Inicijalna kapisala za početak ove političke krize dogodila se na crnomorskoj obali. Opozicioni političar Hristo Ivanov, motornim čamcem pokušao je dospeti na javnu plažu u Burgasu u čemu su ga sprečili pripadnici Nacionalne bezbednosne službe (NSO).
Pojava virusne infekcije Kovid 19 iz temelja je uzdrmala čovečanstvo. Teško da je iko mogao i zamisliti koliko će se ljudska svakodnevnica izmeniti u roku od samo nekoliko nedelja. Svetska ekonomija je zaustavljena, kretanje ljudi ogranično, a gotovo kataklizmične scene umrlih čija tela se iznose iz stanova na ulicu ili iz prepunih bolnica odvoze kamionima […]
U svakom slučaju, videćemo da li će ovaj bugarski aranžman kupovine aviona „omekšati“ stav SAD, što je opet neizgledno. Makar privremeno, kada je u pitanju bugarska politička elita, izgleda da u vezi sa realizacijom strateških pitanja poput projekata Turski tok i Jedan pojas, jedan put postoji konsenzus između vlasti i opozicije. Samim tim možemo očekivati nastavak međupartijskih obračuna, ali nema izgleda da na ovaj način dati projekti mogu biti ugroženi.
To što radi Đukanović nije ništa novo! Sve zajedno, to predstavlja uhodanu mantru jugoslovenskih komunista, tih ideologa i realizatora ideje posebnosti Crnogoraca i crnogorske nacije. Danas, iz svedočenja aktera komunističkog projekta crnogorske nacije, znamo za njegove pojedinosti i ciljeve. Sin Ivana Meštrovića nas je nedavno upoznao sa rečima i razmišljanjima svog oca koji je učestvovao u rušenju Njegoševe kapele i podizanju Mauzoleja upravo kako bi dao svoj doprinos stvaranju crnogorske nacije. Možda je još važnije svedočenje jednog od ključnih kreatora tog projekta, Milovana Đilasa, koji je potvrdio svoj doprinos stvaranju crnogorske nacije, doduše uz duboko kajanje što je u svemu tome učestvovao. Naravno, mi danas znamo da su jugoslovenski komunisti vođeni parolom „što slabija Srbija to jača Jugoslavija“ pronašli razlog za sprovođenje politike rasrbljavanja Crnogoraca. Isto tako, znamo da su sve nacije koje su izdvojene iz srpskog nacionalnog korpusa za vreme realizacije komunističke ideje, više ili manje svoj nacionalni identitet gradili na antisrpstvu.
Očigledno, Plenković je potcenio ekstremizam u sopstvenom društvu. Netrpeljivost prema manjinama, naročito srpskoj, politika afirmacije istorijskog revizionizma u pravcu rehabilitacije ustaštva i javnost koja na to skoro da ne reaguje, bili su očigledan dokaz da je hrvatsko društvo u dobroj meri ekstremno orjentisana sredina. Samim tim i rezultati ovih izbora nije potrebno da nas iznenade, bar kada je u pitanju visok procenat glasova za ekstremnu desnicu, ali uzevši u obzir da su izašli na izbore u više kolone to na prvi pogled možda tako ne izgleda. Međutim, saberemo li procente onih koji su prešli cenzus i onih koji su ostali ispod crte dobićemo gotovo 25 % glasova za ekstremnu desnicu u Hrvatskoj. Zasigurno, to govori o jednoj političkoj opciji koja ima potencijal i ukoliko se ujedini preti da ugrozi sam HDZ, a po rezultatima ovih izbora već sad su najjača politička grupacija u zemlji.Očigledno, Plenković je potcenio ekstremizam u sopstvenom društvu. Netrpeljivost prema manjinama, naročito srpskoj, politika afirmacije istorijskog revizionizma u pravcu rehabilitacije ustaštva i javnost koja na to skoro da ne reaguje, bili su očigledan dokaz da je hrvatsko društvo u dobroj meri ekstremno orjentisana sredina. Samim tim i rezultati ovih izbora nije potrebno da nas iznenade, bar kada je u pitanju visok procenat glasova za ekstremnu desnicu, ali uzevši u obzir da su izašli na izbore u više kolone to na prvi pogled možda tako ne izgleda. Međutim, saberemo li procente onih koji su prešli cenzus i onih koji su ostali ispod crte dobićemo gotovo 25 % glasova za ekstremnu desnicu u Hrvatskoj. Zasigurno, to govori o jednoj političkoj opciji koja ima potencijal i ukoliko se ujedini preti da ugrozi sam HDZ, a po rezultatima ovih izbora već sad su najjača politička grupacija u zemlji.
