30. januar 2020.
U julu 2019. godine. Boris Džonson je zauzeo mesto prvog ministra Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske (UK), u decembru 2019. godine partija na čijem je čelu je odnela najveću pobedu na parlamentarnim izborima od 1987. godine u UK, da bi 24. januara ove godine najviši politički i izvršni predstavnici EU, odnosno UK, potpisali ”Sporazum o izlasku Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske iz Evropske unije (EU) i Evropske zajednice za atomsku energiju”[1]. Time, u tri koraka, Bregzit je dobio svoj konačan datum. Sutra, u petak 31. januara 2020. godine zatvara se jedno istorijsko poglavlje, a verovatno se otvara jedno novo poglavlje ekonomske integracije na evropskom tlu. Ova analiza ima za cilj da odgovori na brojna pitanja u pogledu toga šta očekuje Evropu nakon 31. januara?
Crown Copyright / The Sun
Prethodne analize, objavljene u okviru Centra za društvenu stabilnost, razmatrale su datume važne za Bregzit i njegove procedure (tekst). Tom prilikom Bregzit je definisan kao specifična politička, odnosno društveno – ekonomska dilema. Zatim, u drugom tekstu na ovu temu, predstavljene su formalne metode učešća partija iz UK na izborima za Evropski parlament, odnosno daljih komplikacija ”dileme Bregzit” (tekst). Ipak, tek izborom karakterističnog Borisa Džonsona, novinara po vokaciji i davno zaboravljenog dopisnika iz Brisela, Bregzit dilema je dobila svoj konačan datum, ali ne i oblik. Od 23. Juna 2016. godine, dana kada je u UK održan referendum sa pitanjem o članstvu u EU, malo ko je mogao da pretpostavi da će na rešavanje Bregzita presudno uticati ”faktor Džonson”. Njegova, osobenost i politička drskost definitivno su bile ključne za dan koji je pred nama, ipak važno je i reći da je Džonson sve do februara 2016. bio jedan od zagovornika ostanka unutar EU.[2]
Aktuelni predsednik Vlade, Boris Džonson je 2014. godine objavio knjigu o verovatno najznačajnijem predsedniku britanske vlade do sada, Vinstonu Čerčilu, pod nazivom „Faktor Čerčil“. Karakterističan, svojim likom i delom, baš kao i Čerčil, Džonson je u tim redovima Čerčila nazvao „oportunistom“, navodeći istorijske primere njegove neprincipijelnosti, naravno uz stalno osvrtanje na uspešnost i veličinu lika i dela britanskog ratnog premijera. Upravo taj Čerčilov „faktor“, koji Džonson predstavlja na stranicama svoje knjige, karakterističan je i za samog Džonsona, vrlo pragmatičnog političara koji svakako upisuje datume sopstvenog oportunizma. Faktor oportunizma je važan u razumevanju Džonsonovog pogleda na Bregzit, kako u predvečerje kampanje za glasanje na referendumu, tako i danas kada svoju zemlju priprema za konačni izlazak iz EU.
Zašto je Džonson oportunista? U nešto liberalnijim medijima, evropskim i svetskim, Džonsona pre svega nazivaju populistom, dajući time negativan predznak njegovim politikama. Posebno takve kvalifikacije imaju mediji socijal-demokratske orijentacije. Oni isticanjem Džonsonovog imena proširuju listu aktuelnih populista našeg veka, na kojoj su već etablirana imena poput Donalda Trampa, Matea Salvinija i drugih. Istina, ne ulazeći dublje u teorijski pojam i definiciju, populizam ima negativnu konotaciju, posebno uzimajući istorijski karakter političkih diskursa 19. veka u kojima je populizam i nastao. Danas, u 21. veku je prikladnije govoriti o ”oportunistima” svoga vremena, ljudima čijim političkim uspesima ne treba zastrašivati. Naprotiv, to su ljudi koji koriste određene ekonomske i političke momente u nadi da će napraviti neophodan zaokret ka očuvanju i daljem prosperitetu društava. Oportunizam – u svom pragmatičnom obliku, baš onako kako se pronalazi u redovima Džonsonove knjige ”Faktor Čerčil”. Razumevanje oportunizma, a u krajnjem i razlikovanje od bilo koje vrste populizma, je suštinski važno i za pitanje ”Šta nakon Bregzita?”.
Pre svega, formalno, poslednjeg dana januara UK će napustiti EU, ali pravno oba subjekta ulaze u tzv. tranzicioni period koji će trajati do kraja 2020. godine. Praktično i vrlo oportunistički, Džonson je obezbedio izlazak i time zadobio veliku podršku na izborima, ali nije obezbedio dogovor sa EU. Shodno tome, tokom tranzicionog perioda obe strane će imati zadatak da dalje ispregovaraju sporazume u različitim oblastima. Važno je razumeti da su politike EU zapravo politike regulativa, te izlazak UK iz tih regulativa, takođe predstavlja pitanje svojevrsnog oportunizma. Da li će EU iskoristiti priliku i ipak obavezati UK na poštovanje određenih regulativa u budućnosti, kako bi zauzvrat UK zadržalo prednosti jedinstvenog tržišta i Carinske unije, ili će pak UK iskoristiti da sa manje regulativa postigne bolje uslove u okviru bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini (mimo EU).
Jedno od glavnih pitanja budućih odnosa biće svakako pitanje državne pomoći različitim industrijama. U tom smislu EU zagovara liberalnu ekonomiju, sa minimalnom, odnosno nultom državnom pomoći. Džonson smatra da je ovo prilika za UK da pomogne domaćim industrijama koje su u problemu, odnosno da reformom sistema javnih nabavki vrati posao Britancima.[3] Sličan slogan prati i politiku američkog predsednika Donalda Trampa, slogan koji je sinonim za intervencionističku ekonomsku politiku. Državna pomoć bi, u tom slučaju, britanskim nacionalnim kompanijama dala prednost nad evropskom konkurencijom, što značajno može uzdrmati evropsko tržište. Ipak, zvanični Brisel je iskoristio važnost pitanja granice između Severne Irske i Republike Irske i uslovio kontinuitet otvorene granice sa važenjem pravila o državnoj pomoći ne samo u vezi sa Severnom Irskom, već i u indirektnoj vezi sa Severnom Irskom.[4] To praktično znači, da bi i u narednom periodu za mnoga pitanja državne pomoći, zvanični London čekao na saglasnost iz Brisela.
Shodno tome, ono što je Džonson nazivao ”bez dogovora Bregzit” (No deal Brexit), u narednih jedanaest meseci ipak neće biti moguće. Budući odnos UK i EU će zavisiti od postignutog dogovora, odnosno pregovaračke pozicije u kojoj će obe strane morati uskladiti svoje pravne procedure u različitim oblastima. Za takav dogovor, UK i EU imaju svega jedanaest meseci, činjenica da ih ništa više ne obavezuje na postizanje sporazuma, najbolji je pokazatelj mogućnosti početka novog poglavlja ekonomskih odnosa najvećih evropskih zemalja. Takva prilika, za jednog praktičnog oportunistu poput Džonsona, otvara mogućnost dogovora o slobodnoj trgovini sa više zemalja, a pre svega sa SAD, Australijom i Novim Zelandom. Džonson je vrlo pažljivo izabrao Australiju i Novi Zeland, dve države koje imaju međusobni sporazum o slobodnoj trgovini (ANZCERTA), a za koji Svetska trgovinska organizacija tvrdi da treba poslužiti kao model idealnih trgovinskih odnosa.
Sporazum o slobodnoj trgovini, koji će se između UK i EU pregovarati u narednih jedanaest meseci, je prilika i za zvanični Brisel da zadrži ingerencije u gore pomenutoj oblasti, tj. oblasti pružanja državne pomoći kompanijama od javnog interesa. S tim u vezi, EU je nedavno objavila svoju ”nezvaničnu” poziciju u tim pregovorima.[5] Stanovišta predstavljena u okviru pozicije, pre svega imaju za cilj da u budući sporazum između UK i EU inkorporiraju odredbe prava EU, ili u krajnjem Sud pravde EU, kao nosioca arbitražne delatnosti, kako bi se zaštitila konkurentnost EU privrede u tri glavne oblasti – zaštita životne sredine; socijalne politike i državna pomoć. Vredi napomenuti da je tokom tranzicionog perioda UK u obavezi da poštuje pravo EU kao i odluke Suda pravde EU. Postignuti sporazum, u kojem bi EU zadržala ovakvu poziciju, svakako bi bio nešto više od sporazuma o slobodnoj trgovini koji EU do sada ima sa većinom zemalja, a posebno zahtevniji i komplikovaniji u pogledu onoga što EU ima sa Švajcarskom, odnosno drugim zemljama Evropskog ekonomskog prostora.
Sa druge strane, UK se nada jednom širokom ali vrlo liberalnom sporazumu, poput onog koji imaju EU i Kanada, a koji ne nameće arbitražni sistem te vrste. Ekonomske prognoze Britanske vlade iz 2018. godine predviđaju da će UK izlaskom iz EU izgubiti oko 5% svog BDP-a,[6] što jasno ukazuje ne samo da takav gubitak treba preduprediti kvalitetnim dogovorom sa EU, već i obezbediti dalji rast BDP-a kroz bilateralne sporazume. Gotovo je izvesno da će Džonsonov oportunizam posegnuti što skorijem postizanju sporazuma o slobodnoj trgovini sa SAD, takva tvrdnja još više ima značaj nakon što je Džonson istakao da će se pregovori sa EU i SAD voditi paralelno. Sporazum sa SAD, može takođe stvoriti i određenu pregovaračku prednost tokom pregovora koje će Džonson imati sa EU. Praktično, dogovor između UK i EU, može biti i posledica želje EU da umanji značaj sporazuma koji bi UK i SAD postigli.
Preko Atlantika, Donald Tramp se nada zaključenju sporazuma sa UK do predsedničkih izbora u jesen ove godine, što se poklapa i sa Džonsonovim oportunizmom. Pored ukidanja poreza i kvota na proizvode, velika su očekivanja američke strane da će iskoristiti priliku i otvoriti vrata pre svega trgovini u oblasti poljoprivrede, farmaceutske industrije, industrije informacionih tehnologija i u drugim industrijama kojima su zbog regulativa EU do sada vrata bila zatvorena. Ali i bez obzira na važeće regulative, veliko je pitanje da li UK zaista želi da dozvoli uvoz hormonski tretiranog mesa (prehrambena industrija), odnosno da dozvoli zdravstvenim ustanovama iz SAD da se jednako nadmeću u oblasti pružanja zdravstvene pomoći (interes farmaceutske industrije).
Potencijalni sporazum između SAD i UK nije uslovljen nijednim rokom, dok je ipak sporazum između EU i UK uslovljen tranzicionim periodom, te s tim u vezi je jasno šta će biti prioritet, bez obzira na izraženi oportunizam na obe anglosaksonske strane Atlantika, ali i na izjavu da će se pregovori voditi paralelno i sa EU. Pored oportunizma i pozitivnih izjava, svakako postoje i najave poteškoća. One se tiču poreza na digitalne usluge u UK, odnosno potencijalnih poreza za britansku automobilsku industriju, koja u SAD ima udeo od 18% tržišta. Prateći takve naznake, realno je očekivati da će UK i SAD ipak postići jedan bazičan sporazuma o slobodnoj trgovini, koji bi prema nekim ekonomskim procenama iz 2018. godine ukupnom BDP UK pomogao svega oko 0.2%.[7]
Određeni sporazumi između UK i SAD su već postignuti, kako bi se obezbedio trgovinski kontinuitet nakon Bregzita, mada uzimajući u obzir da je vlada Borisa Džonsona dogovorila tranzicioni period sa EU, ovi sporazumi praktično nemaju puno smisla. Ipak, generalno rečeno, izgledno je da će po uzoru na te sporazume iz 2019. godine, SAD i UK postići (bazični) sporazum o slobodnoj trgovini do kraja godine, kako bi se obezbedio reciprocitet u odnosu na sporazum sa EU, tj. ostvarila određena pregovaračka strategija u odnosu na Brisel.
Vlada Borisa Džonsona je najavila da će objaviti svoje pregovaračke pozicije za oba sporazuma o slobodnoj trgovini tokom februara meseca ove godine. Nije izvesno da bi čak i ”faktor Džonson” mogao uspostaviti ekonomske odnose između UK i SAD nalik onim odnosima koje su dve zemlje imale u eri Regan-Tačer, više je za očekivati da će Džonson uticati na to da zadrži bliske veze sa EU i praktično se vrati delom na sporazum koji je sa EU postigla njegova prethodnica Tereza Mej, ali za koji nije uspela obezbediti dovoljnu političku podršku. Praktično, oportunizam Borisa Džonsona potencijalno može obezbediti oba, računajući da sigurnu političku podršku već ima. Ipak, kada je politika u pitanju, kao i u prethodnim analizama uvek treba na umu imati Škotsku i njihovu težnju za izlaskom iz Velike Britanije i ostankom u EU. To bi moglo da pomrsi politički rezultat Borisa Džonsona.
Bilo kako bilo, postoji dan i nakon sutra. Preciznije, EU će nakon 31. januara ove godine i dalje ostati jedinstveno tržište sa 450 miliona stanovnika, sa skoro petinom udela u svetskom bruto društvenom proizvodu, ali i glavni trgovinski partnerUK, bez obzira na bilo koji sporazum o slobodnoj trgovini koji bi mogao biti potpisan do kraja ove godine. Kraj.
- https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:12019W/TXT(02) ↑
- https://www.channel4.com/news/factcheck/how-boris-johnson-has-changed-his-views-on-europe ↑
- https://www.express.co.uk/news/politics/1211185/general-election-news-boris-johnson-brexit-buy-british ↑
- https://ec.europa.eu/commission/sites/beta-political/files/revised_withdrawal_agreement_including_protocol_on_ireland_and_nothern_ireland.pdf ↑
- https://ec.europa.eu/commission/sites/beta-political/files/seminar-20200120-governance_en.pdf ↑
- https://assets.publishing.service.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attachment_data/file/760484/28_November_EU_Exit_-_Long-term_economic_analysis__1_.pdf ↑
- Ibid. ↑