактеристике починиоца, раније понашање, средина и услови у којима живи или друге личне околности указују на опасност да ће поновити кривично дело, довршити покушано кривично дело или починити кривично дело које је запретило да ће починити.
У члану 41 став 10. Закона прописано је да све до правноснажности пресуде или до пуштања на слободу, судија за претходни поступак или поступајући панел, по истеку рока од два (2) месеца од доношења последњег решења о притвору, разматра да ли још увек постоје разлози за притвор и издаје решење којим се продужује или укида притвор. Стране се на то решење могу жалити панелу Апелационог суда.
У члану 41. став 11.Закона прописано је да у случају пуштања на слободу, лице које се налази у притвору у притворским просторијама Специјализованих већа у држави домаћину, не пушта се на слободу у држави домаћину. Уместо тога, превози се и пушта на слободу у земљи у којој је ухапшено у име Специјализованих већа или на Косову, или уколико нема право боравка ни у једном од ових места, превози се и пушта на слободу у земљи у којој има уобичајено или законито пребивалиште, или у другој држави која пристане да га прихвати.
У глану 41 став 12. Закона прописано је да поред притвора, Специјализована већа могу наложити следеће мере, како би се обезбедило присуство оптуженог (укључујући присуство путем видео-телеконференције „ВТК“) током поступка, и како би се спречило понављање кривичног дела или како би се обезбедило успешно вођење кривичног поступка:
а. Судски позив;
б. Налог за хапшење;
ц. Пуштање на слободу уз кауцију на Косову, уколико се оптужени сложи да присуствује поступку путем ВТК;
д. Кућни притвор на Косову, уколико се оптужени сложи да присуствује поступку путем ВТК;
е. Обећање да неће напустити место тренутног боравка на Косову, уколико се оптужени сложи да присуствује поступку путем ВТК;
ф. Забрана приближавања одређеним местима или лицима;
г. Јављање у станицу полиције или друго место на Косову, уколико се оптужени сложи да присуствује поступку путем ВТК; и
х. Мере обавезног похађања поправних програма.[3]
-
- 2. Меродавно право – Правилник о поступку и доказима пред Специјализованим већима Косова
Поред наведене законске регулативе у Правилнику о поступку и доказима пред Специјализованим већима Косова * у поглављу 4 одељку 3 дефинисан је поступак у погледу притвора као мере обезбеђења.
Правило 56 – Судски притвор
(1) Лице за које је издат налог за притвор биће притворено у складу са чланом 41 став 7 Закона. У изузетним околностима, то лице може бити притворено у објекту ван државе домаћина или ван Косова у очекивању трансфера. У таквим околностима панел може, на захтев једне од страна у поступку и након консултација са секретаром, да затражи модификацију услова притвора или да о тим условима изложи своје мишљење. Притворено лице све време остаје у надлежности Специјализованих већа.
(2) Панел се стара да притворено лице не борави у притвору неоправдано дуго у периоду до почетка суђења. У случају да дође до непотребног одлагања које проузрокује специјализовани тужилац, панел, након што саслуша стране у поступку, може пустити лице на слободу под условима које сматра одговарајућим.
(3) На захтев притвореног лица или проприо моту, панел може да наложи привремено пуштање притвореног лица на слободу када за то постоје оправдани хуманитарни разлози.
(4) Притворено лице неће бити пуштено на слободу на територији треће државе без пристанка те државе. Панел прибавља мишљење треће државе уколико притворено лице тражи да буде пуштено на слободу на територији те државе. Одлука се доноси у најкраћем могућем року, а најкасније три дана од последњег изјашњења.
(5) Панел може да пропише услове за пуштање на слободу које сматра примереним како би се обезбедило присуство притвореног лица.
(6) Не доводећи у питање члан 21. став 4. тачка (ц. Закона, панел може, поступајући по захтеву или проприо моту, да донесе одлуку о условима притвора и пратећим питањима ради заштите сведока или жртава, поверљивих информација или интегритета поступка, укључујући и одлуку о увођењу потребних и сразмерних ограничења у погледу могућности притвореника за комуникацију.
Правило 57 – Преиспитивање и поновно разматрање судског притвора
(1) Пре одређивања судије за претходни поступак сходно члану 33. став 1. тачка а. Закона, притвор осумњиченог преиспитује судија појединац одређен према члану 33. став 2. Закона свака два месеца, или раније на захтев осумњиченог или специјализованог тужиоца, односно проприо моту у случају да су се околности промениле од последњег преиспитивања. Поред основа предвиђених у члану 41. став 6. Закона, сваки захтев за продужење притвора мора се оправдати истражним радњама које специјализовани тужилац намерава да предузме. Укупно трајање притвора према овој одредби не сме да буде дуже од једне године. По истеку овог периода, уколико није одређен судија за претходни поступак, осумњичени се пушта на слободу.
(2) Након одређивања судије за претходни поступак сходно члану 33. став 1. тачка а. Закона и до правоснажности пресуде, поступајући панел разматра одлуку о судском притвору по истеку два месеца од последње одлуке о притвору, у складу са чланом 41. ставови 10. 11. и 12. Закона, или у било ком тренутку на захтев оптуженог или специјализованог тужиоца, односно проприо моту у случају да су се околности промениле од последњег разматрања.
Правило 58 – Интерлокуторна жалба на судски притвор
(1) Жалба на одлуке у вези са судским притвором може се поднети Апелационом суду сходно правима предвиђеним чланом 45. став 2. Закона.
(2) На жалбу против одлуке о одређивању судског притвора примењује се правило 170.
(3) Жалба против одлуке о пуштању лица на слободу подноси се у року од два дана од доношења одлуке. Одговор се доставља у року од једног дана од подношења жалбе. Специјализовани тужилац нема право да поднесе реплику.
(4) Жалба нема суспензивно дејство осим уколико панел Апелационог суда, у облику ванредне мере, не наложи другачије по захтеву за суспензивно дејство који се подноси уз жалбу. Ако специјализовани тужилац захтева суспензивно дејство одлуке о пуштању на слободу, предметно лице се не пушта на слободу осим уколико панел Апелационог суда не донесе одлуку којом се одбија захтев за суспензивно дејство. Панел Апелационог суда је дужан да реши захтев за суспензивно дејство у року од пет дана од последњег поднеска.
Правило 59 – Заштита законитости против правоснажних одлука о судском притвору
У складу с чланом 48. став 6. Закона, притвореник може да поднесе захтев за заштиту законитости против правоснажних одлука о одређивању или продужењу судског притвора сходно правилу 58. Такав захтев се подноси председнику у складу с правилом 193.
Правило 60 – Смрт притвореника
У случају смрти притвореног лица које се налази у надлежности Специјализованих већа, секретар утврђује узрок смрти и може да наложи неопходне истраге у том циљу. Уколико се утврди да лице није умрло природном смрћу, секретар прослеђује случај надлежним локалним властима .[4]
2. Основ за продужење притвора – образложење суда
Доносећи одлуку о продужењу притвора судија за претходни поступа у образложењу исте осврнуо се на основе за одређивање притвора прописане у члану 41. став 6. тачка б. Закона, образлажући сваки од основа појединачно.
У члану 41. став 6. тачка б. као први услов прописана је опасност од бекства. Наиме у погледу наведеног основа судија за претходни поступак сматра да природа и обим злочина који се стављају на терет оптуженом, као и потенцијална казна, представљају битан фактор који би могао утицати на оптуженог и подстаћи га на бекство у случају да буде пуштен на слободу. У даљем образложењу поступајући судија указује да се оптужени терети по 10 тачака за ратне злочине и злочине против човечности, те да оптужница обухвата више од 40 локација на Косову* и северу Албаније на којима су почињени наведени злочини. Да би у случају да буде осуђен за дела која му се стављају на терет оптужени добио вишегодишњу казну затвора па чак и доживотни затвор. Те да би утицај и ауторитет оптуженог који исти има као оснивач ОВК, премијер и предесдник Косова * могао утицати на могућност бекства оптуженог. У светлу горе наведеног, претпретресни судија сматра да способност оптуженог да путује у неколико земаља изван досега Специјализованих већа и његовог приступа ресурсима, а посматрано у светлу природе и обима оптужби и тежине потенцијала пресуде, премашују наводе које је изнела одбрана оптуженог у прилог његовог пуштања на слободу.
Као други основ у члану 41. став 6. тачка б. за изрицање притвора прописано је да ће лице уништити, сакрити, изменити или кривотворити доказе о кривичном делу, или посебне околности указују на то да ће ометати одвијање кривичног поступка тако што ће утицати на сведоке, жртве или саучеснике. Обаразлажући своју одлуку судија за претходни поступак наводи да утицај који оптужени има мећу бившим члановима ОВК и својим присталицама на Косову* може бити искоришћен од стане оптуженог у циљу мобилизације присталица ради ометања истраге, нарочито имајући у виду да се у овој фази поступка оптужени постепено обавештава о доказима који га терете укључујући ту и идентитетет сведока. Судија за претходни поступак као доказ опструкције од стране оптуженог указје да се оптужени непосредно пре хапшења обраћао писмом државном секеретару Сједињених Америчких Држава којим је тражио од њега да предложи кључне реформе у Специјализованим већима, између осталог у погледу смањења казни бившим члановима ОВК.[5] На крају, судија за претходни поступак сматра да се горе наведени налази морају ставити у контекст опште, добро успостављене и трајне климе застрашивања сведока и мешање у кривични поступак против бивших припадника ОВК. Имајући у виду положај и утицај оптуженог на Косову* и у иностранству судија за претходни поступак сходно томе утврђује да постоји ризик да ће оптужени ометати поступак пред Специјализованим већима.[6]
Као трећи основ у члану 41 став 6. тачка б. за изрицање притвора прописана је озбиљност кривичног дела, или начин или околности у којима је оно извршено и личне карактеристике починиоца, раније понашање, средина и услови у којима живи или друге личне околности указују на опасност да ће поновити кривично дело, довршити покушано кривично дело или починити кривично дело које је запретило да ће починити. У погледу наведеног основа судија за претходни поступаку указује на постојање ризика од утицаја оптуженог који исти има међу својим присталицама који представља основану сумњу да оптужени може својим изјавама и поступцима подстаћи своје присталице на вршење кривичних дела или може на други начин допринети њиховом извршењу.
У погледу мера које је предложила одбрана оптуженог у складу са одредбом члана 41. став 12. поступајући судија за претходни поступак у образложењу наводи да наведене предложене мере пре свега не би могле спречити оптуженог да путем комуникације са својим присталицама утиче и подстиче ометање рада Специјализованих већа те да наведне мере не би могле да ублаже ризик од ометења поступка пред Специјализованим већима.
3. Злочини ОВК на Косову и Метохији
Током периода који обухвата оптужница, Хашим Тачи био је на челу дирекција Ослободилачке војске Косова (ОВК) за политичка питања и за информације. Крајем марта 1999. Тачи је постао председник Привремене владе Косова* (Привремена влада) и врховни командант ОВК.
Оптужница против Хашима Тачија и осталих оптужених потврђена је 26. октобра 2020. и објављена 5. новембра 2020. У оптужници се наводи да су кривична дела која им се стављају на терет извршена у периоду најкасније од марта 1998. до септембра 1999. на више места на Косову*, као и у Кукешу и Цахану, у северној Албанији. Према наводима, та дела су извршили припадници ОВК против стотина цивила и лица која нису били активни учесници у непријатељствима. У оптужници се наводи да Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи сносе индивидуалну кривичну одговорност, према различитим облицима кривичне одговорности, за кривична дела извршена у контексту немеђународног оружаног сукоба на Косову*, која су била део раширеног и систематског напада против лица за које се сумњало да су били против ОВК.
У оптужници се оптужени терети у 10 тачака и о у шест тачака оптужнице за злочине против човечности и то за прогон (тачка 1) ; затварање (тачка 2) ; други нехумани поступци (тачка 4); мучење (тачка 6). Док се четири тачке у оптужници односе на ратне злочине и то противзаконито или произвољно хапшење и лишавање слободе (тачка 3); сурово поступање (тачка 5); Мучење (тачка 7); Убиство (тачка 9).
У оптужници је између осталог наведено да је Хашим ТАЧИ је значајно допринео остваривању заједничког циља, који је обухватао чињење кривичних дела за која се терети, и то на један или више од следећих начина:
а. формулисањем и/или учествовањем у разради, одобравању, промовисању, дисеминацији и имплементацији планова, принципа и пракси усмерених на остваривање заједничког циља, укључујући и посредством прогласа, саопштења за јавност, интерних правила и прописа, структура и механизама за прикупљање информација и извештавање;
б. учествовањем у вршењу кривичних дела, односно њиховим омогућавањем, толерисањем, подстицањем или помагањем на друге начине, ради остваривања заједничког циља;
ц. непредузимањем одговарајућих мера да злочине спречи или да о њима поведе истрагу, односно да казни учиниоце или им изрекне дисциплинске мере;
д. ширењем, односно омогућавањем ширења информација, са намером да се промовише заједнички циљ и изазову страх, неповерење и мржња према противницима, укључујући посредством прогласа, саопштења за јавност и других средстава;
е. учествовањем у настојањима, као и координисањем и омогућавањем настојања да се оповргну информације или дају лажне, непотпуне или обмањујуће информације међународној заједници, посматрачима и јавности, укључујући и информације о кривичним активностима учесника и инструмената у УЗП-у, као и информације о томе како се ОВК и Привремена влада тобоже придржавају норми међународног хуманитарног права;
ф. именовањем и унапређењем, односно потврђивањем именовања и унапређења, учесника и инструмената у УЗП-у, укључујући лица за која су постојале оптужбе да су у прошлости учествовала у тешким кривичним делима;
г. давањем, организовањем и омогућавањем политичке, логистичке, војне и/или финансијске подршке, између осталог и учесницима и инструментима у УЗП-у који су вршили кривична дела ради остваривања заједничког циља; и
х. координисањем и успостављањем контаката између учесника и инструмената у УЗП-у ради остваривања заједничког циља
Фотографије отетих и несталих лица на територији Косова и Метохије, за чији нестанак је одговорна ОВК
Према наводима оптужнице својим чињењем и нечињењем Хашим Тачи , Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи учинили су, својим учешћем у удруженом злочиначком подухвату, кривична дела за која се терете у оптужници.
Поред тога именована лица сносе одговорност претпостављеног за кривична дела која су извршили њихови потчињени. Хашим Тачи , Кадри Весељи, Реџеп Сељими и Јакуп Краснићи знали су или су имали основа да знају да се њихови потчињени спремају да изврше, или су већ извршили, кривична дела за која се терете у овој оптужници, а нису предузели нужне и разумне мере да та кривична дела спрече или да казне њихове извршиоце.
Поред наведене командне одговорности оптуженима се ставља на терет и индивидуална одговорност за извршена дела. [7]
У параграфу 42 Оптужнице наведено је :“ У јулу 1998, непосредно након напада јединица ОВК на Ораховац и околна села, којом приликом су заробљени српски цивили, многи чланови Главног штаба, међу којима Хашим ТАЧИ, Кадри ВЕСЕЉИ и Реџеп СЕЉИМИ, налазили су се недалеко одатле, учествовали су у акцијама и координирали их. Када су, крајем јула 1998, неки од затвореника који су отети у Ораховцу, околини Ораховца и на другим местима пребачени у бившу полицијску станицу у Малишеву/Малисхевë, Јакуп КРАСНИЋИ је идентификован као лице које је било присутно на том месту и које је једном приликом ушло у просторију у којој су држани затвореници“. [8]
Злочин у Ораховцу представља само један од многих злочина које су починили припадници ОВК, а за које се терети оптужени Хашим Тачи заједно са другим истакнутим члановима ОВК.
„У јулу 1998. године у општини Ораховац избио је оружани сукоб између српских војних и полицијских снага и ОВК. ОВК је 17. јула напала Ораховац, а следећег дана села Ретимље и Оптерушу.Убијено је пет цивила, а заробљено десетине Срба и Рома. Неки заробљеници су пуштени, а 39 њих је задржано (од тога један Црногорац, три Рома и 36 Срба). Готово сви посмртни остаци су пронађени у две масовне гробнице у селима Волујак и Малишево у априлу и мају 2005. године…….“[9]
4.Закључaк
Чињеница да је судија за претходни поступак Специјализованих већа у Хагу одбио захтев одбране оптуженог Хашима Тачија и других саоптужених за пуштање на слободу представља трачак светлости и наде за све жртве ОВК, у мрачном тунелу злочина, обмана у коме су дубоко у мраку скривени сви злочини које је ОВК починила против српског становништва на Косову и Метохији али и других грађана лојалних држави Србији.
Само образложење поступајућег судије који је детаљно образложио разлоге против укидања притвора представља позитиван помак у односу на друге поступке који су вођени како пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију тако и пред судовима на Косову*.
Тежина злочина која се ставља на терет оптуженом, сама по себи намеће питање, да ли такве особе треба да се налазе на слободи?
У свом образложењу поступајући судија за претходни поступак наводи да оптуженом за злочине који му се стављају на терет прети најстрожа казна, казна доживотног затвора. А та најстрожа казна блага је у очима оних који су своје најмилије изгубили због злодела ОВК.
Са друге стране сама чињеница да је захтев одбране за привремено пуштање на слободу одбачен представља тек прву малу победу у рату за истину и правду.
Такође потребно је указати да сама одлука судије поводом притвора оптуженом није коначна, на ту одлуку одбрана има право жалбе у складу са правилом број 58 Правилник о поступку и доказима пред Специјализованим већима Косова* и члана 45 Закона.
У исчекивању коначне одлуке постављамо питање, да ли ће правда скинути коначно повез са очију и прогледати, гледајући у очи жртвама које у њено име пострадаше?
- У тексту термин Косово* се односи на Аутономну покрајину Косово и Метохију, која се налази под међународном управом по резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација ↑
- https://repository.scp-ks.org/details.php?doc_id=091ec6e9803e6a75&doc_type=stl_filing&lang=eng ↑
- https://www.scp-ks.org/sites/default/files/public/05-l-053_s_0.pdf ↑
- https://www.scp-ks.org/sites/default/files/public/content/documents/ksc-bd-03-rev3-srp-rulesofprocedureandevidence.pdf ↑
- https://www.slobodnaevropa.org/a/taci-kritike-specijalni-sud-pompeo/30472608.html ↑
- http://www.politika.rs/scc/clanak/470882/Haski-svedok-i-bivsi-komandant-logora-OVK-pronaden-mrtav ↑
- https://repository.scp-ks.org/details.php?doc_id=091ec6e98039b63b&doc_type=stl_filing_annex&lang=eng ↑
- https://repository.scp-ks.org/details.php?doc_id=091ec6e98039b63b&doc_type=stl_filing_annex&lang=eng ↑
- https://balkaninsight.com/2019/07/18/beograd-obelezena-godisnjica-zlocina-u-orahovcu/?lang=sr ↑