Срђан Граовац

Представници разједињене екстремне деснице у Хрватској се такође надају неком изненађењу. Суверенисти окупљени око Руже Томашић верују да могу доћи до чак два мандата, што је како видимо мало вероватно. Да су којим случајем успели направити договор са Бруном Есих и Златком Хасанбеговићем из покрета Независни за Хрватску свакако би имали неку шансу, овако и једни и други највероватније остају испод цензуса. Очигледно је да сујете политичких лидера у Хрватској онемогућавају укрупњавање мањих опозиционих партија. Несумњиво то може довести до расипања великог броја гласова због тога што ће многе мале партије и савези остати испод цензуса. Томе се засигурно радују и ХДЗ и СДП, као највећа политичке партије којима ће се ти гласови, у највећој мери, захваљујући пост-изборној математици прелити.

У садашњим околностима Пендеровски свакако има предност. Разлог за то лежи у томе што се већина бирача у Северној Македонији противи Преспанском споразуму и на прво месту промени имена своје земље. Али исто тако подржава чланство своје земље у НАТО пакту и наставак европских интеграција. Пошто је Преспански споразум већ прихваћен, већина становништва ће се невољно сложити са том солуцијом као нужним злом. Уосталом, сви добро знају да је тај споразум предуслов за наставак евро-атланских интеграција, а самим тим можда и једина гаранција очувању интегритета земље.

Можда су ове оптужбе на рачун власти од стране опозиционо оријентисаног сенатора претеране, али то не умањује чињеницу да руски утицај у Румунији све више јача. Социјалистичка влада у Букурешту је под константним притиском европске администрације која готово отворено држи страну опозицији у тој земљи. Самим тим социјалистима је маневарски простор сужен, а Русија им је пружила руку. Драганеу ту прилику неће пропустити, али свакако неће дозволити да његова земља, кад већ није под европским, падне под руски утицај. Самим тим ни Русија неће остварити доминацију над румунским привредним ресурсима. Драганеу као свог стратешког партнера у будућности види САД и Доналда Трампа. Учинио је многе напоре да успостави контакт са председником САД. У прилог томе говори подршка коју је исказао Израелу, поводом признања Јерусалима за главни град те државе, али и ангажовање јеврејских лобиста зарад што бољег позиционирања у Вашингтону. Циљ Драганеуа је јасан, остварити што бољу сарадњу са свим водећим чиниоцима међународне политике, самим тим смањити притисак Европске уније и суверено водити румунску политику. Драганеу не жели да његова земља буде само објекат већ и субјекат међународне политике и слободно можемо закључити да је на добром путу да то и оствари

Важно је да нагласимо да у сусрет предстојећим изборима за Европски парламент у мају 2019. године, ХДЗ у „политичку утакмицу улази“ са „консолидованим снагама“, у приличној мери јединствено и са великим утицајем администрације лидера странке, Андреја Пленковића. Нема сумње, дате позиције ХДЗ у констелацији политичких снага у Хрватској пред „европске изборе“, откривају да у наредне четири године не можемо очекивати значајније измене у спољној и регионалној политици хрватске владе и државе, што би требало да изазове релативно виши степен забринутости код актуелних влада у региону. У складу са својим снажним релацијама према Немачкој, Хрватска ће одржавати „систем контролисане уздржане напетости“ према политичким изазовима у региону, посебно у односима са Босном и Херцеговином и Србијом. Дату платформу промениће једино у случају значајнијих трансформација „европске и америчке политичке агенде“ према земљама Западног Балкана или у самој Европској унији.

Истакнути првак ГЕРБ Цветко Цветанов је оптужио БСП да заједно са Русијом води рат против бугарске владе. Тачније, да су социјалисти напустили парламент како не би гласали за улазак Северне Македоније у НАТО-пакт и да су на тај начин изашли у сусрет својим „менторима из Москве“. Није непознаница да БСП има добре везе са политичким структурама у Русији. Узроке тога можемо тражити још у хладноратовском периоду, и чињеници да је БСП правна и духовна наследница бугарске комунистичке партије. Савезништво совјетских и бугарских комуниста било је вишедеценијско, а очигледно да неке везе никад до краја нису прекинуте. Свеједно, чињеница је да су бугарски социјалисти по многим карактеристикама сличнији неким европским десно-конзервативним него лево-либералним струјама.