fbpx

ФАКТОР ЏОНСОН: ОПОРТУНИСТА КОНАЧНОГ БРЕГЗИТА!

30/01/2020
Аутор :
Анализе/Геополитика

30. јануар 2020.

У јулу 2019. године. Борис Џонсон је заузео место првог министра Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске (УК), у децембру 2019. године партија на чијем је челу је однела највећу победу на парламентарним изборима од 1987. године у УК, да би 24. јануара ове године највиши политички и извршни представници ЕУ, односно УК, потписали ”Споразум о изласку Уједињеног Краљевства Велике Британије и Северне Ирске из Европске уније (ЕУ) и Европске заједнице за атомску енергију”[1]. Тиме, у три корака, Брегзит је добио свој коначан датум. Сутра, у петак 31. јануара 2020. године затвара се једно историјско поглавље, а вероватно се отвара једно ново поглавље економске интеграције на европском тлу. Ова анализа има за циљ да одговори на бројна питања у погледу тога шта очекује Европу након 31. јануара?

Crown Copyright / The Sun

Претходне анализе, објављене у оквиру Центра за друштвену стабилност, разматрале су датуме важне за Брегзит и његове процедуре (текст). Том приликом Брегзит је дефинисан као специфична политичка, односно друштвено – економска дилема. Затим, у другом тексту на ову тему, представљене су формалне методе учешћа партија из УК на изборима за Европски парламент, односно даљих компликација ”дилеме Брегзит” (текст). Ипак, тек избором карактеристичног Бориса Џонсона, новинара по вокацији и давно заборављеног дописника из Брисела, Брегзит дилема је добила свој коначан датум, али не и облик. Од 23. Јуна 2016. године, дана када је у УК одржан референдум са питањем о чланству у ЕУ, мало ко је могао да претпостави да ће на решавање Брегзита пресудно утицати ”фактор Џонсон”. Његова, особеност и политичка дрскост дефинитивно су биле кључне за дан који је пред нама, ипак важно је и рећи да је Џонсон све до фебруара 2016. био један од заговорника останка унутар ЕУ.[2]

Актуелни председник Владе, Борис Џонсон je 2014. године објавио књигу о вероватно најзначајнијем председнику британске владе до сада, Винстону Черчилу, под називом „Фактор Черчил“. Карактеристичан, својим ликом и делом, баш као и Черчил, Џонсон је у тим редовима Черчила назвао „опортунистом“, наводећи историјске примере његове непринципијелности, наравно уз стално освртање на успешност и величину лика и дела британског ратног премијера. Управо тај Черчилов „фактор“, који Џонсон представља на страницама своје књиге, карактеристичан је и за самог Џонсона, врло прагматичног политичара који свакако уписује датуме сопственог опортунизма. Фактор опортунизма је важан у разумевању Џонсоновог погледа на Брегзит, како у предвечерје кампање за гласање на референдуму, тако и данас када своју земљу припрема за коначни излазак из ЕУ.

Зашто је Џонсон опортуниста? У нешто либералнијим медијима, европским и светским, Џонсона пре свега називају популистом, дајући тиме негативан предзнак његовим политикама. Посебно такве квалификације имају медији социјал-демократске оријентације. Они истицањем Џонсоновог имена проширују листу актуелних популиста нашег века, на којој су већ етаблирана имена попут Доналда Трампа, Матеа Салвинија и других. Истина, не улазећи дубље у теоријски појам и дефиницију, популизам има негативну конотацију, посебно узимајући историјски карактер политичких дискурса 19. века у којима је популизам и настао. Данас, у 21. веку је прикладније говорити о ”опортунистима” свога времена, људима чијим политичким успесима не треба застрашивати. Напротив, то су људи који користе одређене економске и политичке моменте у нади да ће направити неопходан заокрет ка очувању и даљем просперитету друштава. Опортунизам – у свом прагматичном облику, баш онако како се проналази у редовима Џонсонове књиге ”Фактор Черчил”. Разумевање опортунизма, а у крајњем и разликовање од било које врсте популизма, је суштински важно и за питање ”Шта након Брегзита?”.

Пре свега, формално, последњег дана јануара УК ће напустити ЕУ, али правно оба субјекта улазе у тзв. транзициони период који ће трајати до краја 2020. године. Практично и врло опортунистички, Џонсон је обезбедио излазак и тиме задобио велику подршку на изборима, али није обезбедио договор са ЕУ. Сходно томе, током транзиционог периода обе стране ће имати задатак да даље испреговарају споразуме у различитим областима. Важно је разумети да су политике ЕУ заправо политике регулатива, те излазак УК из тих регулатива, такође представља питање својеврсног опортунизма. Да ли ће ЕУ искористити прилику и ипак обавезати УК на поштовање одређених регулатива у будућности, како би заузврат УК задржало предности јединственог тржишта и Царинске уније, или ће пак УК искористити да са мање регулатива постигне боље услове у оквиру билатералних споразума о слободној трговини (мимо ЕУ).

Једно од главних питања будућих односа биће свакако питање државне помоћи различитим индустријама. У том смислу ЕУ заговара либералну економију, са минималном, односно нултом државном помоћи. Џонсон сматра да је ово прилика за УК да помогне домаћим индустријама које су у проблему, односно да реформом система јавних набавки врати посао Британцима.[3] Сличан слоган прати и политику америчког председника Доналда Трампа, слоган који је синоним за интервенционистичку економску политику. Државна помоћ би, у том случају, британским националним компанијама дала предност над европском конкуренцијом, што значајно може уздрмати европско тржиште. Ипак, званични Брисел је искористио важност питања границе између Северне Ирске и Републике Ирске и условио континуитет отворене границе са важењем правила о државној помоћи не само у вези са Северном Ирском, већ и у индиректној вези са Северном Ирском.[4] То практично значи, да би и у наредном периоду за многа питања државне помоћи, званични Лондон чекао на сагласност из Брисела.

Сходно томе, оно што је Џонсон називао ”без договора Брегзит” (No deal Brexit), у наредних једанаест месеци ипак неће бити могуће. Будући однос УК и ЕУ ће зависити од постигнутог договора, односно преговарачке позиције у којој ће обе стране морати ускладити своје правне процедуре у различитим областима. За такав договор, УК и ЕУ имају свега једанаест месеци, чињеница да их ништа више не обавезује на постизање споразума, најбољи је показатељ могућности почетка новог поглавља економских односа највећих европских земаља. Таква прилика, за једног практичног опортунисту попут Џонсона, отвара могућност договора о слободној трговини са више земаља, а пре свега са САД, Аустралијом и Новим Зеландом. Џонсон је врло пажљиво изабрао Аустралију и Нови Зеланд, две државе које имају међусобни споразум о слободној трговини (АНЗЦЕРТА), а за који Светска трговинска организација тврди да треба послужити као модел идеалних трговинских односа.

Споразум о слободној трговини, који ће се између УК и ЕУ преговарати у наредних једанаест месеци, је прилика и за званични Брисел да задржи ингеренције у горе поменутој области, тј. области пружања државне помоћи компанијама од јавног интереса. С тим у вези, ЕУ је недавно објавила своју ”незваничну” позицију у тим преговорима.[5] Становишта представљена у оквиру позиције, пре свега имају за циљ да у будући споразум између УК и ЕУ инкорпорирају одредбе права ЕУ, или у крајњем Суд правде ЕУ, као носиоца арбитражне делатности, како би се заштитила конкурентност ЕУ привреде у три главне области – заштита животне средине; социјалне политике и државна помоћ. Вреди напоменути да је током транзиционог периода УК у обавези да поштује право ЕУ као и одлуке Суда правде ЕУ. Постигнути споразум, у којем би ЕУ задржала овакву позицију, свакако би био нешто више од споразума о слободној трговини који ЕУ до сада има са већином земаља, а посебно захтевнији и компликованији у погледу онога што ЕУ има са Швајцарском, односно другим земљама Европског економског простора.

Са друге стране, УК се нада једном широком али врло либералном споразуму, попут оног који имају ЕУ и Канада, а који не намеће арбитражни систем те врсте. Економске прогнозе Британске владе из 2018. године предвиђају да ће УК изласком из ЕУ изгубити око 5% свог БДП-а,[6] што јасно указује не само да такав губитак треба предупредити квалитетним договором са ЕУ, већ и обезбедити даљи раст БДП-а кроз билатералне споразуме. Готово је извесно да ће Џонсонов опортунизам посегнути што скоријем постизању споразума о слободној трговини са САД, таква тврдња још више има значај након што је Џонсон истакао да ће се преговори са ЕУ и САД водити паралелно. Споразум са САД, може такође створити и одређену преговарачку предност током преговора које ће Џонсон имати са ЕУ. Практично, договор између УК и ЕУ, може бити и последица жеље ЕУ да умањи значај споразума који би УК и САД постигли.

Преко Атлантика, Доналд Трамп се нада закључењу споразума са УК до председничких избора у јесен ове године, што се поклапа и са Џонсоновим опортунизмом. Поред укидања пореза и квота на производе, велика су очекивања америчке стране да ће искористити прилику и отворити врата пре свега трговини у области пољопривреде, фармацеутске индустрије, индустрије информационих технологија и у другим индустријама којима су због регулатива ЕУ до сада врата била затворена. Али и без обзира на важеће регулативе, велико је питање да ли УК заиста жели да дозволи увоз хормонски третираног меса (прехрамбена индустрија), односно да дозволи здравственим установама из САД да се једнако надмећу у области пружања здравствене помоћи (интерес фармацеутске индустрије).

Потенцијални споразум између САД и УК није условљен ниједним роком, док је ипак споразум између ЕУ и УК условљен транзиционим периодом, те с тим у вези је јасно шта ће бити приоритет, без обзира на изражени опортунизам на обе англосаксонске стране Атлантика, али и на изјаву да ће се преговори водити паралелно и са ЕУ. Поред опортунизма и позитивних изјава, свакако постоје и најаве потешкоћа. Оне се тичу пореза на дигиталне услуге у УК, односно потенцијалних пореза за британску аутомобилску индустрију, која у САД има удео од 18% тржишта. Пратећи такве назнаке, реално је очекивати да ће УК и САД ипак постићи један базичан споразума о слободној трговини, који би према неким економским проценама из 2018. године укупном БДП УК помогао свега око 0.2%.[7]

Одређени споразуми између УК и САД су већ постигнути, како би се обезбедио трговински континуитет након Брегзита, мада узимајући у обзир да је влада Бориса Џонсона договорила транзициони период са ЕУ, ови споразуми практично немају пуно смисла. Ипак, генерално речено, изгледно је да ће по узору на те споразуме из 2019. године, САД и УК постићи (базични) споразум о слободној трговини до краја године, како би се обезбедио реципроцитет у односу на споразум са ЕУ, тј. остварила одређена преговарачка стратегија у односу на Брисел.

Влада Бориса Џонсона је најавила да ће објавити своје преговарачке позиције за оба споразума о слободној трговини током фебруара месеца ове године. Није извесно да би чак и ”фактор Џонсон” могао успоставити економске односе између УК и САД налик оним односима које су две земље имале у ери Реган-Тачер, више је за очекивати да ће Џонсон утицати на то да задржи блиске везе са ЕУ и практично се врати делом на споразум који је са ЕУ постигла његова претходница Тереза Меј, али за који није успела обезбедити довољну политичку подршку. Практично, опортунизам Бориса Џонсона потенцијално може обезбедити оба, рачунајући да сигурну политичку подршку већ има. Ипак, када је политика у питању, као и у претходним анализама увек треба на уму имати Шкотску и њихову тежњу за изласком из Велике Британије и останком у ЕУ. То би могло да помрси политички резултат Бориса Џонсона.

Било како било, постоји дан и након сутра. Прецизније, ЕУ ће након 31. јануара ове године и даље остати јединствено тржиште са 450 милиона становника, са скоро петином удела у светском бруто друштвеном производу, али и главни трговински партнерУК, без обзира на било који споразум о слободној трговини који би могао бити потписан до краја ове године. Крај.

  1. https://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:12019W/TXT(02)
  2. https://www.channel4.com/news/factcheck/how-boris-johnson-has-changed-his-views-on-europe
  3. https://www.express.co.uk/news/politics/1211185/general-election-news-boris-johnson-brexit-buy-british
  4. https://ec.europa.eu/commission/sites/beta-political/files/revised_withdrawal_agreement_including_protocol_on_ireland_and_nothern_ireland.pdf
  5. https://ec.europa.eu/commission/sites/beta-political/files/seminar-20200120-governance_en.pdf
  6. https://assets.publishing.service.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attachment_data/file/760484/28_November_EU_Exit_-_Long-term_economic_analysis__1_.pdf
  7. Ibid.